bb99.serbianforum.info

Нове хрватске речи: Затипак, некапница, додирник

Термин "затипак", који означава штампарску грешку, проглашен је за најбољу нову хрватску реч на такмичењу које организује хрватски часопис "Језик" и Фондација Ивана Шретера.

Награда за прво место од 5.000 куна (око 667 евра) припала је Шандору Дембицу, преносе хрватски медији. Едуард Бег освојио је друго место и 3.000 куна за реч "некапница" и напокон дао име справи "која се утакне у грлић винске боце ради спречавања капања вина при наливању".


Тач скрин, односно додирник

Треће место и 1.500 куна освојила је Мартина Кобаш са "додирником" и заувек из свакодневне употребе избацила туђицу "тач скрин". Троје награђених је, како пише портал Индекс.хр, имало озбиљну конкуренцију, јер су међу номинованима биле и речи бициклати (возити бицикл), запозорје (бекстејџ), поновак (реприза), боцар (скупљач боца), речарење (рафтинг), одобреница (лиценца), бројомат (уређај који избацује број места у реду за чекање), даротека (гифт шоп) и јушњача (кутлача).

На ово такмичење било је пријављено 1.600 речи од 1.200 такмичара, а проглашење победника обављено је у Липику, у западној Славонији, преносе хрватски медији.

Такмичење за нову хрватску реч покренуо је 1993. године академик и лингвиста Стјепан Бабић. Циљ је био стварање нових речи које се могу употребити уместо туђица, најчешће англизама.

У досадашњим такмичењима, између осталих, награђене речи биле су "успорник" (лежећи полицајац), "смећњак" (контејнер за смеће), "опуштаоница" (велнес), "боркиња" (жена борац).

Извор: Срна

Весна Веизовић

КАКО ЧАНАК И СЕПАРАТИСТИ КОРИСТЕ СЕЉАЧКУ МУКУ !

Реално сагледавање стања у Србији је изгледа одувек било могуће једино из птичије преспективе односно гледано са стране и са што веће удаљености.

Тренутно је нашем народу у дијаспори и народу у републици Србској доста јасније куда нас води проевропска политика и тиранија Довских властодржаца него већини нас у Србији.

Међутим као да је мало насамареног народа и читавих целина друштвених слојева, групи проневерених и изиграних жртви у овом моменту се придружују чак и сељаци, ни не сањајући да ће можда својим незадовољством и поквареним вођством устанка допринети само бржој децентрализацији и регионализацији, односно цепању Србије.

Људи се у политици , као и на болесничком лежају бацају са једног бока на други , јер верују да ће тако лежати удобније, ове врло истините речи немачког филозофа Гетеа можемо баш данас видети на делу под окриљем мноштва лукавстава наше владе и многобројних лажних опозиција.

Од свих странака у Војводини зашто се баш Чанак заједно са Вуком Драшковићем нашао да посети сељаке и успут се ” испљује ” и накритикује власти у Београду које мудро ћуте?!

Сама власт у Београду већ добро поткована историјом која се понавља у незадовољним сељацима је видела савршен план испуњења Мађарских сепаратистичких циљева , односно, смањити субвенције, уништити пољопривреду , окривити саму себе, дићи сељаке на ноге, довести највећег аутономаша Чанка који ће сељацима а и осталим све незаодовољјнијим грађанима Војводине објаснити шта им све може донети регионализација и децентрализација, касније, врло брзо и аутономија Војводине.

Убацити савршеног црва сумње у народ у савршеном моменту и већ је пола посла обављено.

Па да кренемо испочетка највећа количина пољопривредних производа која се извози долази из Војводине, нај простије речено ниједна влада не може бити толико глупа да пшеницу продаје по једној а затим кад се резерве истроше по три пута већој цени купује, можда чак и исту пшеницу, увлачећи тако и сељаке и државу у дугове , смањујући субвенције које су ионако мизерне, тешко да неко на овај начин случајно гура државу а посебно тог сељака у пропаст.

Све гране привреде су уништене , сељацима ово такође није први пут да протествују али по свему судећи и уколико се нешто не учини биће историјски изрежирана сецесија Војводине а можда и још неких делова Србије и све преко леђа несрећних радника, које политика најмање интересује већ једино желе боље услове.

Долазимо до тога да су сељаци кренули и дигли се али не и до свог циља , јер како им је ЧАнак синоћ објаснио до Београда нећете стићи јер се за вас Београд не интересује, али уколико би покрајина имала своју администрацију где би могла сама да одлучује о таквим питањима то би већ била друга ствар, још уколико би добили потпуну аутономију , онда би било ” Бог те веселио”. И народ , наравно који се као што сам већ рекла неинтересује превише за политику а наравно да тежи ка бољем већ види госпон Чанка као свог спасиоца.

ни не сањајући да се дотични појавио само ради својих нечистих циљева и политичких поена, верујем да већина и не сумња да је тај Чанак само пред новинарима непријатељ владајуће коалиције у Србији , док кад се угасе камере заједно да ДОС-овцима прави овакве и сличне дилове поделе Војводине а и осталих делова Србије.

Ја овде не говорим о томе да сељаци треба да се задовоље својим положајима који су жалосни, већ да нипошто не треба да се хипностишу сепаратистичким лажима, лажним емоцијама и забринутошћу већ поменуте господе.

Треба да наставе свој пут и треба да радикализују протесте и у томе треба да им се придруже сви , од професора до чистача улице, сви они незапослени и пензионери и сви који су незадовољни али не да траже одвајање и поделу јер ми смо иоанко подељени, уколико би успео план уједињених региона то би нас потпуно уништило , осим унутарњих ми имамо и спољних непријатеља који само чекају да се поцепамо још више.

Већ треба да траже да се скине власт, да се смакну лопови који су потрошили њихове и наше паре и треба да знају да је међу тим таквима баш тај добри господин Чанак и да пробају да увиде његово лукавство које је у овом моменту очигледно чак и нама који смо у средишту дешавања.

Треба да се изборимо за боље услове у свим секторима почев од пољопривреде али кроз целовитост а не поделу наше земље.

Власт је уплашена а познато је да људи у страху чине очајничке потезе, према најновијим сазнањима сељацима се прети полицијом а чак и војском да престане са демонстрацијама и блокадом путева, у овом моменту Чанак би требало опет да се појави као витез спасиоц сељака и да им покаже да ће спас наћи само уколико прихвате његове замисли , односно одвајање од Србије и Београда којима наводно није стало до положаја земљорадника у Војводини.

Ово је све нажалост само добро изрежирана представа где ће сељаци остати насамарени а ми ћемо добити још једно Косово!

Србија није тренутна издајничка власт , већ народ који у њој живи а тај исти народ живи и у Рашкој , Косову и Метохији, републици Српској, у Шумадији и Војводини, зато нетреба дозволити да се манипулацијама власти и са још лажи о бољем животу поделимо јер онда неће бити ни Србије ни тог народа!

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/133695/Prvi+put+u+javnosti%3A+Ministri+masoni.html

Prvi put u javnosti: Ministri masoni



Članovi Velike regularne lože Srbije su predsednik vojvođanske vlade Bojan Pajtić, ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić, ministar poljoprivrede Saša Dragin i bivši gradonačelnik Zrenjanina, sadašnji naprednjak Goran Knežević
pajtiĆev kod... Goran Knežević kaže da mu je zatvor namestio njegov brat Bojan Pajtić

Pajtićev kod... Goran Knežević kaže da mu je zatvor namestio njegov brat Bojan Pajtić

Osim među univerzitetskim profesorima, umetnicima, biznismenima, pripadnici masonerije nalaze i u samom vrhu srpske vlasti. Pripadnici masonerije su bili ili to i dalje jesu predsednik vojvođanske vlade Bojan Pajtić, ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić, ministar poljoprivrede Saša Dragin, bivši gradonačelnik Zrenjanina i sadašnji naprednjak Goran Knežević!
Tahir Hasanović

Masonski „ministar spoljnih poslova"... Tahir Hasanović

Čiplić ima najduži masonski staž - masonskoj organizaciji Velika regularna loža Srbije (RVLS) pristupio je 2001, Knežević je to učinio dve godine kasnije, Pajtić vrlo brzo posle njega, a Dragin je poslednji od njih postao mason. Član RVLS je takođe i Miroslav Mrnuštik, bivši potpredsednik vojvođanske skupštine, sadašnji potpredsednik Vojvođanske partije i član predsedništva Ujedinjenih regiona Srbije Mlađana Dinkića, u čijoj okolini, kako saznajemo, takođe ima pripadnika masonerije.

Masoni autonomaši

Sve njih kao masone navodi Zoran D. Nenezić u knjizi „Masoni 1717-2010 - pregled istorije slobodnog zidarstva u Srbiji, na Balkanu i u svetu". Nenezić je to potvrdio u razgovoru za Press. On je verovatno jedan od najpozvanijih da govori o masoneriji u Srbiji: rad srpske masonerije obnovljen je 1990, kada je „probuđena" Velika loža Jugoslavija, a Nenezićeve zasluge za novi početak priznate su time što je on bio njen veliki majstor, kako se zove prvi čovek masonske organizacije.

Vojvođanski deo masonerije interesantan je zbog toga što toga što unutar RVLS, čiji je veliki majstor Petar Kostić, već deceniju postoji ideja o osnivanju provincijalne Velike lože. Kako saznaje Press, sa njenim osnivanjem, vojvođanske matične lože (manje organizacione jedinice koje okupljaju masone) funkcionisale bi u odnosu na „centralu" otprilike isto onako kako bi Vojvodina trebalo da funkcioniše u odnosu na Srbiju: u skladu sa njom, ali i nezavisno od nje. Osnivanje provincijalnih Velikih loža nije neubičajeno u masoneriji. Međutim, koliko je poznato, ovakvo organizovanje karakteristično je za velike države sa vekovnom masonskom tradicijom i veoma brojnim članstvom, kakva je, na primer, Engleska.
Skup masonske lože „Dunav" u Novom Sadu

Ritual... Skup masonske lože „Dunav" u Novom Sadu

Dakle, provincijalne lože stvaraju se iz administrativnih razloga radi lakšeg funkcionisanja. Srbija je tolika kolika je, smatra se da masonerija u njoj postoji nešto duže od 120 godina (RVLS je prošle godine obeležila 90 godina postojanja), a članstvo RVLS se meri u stotinama, ali ne i u hiljadama. Ukoliko se ova ideja ostvari, Vojvodina će pored grba i zastave imati i sopstvenu, da ne kažemo autonomnu masoneriju.
grb... Velika loža Vojvodine još ne postoji, ali je grb već osmišljen
Grb... Velika loža Vojvodine još ne postoji, ali je grb već osmišljen

Veza političara i masonerije nisu obeležje današnjice i četvorica vojvođanskih političara nisu prvi koji su zagazili u masonske vode.

Od Jovanovića do Živkovića

Ako ne prvi, među prvima su to bili Dušan Mihajlović, ministar unutrašnjih poslova u vladi Zorana Đinđića, i Vojislav Andrić, bivši savezni ministar sporta, koji su masoneriji pristupili 1994. Iako političari mogu da uđu u masonske lože, njima je, kao i svim drugim članovima, zabranjeno da u loži govore o politici. Tako je u teoriji, a u praksi je valjda prvi incident sa političkim primesama vezan za Mihajlovića. Tako Nenazić citira godišnji izveštaj RVLS (tada je još bila RVL Jugoslavija), koji je napisao Vojislav Milovanović, tadašnji veliki sekretar, svojevremeno ministar vera.

„... Jedan od značajnih problema je ulazak politike u ovu ložu. Prvi problemi nastali su posle prijema dr Dušana Mihajlovića i nekorektnog odnosa pojedinaca u vezi sa političkom aktivnošću istog."

Preko Mihajlovića članovi Regularne velike lože postali su Tahir Hasanović i Ivan Đorđević, poznati kao funkcioneri Mihajlovićeve Nove demokratije.
Novi i Stari zavet sa masonskim simbolima

Biblija... Novi i Stari zavet sa masonskim simbolima

Srbija je imala masona na najvišem položaju - bivši srpski premijer Zoran Živković takođe je bio pristupio slobodnim zidarima. To je učinio i bivši ministar spoljnih poslova SCG Goran Svilanović (prema poslednjim informacijama, on je izbrisan iz članstva), kao i bivši visoki funkcioner Srpskog pokreta obnove Milan Božić.

Političari su nastavili tradiciju koja je postojala pred Drugi svetski rat, kada je gotovo kompletna srpska elita pripadala masonima: skoro cela jugoslovenska vlada sa Slobodanom Jovanovićem na čelu, koja je prebegla u Englesku na početku rata, bila je masonska.

Masoneriju su u stvari činili najugledniji ljudi tog vremena: od kralja Petra I Karađorđevića, preko Đorđa Vajferta, Živojina Mišića, Jovana Dučića, Ive Andrića, mitropolita Stefana Stratimirovića, Petra Ička, Stevana Mokranjca i Stanislava Biničkog, do Stevana Sremca i Vladimira Ćorovića.

pismo

Liberalni mejl

Na sajtu RVLS kaže se da masoni žele da „dostignu duhovnu visinu koja bi ih približila moralnoj savršenosti. Njihovi glavni zadaci su negovanje ljubavi prema bližnjem, širenje tolerancije i dobročinstvo". Ali da nije sve baš tako idealno, pokazuje u Nenezićevoj knjizi objavljen mejl dramskog pisca i poslanika LDP-a Nenada Prokića, čije je članstvo u RVLS suspendovano posle nesuglasica sa prvim čovekom RVLS Petrom Kostićem.

„Slobodna braćo,

Perica (Petar Kostić) je osnovao doušničku mrežu i gnušam se uspostavljenog straha i ćutanja u takozvanom slobodnom bratstvu.

Većina dopušta da ga jedan nedojebani klipan zastrašuje svojim banalnim i primitivnim ispadima. Svi trpe zabranu međusobnog komuniciranja, koje je jedino dozvoljeno preko falsifikatora Batastama.

...

Zar je to slobodno zidarstvo? Utočište za hulje? Uklonite poludelog VM, koji kao ni svi njegovih prethodnici ne može da podnese misao da će mu mandat prestati i da će se vratiti u svoju beznačajnost iz koje je došao. Svima je poznato da on o masoneriji ne zna ništa i da nikad ništa o njoj neće ni shvatiti. Nenad Prokić"

Autonomija dogovorena u Beču i Atini

Kada je reč o vojvođanskoj autonomiji, interesantno je da je među tridesetak učesnika skupova u Beču i Atini 1999. i 2000, na kojima su predstavnici skoro svih tadašnjih naših opozicionih partija usaglašavali osnovne principe autonomije, bili i tadašnji i budući masoni - Dušan Mihajlović, bivši ministar unutrašnjih poslova, Tahir Hasanović i Ivan Đorđević (onima sa dužim sećanjem obojica su poznati kao funkcioneri Mihajlovićeve Nove demokratije), profesor Dragor Hiber, tada član Građanskog saveza Srbije, danas član DS-a, kao i Milan Komnenić, koji je nastupao u ime Srpskog pokreta obnove. Na tom skupu zaključeno je da je „autonomija Vojvodine unutar Srbije korespondira sa interesima Srbije za demokratizacijom i decentralizacijom, kao i sa očuvanjem teritorijalnog integriteta i suvereniteta".

Veliki Miki

Članovi Regularaca bili su i univerzitetski profesor Nikša Stipčević, pisac Milorad Pavić, a svoje mesto našli su i glumci: od Branislava Lečića, preko Aljoše Vučkovića, do Predraga Mikija Manojlovića, koji je bio i veliki majstor Nacionalne velike lože.

R. Stanić

КОЦКА ЈЕ БАЧЕНА

Serbia, Once Outcast, Is Candidate to Join E.U.
By STEPHEN CASTLE
Published: March 1, 2012



BRUSSELS — Serbia formally became a candidate for European Union membership late Thursday in a significant advance for the nation, once ostracized for its role in the Balkan wars of the 1990s.




At a meeting in Brussels, European Union leaders agreed that the government in Belgrade had made enough progress to be placed on a clear path toward joining the bloc.

In recent years, Serbia has stepped up cooperation on tracking down war crime suspects, and last month it signed an agreement to improve contacts with its breakaway former province of Kosovo. Last October, the European Commission made improved relations with Kosovo a condition of Serbia’s being granted official candidacy.

“We agreed tonight to grant Serbia the status of E.U. candidate country,” Herman Van Rompuy, president of the European Council, told reporters on Thursday night. “This is a remarkable achievement, a result of the efforts demonstrated by both sides in the dialogue between Belgrade and Pristina.”

Serbia was considered responsible for much of the conflict in the Balkans in the 1990s, and NATO bombed it in 1999 in an effort to prevent a more severe crackdown on ethnic Albanians in Kosovo, a province that eventually declared independence. The legacy of that period set back Serbia’s efforts to join the European Union as it struggled to come to terms with the past while modernizing its economy and political system.

For years, Serbia’s bid for membership was thwarted because of the hunt for Ratko Mladic, the former Bosnian Serb military commander. That obstacle disappeared when Mr. Mladic was arrested last year and handed to a United Nations tribunal in The Hague, where he has been indicted on genocide charges. Prosecutors have argued that forces under the former general’s command massacred more than 7,000 Bosnian Muslim men and boys in Srebrenica in July 1995.

The European Union has struggled in recent years to accommodate 12 new nations, which it accepted during expansions in 2004 and 2007. Most are former Communist countries in Eastern Europe. But despite flagging public enthusiasm for the prospect of further enlargement, European policy makers have kept the door open to Balkan countries in the hope that the lure of European Union membership can help stabilize a volatile region.

Slovenia joined the bloc in 2004, and next year Croatia is to become the second bloc nation that once was part of the former Yugoslavia.

Thursday’s agreement was preceded by the drafting of an accord between Romania and Serbia on the treatment of minorities, to overcome Romanian objections about the position of minorities in Serbia.

Even with candidate status, it is likely that Serbia will have to wait about a year for a starting date for negotiations with the European Commission to bring its laws in line with union laws, a process that can take several years. Croatia’s talks began in 2005 and concluded late last year.

No country that has begun negotiations has ever been denied European Union membership, although Turkey’s accession process has stalled over its refusal to recognize Cyprus, a union member.

Serbia will have to navigate a series of difficult issues as part of its application. The government in Belgrade does not recognize Kosovo as an independent state and was not asked to do so as a condition of gaining candidate status by the bloc, which is itself divided on the issue. However, Europe’s leaders did insist on improved relations between Serbia and Kosovo before taking the latest step.

Last month, the two sides agreed on conditions under which Kosovo can be represented at international meetings and on technical parameters for border controls.

Diplomats hope the deal on border issues will reduce recent tension in northern Kosovo, where many Serbs reject the government in Pristina, Kosovo’s capital.

ЕВРОПА У СВЕТЛУ ПОСМРТНИХ ГОВОРА И ХИТЛЕРОВИХ ПЛАКАТА

Када неко умре у селу, обичај је да се одржи говор. Ако је неко виђенији, говор обично припреми неко у име фирме у којој је покојник радио или, у најгорем случају, неко испред месне заједнице. Ови говори су обично исти. Чувају се у фиокама којекаквих ''ћата'' и по потреби се активирају тако што се на брзину, у већ постојећи текст, убаци име новог покојника. Наравно, исти текст, чува се и за сваког следећег.''И тако'', што би рекао Радош Бајић у култној серији ''Село гори ...'', сахрана се обави, '' мало се замасте тањири, попије се по нека и то ти је то...Нема ту неке велике говоранције...''.

Тамо где нема ко да одржи говор, посао ''по службеној дужности'' обаве свештеници. И ови говори (наслушао сам се и таквих), су опет исти. Своде се на причу да је овоземаљски живот ''за малена царство'' уз молитву Господу да покојнику опрости грехове ''вољне и невољне'' и подари вечни живот у ''рајском насељу''. За разлику од оних говора које припреме невешти ''цивили'', говори свештеника уливају оптимизам. Дакле, није све изгубљено, живот се наставља у ''рајском насељу'', наравно за оне који такву почаст заслужују. Свакако, и за оне који верују.

Верницима, дакако, прија прича о ''животу после живота'', посебно у оном делу који говори о ''рајском насељу''. Што би рекли цигани ,, тек је тамо лачо''.

Атеисти слабо држе до тога и заступају тезу да само самоубице верују у оноземаљски живот .Зато себе ''пре рока'' лишавају живота, да би, стигли тамо где сви идемо, а иначе нам се не жури.( П.С. Њима се, дакле - жури).

Цела та прича ме неодољиво подсећа на сладуњаве говоре о Европи. Кад одживимо овај, мученички, део живота , следи нам ''рајско насеље'' у Европи. У ову причу, према званичним истраживањима верује 65 % грађана. Проблем су они преостали - дакле 35 %. којекаквих ''наџака''.

Смрт је граница између овоземаљког живота и ''рајског насеља''. Ту границу сви препознају. Граница између ''Европе'' и свега, што ''Европа није'', још увек није одређена. Не знамо да ли ту границу чини живот, или само лепа прича о животу.У сваком случају, зауктали смо се, па како нам буде.( П.С. Није нам први пут да се ''заукћемо'').

Елем, у едицији ''Наша прошлост'' (издање Историјског архива у Краљеву, број 7.), недавно сам нашао текст о Хитлеровим плакатима из 1943. године. Плакат је, у то време, био моћно средство информисања (није било интернета, радија, телевизије, мобилних телефона ...). Писмени људи су били реткост. Они су могли да, окупљеним грађанима, прочитају шта пише на ''зиду'', а остали (читај: неписмени) су могли да слушају и да, оно што упамте, пренесу даље.

А на плакату, који ми је запао за око, због кукастог крста на средини, дословце пише: ''ШТА ЋЕ БИТИ КАД ПОБЕДИ НАЦИОНАЛСОЦИЈАЛИЗАМ (читај: шта ће бити кад победи Хитлер). Дакле: ''СРПСКИ НАРОД ПОСТАЋЕ ЧЛАН ВЕЛИКЕ ЕВРОПСКЕ ПОРОДИЦЕ. Србија неће бити монета за подкусуривање рачуна између великих сила. Нестаће страх од нових ратова, а народ ће се посветити подизању свог и општег благостања уз подршку УЈЕДИЊЕНЕ ЕВРОПЕ.Рад ће постати једина и уистину права вредност. Духовна народна блага, вера, породица, све културне тековине, приватна својина /стварни покретач напретка/ биће заштићени и обезбеђени. Отпочеће нов, бољи живот. Из крви најбољих синова ЕВРОПЕ нићи ће и за Србију ново доба, доба мира и народног благостања''. На крају текста се оставља алтернатива српском народу: ''НЕМАЧКА – ЖИВОТ или БОЉШЕВИЗАМ (Читај: Русија) – СМРТ''

Пре но што се одржи још један говор,о Европи, благостању, општем просперитету и напретку, можда је паметно прочитати, поново, текст са Хитлеровог плаката. За почетак, заборавите да на њему стоји кукасти крст. Можда сте исту ''причу'' већ чули, (небројено пута, у последњих десет година).

У сваком случају, обичај је да се одржи говор.На посмртним говорима, најтеже је положити испит из реторике. Ту се, тек, мери свака реч и свако има неку примедбу Једино покојници, никада нису изразили незадовољство. Њима је све једно.

Раде Ерац

ПРОТЕСТ БРУТАЛНО СПРЕЧЕН У ЗАЧЕТКУ- Браво за храбре момке из “НАШИ” и пар других патриотских организација- Они нису изневерили Србију, али “она” њих јесте…








Полиција одузимала српске заставе, демонстранти узвратили са „Тадићу усташо!“

Саопштења СНП НАШИ

27. фебруар 2012.

Јаке полицијске снаге опремљене за разбијање демонстрација спречиле су вечерас окупљање родољубивих организација на платоу поред зграде Председништва на Андрићевом Венцу број 1. како би протестовали против режимског признања тзв. незавиности Косова и Метохије. Незадовољни грађани које је кордон полиције спречио да приђу председништву одговорили су протестном шетњом централним градским улицама којој се придружило више стотина грађана.



Полиција је непосредно пред почетак забранила скуп „Протест испод председниковог прозора“ који су пријавиле организације Српски народни покрет Наши, Ултра Четници Заветници Косова и Метохије, Покрет за Србију, Комите и Сложни, а подржала Слободна Србија. Око 17.30 на почетку улице Кнез Михајилове окупило се неколико десетина младих који су кренули ка Председништву. За то време полиција је растеривала грађане који су покушали да се окупе испред кабинета Бориса Тадића. Полиција је у Улици Краља Милана опколила групу од педесет грађана и покушала да им одузме државну заставу Србије, једног од младића полицајац је ударио у главу, али заставу нису добили.



Окупљени су тада кренули ка Теразијама носећи транспарент „Од Св. Саве нам је завет остао да бранимо наше Косово“ и скандирајући „Тадићу Усташо“, „Тадићу одлази“ и „Косово је Србија“. Шетња, којој се придружио велики број људи, наставила се Кнез Михајиловом улицом до Филозофског факултета. Окупљенима се на крају шетње, у име организатора, обратио Стефан Стаменовски који је позвао окупљене на протест 17. марта на годишњицу погрома 2004. године на Космету и најавио даље здружене активности родољубивих организација.

Информативна служба СНП Наши

Belo odelo
Miloš Ćirić | 21/02/2012

Poznato je da obaveštajne službe, MUP i tabloidi u Srbiji nikad ne spavaju, pa je tako noćas, u neko nedoba puštena fantastična vest o tome kako je Biljana Srbljanović „uhapšena zbog posedovanja narkotika“. Ima tu svačega, i koliko je droge kupila i u koje vreme, i od koga i gde je bila pre i posle toga, svega ima, samo izvora vesti nema. Izvor ove vesti je misteriozni „policijski zapisnik“, čiju verodostojnost niko iz beogradske policije nije potvrdio. Ostaje nam da verujemo „novinaru“, koji svojim prezimenom, ali ne i imenom potpisuje ovu vest. Onaj perjani jastuk sa vrha Beograđanke je pocepan, perje leti i guši nas, kao u Kusturičinim filmovima, pa ko će sad to skupljati. Čim novine pišu, tu mora da „ima nečega“. Posebno je zanimljiv etički kodeks „novinara“ ovih tabloida, koji imena ostalih osoba umešanih u ovaj „skandal“ navode nepotpuno, izostavljajući prezime ili ime – valjda im, podsvesno, to nalaže etički kodeks UNS-a. Ime Biljane Srbljanović, međutim, navodi se u celosti, jer ipak se radi o uglednoj javnoj ličnosti, koju treba isterati iz narkomanskog mraka na svetlost dana. Slično kao što su nedavno iz terorističkog mraka najureni Sreten Ugričić i onaj Bole iz Banja Luke.

Iako smo svi navikli na ovu vrstu konstrukcija, iživljavanja i kasnijeg lešinarenja nad BS, što je već samo po sebi dosta indikativno i tužno, valja se ipak setiti da je reč o ličnosti koja je godinama pod neprestanim napadima tabloida, a često i „ozbiljnih medija“, koji se bave smišljanjem najrazličitijih bajki o njenoj kriminogenoj ličnosti i mračnoj prošlosti. To se ranije činilo u svrhu njene političke diskreditacije, ili iz obične potrebe da se poveća tiraž, jer njeno ime i lice na naslovnoj strani najbolje prodaju ono što se „kupuje na trafici, a nisu novine“. Svi pamtimo kako je, kao kandidatkinja za gradonačelnicu Beograda pre četiri godine, isto ovako, preko noći, postala porno glumica, o čemu nas je takođe izvestio jedan beogradski tabloid. Ili kada je, zbog učešća na tribini Peščanika u Pančevu, izvedena pred lice pravde zbog „ugrožavanja javnog reda i mira“, jer je desničarima koji su pokušavali da prekinu tribinu rekla da su „klipani“.

Ovu najnoviju bljuvotinu, za koju je lako pretpostaviti da nije rezultat nikakvog „istraživačkog novinarstva“, već samo prva u nizu fingiranih vesti koje slede, treba, čini mi se, posmatrati i u kontekstu podrške inicijativi beli glas, koju je Biljana Srbljanović prva pomenula gostujući u emisiji Peščanik oktobra 2011. godine. Napadi na nju i konstruisanje ovakvih priča služe i tome da se diskredituje svako ko misli da je dosta partijske države i klanovske borbe za moć i vlast, i ko je tim povodom odlučio da na sledećim izborima iskaže svoje nezadovoljstvo političkim gestom, poništavanjem izbornog listića. BS im se svima previše zamerila prethodnih godina, od redakcija tabloida do vrha svih političkih stranaka u Srbiji, i bilo je vreme da se osveta servira. Zato niko ni ne reaguje na ovu hajku koja se nad njom sprovodi. Jer, diskreditovati BS odgovara svima, jednako vlasti koliko i opoziciji. Prvi će iz ovoga kupiti sebi bar tri dana mira da nastave sa guranjem pod tepih pravih vesti (propali aranžman sa MMF-om, nepostizanje napretka u pregovorima sa Prištinom, da pomenem tek ta dva primera), a drugima će ovo pomoći da homogenizuju svoje glasačko telo i zauvek raskrste sa BS i njoj sličnima, koji znaju da zatalasaju i najtvrđu bazu njihovih birača. Zato mislim da moramo braniti BS i stati ispred onih koji očigledno naručenim tekstovima, muljanjem po blatu i bacanjem prašine u oči, pokušavaju da diskredituju ono što ona govori i radi. Ako ni zbog čega drugog, onda bar zbog toga što se sutra u toj poziciji možemo naći i mi sami.

Kampanju protiv belog glasa, koja se već mesecima uz neobičnu žestinu vodi od strane mnogih ličnosti iz „javnog života“, sada preuzimaju profesionalci, partijski tabloidi i „nezavisni“ beogradski mediji, koji polako pokreću točkove kampanje koja sledi. Biljana Srbljanović je preko noći proglašena narkomankom, podignuta je optužnica, bilo je i suđenja, a presuđena joj je i kazna, tri godine bezuslovno. Iz tabloida uskoro treba očekivati i šokantne vesti o policijskoj akciji „Belo odelo“ i umešanosti Srbijanke Turajlić u trgovinu oružjem, ili o vezama Vesne Rakić-Vodinelić sa zemunskim klanom, na primer. Svima koji se zalažu za beli glas, ovim sramnim metodama kojima bi i sam Slobodan Milošević aplaudirao, poslata je poruka. Ona je kratka i jasna, i glasi: pazite kakve ideje zagovarate, mi vas možemo uništiti.


Peščanik.net, 21.02.2012.

Britanski špijun u armani odelu
__________________________________________

Dosije "Tabloida"

Kako je Čedomir Jovanović postao pretnja nacionalnoj bezbednosti

Pokojni premijer Srbije Zoran Đinđić "skinuo" je studenta Čedomira Jovanovića sa žardinjere u Kolarčevoj ulici tokom protesta zbog lažiranih rezultata izbora 1997. godine i uveo ga u politiku.
Nekoliko faza u njegovom političkom životu pokazaće da je reč o čoveku čije ekstremističke ideje i takozvani levi radikalizam nisu ništa drugo nego vešta potraga za onim delom glasača u Srbiji kojima je, razumljivo, svega dosta, i koji rešenje dugogodišnje državne i ekonomske krize vide u obračunu sa onima koji drukčije misle. Šta je u toj Jovanovićevoj ideologiji demokratsko a šta liberalno?

Mile Ješanov

Čedomir Jovanović, Krcun Penezić savremene Srbije, zadao je sebi najteži udarac u političkom usponu onoga dana kad je priznao: "Možda su mi ruke prljave, ali mi je savest čista". To nije nimalo lenjinistički, ma šta mislili njegovi savetnici, bivši članovi Saveza komunista Jugoslavije u odmaklim godinama, jer je zloglasna politička policija druga Lenjina, ČEKA, radila - "hladne glave i vrelog srca". A to je bitna razlika.
Jedan od bivših Čedinih "čekista", Goran Petrović, nekadašnji šef Resora državne bezbednosti MUP-a Srbije, razočarano je napustio njegov LDP uvidevši da ovde nije reč o stranci, nego o privatnom poslu i biznisu Čedomira Jovanovića.
Tom prilikom je javnosti doslovno saopštio: "... Svakodnevne laži, prevare i manipulacije koje su osnovni manir ponašanja Jovanovića, čak i prema takozvanim najbližim saradnicima, samo su dodatno učvrstile moju odluku i ubrzale moj odlazak. Pošto su prešli cenzus, Jovanovićevo preduzeće prvi put od osnivanja biće solventno zahvaljujući parama iz budžeta koje mu sleduju kao parlamentarnoj stranci. Tako će njegove dugove, koji sigurno nisu mali, platiti građani Srbije, a on bezbrižno i rasterećeno nastaviti po starom. Pa zato smo se i borili, da se ne lažemo...".
Stranku je u slično vreme napustio i glumac Branislav Lečić i taj odlazak začinio vrlo neprijatnim komentarom, rekavši da je Čedomir Jovanović "licemer, koji jedno priča, a drugo radi", te da je LDP napustio kad je shvatio da "u toj stranci nema ni slobode ni demokratije, za koju se Jovanović tobož zalaže".
Od bivših obaveštajno-policijskih kadrova koji su se zatekli u stranci Čedomira Jovanovića ostao je samo još Nenad Milić, desna ruka bivšeg ministra policije Dušana Mihailovića i jedna od dve glavne ličnosti u akciji "Sablja" koja je nakon tragične smrti Zorana Đinđića posekla mnoge nevine glave, što je u nastavku ovakvih demokratskih iskustava skupo koštalo poreske obveznike, jer je država morala da plati velike odštete zbog terora koji je zavela tom prilikom.
Čitavu deceniju ranije, Čedomir Jovanović bio je samo student dramaturgije čiji je jedini statusni simbol bila kožna jakna. Ovom studentu dramaturgije, u nedostatku talenta, sam život će napisati najbolje komade koje je lično igrao na javnoj pozornici Beograda i Srbije.
Na njegovu inicijativu, doneta je odluka o rušenju kriminalnog gnezda u Šilerovoj ulici u Zemunu. Akcijom je "koordinirao" tadašnji funkcioner Demokratske stranke Goran Vesić.
Javnost je bila zgranuta višednevnim trapavim pokušajima rušenja zgrade-utvrđenja klana Luković-Spasojević, a malo bistrijim poznavaocima naše stvarnosti postalo je jasno da je reč o hitrom zatiranju tragova važnih ličnosti iz državnog vrha koji su bili na njihovom "budžetu".
Ni tada kao ni danas Jovanović nije prezao od pokušaja da rehabilituje samoga sebe, da opravda svoju ulogu u mnogim događajima pre, za vreme i nakon ubistva Zorana Đinđića, te da još jednom saopšti kako cilj opravdava sredstvo. Tek nakon Đinđićeve smrti, on pokazuje svoje stvarne političke ambicije, pa je tek osnivanje nečega što je dobilo ime "Liberalno-demokratska frakcija" polako razotkrilo njegove ambicije.
Tek nastala, Liberalno-demokratska frakcija je odmah, na vanrednim lokalnim izborima u Kuli, u bivšem sedištu "Crvenih beretki", prvi put učestvujući u izborima, osvojila 2,98 odsto glasova, što je iznosilo tačno 530 žitelja Kule. Veseliji komentatori tog događaja tvrdili su da je reč o biračkom telu "Crvenih beretki", a sam Jovanović žalio je za propuštenom prilikom jer mu je falilo "samo šest glasova" za pobedu. Na taj način je po drugi put prežalio Kulu, ali i građani Kule njega, jer je u međuvremenu postao politička prošlost u svim važnijim centrima Vojvodine.
U svetlu ili u senci izbora u Kuli 2005. godine, dešavale su se pripreme za stvaranje stranke po imenu Liberalno-demokratska partija.
No, tek što je osnovana, LDP će dobiti frakciju i u svojim redovima! Pomognuti Statutom LDP-a koji predviđa ovakve situacije, grupa članova ove tek nastale stranke stvoriće u kragujevačkom odboru frakciju pod imenom "Akcija".
Frakcionaško ludilo zahvatilo je čak i Građanski savez Srbije, nakon tadašnje odluke predsedništva ove stranke i Vesne Pešić da "utopi stranku u Liberalno-demokratsku frakciju".
Tom prilikom je javnosti upućeno pismo od tek nastale frakcije Građanskog saveza pod imenom "11. decembar" u kome je pisalo: "... Mi, osnivači i dugogodišnji članovi stranke, ne možemo da dozvolimo da odlučivanje u GSS-u bude ostavljeno privatnim dogovorima osoba koje žele da pređu u neku drugu stranku.
Mi uvažavamo njihovu slobodu da se upisuju u koju god stranku hoće, ali sa sobom ne mogu da povedu GSS kao javni politički subjekt". Čak 182 člana frakcije potpisali su ovo pismo smatrajući da je odlazak u političku službu Čedomiru Jovanoviću nedemokratsko i nedostojno". Vreme im je dalo za pravo, jer je dotadašnji autoritet Građanskog saveza i njegov politički kapital zauvek bio uništen.
Čedomira Jovanovića i njegov politički projekat pomagao je Dragoljub Marković, zvani Krmoje, čovek koji je zaradio milione na prodaji stočne hrane, bivši ugostitelj Vladimir Beba Popović, kasnije šef DOS-ove kominterne, ali su ga finansijski pomagale i pojedine ličnosti iz Crne Gore, poput Duška Kneževića, takozvanog kontroverznog biznismena, vlasnika Atlas imperije, čija Atlasmont banka ima kancelariju u Beogradu na Trgu Republike. Knežević je inače i vlasnik Atlas televizije iz Podgorice i najverovatnije vlasnik brojnih preduzeća u Srbiji.
Počeo je isto kao i njegov zemljak Vojin Lazarević, švercom nafte u doba blagorodnih ekonomskih sankcija, iz Albanije, preko Zete pa onda širom bivše domovine. Konačno je finansijski "stao na noge" kad je LDP postao parlamentarna stranka i kad je, kako njegov bivši saradnik Goran Petrović reče, "stigao" na državni budžet.

Sa ili bez Srba

Znatno interesantniji od finansijera Čedomira Jovanovića jesu njegovi najbliži saradnici, ljudi koji su ga podržali u naumu da u Srbiji "promene sve i odmah". Dramaturg Nenad Prokić odmah do dramaturga Čedomira Jovanovića režira jednu dramu koja bi trebalo da liči na 1945. godinu.
Jovanović nikada nije napisao nijednu dramu, a Prokićevih se retko ko seća (osim par predstava u Sloveniji koje su igrane po njegovim tekstovima).
Tu je i nadobudna dramska spisateljica Biljana Srbljanović, eto čuda, rođaka Radovana Karadžića, koja je u dosadašnjoj biografiji zabeležila i desna i leva skretanja (bila saradnica četničkog magazina "Pogledi" i nudila se, svojevremeno, prema svedočenju levičara Ljubiše Ristića, da uđe u JUL). Nenad Prokić, koji je u međuvremenu prestao da piše (a da to niko nije ni primetio!), "proslavio se" jednom izjavom koja veoma dobro govori o politici celokupne LDP ideologije. U jednoj od radio-emisija B92 ("Peščanik"), Prokić je zapretio da će Srbija "biti moderna država, sa ili bez Srba"! Ovaj redovni abonent te iste emisije, takođe se pozvao i na slučaj Kemala Paše Ataturka, oca moderne Turske, oduševljen istorijskom činjenicom da je uspeo preko noći da skine fesove sa glave svakog Turčina.
Originalna Prokićeva izjava izgleda ovako: "Nema fesovi, cilindri od sutra ujutro i ćao. Sad ti pričaj sa cilindrima, gledaj šta hoćeš." Koliko je glava zbog fesova tada palo nije pominjao. Ulazak takvog Prokića u politiku, i to visoku, dokaz je više da je ekstremističko ludilo i lažni elitizam nešto od čega ozbiljno boluje savremena Srbija. Njegov ženski pandan, Biljana Srbljanović, proizvod je jednog ražalovanog krila nemačke obaveštajne službe BND, i to onog koji je otišao kad i Hans Ditrih Genšer, bivši Bundes kancelar. Njena veštačka slava stvorena je sa ili bez njenog znanja. U oba slučaja posao je savršeno uspeo.
Profil njene ličnosti je odgovarao jer je bila i dovoljno labilna i dovoljno slavoljubiva, histerična, sujetna sa potpunim odsustvom saradnje mozga i jezika. Ista služba obezbediće da većina njenih drama bude igrana upravo u Nemačkoj! …

Kako su Večernje novosti i Politika izveštavali o Vukovaru
Olovka piše mržnjom


Šovinizam, pozivanje na ubistva različitih i nasilje svake vrste, mobilizacija vojno sposobnih i ostalih i mržnja koja je prevazilazila dotad poznate jezičke figure obeležili su štampane medije u Srbiji 1991.

Priredili: Bojan Tončić i Milica Jovanović

I površan pregled provladinih listova koji su novembra 1991. prizivanjem Drugog svetskog rata abolirali angažovanje Jugoslovenske narodne armije u sukobima na teritoriji Hrvatske, kao i sve očigledniju finansijsku i organizacionu podršku države paravojnim jedinicama, dovoljan je za lekciju o medijskom trovanju nacije, koje sa „oslobađanjem” Vukovara ulazi u dotad neviđenu fazu. Dominiraju priče o klanju srpske dece po slavonskim selima, genocidnim planovima ustaša, te slike razorenih naselja. Izveštaji o galopirajućoj hiperinflaciji i počecima sistematske pljačke srbijanske privrede zauzimaju sve skromniji prostor. Za srbijansku vlast, rat više nema alternativu. Front prema Evropi i svetu takođe poprima osnovne obrise – na delu je „informatička blokada” o stradanju Srba, zavera svetskih sila protiv malog slobodarskog naroda, sa Slobodanom Miloševićem na čelu. U začelju su paravojske koje za sobom ostavljaju tragove užasnih zločina.


Šovinizam, pozivanje na ubistva različitih i nasilje svake vrste, mobilizacija vojno sposobnih i ostalih i mržnja koja je prevazilazila dotad poznate jezičke figure obeležili su štampane medije u Srbiji 1991.

Najtiražniji jugoslovenski dnevnik, kako je sebe titulisala tiskovina mračne provenijencije Večernje novosti, svoju je uređivačku koncepciju dokazao tokom Vukovarske operacije. Laž i mržnja bili su temelj svih napisa o uništavanju Vukovara koji su našli svoje mesto na prvim stranama ovog beogradskog dnevnika. Maštovitost je ponekad prevazilazila razmere zdravog razuma. Glavni i odgovorni urednik bio je Radislav Rade Brajović. Glavni i odgovorni urednik Politike bio je Aleksandar Prlja, pod čijom se komandom ostvarila uređivačka politika gebelsovskog tipa koja se temeljila na laži i sumanutom komentaru koji poziva na masovna ubistva Hrvata i rušenje svega pred sobom. Naravno, i afirmisanje svake granate koja pada na razoreni Vukovar.

Kadijević: Sprečićemo ponavljanje genocida

Prva epizoda rastanka Večernjih novosti sa moralom, a bilo ih više i nastavljaju se, počela je pred kraj Vukovarske operacije. Vukovar o koncu, čitamo sa naslovne strane lista od 17. novembra 1991. Saznajemo da su „udružene snage JNA i Teritorijalne odbrane dospele do najstrožeg centra Vukovara”, te da je „od juče popodne Borovo naselje u rukama jedinica JNA”. Izveštači Novosti koji su bili u blizini mesta radnje (iza haubica JNA) D. Stojić i M. Petrović saopštavaju da se najžešće borbe vode oko dvorca grofa Elca, Pošte, Gradske vijećnice, policijske stanice i Gradske bolnice:

Šešelj o „Dubrovačkoj republici”

U Novostima od 19. novembra čitaoci su mogli da pročitaju šta je sadašnji haški zatvorenik Vojislav Šešelj rekao o situaciji u bivšoj Jugoslaviji. On nije imao dilemu, podržao je, u ime Srpske radikalne stranke, „odluku naroda Dubrovnika, Cavtata i Konavla o ponovnom uspostavljanju dubrovačke republike i njene vlade i njihovu želju da ostanu u Jugoslaviji”. „To pokazuje da su planovi za budućnost hrvatskog fašističkog vrhovništva, koje je sve učinilo da ovu višegodišnju ideju spreči, i želje naroda, u dubokom raskolu, i da sada, kada se raspada falanga i sam san o novoj endehaziji, narod preuzima stvar u svoje ruke”, rekao je Šešelj na konferenciji za novinare u Prištini.
On je istakao da SRS nema ništa protiv razmeštanja plavih šlemova, „uglavnom”. „Ali samo da oni budu na zapadnim granicama srpskim, na liniji Karlobag–Karlovac–Ogulin–Virovitica, a nikako na granicama Titove Jugoslavije. Nema primirja do sloma fašizma u Hrvatskoj”, rekao je Šešelj.
„Naša stranka osuđuje sve takozvane izbeglice od 18 do 56 godina starosti, kojih je oko pet hiljada, što se ne odazivaju pozivu na front. Tražimo od kolektiva u Srbiji koji su ih primili da im daju otkaze i prijave najbližim vojnim vlastima radi odlaska na front”, naglasio je lider SRS. U izveštaju koji potpisuje M. Kiković kaže se i da je Šešelj rekao da SRS „neće slati dobrovoljce sa Kosmeta, jer su oni ovde potrebniji”. „Upozorio je i pripadnike šiptarske nacionalne manjine i pojedine Hrvate čiji su članovi porodica bili dobrovoljci ili plaćenici u zengama ili MUP Hrvatske da im ni porodicama nije mesto na Kosmetu”, navodi se u izveštaju.

„Ustaške snage u Vukovaru i Borovu Naselju razbijene su na četiri više delova koji međusobno nemaju nikavu komunikaciju. S druge strane, napredujući iz četiri pravca – iz Sotina i Negoslavaca, sa trpinske ceste kod Borova sela i iz Bršadina preko Lušca i Vukovarskog silosa na Dunavu, jedinice JNA i Teritorijalne odbrane i srpskih dobrovoljaca su se na više mesta spojile, nastavljajući zajednička dejstva”.

Najavu pada Vukovara izriče samouvereni predsednik vlade izmišljene države Slavonija, Baranja i Zapadni Srem, docnije haški optuženik u bekstvu pod zaštitom države Srbije, Goran Hadžić, i ispostavlja se da je bio u pravu: „Vukovar je pred padom, centar je slobodan, ostalo je da se od ustaša očisti njihovo gnezdo Mitnica. Moram da istaknem da naše snage u ova dva dana oslobađanja Vukovara nisu imale mrtvih. Bilo je samo nekoliko ranjenih”.

Novosti pišu i o drugim frontovima – Ofanziva ustaša u Lici, Potisnuti bojovnici (Perušić i Stari Lički Osik) – kao i pregovorima na Dubrovačkom ratištu. Puno toga se saznaje i od izbeglica koje su, nekim čudom, iz Dubrovnika dospele u Herceg Novi: „Izbezumljeni, slomljeni novim porazima u borbi sa pripadnicima JNA, 'branioci' Dubrovnika koriste uveliko alkohol i drogu. U takvom stanju izlaze na ulice i maltretiraju pre svega žene, ne raspitujući se mnogo koje su vere i nacije. Zabeleženo je više slučajeva drskog silovanja koje neretko izvode na ulici”, uvereni su izveštači Novosti Savo Gregović i Momir Čabarkapa.

Istog dana ovaj dnevnik donosi izveštaj o obilasku jedinica Prve vojne oblasti saveznog sekretara za narodnu odbranu Veljka Kadijevića, pod naslovom Sprečićemo ponavljanje genocida. On je u ime Armije rekao: „Ne možemo i nećemo dozvoliti da se bilo ko igra životima pripadnika JNA u blokiranim garnizonima i sudbinom srpskog naroda u kriznim područjima. Sprečićemo ponavljanje genocida i odbraniti pravo naših naroda koji žele da nastave zajednički život u Jugoslaviji”.

Najava defilea oslobodilaca i trubača

Politika dan kasnije na naslovnoj strani saopštava: Vojska ovladala gotovo celim Vukovarom, uz dodatno objašnjenje u podnaslovu da „paravojne jedinice Hrvatske imaju jako uporište u vukovarskom naselju Mitnici i okolini vodotornja".

Vukovar pod kontrolom Vojske udarni je naslov Novosti od 18. novembra; ostali tekstovi se slažu sa izveštajima Politike, kao da ih je, ne daj Bože, pisao isti čovek. U Novostima saznajemo da „Armija i teritorijalci čiste poslednja ustaška uporišta u centru grada”, te da su poražene „ustaške snage u Borovu”. „Zenge još drže Mitnicu, u oslobođenom Slunju razbijeno najmanje dve hiljade ustaša”, pišu Novosti.

Isti izveštači iz Vukovara kažu da se prema uhvaćenim radio porukama može zaključiti da je „među ustašama zavladalo rasulo” i da su predaju ponudili i „mupovci” i „zenge”. „Ni iz Mitnice, koja je, takođe, opkoljena sa svih strana, ustaše nemaju kud. Do konačnog sloma ostaje im da iz mitničkih bara i šikara mučki napadaju oslobodioce. Taj čas je već kucnuo, jer razrušenim vukovarskim ulicama koje u 90 odsto slučajeva kontrolišu snage JNA, TO i srpskih dobrovoljaca, sloboda uveliko korača. Dan oslobođenja biće, kažu meštani i oslobodici, proslavljen defileom oslobodilaca ulicama Vukovara, uz muziku dragačevskih trubača”. U blizini Šida su „razbijene ustaše”, a „energičnim dejstvima JNA oslobođeni Nijemci”, pišu Novosti. Prenose i izjavu generala Andrije Biorčevića, koji saopštava da je palo Borovo, odnosno da su „poražene ustaške snage”.

Provukla se tog 18. novembra i jedna vest iz Beograda koja ima veze sa ratom: General Kolšek „juri” penziju, obavešten je list koji saznaje da se smenjeni komandant Pete armijske oblasti „posle debakla JNA u Sloveniji ovih dana šeta u Beogradu i prikuplja na VMA dokumente za penziju”.

„Da li će, dakle, penzija (i to visoka) biti nagrada generalu Kolšeku za pogibiju 43 vojnika JNA u Sloveniji može samo da se nagađa, ali je njegov 'tajanstvani boravak' na VMA izazvao gnev mnogih lekara ove poznate zdravstvene ustanove”, konstatuju Novosti.

Nije sve tako crno, sa naslovnice čitaoci istog dana saznaju i nešto tačno – …

Јозеф Стиглиц: Како је ММФ уништавао државе!
Двери српске | 07.02.2012.
Јозеф Стиглиц: Како је ММФ уништавао државе!

Преносимо текст угледног светског економисте Јозефа Стиглица о четири начина на која је ММФ уништавао земље које су му се обраћале за помоћ. Резултате деловања ова четири корака наши грађани могу да препознају и на својој кожи. Оно што следеће можемо очекивати је све веће и веће смањивање социјалних давања…
Четири корака до проклетства
Перфидно смишљени сценарио је следећи:

Прво се сними и детаљно анализира привредно и кадровско стање сваке државе која затражи финансијску помоћ за свој развој или опстанак. Након тога, Светска банка за обнову и развој влади дотичне земље уручује истоветан типизирани програм који садржи четири обавезна корака.
Први корак: Приватизација
Прво што влада земље-жртве треба неодложно да спроведе је приватизација, а посебно великих јавних и кључних индустријских подузећа која чине кичму привреде једне земље.

Уместо да се аргументовано успротиве захтеву за хитну продају јавних подузећа многи су политичари пожурили да спроведу радосну (рас)продају електропривреде, нафтне индустрије и водопривреде као својеврсни императив.

Да би ућуткали трезвене критичаре таквог непромишљеног поступка којји има тешке и далекосежне посљедице, они се позивају на императивне захтеве Светске банке за обнову и развој. „Можете видети како им се разогаче очи на могућност добијања провизије ако се у процени вредности имовине великих јавних и кључних индустријских предузећа скине која милијарда или бар неколико стотина милиона долара“ – каже професор Стиглиц.
Други корак: Либерализација
Након кампањски спроведене приватизације обавезно следи доношење законске регулативе о либерализацији тржишног капитала. Тај потез, теоријски посматрано, омогућује инвестицијском капиталу несметан улазак и излазак из земље. При томе, како показује искуство, у „земљу-жртву“, улази релативно мало капитала, а кудикамо највећи део расположивог капитала на „законит“ начин несметано излази из земље.

Тај процес извлачења капитала је у економији познат под именом „круг врућег новца“.

Новац или, тачније речено пљачкашки капитал улази у „земљу-жртву“ првенствено ради шпекулација некретнинама и валутом, а затим попут плашљиве дивљачи, бежи главом без обзира већ на први знак надолазећих невоља које би могле било како угрозити његову сигурност. У том паничном бегу капитала, државне резерве могу да „пресуше“ за само неколико дана.

Након таквог вешто инсценираног бега капитала, ММФ обавезно тражи од владе „земље-жртве“ да одмах драстично повећа каматне стопе на 30, 50 или чак 80% како би велике светске шпекуланте привукла на поврат исисаног државног капитала.

„Резултат таквог потеза владе, која најчешће нема другог излаза, је предвидљив“ – каже професор Стиглиц. Астрономске каматне стопе, свакако, брзо привуку одбегли капитал, док с друге стране оне системски разарају индустријску производњу и дефинитивно исушују националну ризницу „земље-жртве“.
Трећи корак: Тржшно одређивање цена
Тада ММФ „земљу-жртву“ која је на издисају хладнокрвно увлачи у трећи корак – тако звано „тржишно одређивање цена“. То је леп израз за драматично подизање цена хране, енергената, воде и осталих комуналних услуга. То, дакако, не значи и подизање цена рада (плата и осталих накнада по основу рада) и пензија. Тиме се, у првом реду, драстично руши већ ионако низак животни стандард становништва те осетно подижу пословни трошкови у већ добрано посусталој привреди. Убрзо након тога, према већ добро уиграном сценарију, следи и завршни четврти корак.
Четврти корак: ММФ-оф протест
Тим протестом је „земља-жртва“ дословце бачена „на колена“ и „de facto“ се налази пред извеснијим привредним и економским уништењем. У тим драматичним околностима, ММФ из ње злочиначком хладнокрвношћу извлачи и последње капи крви. Програмирано појачава „ватру“ и подиже социјалну температуру док напокон „цели котао не експлодира“. Тиме је отворено и само предворје пакла.

Еклатантан пример за то је Индонезија 1998. којој је ММФ безобзирно укинуо субвенције за храну и гориво за сиромашно становништво, након чега су широм земље букнули жестоки протести и немири.

У том погледу је, такође, поучан пример Боливије у којој су прошле године избили велики немири због драстичног повећања цене воде. Вешто програмирани и прецизно темпирани ММФ-ови протести, као својеврстан знак узбуне, узрокују нови масовни бег капитала из „земље-жртве“, а неретко доводе и до стечаја владе у тој земљи.

Такав, све изразитији привредни пожар и колапс има и своју светлу страну, наравно, само за безобзирне стране власнике капитала. У таквој безизлазној ситуацији они могу по смешним и симболичним ценама откупити преосталу имовину „земље-жртве“ у паничној распродаји. По том перфидном обрасцу већ је у посљедњим деценијама у земљама Трећег света створено много земаља-губитница. При томе су једини победници увек биле моћне западне банке које у бездушном лову за капиталом не презају ни пред чим.

(текст у оригиналу на енглеском језику: Joseph Stiglitz: „IMF’s four steps to damnation“, април 2001.)

Разбијте омладину и победићете народ! То је наша девиза. Лишићемо ваше друштво омладине, покварићемо је сексом, роком, насиљем, алкохолом, пушењем, наркотицима, то јест, лишићемо ваше друштво будућности. Ударићемо на породицу, рушећи је, смањићемо стопу рађања.
***********************************



Ово су речи рабина Синедриона Реб Менахем Мендел Шнеерсона
Наши планови за Словене

1. Наша специјална тактика борбе против црвено-смеђих (а сви Словени су црвено-смеђи) је тајно знање, које представља тајну због своје изолованости. Главну оштрицу борбе ми ћемо усмерити против Словенства, изузимајући отпаднике који су блиски са Јеврејима искључиво зарад својих интереса. Истина, те «блиске» ћемо, пошто их искористимо за своје циљеве, избацити из нашег друштва. Словенство, а међу њима Руси су најнепокорнији народ у свету. Непокорни су због својих психичких и умних способности у које су уграђене многе генерације предака, због гена на које се не може утицати, тј. који се не могу се преправити! Словена, Руса можеш уништити, али га не можеш покорити. Ето зашто ово семе треба ликвидирати а пре свега значајно смањити његову бројност.

2. Наше методе борбе неће бити војне, већ идеолошке и економске, уз употребу структура моћи опремљених најсавременијим врстама оружја за физичко сузбијање побуне и то још већом жестином него што је то учињено у октобру 1993 године од Врховног совјета Русије. Прво, ми ћемо изделити све словенске народе (од њих 300 милиона, половина је Руса), на мале ослабљене земље са међусобно покиданим везама. Овде ћемо применити нашу стару методу: ЗАВАДИ ПА ВЛАДАЈ! Потрудићемо се да те земље међусобно посвађамо и увучемо их у међусобне ратове са циљем – међусобног уништења.
Украјинац ће мислити да се бори против експанзионистичке Русије, да се бори се за своју самосталност и мислиће да је коначно добио своју слободу, али истовремено потпуно ће постати завистан од нас. Исто то ће мислити и Руси, који ће се наводно борити за своје националне интересе и враћање земље која им је «незаконито» одузета и тако даље.

Све то ћемо радити под под изговором различитих суверенитета, борби за националне идеале. Истовремно, нећемо дозволити ни једној земљи самоопредељење на основу националних вредности и традиције. У том рату глупака, словенска стока ће сама себе ослабити и ојачати нас, главне управљаче хаоса који ћемо тобоже стајати по страни и не само да нећемо учествоцати у крвавим догађајим, већ се нећемо ни мешати у њих. Шта више, ми ћемо потпуно себе заштитити. У свест непросвећених Словена ми емо уградити такве стереотипе мишљења, по којима ће најстрашнија реч бити «антисемит». Реч «Јеврејин» ће изговарати шапатом.

Помоћу неколико судских процеса (као што је суђење антисемити Осташвилију и након тога његово уништње) и других метода (радија, телевизије – застрашујућим филмовима о осветама израелске обавештајне службе Мосад за убиства Јевреја) заплашићемо стоку толико, да ни једном Јевреју неће пасти длака с главе док ће се истовремено Словени убијати на туце, уништавати на хиљаде њих на границама где Јевреју не служе, у миротворним снагама, тероризмом, убиствима.

3. Глуп славенски народ не разуме да су најгори нацисти они који никада и нигде гласно о томе не говоре, а све чине као под окриљем демократије (као нпр. Одржавање председничких избора у марту). Управо супротно, ми ћемо учинити да реч фашиста буде забрањена! И ове речи ће се бојати свако кога ми прогласимо фашистом! Ми веома добро знамо да национализам учвршћује нацију и чини је јаком. Парола „интернационализам“ је застарела и у то више нико не верује, па се мора заменити слоганом „универзалне вредности“ то је једно те исто.

Ми нећемо дати да се подигне ниједан националистички покрет, а ако се ине покрете ко ји теже да изведу народ изван наше контроле уништићемо огњем и мачем како је то већ урађено у Грузији, Јерменији и Србији. Зато ћемо обезбедити потпуни процват нашем национализму-ционизму, прецизније Јеврејском фашизму, који се по својој тајности и моћи појављује као надфашизам! Није узалуд Генерална скупштина УН 1975. године усвојила резолуцију по којој је ционизам проглашен као највећи облик расизма и расне дискриминације али је услед нашег победоносног похода широм планете, 1992. године та резолуција укинута. Овај међународни орган смо учинили оружјем наших намера за успостављање власти над „свим царствима и народима“.

4. Бројну популацију Словена ми ћемо лишити националне елите која и одређује развој догађаја и напредак земље и наравно сав ток историје. Зато ћемо у наредних 5 година затворити пола њихових факултета, а у другој половини ћемо ми учити. Пустићемо тамо Јермене, Чечене, Цигане и њима сличне. Тежићемо ка томе да у владама словенских земаља буде што је могуће мање представника главних (суверених) народа, њих ћемо заменити нашом јеврејском елитом.

У средствима масовног информисања – на радију, телевизији, у штампи, у уметности, литератури, позоришту, биоскопу, ми ћемо …

http://facebookreporter.org/2012/01/29/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82-%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8-%D0%B7%D1%80%D0%B0%D0%BA-project-blue-beam-%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B



хаарп
јан 29 2012
ПРОЈЕКАТ ПЛАВИ ЗРАК (PROJECT BLUE BEAM) – ДАТУМ ПРЕВАРЕ ЈЕ БЛИЗУ !!!








ПРОЈЕКАТ ПЛАВИ ЗРАК (PROJECT BLUE BEAM) – ДАТУМ ПРЕВАРЕ ЈЕ БЛИЗУ !!!

29.01.2012. за ФБР приредила Биљана Диковић

Поштовани Пријатељи, приближава се време ВЕЛИКЕ ПРЕВАРЕ НАРОДА ШИРОМ СВЕТА, па ме то подсетило да пронађем документе које сам имала о томе… Ево неких, просудите сами о чему се ради…

-НАСА пројекат Плави Зрак (Blue Beam Project) састоји се од четири различита корака ради имплементације религије новог доба (new age religion) са антихристом на челу-

Све више се на ТВ на разним иностраним каналима, као и на интернету може видети датум 21.12.2012. године. Индиректно и притајено, свет се спрема на догађаје који би тада вероватно уследили. Да ли ће то бити истина – остаје да видимо када за то дође време.

Углавном, сигурно је да овим светом из позадине владају богати банкари породица Rotschild, Rockefeller, Habsburg, итд.

Сведоци смо да се тежи ка глобализацији света: једна влада, једна војска, једна валута…
За датум који сам невео, прича се да се спрема реализација пројекта који је израдила NASA под називом Blue Beam (Плави Зрак), када ће се преко сателита пројектовати холографске слике Исуса, Мухамеда, Кришне, Алаха… у зависности од локације на земљи, а људи би требали да чују обраћање „Бога“… (послатог из HAARP комплекса смештеног на Аљасци). И тако даље…



Следи један текст, па нека свако просуди о њему како осећа:

Први корак тиче се поништавања свих археолошких знања. Ово ће бити повезано са појавом свих вештачки изазваних земљотреса на појединим прецизно изабраним локацијама на планети где ће, како се може претпоставити, нова открића коначно показати свим људима да су грешили у свим фундаменталним религијским доктринама. Овај фалсификат биће искоришћен да све нације верују да су њихове религијске доктрине погрешно схваћене и погрешно интерпретиране вековима. Психолошке припреме за ово већ су почеле, а први корак представљао је филм, „2001: A Space Oddessy“ серија „Звездане стазе“, и „Ратови звезда“ у којима су теме инвазије из свемира и уједињење свих нација радио одбране од нападача. Последњи филм, „Парк из доба Јуре,“ бави се теоријама еволуције и тврдњама да је Божја реч лажна.

Оно што је важно у разумевању првог корака јесте то да ће земљотреси погодити различите делове света и то тамо где су научна и археолошка учења упућивала на то да су тамо сахрањене неке мистериозне тајне. Овим врстама земљотреса, научницима ће бити омогућено да поново открију ове мистериозне тајне ради дискредитовања свих фундаменталних религијских доктрина. Ово је почетак припрема за план намењен човечанству јер они желе да пониште веровања свих Хришћана и Муслимана на планети. Да би ово спровели у дело, потребан им је лажан „доказ“ из прошлости који ће доказати свим народима да су њихове религије биле погрешно тумачене и разумеване.

Други корак обухвата „свемирску представу“ великих размера са тродимензионалним оптичким холограмима и звуковима, ласерском пројекцијом вишеструких холографских слика ка различитим деловима света, где би се, у зависности од локације, примала различита слика у складу са доминантним религијским националним веровањима који преовладавају на том подручју. Овај нови „божији“ глас моћи ће се чути на неколико језика. Да би ово разумели, морамо се мало позабавити различитим тајним службама и њиховим истраживањима реализованим у последњих 25 година.

Совјети су развили напредан рачунар, који су чак и извозили, и у њега унели физичко-психолошки запис заснован на њиховим испитивањима анатомије и електро-механичке композиције људског тела, као и студије електричних, хемијских и биолошких карактеристика људског мозга.

Ови рачунари опремљени су, у истој мери, са језицима свих људских култура и њиховим значењимма. Дијалекти свих култура убачени су у рачунаре преко предаје са сателита. Совјети су почели да уводе рачунаре са објективним програмима као што су они који се тичу новог Месије – Спаситеља. Изгледа да су Совјети такође – народ новог светског поретка – прибегли самоубилачким методама ка људском друштву додељивањем таласних дужина електронским путем за сваку особу и свако друштво и културу да би подстакли суицидне мисли уколико се особа не повинује прописима новог светског поретка.

Постоје два различита аспекта другог корака.

Први је „свемирска представа“. Одакле потиче свемирска представа?

Свемирска представа, холографске слике виће коришћене заједно са симулацијом окончања света током које ће свим народима бити приказане сцене које ће их натерати да потврде пророчанства и дешавања.
Ово ће бити пројектовано са сателита на слоју натријума који се налази на око 60 миља изнад земље. Повремено смо сведоци тестирања, а које они називају НЛО-и или „летећи тањири“. Резултат ових промишљених представа биће да се свету прикаже нови „Христ“, нови спаситељ, Matreya, а у сврху …

Miroslav Lazanski
Zašto smo „loši” momci

Dakle, uvek kada filmski delatnici posegnu za istorijskim paralelama nepogrešivo potonu u jeftinu propagandu

Kako CIA piše scenarije za holivudske filmove? To je bio naslov na prvoj stranici najuglednijeg francuskog dnevnog lista „Mond” u julu 2002. godine. Temi je bio posvećen i uvodnik lista i više članaka koji analiziraju odnose Holivuda sa Pentagonom i CIA. Setio sam se toga, jer je u nedavnom televizijskom duelu između predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i predsednika LDP-a Čedomira Jovanovića, predsednik LDP-a je izjavio da je RS stigla i do rata sa Andželinom Džoli, eto zbog njenog najnovijeg filma u kojem su Srbi predstavljeni tako kako su predstavljeni. Iako ratovati sa filmskom starletom, koja se iznenada iz čistog altruizma dohvatila režije, za Srbe iz Republike Srpske i nije neki častan posao. No, kada je gospodin Jovanović rekao da je Srbija i dalje izvor svih problema u regionu ozbiljno sam se zamislio: Grčka je pred bankrotom, Rumuni stalno štrajkuju, Albanci pale pravoslavne crkve u zapadnom delu Makedonije, mađarska avio-kompanija „Malev” je bankrotirala, Crnogorci su na ulicama zbog cene struje, Hrvati se međusobno posvađali zbog titlovanja srpskih filmova, a Albanci na Kosovu oko vlasti, dok je ceo region zatrpan snegom. Svi smo, dakle, zavejani, ali su samo Srbi krivi.

Dan kasnije na RTS, u emisiji „Da, možda, ne” , filmski delatnici debatuju zašto su Srbi loši momci u holivudskoj produkciji. E tu se zaista moglo čuti svašta: od negiranja da Holivud snima filmove u trendu američke političke konjunkture i korektnosti, do žongliranja šta su to stereotipi o Srbima, a šta je holivudsko smeće, do bezobraznog poređenja Sarajeva i Vukovara sa Staljingradom. Jer valjda su oko Sarajeva Srbi bili kao Nemci oko Staljingrada ili Lenjingrada. To što u Lenjingradu i Staljingradu Nemci nikada pre nisu živeli, a Srbi jesu na Grbavici, Ilidži, Lukavici, Dobrinji, Vogošći, a to je sve Sarajevo, to nije važno. Bez obzira na haške ocene i presude, Sarajevo je slučaj grada u kojem su se tukli jedni kvartovi protiv drugih, srpski protiv muslimanskih. Istovremeno je Sarajevo bio garnizon sa tri divizije muslimanske vojske. Vojni cilj? Kako se uzme. Kada sam u „Pustinjskoj oluji”1991. upitao američkog generala Normana Švarckopa, komandanta te operacije, zašto su američki avioni gađali istorijski kompleks „Vavilon” kada je to kulturni spomenik nulte kategorije i pod zaštitom Uneska, odgovorio mi je da su Iračani tu razmestili celu bateriju raketa „skad” i da od tog momenta „Vavilon” predstavlja legitimni vojni cilj. I bio je, po međunarodnom ratnom pravu, u pravu. Rat je uvek prljav, sa koje god strane se nalazite, ali molim vas ne doterujte istinu kako bi je usaglasili sa ideološkim fantazmima. Govoriti „o Srbima” uopšteno kao da su svi isti potpuno je glupo.

Holivud pravi sliku američkih ratova, a američka armija reklamira holivudske filmove. Savršena simbioza Pentagona i američke industrije zabave. Holivud je „meka” kulturna dominacija, Pentagon i CIA su „tvrda” dominacija. Od filma „Rambo” pa nadalje. Naravno, radili su to i Sovjeti, Sergej Ajzenštajn, pa i nacisti sa „Trijumfom volje”, a drugi su samo preuzeli taj model.

Dakle, uvek kada filmski delatnici posegnu za istorijskim paralelama nepogrešivo potonu u jeftinu propagandu. Jedan je filmski delatnik, kojem je davno jedan sada već pokojni general, a tada pukovnik i odgovoran za moral u JNA, strpao film u bunker, dakle taj je filmski delatnik lansirao tezu da je rat u BiH izazvao Beograd i da je vojska Republike Srpske bila agresor, jer je stalno napadala. Zatim je opravdao američki napad na Irak 2003. godine optuživši Srbiju da je iz fabrike u Bariču prodala Sadamu Huseinu hemijsko oružje, odnosno pogone za proizvodnju hemijskog oružja. To što u Bariču nikada nije bilo pogona za proizvodnju hemijskog oružja nije važno, kao što nije ni važno da Amerikanci i posle devet godina vojnog prisustva u Iraku nisu uspeli da pronađu niti jedan komad iračkog hemijskog oružja, i što se na kraju pokazalo da je napad na Irak usledio posle montiranih procena američke obaveštajne zajednice, to takođe nije važno. Isti je filmski delatnik poručio da mi u Srbiji, jer on živi u SAD, treba da ćutimo i da se obrazujemo, jer smo po njemu isuviše neobrazovani da bi neke stvari shvatili. Kao što se brinemo oko trgovine ljudskim organima na Kosovu i o toj „Žutoj kući” kada su i Kinezi prodavali ljudske organe. A nas to nije brinulo i nismo ustali protiv toga. Pomislio sam da misli na Kineze u Srbiji, ali ne, on je izričito spomenuo Kineze u Kini. Frustracije zbog filmova u olovnim godinama. Srpsko samobičevanje. Jedan od razloga zašto smo „loši” momci. Neki, možda i mnogi, sasvim pristojno žive od toga.
Miroslav Lazanski
objavljeno: 04.02.2012




http://www.politika.rs/pogledi/Miroslav-Lazanski/Zasto-smo-losi-momci.lt.html

Коментар дана
Говор мржње који то јесте
Тадија Нешковић
субота, 13. март 2010.


Већ седам година, од 11. марта увече до раних јутарњих сати 13. марта траје сезона лова на "српску реакционарну десницу". То су дани када они који тврде да су баштинари идеја, ставова и визије Зорана Ђинђића, могу неограничено и некажњено да вређају све за које они процене да се нису слагали са тим идејама, ставовима и визијом (и да су, самим тим, допринели Ђинђићевом убиству). Страва и ужас, каквих смо се све грозота, самохвалисања и незалечених фрустрација наслушали од 2003. до данас, управо на ове датуме.

Ипак, све остале дрскости и безобразлуци остају у сенци онога што је Чедомир Јовановић, лидер ЛДП, изрекао у петак, 12. марта ове године, на скупу који је, у београдском "Дому синдиката", његова странка приредила поводом седме годишњице атентата на српског премијера. Саветујући председника Бориса Тадића да се у Словенији ипак сретне са званичницима "Косове" Хашимом Тачијем и Фатмиром Сејдиуом, али и позивајући целу Србију да са Хрватском "подели одговорност за стање у Босни и Херцеговини", Јовановић је истакао:

"Уместо борбе за територије, морамо се борити за живот. Морамо да кажемо: Доста нам је био један Слободан Милошевић, једна академија која то није и једна црква која то није` – поручио је лидер ЛДП, залажући се и за доношење резолуције о "геноциду" у Сребреници " јер само тако Србија може да покаже да се ограђује од људи који су, у њено име, починили највећи злочин на територији Европе после Другог светског рата".

Ето, тако је говорио Ђинђићев наследник који то није и председник опозиционе партије која то није, залажући се успут за доношење резолуције о геноциду који то није. Његова изјава свакако представља говор мржње, пошто је њоме Јовановић директно увредио... Можда је лакше да израчунамо кога није увредио. [b]Није увредио оне који нису Срби, оне који нису крштени у Српској православној цркви и оне који ни на који начин не сарађују са Српском академијом наука и уметноси. А таквих, који су избегли сва три набројана критеријума, у Србији је вишеструко мање него оних који се могу препознати у Јовановићевим речима.

Што се Републике Српске тиче, својом интерпретацијом догађаја у Сребреници изругао се целом ентитету. Дакле, на списак оних које погађа Јовановићева изјава, ваљало би додати и комплетно становништво Републике Српске.

Укупно, људи које је Чедомир Јовановић увредио, нападајући њихову религију, њихове институције и њихову државу, има на милионе. Мада дефиниција говора мржње варира од правног система до правног система, тешко је и замислити другу квалификацију за речи које је употребио Јовановић, и нарочито њихов смисао.

.Нисам верник за пример. Још мање сам академик. Али, узећу слободу да овом приликом захтевам од Српске православне цркве, чији сам следбеник, да тужи Чедомира Јовановића, јер само тако може одбранити своју и част својих верника. Његова светост патријарх српски господин Иринеј се, због једне своје приметно бенигније изјаве, извинио муслиманима, па он и Синод сада имају обавезу да натерају Јовановића да се извини овдашњим православним хришћанима. Такође, захтевам од Српске академије наука и уметности, којој сам некако и ја допринео плаћањем пореза држави Србији, да уради исто и покрене судски поступак против Чедомира Јовановића, како би га приморала да више никада не узме у уста на сличан начин највишу научно-културну институцију мог народа

Од Републике Српске немам право ништа да захтевам, али могу, као неко ко је доживљава као братску и сапатничку националну целину, да је замолим да и она тужи Чедомира Јовановића. Па нека председник ЛДП пред судом, не хашким него српским, објасни где су му докази да је ВРС у јулу 1995. починила "геноцид" и "највећи злочин на територији Европе после Другог светског рата".

Ред је више да неко ко, попут Јовановића, стално галами о некаквом говору мржње који то није, најзад одговара за говор мржње који то свакако јесте.

Па колико је потребно поткрепићемо историјском статистиком Антонићеву тврдњу,
а настојати да импостора и деструктора ,и ментора Биссерко,седнемо на оптуженичку
клупу заједно са Чедомиром Јовановићем коначно после избора,какви они год били.

Ratni zločini | četvrtak 2.02.2012 | 07:52
"Karla Del Ponte uništila dokaze"
Izvor: Press

Beograd -- Bitni dokazi o vađenju organa Srba u "žutoj kući" uništeni su u vreme Karle del Ponte, uz odobrenje njenog tužilaštva, tvrde u kancelariji Serža Bramerca.

Glavni tužilac Haškog suda Serž Bramerc

Del Ponteova je prethodno izjavila da su NATO i Unmik sprečili istragu o vađenju organa kosovskih Srba u "žutoj kući" i da zna ko je doneo odluku da se u Tribunalu unište dokazi o tim monstruoznim zločinima, jer je, kako kaže, bila u stalnom kontaktu sa svojim naslednikom Bramercom, ali nije želela da otkrije identitet nalogodavca jer to "nije fer".

Ona je rekla da postoji manjak političke volje da se slučaj "Žuta kuća" do kraja ispita i rasvetli. Na primedbu da je još 2004. u rukama imala Unmikov poverljiv izveštaj o zločinima u "žutoj kući", ali da nije podigla optužnicu do kraja te godine kada je za to istekao rok u Haškom sudu, Del Ponteova je uzvratila da nije bila u mogućnosti da vodi istragu zbog mnogobrojnih prepreka.

"NATO i Unmik nisu nam dozvoljavali pristup važnim dokumentima, a Albanija nam nije dala da uđemo na njenu teritoriju i ispitamo grobove. Bilo je tu još nekih stvari..." kazala je Del Ponte, koja je bila tužilac Tribunala od 1999. do 31. decembra 2007.

Upitana zašto su onda po nalogu tužilaštva 2005. u Haškom sudu uništeni dotad prikupljeni dokazi o zločinima iz "žute kuće", ona je odgovorila da je uništenje dokaza bila velika greška.

"To je učinjeno bez konsultacija sa mnom, čak i bez razgovora sa mnom na tu temu. Bila sam veoma iznenađena kada sam iz medija saznala da su dokazi uništeni. Ali, naravno da se ne osećam odgovornom za to, jer nisam imala ovlašćenja da vodim istragu", rekla je Del Ponte.

U objašnjenju iz Bramercove kancelarije, navedeno je,pak, da je tužilac Bramerc već rekao da su neki predmeti uništeni još 2005, kada je tužilac bila Del Ponteova i uz njeno znanje i da su odluku doneli tadašnji članovi rukovodstva tužilaštva.

"Tužilac Bramerc se slaže da to nije bila dobra odluka. Međutim, ne možemo javno govoriti o internoj proceduri donošenja odluka u tužilaštvu", rečeno je u u kancelariji tužioca Bramerca.

Srpski tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević kazao je da je neposredno po dobijanju informacije da su u Tribunalu uništeni dokazi o "žutoj kući" postavio pitanje haškim istražiteljima zašto je to učinjeno.

"Dobili smo odgovor da su ti materijali zajedno sa materijalima iz Srebrenice uništeni u okviru redovnog postupka", rekao je Vukčević Presu.
Odgovarajući na optužbe Del Ponteove, portparol UNMIK-a Olivije Salgado rekao je da je UNMIK u potpunosti sarađivao u svakom trenutku sa Haškim tribunalom i podneo sve dokaze i informacije na raspolaganje tom sudu.

"Tribunal ima slobodu da istraži sva pitanja iz svoje nadležnosti. Nema razloga da verujemo da je bilo koji zvaničnik Unmika zaustavio bilo koju istragu", rekao je Salgado.

petak 16.12.2011 | 12:03

Intervju – Srbijanka Turajlić, profesor
Ne dam im glas za nastavak korupcije
Vreme, 15. decembar 2011. | Slobodan Kostić

"Ideja o praznim listićima pojavila se kao posledica dubokog razočaranja birača koji su prvi put shvatili da teorija ‘manje zla’, odnosno ‘glasajte za nas da ne bi došli gori’ vodi zemlju u totalnu propast. Glas za ovakve partije znači davanje carte blanche za dalji rast korupcije, razgradnju institucija, nove obmane i stvaranje još većeg haosa u zemlji"

Srbijanku Turajlić, penzionisanu profesorku Beogradskog univerziteta, mogli ste poslednjih godina da sretnete na raznim mestima, u različitim ulogama: kako predaje nekakve Signale i sisteme na Elektrotehničkom fakultetu, razgovara sa studentima na način koji im je vraćao veru u nauku i znanje, šeta ulicama tokom brojnih antimiloševićevskih protesta, živo gestikulira dok sa članovima Otpora smišlja nove akcije, poletno grabi ulicama Beograda nakon 5. oktobra, prima nagradu za Osvajanje slobode, koju dodeljuje Fond "Maja Maršićević-Tasić" za doprinos pobedi demokratije u Srbiji, podržava Paradu ponosa i, sada smo već u vremenu sadašnjem, sedi u svom stanu u Birčaninovoj, čvrsto rešena da neće glasati za bilo koga na sledećim izborima:

"Ideja o ‘belim glasovima’ pojavila se kao posledica dubokog razočaranja glasača Demokratske stranke, ali i drugih reformskih partija, koji su prvi put shvatili da teorija ‘manje zla’, odnosno ‘glasajte za nas da ne bi došli gori’ vodi zemlju u totalnu propast. Ponovno glasanje za Demokratsku stranku, i neke druge partije, znači davanje carte blanche za dalji rast korupcije, razgradnju institucija, nove obmane i stvaranje još većeg haosa u zemlji. Njihovi birači nemaju druge stranke za koje bi glasali, tako da je većina njih čvrsto odlučila da izađe na birališta i precrta glasački listić."

"VREME": Mislite da će na narednim izborima pobediti nevažeći listići?

SLOBODANKA TURAJLIĆ: Ako broj takvih listića bude veliki, to će biti pobeda u simboličkom smislu. U svakom slučaju, to je poruka za sve aktere na političkoj sceni: dosta nam je svega, vreme je da se uozbiljite.

I baš će prazni listići uozbiljiti političku scenu?

Mislim da hoće, i možda bi baš oni mogli presudno da pomognu da se zaustavi sunovrat u kome se trenutno nalazimo.

To je jedino rešenje?

Oni su jedini jasan odgovor na zlo u kome se nalazimo.

Za vas su odgovor, a za funkcionere Demokratske stranke jedna od najmorbidnijih ideja koje su čuli?

Morbidno je to što oni rade od kada su došli na vlast.

Koje?

Ne znam odakle da počnem.

Od manje morbidnog.

Teško je praviti gradaciju takvih stvari, ali dobro, da pokušam. Beskrajno je morbidno sedeti na vlasti, i razgrađivati državu. Morbidno je da imate parlament, a da u zemlji nema parlamentarne demokratije, tako da svakodnevno gledate autokratiju, bahatost i osionost. Oni hoće da odem i glasam da bi ponovo dobili vlast, a da bi potom njihovi poslanici u širokom luku zaobilazili skupštinu, osim u trenucima kada dobiju naređenje da se tamo pojave i podignu ruku. Neću da glasam za ljude koje mrzi da se dovuku do poslaničkih klupa. Poluprazna skupštinska sala deluje sablasno i morbidno. Oni kao da nam poručuju: nemojte, molimo, više da glasate za nas, to nam je kazna. Za koga da glasam? Za praznu klupu?

Ali je i vama sigurno bitno da se to promeni?

Jeste.

Pa hoće li se promeniti praznim listićima koji nemaju uticaj na ishod glasanja?

Neće, ali ću se osećati mnogo bolje jer nisam dala svoj glas za nastavak korupcije.

Pa kako će se onda menjati stvari?

Da znam, možda bih se time i bavila.

Možda vam i zato kažu da je to gubitnička poziciju?

Svako ko živi u ovoj zemlji je gubitnik, glasao za nekog, ili ne. Ali ako na političkoj sceni i dalje budu samo oni koji se sada tu nalaze, bićemo gubitnici i u budućnosti, što bih želela da sprečim.

Ali će vam reći da je to obično lamentiranje nad parlamentarnom demokratijom?

Jeste, nema sumnje, ali ono što se ovde naziva parlamentarnom demokratijom ima ozbiljnih manjkavosti.

Kojih?

Na primer, da morate stalno da glasate protiv svojih ubeđenja za nešto što je najmanje loše od onoga što vam se nudi.

A vi to nećete?

Naravno da neću. Želim da glasam za nešto što je dovoljno dobro, a ne manje očajno.

I precrtaćete glasački listić bez obzira na stranke koje se nalaze na njima?

Bez obzira na stranke.

I njihove političke programe?

One svojim delovanjem nisu zaslužile da dobiju moje poverenje, i ne samo moje već poverenje ogromnog broja birača.

Pa dobro, šta je cilj, da im pošaljete poruku?

Ma, nije to pitanje poruke. Jednostavno, ne vidim sebe kao nekoga ko će na sledećim izborima izaći na glasanje, i zaokružiti bilo koju od ponuđenih partija...

Zar to nije širenje defetizma?

Nije širenje defetizma, već korišćenje mog građanskog prava. Imam puno pravo da kažem, izvinite gospodo političari, ali vi neprofesionalno i neodgovorno radite posao koji vam je poveren. Neću u tome da vas podržim, i tačka.

Što nekima zvuči infantilno?

Te kvalifikacije su besmislene za nekoga ko zagovara parlamentarnu demokratiju. Imam pravo na svoje mišljenje i izbor kakav god bilo, i ne vidim nijedan razlog zbog koga bi neko mogao da mi kaže da je to infantilno, mada me, i kada to čujem, ne pogađa previše. Volela bih da mi oni koji zagovaraju suprotno stanovište objasne šta će dobro da se desi ako izađem na biralište i glasam za stranku koja se već pokazala u najgorem mogućem svetlu, kao što bih želela da mediji koji razapinju Vericu Barać posvete bar deo prostora koji je rezervisan za napade na nju ispitivanju porekla imovine tajkuna o kojima govori Savet za borbu protiv korupcije.

Pa, što se ne organizujete u partiju koja će biti po meri onih koji nemaju za koga da glasaju?

Neću da se organizujem u bilo kakvu stranku. Ja sam inženjer i znam da radim taj posao. Neka se organizuju oni koji žele da se bave politikom, ali neka to rade na način koji će zadovoljiti moje interese.

Verovatno vam zato prebacuju da je to neka vrsta voajerizma, gde se samo sedi, posmatra i zaključuje da ništa nema smisla?

Ja mogu da kažem da se meni most na Adi dopada ili ne dopada, ali ne mogu da idem da pravim drugi, ako mi se postojeći ne sviđa, jer ne znam kako se to radi. Ne umem da pravim mostove. Ne umem ni da se bavim politikom, ali me to ne sprečava da imam politički stav. Onaj ko kaže da bi novi most bolje izgledao na Menhetnu, nego na Adi, nije voajer, nego subjekt ovog društva koji ima pravo na svoj stav. To što nije građevinski inženjer, i ne ume da projektuje mostove, ne sprečava ga da razmišlja o tome.

Ali je očigledno da ideja o belim listićima strahovito iritira ljude, i to ne samo one koji će se prepoznati u liku manjeg zla?

Pa, svakoga iz različitih razloga.

Koga iz kog?

Iritira Demokratsku stranku zato što veruje da može da radi šta joj se prohte, a da neće izgubiti glasače. Veruju da su manje zlo od drugih.

Pa je l’ jesu?

Jesu, na neki način.

A druge?

Iritira bivše i sadašnje radikale, kako god se zvale njihove stranke, zato što su se nadali da će privući razočarane glasače Demokratske stranke.

Mislite da neće?

Naravno da neće, to su naivne nade. Iritira, možda jedino s razlogom, Liberalno demokratsku partiju, koja sebe vidi kao pravu alternativu Demokratskoj stranci, a u to nije uspela da ubedi glasače...

...I niz drugih koji upozoravaju da je to gubitnička opcija jer nevažeći listići nikada nisu pobedili...

Što je vrlo logično, jer ne razumeju da je ne-izbor istovremeno vrlo jasan izbor.

Koji se ne može pretočiti u parlamentarnu većinu.

I ne treba, jer mu to nije ni cilj.

Pa, šta je cilj?

Da se pokaže da nema stranke koja je zavredela glasački listići.

Ali ne možete reći da su sve stranke iste?

I nisu iste.

Nego?

Uz retke izuzetke u koje spada LDP, mada i ona pati od strahovitih problema zbog nedoslednosti, jedna je gora od druge.

Šta to znači?

Da su građani nezadovoljni porastom korupcije i partijske moći.

Za šta je odgovorna...

Stranka na vlasti.

Kako?

Korupcijom i koalicijom sa socijalistima. To jedan broj birača nikako nije mogao da svari.

Ali koalicija sa SPS-om je napravljena pre skoro četiri godine?

Ona bi bila prihvaćena da je postigla neke rezultate.

Mislite da nije?

Naravno da nije.

A strane investicije, kakav-takav rast bruto društvenog proizvoda, normalizovanje odnosa sa nekim susedima...

...I pogoršavanje odnosa sa drugima, prezaduženost, osiromašenje i sve veći broj nezaposlenih...

...Što može da bude i posledica ekonomske krize.

Može, a ne mora, mi imamo dovoljno unutrašnjih slabosti. Uostalom, korupciju nismo uvezli, ona je naš proizvod. Ona je danas mnogo veća nego pre četiri godine. Sindrom partijske države je …

14.12.2011 | 15:45 -> 16:47Izvor: Beta
Konuzin:Moja nadležnost je i Kosovo


Aleksandar Konuzin

Lešak -- Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin rekao da je Euleks iz političkih razloga zaustavio konvoj humanitarne pomoći iz Rusije upućene Srbima na Kosovu.



Konuzin je u Lešku rekao da neprihvatljiva situacija traje već drugi dan.

Ambasador je najavio da će se danas na samitu EU - Rusija, umesto da se raspravlja o krupnim pitanjima između Evropske unije i Rusije, razgovarati o veštačkoj krizi koju je EU napravila na severu Kosmeta.

"Prvo su dozvolili koloni da uđe na teritoriju pokrajine Kosovo, a zatim su blokirali ulazak konvoja, što govori da su obmanuli one koji su učestvovali u ovoj operaciji. Dobijamo zahteve koji nisu u skladu sa mandatom Euleksa, jer nigde ne piše da su oni obavezni da prate humanitarni konvoj", rekao je Konuzin.

Dodao je da su Rusi naveli da im pratnja nije potrebna i da je pokušano nametanje pratnje.

"Ispada da Evropska misija za vladavinu prava (Euleks) sama krši evropske zakone. Već smo dan i po ovde i iz razgovora sa Srbima vidimo da oni smatraju da ova misija ima proprištinski stav i da su napustili svoj neutralni status. To je stav Srba koji žive na Kosovu i Metohiji i ja u potpunosti podržavam taj stav", rekao je ruski ambasador.

Konuzin je naveo da Rusima zameraju zbog slanja pomoći Srbima.

"Srbima na Kosovu, po njihovom mišljenju, nije potrebna pomoć. Srbi su se direktno obratili nama za pomoć. Imamo pisma od Srba sa Kosova koji mole za ovu pomoć, a Vlada Srbije nam je izrazila zahvanost za ovo što šaljemo Srbima", rekao je Konuzin.

O ruskim konvojima i u Briselu na samitu EU - Rusija. Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev koji učestvuje na Samitu Rusija-EU, i situacija oko konvoja na Jarinju će, kako navodi Konuzin, biti jedna od prioritetnih tema njegovih kontakata. „O tom pitanju se sada razgovara u Briselu“, rekao je Konuzin.

Piter Fejt je u utorak rekao da ne razume zašto bi Konuzin uopšte dolazio na sever Kosova, pošto postoji diplomatski predstavnik Rusije u Prištini koji pokriva Kosovo i dodao da se pravila moraju poštovati.

"Ja sam ambasador Ruske federacije u Srbiji i moja nadležnost se prostire na čitavu teritoriju Srbije,a to uključuje i pokrajinu Kosovo. Na Kosovu u Prištini postoji kancelarija Ambasade Rusije u Beogradu, gde rade diplomate koje su podređeni meni. Kada obavljam ambasadorske obaveze putujem celom zemljom, i isto tako redovno dolazim na Kosovo“, odgovorio je ruski ambasador.

Prema njegovim rečim, on dolazi na Kosovo kada smatra to potrebnim i da mišljenje predstavnika međunarodnih organizacija ne utiče na njegovu odluku kada i gde treba da ide.

Dodao je da niko sa strane ne bi trebalo da se meša u dogovore Srba i Rusa, nego bi trebalo da obavljaju posao koji im je međunarodna zajednica poverila, ali to rade veoma loše.

"Ova situacija biće rešavana na najvišem nivou, jer je od humanitarne operacije veštački napravljen politički problem", rekao
je Konuzin.

Na pitanje da li je pratnja od Euleksa najpre tražena pa otkazana, Konuzin je odgovorio da je juče šefu Euleksa Gzavijeu Bu de Marnaku preneo da pratnja nije potrebna.

"Rekao sam da izda naredbu Euleksu da nastavi formalnosti oko prolaska konvoja sa humanitarnom pomoći", rekao je Konuzin.

"Kada smo shvatili da će doći do zloupotrebe ove procedure, rekli smo da nam takve usluge nisu potrebne. Svi razumeju da nije u pitanju pratnja ruske humanitarne pomoći, nego da je namera da se na punkt Jarinje postave prištinski carinici i policajci", rekao je Konuzin.

Dodao je da se drugi konvoj kreće prema Nišu, jer će zbog nedovoljnog skladišnog prostora na Kosovu pomoć biti istovarena u
Nišu.

"Pomoć koja će biti lagerovana u Nišu isporučiće se Srbima na KiM preko Crvenog krsta", rekao je ambasador.

Upitan da li će za ulazak na sever Kosova konvoj koji je zaustavljen koristiti alternativne puteve, Konuzin je odgovorio da Rusi ne traže alternativne puteve, jer je ovaj put dogovoren sa srpskom stranom.

"Sve bi bilo u redu da se nije umešala treća strana, koja smeta i Rusima i Srbima, umesto da je obavljala svoj posao i obezbedila sprovođenje dogovora ruske i srpske strane", rekao je Konuzin.

Konvoj sa ruskom pomoći za Srbe sa severa Kosova još stoji na Jarinju. Euleks traži da prati konvoj kroz barikade.Direktor Međunarodnog odeljenja u Ministarstvu za vanredne situacije Rusije Jurij Bražnjikov ocenio je da je zadržavanje konvoja ruske humanitarne pomoći Srbima na Kosovu i Metohiji u suprotnosti sa carinskim pravilima.

Bražnjikov je u izjavi za televiziju "Rusija 24", istakao da insistira da ceo konvoj treba da prođe preko administrativnog prelaza na Jarinju, kao što su juče prošla tri od 25 kamiona koji su upućeni na KiM, kao i da je takav zahtev upućen Euleksu.

"Zamislite da smo dovezli samo jedan kamion, pa da je pola robe iz njega istovareno i propušteno, a druga polovina upućena na drugi carinski prelaz. Kolona treba da bude pregledana na ovom punktu (Jarinju), jer u suprotnom se krše osnosvni carinski propisi ukoliko se razdvaja pošiljka", kazao je Bražnjikov.

On je kazao da zvanično reagovanje na zahtev ruska strana još nije dobili niti da zna kada će konvoj biti propušten, kao i da je principijelni stav ruskog Ministarstva da se ne koristi drugi prelaz.

Bražnjikov je istakao da želi da se pomoć što pre dopremi onima kojima je upućena i da se više ne gubi vreme.

Bražnjikov je rekao da su u konvoju hrana, ćebad i agregati neophodni Srbima na KiM, a da će Rusija uskoro uputiti i avion kojim će biti dopremljena medicinska pomoć.

среда, 14. дец 2011, 07:55 -> 17:13
Руски конвој и даље на Јарињу



Конвој са хуманитарном помоћи из Русије и даље стоји на прелазу Јариње. Москва намерава да проблем блокаде конвоја изложи да данашњем самиту ЕУ и Русије у Бриселу. Конвој постао предмет политичке уцене, оценио руски амбасадор Конузин.

Руски конвој са хуманитарном помоћи намењеном Србима на Косову и Метохији и даље стоји на административном прелазу Јариње. Од 25 камиона, у Покрајину су ушла само два. Они се налазе десетак метара од административне линије, док се трећи камион налази на самом пункту на Јарињу.
Снимци са Јариња и изјава Александра Конузина
Конузин: Путујем целом Србијом

Амбсадор Русије у Србији Александар Конузин реаговао је на критику међународног цивилног представника на Косову Питера Фејта и истакао да његова надлежност као амбасадора у Србији обухвата и Косово.

"Ја сам амбасадор Руске федерације у Србији и моја надлежност се простире на читаву територију Србије,а то укључује и покрајину Косово. На Косову у Приштини постоји канцеларија Амбасаде Русије у Београду, где раде дипломате које су подређени мени. Када обављам амбасадорске обавезе путујем целом земљом, и исто тако редовно долазим на Косово, рекао је руски амбасадор.

Фејт је у јуче рекао да не разуме зашто би Конузин уопште долазио на север Косова, пошто постоји дипломатски представник Русије у Приштини који покрива Косово и додао да се правила морају поштовати.
Захтев за смиривање ситуације

Челници локалних самоуправа на северу Косова предали су представницима међународних мисија предлоге за смиривање ситуације у том делу Косова, рекао је председник Општине Звечан Драгиша Миловић.

"Наилазе новогодишњи и божићни празници па смо се сви сложили да је неопходно да их наши грађани дочекају и проведу у миру", рекао је Миловић агенцији Бета.

Према његовим речима, на редовном састанку било је речи и о заустављању руског хуманитарног конвоја на Јарињу.

Миловић је додао да су представници Кфора рекли да се у то неће мешати ако њихови војници нису угрожени.

Остатак конвоја је на Рудници, пар километара од административног прелаза Јариње, где чека на даљи развој ситуације. У камионима се налази и прехрамбена роба која није у хладњачама, јавља извештач РТС-а.

Амбасадор Русије у Србији Александар Конузин јутрос је видео-линком са Јариња разговарао са министром за ванредне ситуације Русије Сергејом Шојгуом о насталој ситуацији.

Шојгу је рекао да је конвој руске хуманитарне помоћи Србима на Косову и Метохији задржан без званичног образложења, док је амбасадор Русије у НАТО-у Димитриј Рогозин истакао да је то "хуманитарни злочин".

Представници руског министарства навели су да политички врх Русије, између осталих и министар иностраних послова Сергеј Лавров, интензивно преговара о решењу ситуације и пропуштању конвоја.

На данашњем самиту ЕУ и Русије, уместо да се расправља о крупним питањима између Европске уније и Русије, разговараће се о вештачкој кризи коју је ЕУ направила на северу Косова, рекао је Конузин.

Из Еулекса су поновили да постоје две могућности да би руски конвој стигао до Срба на Косову и Метохији. "Прва је да се прихвати пратња Еулекс полиције, јер је то уобичајена пракса у ЕУ, да полиција прати тако велике конвоје. Друга је прелазак преко прелаза Мердаре", поручила је портпаролка Еулекса Ирина Гудељевић.

"Ако руски конвој прихвати пратњу Еулекс полиције, то значи да се возила Еулекса морају пропустити кроз барикаде", истиче Ирина Гудељевић.

Те две могућности биле су понуђене и јуче, али је руски амбасадор Александар Конузин рекао да конвоју не треба пратња и да неће отићи на Мердаре, пошто тај прелаз контролишу приштинске власти које, како је рекао, Београд и Москва не признају.

Еулекс прекорачио мандат?

Конузин оцењује да је руски конвој постао предмет политичке уцене. "Мисија ЕУ је још једном показала да је изашла из оквира мандата који је добила од Савета безбедности УН. Уместо да испуњава своје функције које су јој поверене, Еулекс поставља неке политичке услове", рекао је Конузин, преноси агенција РИА Новости.

Шеф делегације Европске уније у Београду Венсан Дежер негирао је да Еулекс блокира пролаз руског хуманитарног конвоја на Косово. Он је навео да је Унија примила званично писмо амбасадора Русије у Србији Александра Конзина да се обезбеди пратња за конвој и да постоји стандардна проседура када се тражи пратња за конвоје.

Начелник Косовскомитровачког округа Раденко Недељковић оценио је да Еулекс настоји да искористи конвој с руском помоћи и прикаже да је административни прелаз ка централној Србији, заправо, гранични прелаз.

"Циљ упућивања конвоја на прелаз Мердаре је да се руска помоћ Србима спроведе у комплетној косовској процедури", рекао је Недељковић Телевизији Мост.

Срби са севера Покрајине блокирали су јуче конвој од 11 блиндираних возила Еулекса, који се кретао ка Јарињу. Срби су имали сазнања да су у возилима Еулекса косовски цариници и погранични полицајци, рекао је председник општине Косовска Митровица Крстимир Пантић, што је, како је навео, нова непотребна провокација.

Руску хуманитарну помоћ чине мобилни агрегати, покривачи, храна и пољски кревети.

Rat za kosmetsko rudno blago
Izvor: Politika


U julu ove godine „Volstrit džornal“ je objavio vest da je izaslanik svetskog finansijskog magnata Džordža Soroša prošle godine bio pet puta na Kosmetu. I to u društvu albanskog milijardera Sahita Muje, s kojim Soroš hoće da eksploatiše kosmetski lignit, procenjen na vrednost veću od 300 milijardi dolara.

Beograd -- Procenjuje se da je vrednost nalazišta olova, cinka, srebra, nikla, mangana, molibdena i bora (sedam strategijskih ruda) na Kosmetu i do 1.000 milijardi dolara.

„Avrupa minerals“, američka globalna korporacija za istraživanje rudnog bogatstva, nedavno je „sa zadovoljstvom objavila“ da počinje bušenje u Kosovskoj Kamenici, u blizini Gnjilana.

Početkom februara 2010. počeli su istraživanja i na četiri nalazišta srebra, olova i cinka oko Kosovske Mitrovice, pošto je to „evropski najproduktivniji region za olovo i cink“. Bakar istražuju u Režnju.

U julu ove godine „Volstrit džornal“ je objavio vest da je izaslanik svetskog finansijskog magnata Džordža Soroša prošle godine bio pet puta na Kosmetu. I to u društvu albanskog milijardera Sahita Muje, s kojim Soroš hoće da eksploatiše kosmetski lignit, procenjen na vrednost veću od 300 milijardi dolara.

Izvršni direktor korporacije „Albanski minerali“ Muja kao ni Soroš nemaju u vidu samo ugalj, već i olovo, hrom, cink, zlato, srebro, bakar, nikl i druga bogatstva, zaključio je „Volstrit džornal“.

Ministarstvo energetike Republike Srbije procenilo je 2009. da je vrednost imovine države Srbije u sektoru elektroprivrede, protivpravno otete na Kosmetu, oko 1,5 milijardi dolara. U Ministarstvu je Tanjugu tada rečeno da bi „vrednost tog bogatstva iznosila do 100 milijardi evra, kada se uzme u obzir perspektiva i iznos koji bi se dobio eksploatacijom i pretvaranjem tog energetskog bogatstva u električnu energiju“.

Ko je bolje obavešten o rudnom bogatstvu Kosmeta: domaće ministarstvo ili Soroš? Korporativni stručnjaci za rude i minerale saopštili su krajem 2008. procenu da rezerve olova u „Trepči“ iznose 425.000 tona olova, 415.000 tona cinka i 800 tona srebra; da su rezerve nikla 185.000 tona i kobalta 6.500 tona; da su u rudniku „Grebnik“, južno od Gline, dokazane rezerve 1,700.000 tona boksita. Četiri tone boksita sadrže dve tone glinice, iz kojih se dobija tona aluminijuma. „Grebnik“ bi, dakle, mogao da proizvede 425.000 tona aluminijuma. Do sada utvrđene rezerve feronikla na Kosmetu su 15,000.000 tona, ali se procenjuje da su i mnogo veće.

U aprilu 2007. na stranicama „Politike“ objavljen je tekst pod naslovom „Kosmetski ćup zlata“ koji se pozvao na tvrdnje nedavno preminulog dr Mihaila Stanišića o rudnim bogatstvima Kosmeta. Pominjao je i zlato, naftu i izvore vode, tvrdio da su ta bogatstva odvajkada skriveni uzrok nadmetanja za kosmetski prostor, da postoje i pisani tragovi o tom koristoljublju, zabeleženi u planovima preotimanja tamošnjeg blaga.

Prema rečima dr Stanišića, koji je imao pouzdana obaveštenja s raznih strana sveta, samo rezerve kosovskog lignita vrede oko 500 milijardi dolara. Tom podatku, zbog koga smo pre više od četiri godine obojica nailazili i na podsmehe, postepeno se približava vrednost koju je procenio „Volstrit džornal“.

Reviri olovno-cinkane rude su u „Starom trgu“, „Ajvaliji“, „Kišnici“, ruda nikla je pronađena na Golešu, u „Glavici“ i „Starom Čikatovu“. U području Đakovice i Orahovca su ležišta hroma. Bakar i mangan se rasprostiru širom Prokletija. Ležišta magnezita su na Golešu, Strezovcu, u Dečanima i Dubocu, tvrdio je dr Stanišić. Prema njegovim rečima, privilegovani krugovi moći procenjuju vrednost nalazišta olova, cinka, srebra, nikla, mangana, molibdena i bora (sedam strategijskih ruda) na Kosmetu i do 1.000 milijardi američkih dolara.

Pre nego što je počela agresija NATO-a na SR Jugoslaviju, Novak Bijelić, direktor Kombinata „Trepča“, dao je ovu izjavu: „Rat na Kosovu je oko rudnika, ništa drugo. Ovo je Srbija, ovo je srpski Kuvajt, Kosovo je srce Srbije. Pored ovoga, Kosovo ima 17 milijardi tona rezervi uglja“ Njegove reči izgleda da je malo ko hteo da čuje.

U ovom trenutku, rudarski basen „Trepče“ „izrešetan“ je istraživačkim tačkama moćnih korporacija.

„Lidijan internešnel“ (do 2006. „Rio tinto“) otvorio je 4. novembra 2010. u Prištini svoj poslovni klub koji radi punom parom. Kako i ne bi, još početkom 2008. su izvestili o tome da su u Orahovcu našli nalazište u kome je 1,87 grama zlata na tonu uzorka (u najboljem slučaju čak 7,97 grama po toni).

„Ovo je uzbudljivo, novo otkriće zlata u oblasti koja je prethodno bila poznata samo po svojim nikl-kobalt-bakar potencijalima“, izjavio je Tim Koulin, predsednik korporacije.

Krajem 2007. Nil Klark je u „Nju stejtsmenu“ konstatovao da za Džordža Soroša i njegov Fond „Otvoreno društvo“ nije važno poštovanje ljudskih prava i osnovnih građanskih sloboda – neko društvo je „otvoreno“ ukoliko on i njegovi saradnici mogu da zarade veliki novac. Klark je to ilustrovao Soroševim ulaganjem na Kosovu da bi „preuzeo kontrolu nad rudnikom ’Trepča’”, gde su „ogromne rezerve zlata, olova i drugih minerala“.

Flora Saunders je još 30. jula 1998. objavila tekst pod naslovom „Kosovo: Rat je oko rudnika“ i ukazala na činjenicu da stručne metalurške i slične publikacije obaveštavaju uske krugove iz sveta finansija i biznisa o tamošnjim velikim prirodnim bogatstvima. Zaključila je da će „Trepču“ kontrolisati onaj ko oružano pobedi na Kosovu, a NATO dominacija na terenu bi „stavila američke korporacije u najbolji položaj“.

Nil Klark je otimačinu rudnih blaga ilustrovao baš na primeru „Trepče“. Samo nekoliko meseci posle instaliranja NATO na Kosmetu, Međunarodna krizna grupa (MKG), koju finansira Soroš, objavila je dokument pod naslovom „Trepča: izlaz iz lavirinta“.

Glavni savet Misiji Ujedinjenih nacija na Kosovu (Unmik) bio je da se „preuzme rudnik ’Trepča’ od Srba što je brže moguće i objasni kako bi to trebalo da se uradi“. Snage NATO-a, oko 3.000 vojnika, upale su u Topionicu olova u Zvečanu 14. avgusta 2000. oko pola pet ujutro, zatvorili je i hiljade zaposlenih oterali na ulice.

Čitaoce podsećamo da je Bernar Kušner, šef Unmika, ovako pravdao tu akciju otimanja „Trepče“: „Kao lekar i glavni administrator na Kosovu ne mogu da dozvolim da se opasnost po zdravlje dece i trudnica nastavi za samo jedan dan“.

Zato su vojnici NATO nosili i hirurške maske, da se navodno ne otruju „prekomerno zagađenim vazduhom“. Pokazalo se kako su te maske skrivale dalekosežno postavljene ciljeve otimačine tuđih bogatstava.

Фали нам још мечкарење...

Vučić: Naprednjaci će graditi metro
Izvor: Beta, Tanjug

Beograd -- Potpredsednik SNS Aleksandar Vučić, kandidat naprednjaka za gradonačelnika, poručio je da će naprednjaci biti ti koji će izgraditi metro.


Vučić je poručio da glavni grad ima obavezu prema celoj državi da bude motor razvoja, jer "bez jakog Beograda nema ni jake Srbije".

U novobeogradskoj Hali sportova održava se miting SNS, na kome je predstavljen "tim za Beograd".

Prema Vučićevim rečima, kada naprednjaci osvoje sledeći četvorogodišnji mandat, gradska vlast će poštovati sve koji su pre njih dobro radili, ali i "učiniti odgovornim one koji su krali".

Vučić je, takođe, rekao da su po uverenju naprednjaka Beograđani svi oni koji su rođeni u tom gradu, ali i oni koji su u njega došli.

"Imaćemo isti odnos prema Terazijama, koje svi toliko volimo, kao i prema Batajnici, Mirijevu, Lazarevcu... Učinićemo da Beograd počne ponovo da radi", rekao je Vučić.

On je kritikovao aktuelnu gradsku vlast, posebno gradonačelnika Dragana Đilasa, za kojeg je rekao da je uglavnom radio na tome da obezbedi novac za sebe.

"Nešto, ipak, moram da priznam gradonačelniku. Đilas je dobar u marketingu, ali Beograđani i Beograd od toga nemaju ništa. Sve je više nezaposlenih, dve trećine domaćinstava srednje klase životno je ugroženo, a na nekoliko koraka od centra grada su narodne kuhinje", rekao je Vučić.

On je još jednom ponovio da će naprednjaci sigurno pobediti vlast koja je u Beogradu već 15 godina i poručio svojim pristalicama i biračima da ne veruju u laži koje će o njemu čuti tokom predstojeće kampanje.

Vučić je najavio da će uskoro predstaviti program za prvih 100 dana vlasti u Beogradu.

Na mitingu su govorili članovi Vučićevog tima za Beograd, predsednik beogradskog odbora SNS-a Nebojša Stefanović, funkcionerka Nove Srbije Dubravka Filipovski, predsednik Pokreta socijalista Aleksandar Vulin i predstavnica Pokreta snaga Srbije Jasmina Mitrović Marić.

Na skupu su nastupili bivši pevač grupe "Smak" Dejan Najdanović Najda sa numerom "Dolaze Cigani... ako umrem sada, kupite mi daire", pevač Miki Jevremović i glumci Goran Sultanović i Rastko Janković.

Karl Marks i Fridrih Engels
Manifest
komunističke partije

Prvo izdanje: Karl Marx und Friedrich Engels, Manifest der Kommunistischen Partei, London, 1848.
Srpskohrvatsko izdanje: Marks & Engels, Komunistički manifest, Liber - CLS, Beograd, 2005.
Prevod: Moša Pijade.

Bauk kruži Evropom - bauk komunizma. Sve sile stare Evrope sjedinile su se u svetu hajku protiv tog bauka, rimski papa i ruski car, Meternih i Gizo, francuski radikali i nemački policajci.

Gde je ona opoziciona partija koju njeni protivnici na vlasti nisu izvikali kao komunističku, gde je ona opoziciona partija koja nije u naprednijim opozicionarima i svojim reakcionarnim protivnicima uzvratila prekor koji ih je imao žigosati kao komuniste.

Iz ove činjenice izlaze dve stvari.

Sve evropske sile već priznaju komunizam kao silu.

Uveliko je vreme da komunisti pred celim svetom otvoreno izlože svoja shvatanja, svoje ciljeve, svoje težnje, te da priči o bauku komunizma protivstave manifest same partije.

U tu svrhu sastali su se u Londonu komunisti najrazličitijih narodnosti i sastavili sledeći Manifest, koji se objavljuje na engleskom, francuskom, nemačkom, talijanskom, flamanskom i danskom jeziku.


I. Buržuji i proleteri [1]

Istorija svakog dosadašnjeg društva [2] jeste istorija klasnih borbi.

Slobodan čovek i rob, patricij i plebejac, baron i kmet, esnafski majstor [3] i kalfa, ukratko - ugnjetač i ugnjeteni stajali su jedan prema drugome u stalnoj suprotnosti, vodili neprekidnu, čas skrivenu čas otvorenu borbu, borbu koja se uvek završavala revolucionarnim preuređenjem celog društva ili zajedničkom propašću klasa koje su se borile.

U ranijim istorijskim epohama nalazimo gotovo svugde potpunu podelu društva na različite staleže, mnogostruko stupnjevanje društvenih položaja. U starom Rimu imamo patricije, vitezove, plebejce, robove; u srednjem veku feudalne gospodare, vazale, esnafske majstore, kalfe, kmetove, a uz to još gotovo u svakoj od tih klasa opet posebne stupnjeve.

Moderno buržoasko društvo, koje je proizašlo iz propasti feudalnog društva, nije ukinulo klasne suprotnosti. Ono je stavilo samo nove klase, nove uslove ugnjetavanja, nove oblike borbe mesto starih.

Ali naša epoha, epoha buržoazije, odlikuje se time što je uprostila klasne suprotnosti. Celo se društvo sve više i više cepa na dva velika neprijateljska tabora, na dve velike klase koje stoje neposredno jedna naspram druge - buržoaziju i proletarijat.

Iz redova kmetova srednjeg veka izašli su slobodni stanovnici prvih gradova; iz tog varoškog stanovništva razvili su se prvi elementi buržoazije.

Otkriće Amerike i morskog puta oko Afrike stvorili su nov teren buržoaziji, koja se uzdizala. Istočnoindijsko i kinesko tržište, kolonizacija Amerike, razmena sa kolonijama, umnožavanje sredstava za razwlink i roba uopšte, dali su trgovini, brodarstvu i industriji dotle neviđen polet, a time su ubrzali razvitak revolucionarnog elementa u propadajućem feudalnom društvu.

Dotadašnji feudalni ili esnafski način rada industrije nije više zadovoljavao tražnju koja je rasla sa novim tržištima. Na njegovo mesto došla je manufaktura. Esnafske majstore potisnuo je industrijski srednji stalež; podela rada između različitih korporacija iščeze pred podelom rada u pojedinačnoj radionici.

No tržišta su jednako rasla, tražnja je bivala sve veća. Više ni manufaktura nije bila dovoljna. Tada su para i mašine revolucionisale industrijsku proizvodnju. Na mesto manufakture došla je moderna krupna industrija, na mesto industrijskog srednjeg staleža došli su industrijski milionari, šefovi čitavih industrijskih armija, moderni buržuji.

Krupna industrija stvorila je svetsko tržište, koje je bilo pripremljeno otkrićem Amerike. Svetsko tržište neizmerno je razvilo trgovinu, brodarstvo, kopneni saobraćaj. Ovaj je razvitak opet još više raširio industriju, a u istoj meri u kojoj se širila industrija, trgovina, brodarstvo i železnice, u istoj meri se razvijala buržoazija, uvećavala svoje kapitale i potiskivala u pozadinu sve klase nasleđene od srednjeg veka.

Tako mi vidimo kako je sama moderna buržoazija proizvod dugog toka razvitka, niza prevrata u načinu proizvodnje i prometa.

Svaki taj stupanj razvitka buržoazije bio je praćen odgovarajućim političkim napretkom [4]. Ona je bila ugnjeteni stalež pod vlašću feudalnih gospodara, naoružana i samoupravna zajednica u komuni [5], ovamo nezavisna gradska republika, onamo treći oporezovani stalež monarhije [6], zatim, u vreme manufakture, protivteža plemstvu u staleškoj ili apsolutnoj monarhiji, uopšte glavna podloga velikih monarhija, dok najzad, s postankom krupne industrije i svetskog tržišta, nije osvojila u modernoj predstavničkoj državi isključivu političku vlast. Moderna državna vlast samo je odbor koji upravlja opštim poslovima cele buržoaske klase.

Buržoazija je u istoriji odigrala krajnje revolucionarnu ulogu.

Gde god je došla na vlast, buržoazija je razorila sve feudalne, patrijarhalne i idilične odnose. Ona je nemilosrdno pokidala šarolike feudalne veze koje su čoveka vezivale za njegovog prirodnog pretpostavljenog, i nije ostavila između čoveka i čoveka nikakvu drugu vezu osim golog interesa, osim bezdušnog "plaćanja u gotovom". Ona je u ledenoj vodi sebičnog računa utopila svete drhtaje pobožnog zanosa, viteškog oduševljenja, malograđanske sentimentalnosti. Ona je lično dostojanstvo pretvorila u prometnu vrednost i na mesto bezbrojnih poveljama priznatih i izvojevanih sloboda stavila jednu besavesnu slobodu trgovine. Ona je, jednom reči, na mesto eksploatacije prikrivene verskim i političkim iluzijama stavila otvorenu, besramnu, direktnu, surovu eksploataciju.

Buržoazija je sa svih dotada uvažavanih profesija, na koje se gledalo sa strahopoštovanjem, skinula svetiteljski oreol. Ona je lekara, pravnika, sveštenika, pesnika i naučnika pretvorila u svoje plaćene najamne radnike.

Buržoazija je sa porodičnog odnosa zderala dirljivi sentimentalni veo i svela ga na čisto novčani odnos.

Buržoazija je otkrila kako je brutalno ispoljavanje snage, zbog kojega se reakcija toliko divi srednjem veku, nalazilo odgovarajuću dopunu u najmlitavijem dembelisanju. Tek je ona pokazala šta je ljudska delatnost u stanju da uradi. Ona je stvorila sasvim drukčija čuda nego što su egipatske piramide, rimski vodovodi i gotske katedrale; ona je izvela sasvim drugačije pohode nego što su bile seobe naroda i krstaški ratovi.

Buržoazija ne može da postoji a da neprekidno ne revolucioniše oruđa za proizvodnju, dakle odnose proizvodnje, pa dakle i celokupne društvene odnose. A svima ranijim industrijskim klasama bio je, naprotiv, prvi uslov opstanka nepromenjeno zadržavanje starog načina proizvodnje. Stalno revolucionisanje proizvodnje, neprekidno potresanje svih društvenih odnosa, večna nesigurnost i kretanje odlikuju buržoasku epohu od svih ranijih. Ona rastvara sve čvrste, zarđale odnose sa svim starinskim predstavama i shvatanjima koji ih prate; svi novi odnosi zastarevaju pre no što mogu da očvrsnu. Sve što je čvrsto i ustaljeno pretvara se u dim, sve što je sveto skrnavi se, i ljudi najzad bivaju prisiljeni da na svoj životni položaj, na svoje međusobne odnose pogledaju trezvenim očima.

Potreba za sve raširenijim tržištima gde će prodati svoje proizvode goni buržoaziju preko cele Zemljine kugle. Svugde ona mora da se ugnezdi, svugde da se naseli, svugde da uspostavi veze.

Buržoazija je eksploatacijom svetskog tržišta dala kosmopolitski karakter proizvodnji i potrošnji svih zemalja. Na veliku žalost reakcionara, ona je izvukla nacionalno tlo ispod nogu industrije. Uništene su prastare nacionalne industrije i uništavaju se svakodnevno još uvek. Potiskuju ih nove industrije, čije uvođenje postaje životno pitanje za sve civilizovane nacije, industrije koje više ne prerađuju domaće sirovine, već sirovine koje dolaze iz najudaljenijih oblasti, i čiji se fabrikati ne troše samo u zemlji već u isto vreme u svima delovima sveta. Na mesto starih potreba, zadovoljavanih domaćim proizvodima, stupaju nove koje za svoje zadovoljenje traže proizvode najdaljih zemalja i klima. Na mesto stare lokalne i nacionalne samodovoljnosti i ograđenosti stupa svestrani saobraćaj, svestrana uzajamna zavisnost nacija. A kako je u materijalnoj, tako je i u duhovnoj proizvodnji. Duhovni proizvodi pojedinih nacija postaju opštim dobrom. Nacionalna jednostranost i ograničenost postaje sve više nemoguća, a iz mnogih nacionalnih i lokalnih književnosti stvara se svetska književnost.

Brzim poboljšanjem svih oruđa za proizvodnju, beskrajno olakšanim saobraćajem, buržoazija uvlači u civilizaciju sve, pa i najvarvarskije nacije. Jevtine cene njenih roba jesu teška artiljerija kojom ona ruši sve kineske zidove, kojom ona i najuporniju mržnju varvara protiv stranaca prisiljava na kapitulaciju. Ona prisiljava sve nacije da …[/6][/5][/4][/3][/2][/1]

UNIVERZALNA MEDIJSKA SATIRA

[15:41:54] 14. ФЕБРУАРА 1804. ГОДИНЕ



- Добро вече, гледате ванредне вести Телевизије Б92. Ја сам Горан Димитријевић.
- Добро вече, ја сам Ивана Константиновић.

Како Телевизија Б92 незванично сазнаје, данас, 14. фебруара 1804. године, група хулигана на челу са националистом Ђорђем Петровићем, званим Карађорђе, кренули су у терористичку акцију разбијања Османлијског царства - подстакнути погубљењем њихових националистичких истомишљеника, који су погубљени пре извесног времена правоснажном пресудом одсецањем глава, такозваном „сечом кнезова".

Ђорђе Петровић, звани Карађорђе, екстремни српски националиста, вођа хулигана, именован је за националистичког команданта и хулигани су ове, 1804. године, успоставили „Правитељствујући совјет" - установу која је у директној вези са руским националистичким лидерима, док је уставни акт, чија је свечана декларација под насловом "Српска слобода", која представља непријатељски акт према мирном Османлијском царству.

Овај националистички вођа потписује се у службеним документима као „Вожд", „Перви перводитељ", „Врховни војвода", „Командант од Сербије". Подстакнути националистичким песмама Косовског боја, хулигани јуришају на турску војску.

У телевизијском студију имамо једног од највећих експерата за међународне односе и придруживање Унији просперитета, светлости и раја - Османа Туркић-Шулц-Бернарда. Он нам је дао следећу изјаву:

„Срби треба да остану мирни, мир нам је најпотребнији у овом тренутку, нико не сме да угрожава мир, а поготово не националистичким идејама да се подстрекавају народне буне. Османлијско царство је врло моћно и јако, према томе њему се не треба супротстављати, већ треба поштовати акте османлијског цара. Према томе, националиста вожд Карађорђе, који је познатији као Црни Ђорђе, непотребно и штетно по српски народ диже буну.

Према томе, српски националисти и српски народ треба да буду послушни, да без протеста прихвате окове и ланце, да дају редовно данак у крви, да дају најлепше девојке за турске вазале, да вредно раде, јер ће им тиме бити обезбеђена светлија будућност у Унији просперитета, светлости и раја. То је боље него да изгубе узалудно свој живот за слободу".


23. АПРИЛА 1815. ГОДИНЕ

Србија се вратила у мрачно доба са почетка века.



Како Б92 незванично сазнаје, присталице бившег режима Ђорђа Петровића, предвођене његовим коалиционим партнером Милошем Обреновићем, подигле су у Такову устанак против Османског царства.

На директној линији је Сулејман-паша Скопљак, који специјално за нашу телевизију коментарише последње догађаје:

„Сматрам устанак безумним чином националистички острашћене групице Срба, на челу са Обреновићем, познатим предводником антиосманлијског лобија. Овај потез води директно у пропаст и против је светлог османлијског пута, којим нас води наш пресветли султан Махмуд Други.

Упозоравам устанике на овакав противправни потез и позивам их да се успостави ред и стабилност у земљи."

Б92 подсећа на националистичку прошлост Милоша Обреновића. Био је војвода Петровићев у Првом српском устанку, његов кум и истакао се у борбама за Ужице, где је и рањен. Остао је након пропасти устанка у Србији како би и даље пркосио османлијским властима. Овим чином Србија се вратила у мрачно доба са почетка века, у време изолације, ратова, сиромаштва ...

Овај чин оставиће последице у односима са султаном, чиме Србија губи низ повластица које може добити интеграцијама са Турском. Ту се пре свега мисли на безвизни режим за путовања у земље под османском влашћу (Влашка и Молдавија, Бугарска, Грчка, Блиски исток, Египат).

Овим су такође угрожене и директне инвестиције Турске у нашу земљу, што значи пад животног стандарда за хиљаде наших људи. Колико ће још последица изазвати овај чин - видећемо у наредним догађајима, о којима ће вас наша телевизија благовремено обавештавати."

Добро вече, гледате ванредне вести Телевизије Б92, ја сам Горан Димитријевић.
Добро вече, ја сам Ивана Константиновић.

Како Б92 сазнаје, дошло је до жестоких сукоба између српских побуњеника и регуларне турске војске код места Љубић, у близини Чачка. Рано јутрос, 24. априла 1815, српске побуњеничке снаге на челу са Милошем Обреновићем и Лазаром Мутапом, напале су регуларну турску војску. Има погинулих на обе стране, а, како Б92 сазнаје, у борбама је погинуо и Танаско Рајић, Милошев војвода. Борбе прете да се распламсају и на друге крајеве Османског царства. Побуњеници се позивају на 8. члан Букурештског мира, према коме би требало да имају унутрашњу самоуправу у зони Београдског пашалука и добију амнестију за учешће у првој побуни против Турске.

Захтеве устаника и тренутну ситуацију за нашу телевизију коментарише Куршид-паша:

„Агресија српских побуњеника на регуларну турску војску оставиће трајне последице на однос султана према Србима. Турска војска спремна је да угуши побуну и обрачуна се са бандитима који кваре иначе традиционално добре односе Срба са султаном. Захтеви побуњеника су нереални и турска страна неће подлећи притисцима и уценама шачице неодговорних авантуриста. Позивам побуњенике на предају, сви који нису окрвавили руке биће амнестирани, док ће коловође ове побуне морати одговарати. Турска мора остати мултиетничко друштво са свим гаранцијама људских права, свим националним мањинама. Зато у султаново име и у своје лично позивам на ред, мир и рад на даљим интеграцијама. Хвала вам."

Захваљујемо Куршид-паши и придружујемо се позиву на успостављање реда и стабилности у земљи. Мрачне снаге прошлости увукле су Србе у још једну бесмислену авантуру, не прихватајући реалност и одбијајући низ погодности које је понудио Сулејман-паша Скопљак након пропасти прве побуне 1813. године. Србија, измучена ратом и сиромаштвом, нема снаге да се одупре далеко надмоћнијем непријатељу, који је ипак спреман на низ уступака зарад бољег живота својих грађана. Управо ми јављају да са лица места имамо директно укључење нашег новинара Љубице Гојгић:

„Добро вече, Горане, овде је потпуни хаос, побуњеници напредују, упркос бројним губицима. Подсећам на погибију војводе Рајића. Побуњеници пале турске логоре и руше све пред собом. У једном тренутку се чинило да се побуњеници повлаче, али су се реорганизовали и довели нове свеже снаге. Како кажу турски становници овог краја, побуњеници немају милости ни према коме. Говори се о хиљадама убијених мирних Турака..."

Хвала Љубици на укључењу, ми ћемо вас из часа у час обавештавати о догађајима у Чачку, а сад прелазимо на остале вести. Турски султан Махмуд Други изјавио је...

četvrtak 10.11.2011 | 12:33 Izvor: B92
"Novu krizu nećemo ni osetiti"



Beograd -- Mali i srednji preduzetnici u Srbiji kažu da su već sada u tolikoj krizi da se efekti neke nove neće ni osetiti.

Najveći deo tih preduzeća, kako kažu, već se nalazi pred kolapsom.

Iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća poručuju da je više od 24.000 preduzeća u blokadi kao i da 90 odsto malih i srednjih preduzeća svoj posao finansira kratkoročnim kreditima.

"Mi se nalazimo u kontinuitetu loše beskonačnosti. Pre šest godina smo rekli da će nereformisana država, nekvalitetno sprovedena privatizacija, odsustvo demokrattizacije industrijskih odnosa, ogroman obim crnog tržišta i sive ekonomije, odsustvo strukturnih reformi, skupa javna potrošnja i neefikasna javna uprava dovesti do tranzicionog kolapsa", kaže predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević za Radio B92.

Kako kaže, desilo se ono što je najmanje želeo, bio je u pravu.

"Privreda Srbije nije ničija briga i za 10 godina nije donet ni jedan jedini zakon koji bi poboljšao uslove privređvanja i samo se vuku estradno-političke mere umesto strukturnih reformi", ističe Knežević.

Prema njegovim rečima, najveći cinizam je to što dok privatni sektor beleži gubitak meren stotinama hiljada radnih mesta, javni sektor se zapošljava.

"Prošle godine izgubljeno je 240 hiljada radnih mesta, čak 160 hiljada radnih mesta izgubile su preduzetničke radnje i mali biznisi, 12.000 radnih mesta izgubio je sektor gradjevine - i ponovo je povećan broj zapošljavanja u javnom sektoru; to su sve te krave koje niko ne sme da dirne", smatra on.

Европа нек путује

У повоју формирање "нове уније" са мање чланица?!
Наравно богатији напред остали који нису положили исцрпљивање ,исисавање капитала у банкрот !

ЕУ пуца по шавовима а Влада и Борис не одустају....
Бољи смо од Грчке од Италије од Португала.... и то на ногама неспособне владе и то без да смо чланице еу ! Шта би тек било да гледамо своја посла и да решевамо своје проблеме ? Поделу добара безобразно богатих ?Национализацијом свеопштег сумњивог поседа ? Враћање приватизоване пропале фирме поново у јасле државе ,отварањем радних места ,борбом против корупције ???

ДС и БОРИСЕ, ЗАР НИСТЕ ТАКО ОБЕЋАЛИ ????

Srbija | četvrtak 10.11.2011 | 11:55
EU dogovara raspad evrozone?
Izvor: B92, Beta, Gardijan, Rojters

London/Berlin -- Izveštaji da su Nemačka i Francuska počele pregovore o raspadu evrozone potvrđuju strah da je Italija previše velika da bi bila spašena, piše Gardijan.

Britanski list se poziva na neimenovane izvore.

Izvori iz EU za Rojters kažu da su zvaničnici Francuske i Nemačke poveli diskusiju o stvaranju manje, čvršće i integrisanije evrozone.

Naime, razmatraju opciju da jedna ili više članica evrozone napuste monetarnu uniju, dok će njeno jezgro koje čine najstabilnije evropske privrede nastaviti sa dubljom ekonomskom integracijom, uključujući tu i zajedničku poresku i fiskalnu politiku.

"Francuska i Nemačka su intenzivirale konsultacije u vezi sa ovim pitanjem u poslednjih nekoliko meseci, na svim nivoima", kazao je neimenovani EU zvaničnik za agenciju Rojters.

Gardijan piše da je, uprkos najavi Silvija Berluskonija da će napustiti funkciju premijera Italije čim nacionalni parlament usvoji mere štednje, pad poverenja investitora u treću po veličini privredu evrozone digao kamate na nivo na kojem su Portugal, Grčka i Irska tražile ekonomsku pomoć od EU i MMF.

Istovremeno, zvanična Nemačka poručuje da Berlin ne nameće ideju manje evrozone.

Nemačka kancelarka Angela Merkel kaže da je krajnje vreme da Evropska unija izvrši korenite promene pravila na kojima počiva.

Strahovi da će kriza nacionalnih dugova da se otme kontroli, pojačana političkim haosom u Atini i Rimu, i recesija u najavi, stvorile su paniku na svetskim tržištima.
"Političari u EU ne kontrolišu krizu"

Ministar finansija Poljske koja do kraja godina predsedava Evropskoj uniji, Jacek Rostovski, kritikovao je evropske lidere zbog načina suzbijanja dužničke krize i ocenio da se kriza otela kontroli, javljaju poljski mediji.

"Sve (pad vlade u Grčkoj, poskupljenje duga Italije) ukazuje na to da političari u evrozoni ne kontrolišu krizu. Bili smo svesni da i nas to može da se tiče, ali uvek smo govorili da će to zavisiti od načina na koji saradjuju političari u evrozoni da bi se izborili sa krizom", kazao je danas Rostovski poljskom radiju TOK FM.

Ministar je priznao da je očigledno imao preterano poverenje u evropske lidere.

"Sada smo pred svojevrsnim paradoksom: S jedne strane vlada velika politička nesigurnost u zoni evra, naglo usporava privredni rast a istovremeno Poljska ima jaku privredu. Međutim, svesni smo da pre ili kasnije to što se dešava u evrozoni mora da počne da utiče na Poljsku", ukazao je ministar.

Tim argumetnom Rostovski je objasnio zašto poljski državni budžet za narednu godine razradjuje čak tri makroekonomske varijante: prvu uz privredni rast od 3,2 odsto, drugu za rast od 2,5 odsto, dok je treca verzija recesija od jedan odsto.

Nijedna od te tri verzije ne bi trebalo po rečima Rostovskog da ugrozi plan da se deficit javnih finansija smanji do kraja naredne godine na tri odsto BDP.

Израел је земља која свесно срља у своју пропаст,земља која није прихватила чињеницу да је тек пре шесдесетак година
била мета нај већег истребљења у историји ,после Картагине која се не спомиње тако често,ипак тло дешавања је веома блиско израелу.
Напад на Иран колико год то бесмислено било баш у контексту чистог емпириског мишљења (мислимо...) Израел & САД...заборављају на холокауст...
трећег рајха понављајући исту грешку сада и сами огрезли у финансијско фашистичким водама САД_А,планирају учини слично недело цивилизационог калибра !

Коначно важна је нафта,а народу ћемо рећи да нам прете нуклеарним оружјем...

Dal je Bizmarkova konstatacija bila tacna da svako sranje od rata pocinje na Balkanu ???

četvrtak 3.11.2011 | 00:22 Izvor: Novosti


Grčka i Nemačka - ko je kome dužan





Atina -- Grčkoj, kojoj bankrot visi kao mač, prekipelo, prisetila se “velike gladi” i “velike krađe” iz Drugog svetskog rata.

Karikature u grčkoj štampi koje prikazuju aktuelne nemačke političare u nacističkim uniformama i plakati demonstranata sa kancelarkom Angelom Merkel odevenom kao da je Hitlerov oficir, samo su slikoviti izraz pometnje unutar evropske kuće.

Evropa koja upravo iskušava šta se dešava sa ljubavlju kada beda uđe na vrata. Uzor jedinstva izgrađenog na pokopanim ratnim sekirama, sada se, što se kriza više produbljuje, pretvara u poprište novih sukoba, koji otkrivaju (ne)zaboravljene rane prošlosti.

U međuvremenu je pokušaj pronalaženja rešenja za spas evrozone uzdrmao noseći stub Evropske unije, pošto su se u koštac uhvatili lideri dve vodeće zemlje evrozone, uzora pretapanja nekadašnjeg neprijateljstva u plodno partnerstvo. Francuska je htela da evrozona proguta gubitke i nastavi dalje, ali Nemačka nije želela da poreski obveznici plate račun. "I Francuska i Nemačka drže leđa uza zid", primetio je Tomas Klau, šef pariske kancelarije Saveta za spoljne odnose.

Najpre je Evropa pronašla odgovarajuću skraćenicu za zemlje, najvećim delom sa juga Starog kontinenta: skraćenica PIIGS koja se odnosi na dugovima okovane Portugaliju, Irsku, Italiju, Grčku i Španiju, igrom slučaja, u prevodu sa engleskog znači svinje.

Čak da se podvede i pod slučajnost, skraćenica prilično verno odražava raspoloženje prema posustalima bogatijeg dela Starog kontinenta, čije vlade su razapete između nezadovoljstva građana (glasača), nevoljnih da plaćaju za tuđe dugove, i želje za spasom zajedničke valute.

Pojedine članice 27 zemalja EU van zone evra, kao što je Velika Britanija, već su stigle do glasanja u parlamentu o raspisivanju referenduma za napuštanje Unije. Boljestojeći koji su u zoni evra, kao što je Holandija, predlažu da se “problematične” zemlje stave pod “starateljstvo”.

"Zemlje koje nisu spremne da postanu štićenici, mogu da izaberu opciju izlaska iz evrozone", napisao je holandski premijer Mark Rute, što je “podiglo obrve” mnogih članica Unije.

Grčkoj, kojoj bankrot visi kao mač, je prekipelo. Prisetila se “velike gladi” i “velike krađe” iz Drugog svetskog rata, pa je, uz manje formalne manifestacije, prošlog februara zamenik premijera Teodoros Pangalo glasno proključao - "Nemci su uzeli grčki novac i nikad ga nisu vratili".

Primedba se odnosila na sporazum koji su nemački i italijanski advokati, u odsustvu Grka, potpisali marta 1942. godine, obavezujući Banku Grčke da obezbedi Nemačkoj “ratnu pozajmicu” od oko 10 milijardi evra, mereno vrednošću današnjeg novca.

Vodeći se interesnom stopom od skromna tri procenta, grčki ekonomisti su izračunali da bi za 70 godina ta cirfa iznosila više od 70 milijardi evra, što bi bilo dovoljno da se pokrije fiskalni deficit Atine za narednih pet godina.

Niko iz Nemačke na ove računice se nije osvrnuo čak ni komentarom.

ДАЛ ЈЕ 1389 МИСЛИО ОВАКО

intervju | nedelja 16.10.2011
Narod je poražen, istina će stići u decembru
Ivana Mastilović Jasnić


Baljana Srbljanović

Ona navodi za “Blic” da građanima nije jasno da politička elita upravo računa s tim da pobednički slogan prošlih izbora “Za evropsku Srbiju” zapravo ima klauzulu “samo pod našim nemogućim uslovima”, ispisanu sitnim slovima, kao na prevarantskim ugovorima.

- To što se u javnosti sistematski stvara utisak da nama Evropa postavlja stalno nove i teže uslovi ne samo da nije tačno, već je stvar potpuno suprotna: uslovi su uvek bili jasni, nisu menjani ni dodavani, a mi smo potrošili četiri godine u uzaludnim pokušajima da ih promenimo. Očekujem da u decembru samo to stanje i bude konstatovano, da se naša vlada konačno “autuje”, da glasno saopšti građanima svoju pravu prirodu.

Šta su najveći gafovi srpskih vlasti kada je reč o rešavanju “kosovskog problema”?

- Mislim da je problem veći od gafa, od pojedinačnih incidenata. Mislim da je čitava naša politika prema Kosovu potpuno pogrešna. Ne postoji način da se, na duži rok, zadrži ovakvo stanje permanentnog sukoba i opasnosti koja svakog trenutka može prerasti u rat. Ne postoji način da ijedna zemlja preživi takvo stanje bez velikih posledica po sve. I ne postoji nikakav razlog da se takvo stanje održava. Odnos Srbije i Kosova je pre svega pitanje odnosa srpskih građana, njenih demokratskih institucija i najmračnijih centara moći, onih koji i dalje, očigledno, vladaju ovom zemljom, koji su u stanju da organizuju oružane nemire i dovedu državu na ivicu građanskog rata u svakom trenutku, bilo to pretnjama nasiljem u Beogradu ili novom balvan revolucijom na Jarinju.

Metodi službe su ovde decenijama isti, i dok Srbija ne smogne snage da se s tim kancerom ne razračuna, za ovu zemlju nema budućnosti. “Kosovski problem” nije problem, već sredstvo kojim se vlada ovom zemljom.

U kratkom roku je otkazana Parada ponosa, “vratile su se devedesete”, Pahomije je dobio Orden Beli anđeo. Vidite li vezu između ovih događaja?

- Srbija je u jednoj velikoj krizi, ne samo ekonomskoj, već pre svega moralnoj. Iako sam veliki zagovornik laičkog društva, razumem potrebu građana da odgovore na svoje nemire potraže tamo gde tradicionalno smatraju da ih mogu pronaći, pa i u crkvi. Utoliko me više pogađa neodgovornost srpske crkve prema sopstvenom narodu. Zapaljive, moralno nedopustive, često i protivzakonite izjave iz samog vrha SPC ne samo da su politički neodgovorne, već i ljudski razočaravajuće za svakog ko ima iskrenu potrebu za duhovnošću. Ne može se čoveku koji će u istoriji ove zemlje ostati zapamćen kao neko ko je maloletnog dečaka, u porti crkve, hvatao za slabine, gurao mu jezik u usta, razmičući svoju svesteničku mantiju, grabio za pol... davati bilo šta, osim pravosnažne sudske presude, a kamoli neki orden. I sam patrijarh Irinej, svojim sve težim istupima u javnosti potvrđuje činjenicu da i SPC, kao i sve druge “elite” u ovoj zemlji, ne razume razmere opasnosti koja preti čitavom društvu, opasnosti od potpunog moralnog urušavanja, već je i sama deo problema, za koje građani, uprkos svemu, konačno jednom moraju da nađu rešenje. Rešenje u sebi samima.

Čini se da su intelektualne i kulturne elite u Srbiji posustale, da su postale apatične?

- Elite su meni neomiljena reč, elite moraju imati neki uticaj i moć da bi se tako mogle nazvati, a ovde postoje pre svega finansijske i političke elite. Intelektualci su do te mere lišeni svakog uticaja, osim ako su uključeni u piramidalni politički sistem, da je ipak potpuno besmisleno njih optuživati za nečinjenje ili apatiju. Građani su pre svega neaktivni i apatični, elite me ne zanimaju. Mi gledamo u sportiste i političare, sa strašću kibicera sa tribina što pljuckaju semenke i samo posmatraju utakmicu u koju nikad neće moći da se uključe. Sport i naš novostvoreni navijački fanatizam je za mene prava metafora naše stvarnosti, ljudi fizički nespremni čak i da potrče za autobusom u običnom posmatranju sporta zadovoljavaju sve svoje potrebe. Nikada ne bi sami bili u stanju da se odreknu bilo čega, pa ni kese čipsa, a kamoli da ulože sate i godine u mukotrpne treninge da bi postali kao ovi koje obožavaju i čije individualne uspehe doživljavaju kao svoje. Takvo je postalo čitavo društvo.

Svi posmatraju i komentarišu, niko više ne vidi potrebu da - u bilo koju ideju - uloži i minimalni lični trud

Kako vam izgleda kampanja ? Evropa je, čini se, prestala da bude karta na koju stranke igraju?

- Mislim da je za sada još vrlo mirno kako će biti već od decembra, kada zapravo počinje baraž. Izbori koji nam slede su nešto najbesmislenije što u ovoj zemlji postoji, oni su samo ljuštura, ispražnjena svake suštine, jer ne postoji apsolutno nikakva nominalna razlika između najvećeg broja prisutnih partija i politika, politike zapravo ni nema, postoji samo forma, postoje formalna obećanja, formalni izlazak na formalno glasanje, kojim se ne odlučuje zapravo ništa.

Koga vidite kao pobednika?

- Mislim da će na idućim izborima konačno da se ispuni ideal naših političkih elita - svi će ući u vlast. Eto tako, baš svi. Pre svega DS i naprednjaci, među kojima nema nikakvih programskih razlika i prepreka, obe snage su nominalno za Srbiju u Evropi, ali pod uslovima nerešavanja kosovskog pitanja, što znači za Srbiju van Evrope. Njihova jedina razlika je u tome - ko bukvalno drži vlast. Vlast je jedna isplativa i samodovoljna kategorija i njihov pravi predizborni program će biti jedino to - uzeti vlast po bilo koju cenu. Ideologije nema, politike nema, rešenja za sva otvorena pitanja koja stoje pred nama uopšte nema, sve te stranke će baš tako, sa nekim kobajagi programima izaći pred građane, u baražu će se boriti na život i smrt, jer to je jedino važno - koliki će ko procenat u budućoj podeli partijskog plena osvojiti, a onda će, nakon izbora, dugo i mučno pregovarati oko i poslednjeg mesta direktora javnog preduzeća, razdeliti partijske kvote i apsolutno svi, na nekom od nivoa, ući u vlast. To su izbori u Srbiji.

ЦИГАНКА МИ ГАТАЛА У ТРАВИ......

Коначно и шта очекивати од државе која своју економију базира на "ДОБИШ"
на неке путеве где чека неки новац...У главном Окултисти су познати по тим провалама али за "окултну државу"
још нисам чуо ,осим можда ето из приложеног.
Можда је то и сасвим добра предизборна крилатица,кад народ више не верује политичарима ,колико гатарама!

Mislim da ljudi ne razumeju poentu kritike iz Madjarske.
Niko ne trazi da se vrati imovina kolaborantima, Njilasima i ostalim fasistima. Trazi se da se vrati imovina onima koji nisu ucestvovali u sukobima, a imovina im ipak oduzeta.
Problem predstavlja kako odrediti ko je bio kolaborant, ko nije?
Posle rata, u prvih par godina, bilo je dovoljno doneti dva lika koji ce da potvrde jednu izjavu, i neko je na osnovu toga mogao da bude optuzen za kolaboranta i da mu oduzmu imovinu. Ljudi su bili pakosni i besni, sa pravom, jer su skoro sve porodice imale strasne gubitke, tako da se cesto desavalo da su i nevini okrivljeni za kolaboraciju. Revizija dogadjaja oko WW2 na teritoriji Srbije je vise od 40 godina bila tabu tema, za vreme Komunizma, a ni Sloba se nije bas potrudio da te greske koriguje.
Sada se pre nekoliko nedelja neko setio da ne bi bilo zgoreg da se zakon izglasa. Ljudi, ne ide to tako lako, nije frka nesto prihvatiti, ali treba podebelo razmisliti pre nego sto se jedan pravni akrt primeni.
Madjarske ne ocekuje da se imovina vrati bivsim nacisima, niti njihovim naslednicima, ali trebalo je prvo uposliti istoricare i pravnike, da urade reviziju nekadasnje dokumentacije tajnih sluzbi, jer nije bas sve onako kako su neki svedocili.
Niko ne ocekuje od Srbije da zaboravi svoje zrtve niti da se odrekne svoje istorije, istinu treba uvek traziti, a ponajvise pre nego sto se nesto prihvati na nivou drzave, u obliku dokumenta zvanog "Zakon o restituciji".

Društvo | ponedeljak 10.10.2011 | 19:22
Petokraka- simbol prošlih vremena
Izvor: B92



Beograd -- Pre tačno 20 godina odlukom Skupštine sa zastave Srbije skinuta je crvena petokraka, jedan od najpoznatijih simbola, koja je tu bila od Drugog svetskog rata.

Skoro pola veka petokraka je dominirala jugoistočnom Evropom. Prva verzija zastave posleratne Jugoslavije nastala je tokom Drugog svetskog rata i njenu slavu su prenosili partizani, ali je konačna verzija nastala u januaru 1946. Skupština Srbije zvanično ju je skinula 10 oktobra 1991.

Pionirska marama i kapa sa petokrakom bili su obavezni rekviziti prilikom školskih priredbi u Jugoslaviji. Zvanično, poslednja generacija pionira je rođena 1983 godine.

Državne institucije su se petokraka i simbola komunizma rešile znatno kasnije. Šest godina nakon što je skinuta sa Skupštine Srbije, petokraka je skinuta i sa Skupštine Beograda 1997. godine, kada je gradonačelnik bio Zoran Đinđić. “Konačni udarac” zadala je Nataša Mićić ukazom kojim je ona skinuta i sa zgrade Predsedništva Srbije. Danas, među malobrojnima koji su zadržali petokraku kao svoj simbol, ostala su sportska društva Crvena Zvezda i Partizan.

Petokraka je i dalje simbol modernih levičara i komunista. Međutim, danas se petokraka u Srbiji sve češće koristi kao modni detalj. Maja Atanasijević, stilistkinja, smatra da se petokraka kao modni detalj “prostituiše”. Majice i garderobu sa ovim simbolom nose estradne zvezde u svakoj prilici, na javnim nastupima, zatim osobe koje nemaju nikakve veze sa ovom ideologijom, niti se osvrću na njeno značenje.

Pored zastava, grbova i raznih logotipa u SFRJ, crvena petokraka stajala je i na zastavama drugih komunističkih zemalja kao što su Sovjetski Savez, Albanija, Rumunija, Moldavija, ali i Kina i Severna Koreja. Nakon sloma komunizma i raspada Istočnog bloka, većina evropskih komunističkih zemalja odrekla se petrokrake. U nekima od njih, kao što su Mađarska i Litvanija, čak je i zabranjena njena upotreba na javnim mestima.

Чуваћемо национализовано ко зеницу свога ока !И никоме га не дамо осим "кумовима "тајкунима !

----------

Kosovo | subota 8.10.2011 | 13:55
OEBS: Zaštitite povratnike
Izvor: Tanjug



Priština -- Zamenik šefa Misije OEBS na Kosovu Edvard Džozef pozvao je lokalne vlasti da osude napade na imovinu Srba povratnika i da stvore bezbedne uslove za boravak.

On je, u saopštenju, izrazio zabrinutost zbog poslednjih slučajeva krađe i provala u povratničkim mestima Babljak u opštini Uroševac.

Samo tokom prošle nedelje opljačkana su četiri imanja i lokalno pravoslavno groblje je zapaljeno. Još deset imanja je obijeno i opljačkano tokom avgusta i septembra, navodi se u saopštenju.

"Takvi incidenti stvaraju osećaj nesigurnosti i ugroženosti u okviru ove male povratničke zajednice. Situacije kao što je u selu Babljak imaju negativan uticaj na sveobuhvatan proces povratka na Kosovo", istakao je Džozef.

On je apelovao na vlasti da ulože dodatne napore u cilju garantovanja bezbednosti povratnicima u ovom selu i mestima širom Kosmeta.

"Posebna pažnja treba da se usredsredi na zaštitu imovine, stambenih objekata i poljoprivrednih dobara. Dobar prvi korak bio bi da se dopre do pogođenih zajednica i da se javno osude svi ti incidenti", naglasio je Džozef.

Zamenik šefa misije OEBS je ukazao da iako su prethodni incidenti u Babljaku bili usmereni ka imovini koja nije nedavno korišćena, poslednje provale i krađe bile su usmerene ka kućama u kojima niko nije boravio samo nekoliko dana.

Slični incidenti pogađaju i mnoge druge povatničke zajednice i zahtevaju širi odgovor od nadležnih institucija, poručio je Džozef.

U saopštenju se podseća da misija OEBS ima u svom mandatu zaštitu ljudskih prava i njihovu promociju, i dodaje da će nastaviti da nadzire poštovanje ljudskih i manjinskih prava širom Kosova i angažuje se sa lokalnim institucijama i zajednicama u pomoći promoćije bezbednosti i stvaranja multietničkog društva u kojem će prava svih građa

Не свиђају ми се деманти изјава политичара у Дачићевом излагању из једног разлога.Што се пуно неистине шири Србијом!

ПОЛИТИЧАРИ КОЈИ СУ СРОЗАЛИ СРБИЈУ

----------------------
У једанаест година је све горе у земљи добили смо УМНИКИСТАН а Европа нас "зајебава" ко дете звечку ...
Ускоро ће и избори Србија се спрема за нову кризу...биће преко милион ипо незапослених и то све крајем ове године
лета Господњег 2011. А надали смо се бољем.

среда, 05. окт 2011, 07:26 -> 07:48
Годишњица демократских промена

Пре 11 година окончана је владавина Слободана Милошевића. После вишедневних протеста широм Србије, на улице Београда, због непризнавања резултата председничких изборних, 5. октобра 2000. изашло више стотина хиљада људи.

Навршава се 11 година од масовног протеста грађана Србије, присталица Демократске опозиције Србије, које су довеле до одласка са власти председника Савезне Републике Југославије Слободана Милошевића.
Београд, 5. октобар 2000. године

Петооктобарски протест у центру Београда организован је пошто је изборна комисија оспорила победу кандидата ДОС-а Војислава Коштунице на изборима за председника СРЈ, одржаним 24. септембра 2000. године.

ДОС је позвао грађане да се 5. октобра 2000. окупе испред Савезне скупштине и супротставе изборној крађи, коју је Савезна изборна комисија спровела по налогу Милошевићевог режима.

ДОС је ултимативно затражио да Слободан Милошевић до четвртка, 5. октобра, у 15 часова, призна изборну вољу грађана изражену на савезним, председничким и локалним изборима одржаним 24. септембра.

Захтевано је и да генерални директор, главни уредник и уређивачки колегијум Радио-телевизије Србије поднесу оставке, да РТС промени уређивачку политику и омогући објективно информисање о збивањима у Србији.

Савезна изборна комисија је саопштила да је Коштуница освојио 49 одсто гласова, а њен председник Боривоје Вукичевић да су приведене крају припремне радње за други круг председничких избора 8. октобра. Коалиција 18 опозиционих странака је тврдила да је њихов кандит освојио 52,54 одсто гласова и одбацила могућност одржавања другог круга.

Председнички кандидат ДОС-а је затражио од Слободана Милошевића да призна пораз у првом кругу председничких избора и указао на опасност избијања отворених сукоба у Србији.

Србија у Београду

Присталице ДОС-а пристизале су, од раног јутра, у Београд организовано из целе Србије, предвођени опозиционим лидерима. Полиција је безуспешно покушавала да заустави колоне демонстраната на локалним и регионалним путевима у унутрашњости Србије и свим прилазима Београду.
5oktobar2000.jpg

Око 15 часова грађани окупљени испред Скупштине СРЈ, први пут, покушали су да уђу у то здање. Потом је велика група људи, око 15.35 часова, кроз прозор ушла у парламент. Полиција је успела да великом количином сузавца растера знатан број људи са платоа испред Скупштине СРЈ.

Више десетина грађана је око 16 часова поново ушло у Савезну скупштину, а полицајци који су до тада чували зграду су се повукли. Из десног крила Скупштине вијорио се густ дим, а готово сва стакла на згради су полупана.

Током сукоба полиције и демонстраната чула се и пуцњава из ватреног оружја. Командир београдске полиције је око 17 часова затражио разговор са представницима ДОС-а. Око 18 часова припадници полицијске станице у улици Мајке Јевросиме положили су оружје и прикључили се демонстрантима.

Полиција је бацила сузавац и у близини зграде Радио-телевизије Србије, док је багер кренуо да се пробије до улаза. Зграда РТС-а у Таковској улици је потом запаљена, а редовни програм РТС-а је престао да се емитује после 17 сати.

ДОС је формирао кризни штаб за кључне функције у земљи у координацији са новим председником, а представници ДОС-а су разговарали током ноћи са челницима државне и јавне безбедности.

Ноћ славља и стрепње

Новоизабрани председник СРЈ Војислав Коштуница обратио се предвече грађанима са терасе Скупштине града Београда, а потом и преко РТС-а. Стотине хиљада људи је током целе ноћи било у центру Београда, славећи победу, али и стрепећи од могуће интервенције војске и других безбедносних формација бившег режима.

У демонстрацијама је настрадало двоје а повређено је 65 људи. Погинула је активисткиња ДСС-а Јасмина Јовановић, из Милошевца код Велике Плане, која је пала под точкове камиона. Момчило Стакић из Крупња је преминуо од последица срчаног удара.

Спомен обележје са ликом Јасмине Јовановић откривено је 5. октобра 2002. године у парку између улица Кнеза Милоша, Сарајевске и Мостарске петље, недалеко од места где је погинула.

Војислав Коштуница је 7. октобра 2000. положио заклетву пред посланицима Савезне скупштине и постао први демократски председник СРЈ.

Слободан Милошевић је у априлу 2001. ухапшен због финансијских малверзација, а два месеца касније је изручен Хашком трибуналу где му је суђено за геноцид у Босни и Херцеговини, ратне злочине и злочине против човечности у Хрватској и на Косову.

Бивши председник СРЈ и Србије умро је 11. марта 2006. године од инфаркта, у својој ћелији у Схевенингену.
1
коментари број коментара 18 | cwпошаљи коментар
(среда, 05. окт 2011, 09:51)
anonymous [нерегистровани] oпошаљи одговор
koja greska

sto bi rekao nas narod sa konja na magarca
1
(среда, 05. окт 2011, 09:47)
anonymous [нерегистровани] oпошаљи одговор
Pogrešan naslov

Naslov vam je pogrešan...nisu u pitanju demokratske promene.Dopao mi se naslov veših kolega iz RTV koji glasi "Godišnjica petooktobarskog prevrata".Od petog oktobra skoro milion bez posla,prodato skoro sve što iole vredi...o ostalim "dostignućima" da i ne govorimo.Najbolje što današnja vlast može da preduzme je da ne preduzima ništa!
1
(среда, 05. окт 2011, 09:47)
anonymous [нерегистровани] oпошаљи одговор
Dokle smo stigli

Politicki sam neopredeljen...mislim da nas je splet okolnosti doveo do ruba propasti..Slobo vrati se sve ti je oprosteno(ako uopste imamo sta da ti prastamo)
1
(среда, 05. окт 2011, 09:35)
anonymous [нерегистровани] oпошаљи одговор
demokratske

A gde smo mi kao pojedinci tog naroda, ko je pomogao da ovi dodju na vlast, Ne posipajmo se pepelom, kakav narod takva i vlast!
1
(среда, 05. окт 2011, 09:32)
anonymous [нерегистровани] oпошаљи одговор
zabrana

eh da je tada Ministar bio Dačić to bi se zabranilo zbog visokog stepena rizika ...
1
(среда, 05. окт 2011, 09:28)
anonymous [нерегистровани] oпошаљи одговор
Demokratske?

Ako su ove bile demokratske, ne smem ni da zamislim kako izgledaju nedemokratske.
1
(среда, 05. окт 2011, 09:25)
anonymous [нерегистровани] oпошаљи одговор
..."Promene"...

Da nije tužno, bilo bi smešno....
1
(среда, 05. окт 2011, 09:22)
anonymous [нерегистровани] oпошаљи одговор
promjene

Do kakvih je promjena u Srbiji doslo za ovih jedanaest godina?
1
(среда, 05. окт 2011, 09:16)
anonymous [нерегистровани] oпошаљи одговор
5. oktobar

Dan kada je pocela nasa propast. Te godine je u EI Nis radilo 7000 radnika, danas ne radi niko.
1
(среда, 05. окт 2011, 09:14)
anonymous [нерегистровани] oпошаљи одговор
Rezultati

I onda je Srbija krenula koracima od sedam milja sa demokratskim snagama. Danas je Srbija visoko razvijena zemlja sa srecnim narodom koji radi i zivi visokim standardom.
Srbija je sacuvala svoj teritorijalni integritet a ugled u svetu je ogroman, narocito na Zapadu. Vanjski dug je simbolican, korupcija je neznatna.....

"Koloni Kosovo" av Maciej Zaremba
Report from Unmikistan, Land of the Future

Publicerad 2007-06-25 13:02

Välkommen till Unmikistan!




Maciej Zaremba

The taxi driver curses in German and bangs his fists against the wheel. Around us the angry hooting from cars is growing. A big white Nissan Patrol is blocking the intersection. Inside it a thin man with shoulder straps desperately jerks the gear lever. "Not again!" my driver cries. Then something snaps in him and he starts to roar with laughter. "Ha, ha, first the Turks, then the Serbs - and now? We are invaded by Pakistan! God help us! Where are we? This is Katanga!"

This is what he screamed. I don't know what made him think of Katanga.
Annons:

But where are we? The policeman who can't change gears is from Pakistan, it says so on his shirt. But the airport where I landed is Icelandic. And as we travel down the main street named after Bill Clinton (his portrait waves to you from the walls of the houses), the mobile phone beeps wishing me a nice stay in Monaco. At the next stoplight it beeps again. This time I am welcome to Serbia.

If I had not known where I had travelled to, if someone had just dumped me here, would I have been able to figure out where I had landed? Probably not. The fire escape instructions at the Grand Hotel are written in many languages, but not in the one that the cleaner speaks.

That is still a piece of information. Because in this country, natives are not meant to stay in hotels.

But if you were woken up in the early morning from a terrible screeching noise, and at first you thought it came from a rusty caterpillar tank, then you would probably realize where you were. Behind the hotel window there is a tumbling black cloud. It dives, it turns and suddenly throws itself to the side. The famous jackdaws of Pristina. Once upon a time the province of Kosovo was named after its thrushes. Now the crow birds have taken over. They say it is because of the carcasses.

"Revolution", says Albin Kurti, emptying his cappuccino in one gulp, "we are going to make a revolution". When he has said this for the third time people in the coffee shop start turning our way. They recognize him, they observe with expressionless eyes but prick up their ears.

He does not look like a revolutionary. More like an over-aged student from Berkeley. Somewhat chubby from hours spent at the computer, glasses, pale skin, soft white hands. But appearances can be deceptive. Albin Kurti is the idol of the young and that says a lot in a country where every second person has yet to turn 25. Ten years ago he had a Rastafarian hairdo and led the student protests against Milosevic. When peaceful actions turned out to be pointless he became a translator and an ideologue with UCK, the armed guerilla.

He already has enough followers to poster the whole country with the word "Vetëvendosje", ("self-determination", which is also the name of his movement). Few people doubt that he could get the masses on to the streets.

Albin Kurti assures me that this revolution will be peaceful. One hundred thousand people will surround the headquarters, the police station and the court. They will stay as long as it takes. For a week, or maybe a month. That is how the colonial power will be chased out, this power that partitions his land, plunders its people and destroys its women. If I want to see where the Kosovo money went, says Kurti, I should look for newly built exuberant villas in London. Or in Amsterdam. If I want to learn about the morals of the colonial power I should count the number of brothels. "They were not here before you came."

Outside jeeps pass by. The diesel-fuelled electric generators growl while Kurti quotes UN declarations, Malcolm X and African nationalist leaders. "Self-determination is the right of all peoples!" It could have been Congo in the sixties. But as I said we are in Kosovo, within a stone's throw from Rome. And the colonial power, which will be thrown out - dear reader - is you and I. That is to say Sweden, one of the most dedicated members of the UN, who for seven years has governed Kosovo or in local slang "Unmikistan", after UNMIK: United Nations Interim Administration Mission in Kosovo.

When the UN landed almost eight years ago we were welcomed as liberators. Since then Swedes have been wounded and killed in this mission. More then eight billion crowns of taxpayers money (the biggest assistance per capita ever recorded) has been spent on security, rule of law, refugee help, education and economic development. But nowadays it actually happens that people spit in our faces or destroy our cars. In October there was a water closet placed outside the UNMIK headquarters inviting us to relieve ourselves there instead of in the country. "The only way to keep Kosovo clean is to kick you out of here" was Albin Kurtis message.

What does Albin Kurti want? Talking to me he is polite, diversified and sophisticated. He even quotes the French psycho-analyst Jacques Lacan. In his leaflets he is more brutal: The disloyal Serbs, they're the fifth columnists. They say they only want their churches left in peace but we know what they are scheming."

Statements like these are well received in these neighbourhoods where "stranger" almost always meant "enemy" and peaceful actions usually led nowhere.

Someone says that Kurti wants to become the Gustav Vasa of Kosovo. Or their Garibaldi: get his statue in the town square and his name in the schoolbooks. Many are those in the spring of 2007 who compete for that honour. To be the founder of the state, the man who by decisiveness, shrewdness or violence wins the freedom for a humiliated people. "We do not want the UN Mission in Kosovo, we want the Kosovo Mission in the UN!" Kurti cries out. An adventurer? Maybe. But the wrath against the UN on which he is riding he did not invent himself.

I read in a UN bulletin with the revealing title "Early warning report" that only thirty percent of the Kosovans have faith in the UN. Four years ago that figure was double. Every second person is prepared to take part in organized protests against the world community. Is that only because the UN hasnt been able to give them the state they so intensely desire?

As a farewell gift Albin Kurti gives me a leaflet. It is the instructions for my own escape. "Ten Commandments of Evacuation" is bitter reading for a friend of the UN. "Don't forget your pictures of the SRSG and Kofi Annan...Don't use the elevator, there might be a power cut, remember?...Don't try to bring any locals with you and don't worry about their safety while you are escaping. Look after yourself only, exactly as you did during your mission here...Last but not least - don't ever forget Kosovo since you will never experience another mission like this where you could do whatever you pleased."

Before we part Kurti says: "Do you remember Algeria? The guys who threw out the French had "freedom, equality, brotherhood" on their banners. We will throw out the UN in the name of the UN ideals, ideals which you betrayed in Kosovo."

I actually came to Kosovo because of the ideals. And I thought there could be no better lookout if you wanted to see into the future.

The mission in Kosovo is not only the biggest in the history of the UN. It is the first one where the international community takes full responsibility for a country where more or less everything is in ruins. So this time we do not just secure the peace and pump drinking water - we build a whole new order from zero: We implement legislation, educate policemen, decide on one-way streets, work out curricula, and collect taxes. In short, the worlds first UN state, provisional but complete with all good principles, from equality before the law to gender equality to give way rules in traffic, and all this can be brought home to people without impediments and then be gradually handed over to a local democracy.

There are many who hope that humanitarian interventions will create a better world order because nowadays it is not despotic states but collapsed states which bring the most suffering to the world. An intervention in Congo eight years ago could have saved millions of lives. The one in Kosovo no doubt saved tens of thousands, thus it was justified. But what happened to the second task, the creation of the UN state, honesty, justice and democracy?

If we are to believe Albin Kurti, it all went to hell.

Maybe he just wants to paint a black picture of the UN? He is a revolutionary, he needs his enemies. But then again there is Maria, a Swedish expert who went to Kosovo, a UN enthusiast, who returned home with a depression: "My view of the world crumbled into little pieces. I lost trust. I could never believe that UN personnel would behave the way they did."

So how did they behave? Let's start with the effects.

I count the number of …

Рецепт за закон потиче од тајкунске привредне мафије која неда и не жели да да то што је приватизовано,а гуслари као Божидар и садашнја влада мора да се винују .

Сама чинјеница да су имовину тадашље власти одузимали свима ко је ишта имао,је и аргументовано. И сви којима је било шта одузето су декларисани као државни непријатељи колаборанти.Учесници снага окупатора су ликвидирани или процесуирани.
Пријатељ садашње владе би био било ко, ко би се одрекао свог наследства и права на њега.А неспорно сви који буду тражили у Сразбуру од државе као и тада биће етикетирани као државни непријатељи и шире да не ређамо све из почетка. Једина нада и јесте Мађарско оспоравање Приступа Србије Европској унији .По чему још може да се поради а не да Ђелић покуша да и њих преведе жедне преко воде. А не ради се толико о педигреу грађана Мађарске националности ,већ о новцу који би држава требала да им врати за одузету дедовину прадедовину па чак и чукундедовину већ сада . Проблем је новац да не кажемо новац и капитал који је тренутно у тајкунским рукама у рукама мафије којој држава не може ама баш ништа.Али може Брисел и Сразбур Србији са сигурношћу,осим ако се земља не окрене на путу у европску интеграцију због превисоке цене реститутивних средстава и осталих непоправљивих нелегалности.... Национализација је некада била уноснији бизнис од Колубаре ал изгледа да је то и данас са сигурношћу тврдим !

Đelić: Ne diskriminišemo Mađare
Izvor: B92, Tanjug



Beograd -- Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić odbacio je kritike Mađarske da nedavno usvojeni Zakon o restituciji promoviše koncept kolektivne krivice.

Đelić je izrazio nadu da će kroz dalji dijalog sa tom zemljom i mađarskom manjinom u Srbiji taj nesporazum biti rešen.

"Nastavićemo dijalog, pogotovu s mađarskom manjinom, i razjasniti da nema kolektivne krivice, ali oni koji su bili pripadnici okupacionih snaga, bili oni Srbi ili neke druge nacionalnosti, nemaju pravo na restituciju", rekao je Đelić.

Visoki mađarski zvaničnici su, u proteklih desetak dana u dva navrata kritikovali Beograd zbog usvajanja Zakona o vraćanju imovine i obeštećenju, a zakon je tokom posete Subotici proteklog vikenda kritikovao potpredsednik mađarske vlade Žolt Šemjen.

Kako piše u usvojenom zakonu, pravo na povraćaj imovine neće imati pripadnici okupacionih snaga koje su tada delovale na području Srbije. Na inicijativu Saveza vojvođanskih Mađara Vlada je prvo bila predložila, ali je potom povukla amandman po kome pravo na restituciju neće imati samo strani državljani okupacionih snaga.

"Sve ćemo učiniti za Srbiju na njenom putu ka EU, ali smatramo da država koja kolektivno ukida nečija prava ne može da postane čak ni kandidat za prijem", rekao je on.

Đelić je naveo da Mađarska jeste izrazila nezadovoljstvo povodom Zakona o restituciji, ali da mu je šef mađarske diplomatije Janoš Martonji rekao da je to je bilateralno pitanje i da "ne treba da postane evropsko pitanje".

"Mađarska je bila i dalje je snažni pobornik proširenja EU na zapadni Balkan i mislim da jedna tačka ne može urušiti odnose dveju država, ili bar da ne bi trebalo", istakao je potpredsednik Vlade.

Prema njegovim rečima, nije slučajno što je Zakon o restituciji donet tek posle 11 godina jer je to "izuzetno delikatan korak", koji "po prirodi stvari vraća u današnje vreme neke od najbolnijih momenata u našoj istoriji i istoriji sveta".

"Trudili smo se da to bude momenat dodatnog istorijskog pomirenja i zato smo (Vlada) na zahtev madjarske manjine predložili amandman koji je trebalo dodatno da razjasni da niko ne treba da bude predmet kolektivne krivice", rekao je Đelić.

On je podsetio da je Srbija dokazala da je protiv koncepta kolektivne krivice i svojom podrškom Haškom tribunalu i da je ne jednom rekla da krivci treba da budu imenovani a ne da odgovornost snosi ceo narod.

"Amandman na žalost nije prošao u parlamentu pa smo ga povukli i ovaj tekst ni na koji način ne kaže ništa protiv ijedne grupe u našem društvu. Ako je neko bio pripadnik okupacionih snaga ne znači da je to bio ceo narod - to samo znači da Srbija nije zaboravila ko se borio protiv fašizma", objasnio je Đelić.

Što se tiče zakona, dodao je on, posle debate u parlamentu jasno je da ne postoji većina za promene zakona u tom pravcu u ovom sazivu parlamenta.
SVM traži ocenu ustavnosti

Savez vojvođanskih Mađara (SVM) podneće Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti i stavljanje van snage odredbe Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju koja, po njima, predstavlja potvrđivanje principa kolektivne odgovornosti.

U saopštenju koje je potpisao predsednik SVM Ištvan Pastor navodi se da je predsedništvo stranke odlučilo da poslanici SVM Ustavnom sudu podnesu inicijativu za ocenu ustavnosti i stavljanje van snage te zakonske odredbe.

"Ubeđeni smo, da zakon, ignorisanjem načela individualne odgovornosti, krši više odredaba Ustava, i u suprotnosti je sa osnovnim vrednostima Evropske unije", navodi ta stranka uz žaljenje što je predsednik Srbije Boris Tadić doneo ukaz o proglašenju Zakona koji stupa na snagu 6. oktobra.

Pravo na povraćaj imovine, naime, neće imati pripadnici okupacionih snaga.

11 ÓRAI HÍRÖSSZEFOGLALÓ, KEDD, 2011. OKTÓBER 4.

BELGRÁD – A Vajdasági Magyar Szövetség (VMSZ) kezdeményezi az Alkotmánybíróságnál a kollektív bűnöšég elvét megerősítő vagyon-višzaszármaztatási és kártalanítási törvény alkotmányošágának az értékelését, illetve e törvény hatálytalanítását. A közleményben, amelyet Pásztor István, a VMSZ elnöke írt alá, egyebek között ez áll: „A VMSZ Elnöksége megbízta a párt parlamenti képviselőit, hogy kezdeményežék az Alkotmánybíróságnál a kollektív bűnöšég elvét megerősítő jogszabályi rendelkezés alkotmányošági felülvizsgálatát és hatályon kívül helyezését.” Pásztor István a Magyar Szó mai számában kijelenti, hogy Szerbia nem válhat az Európai Unió tagjelöltjévé, amíg nem módosítja a vagyon-višzaszármaztatási és kártalanítási törvényt. Hožáfűzte, hogy Magyarország „nagyon komolyan gondolja”, hogy amennyiben Szerbia nem törli el a magyar közöšég kollektív jogfosztását, akkor a jövőben nem támogatja az ország európai integrálódását.

BELGRÁD – Jelko Kacin, az Európai Parlament szerbiai jelentéstevője tegnap Belgrádban kijelentette: az Európai Uniónak érdeke, hogy Szerbia pozitív véleményezést kapjon a tagjelölti státust illetőleg, de a szerb politikai elitnek törekvőbbnek kellene lennie, amikor a tárgyalások megkezdésének dátuma kerül szóba. Hangsúlyozta, hogy a szerb politikai elitnek a hátralevő időben konkrét, öšzehangolt és kevésbé ellentmondó üzeneteket kellene küldenie, amelyek meggyőznék a még határozatlan országokat, hogy „Szerbia nem csak megérdemli a tagjelölti státust, hanem a következő lépéseivel még gyorsabb és minőségibb előrehaladást fog megvalósítani”. Arra a kérdésre, hogy Koszovóval az EU zsarolja-e Szerbiát, Kacin azt válaszolta, hogy „az EU nem zsarolhatja Szerbiát”, és hogy „Szerbiának egyszerűen el kell döntenie, hogy mi a jó Szerbia számára”. „És kérem szépen – folytatta Kacin –, megismétlem, amit a melegfelvonulás kapcsán mondtam: Szerbia ne tegyen semmit értünk, mi már az EU-ban vagyunk. Szerbia önmagáért tegyen valamit”.

BELGRÁD – Mary Warlick, az Egyesült Államok belgrádi nagykövete tegnap kijelentette: az EU-tagállamok vezetői nem azt várják, hogy Szerbia elismeri majd Koszovót, hanem azt, hogy a két országnak hošzútávú jószomszédi viszonyai legyenek. A belgrádi gazdasági csúcstalálkozón mondta újságíróknak a nagykövet-ašzony, hogy az USA erőteljesen támogatja Szerbia EU-csatlakozását, és hožáfűzte, hogy Szerbia az idén jelentős előrehaladást ért el a reformokban, továbbá ažal, hogy Ratko Mladoć és Goran Hadžić vádlottakat kiszolgáltatta a Hágai Törvényszéknek. A szerbiai vezetők felismerték a jó viszonyok fenntartásának jelentőségét a szomszédaival, beleértve Koszovót is – mondta az amerikai nagykövet-ašzony. Rámutatott arra, milyen rendkívül fontos, hogy Szerbia és Koszovó aktívan hožájáruljon a folyamatban levő megbeszélésekhez, és hogy erőfeszítéseket tegyenek a feszültség enyhítése végett. Arra a kérdésre, hogy az EU Koszovóval zsarolja-e Szerbiát, Mary Warlick azt mondta, hogy ez egyáltalán nem igaz, és hožáfűzte, hogy a jószomszédi viszonyokat minden országtól elvárják, amely az EU-ba igyekszik.

BELGRÁD – Božidar Djelić szerb kormányfő-helyettes tegnap kifejezte meggyőződését, hogy az Európai Bizottság október 12-én odaítéli Szerbiának a tagjelölti státust, ám az észak-koszovói helyzet miatt kevéšé hihető, hogy kijelölik a csatlakozási tárgyalások kezdetének dátumát is. Djelić a Hayat Szállóban elmondta az újságíróknak, hogy Szerbia mindent megtett, ami szükséges: megoldotta a Hágai Törvényszék kérdését, teljesítette az akciótervet, és tényezőként szerepelt a regionális biztonságot illetőleg. Hožáfűzte: Szerbia bebizonyította, hogy a párbeszéd és a béke híve, még Pristina és a nemzetközi közöšég némely részeinek az Észak-Koszovóban tett egyoldalú lépései után is. Djelić megerősítette, hogy a Koszovó északi részén történtek miatt Szerbia polgárainak csak a 46 százaléka támogatja az EU-tagságot, ami a legkisebb arányú 2000. október 5-e óta, és hožáfűzte, hogy ez komoly figyelmeztetés lehet Szerbia európai partnerei számára. Hangsúlyozta azonban, hogy Szerbiának nem kell letérnie az európai útról, mert ez nem a rokonszenv, hanem az államérdek kérdése.

STRASBOURG – Az Európa Tanács Parlamenti Közgyűlése (ETPK) csütörtökön sürgősen napirendre tűzi a balkáni politikai helyzet megvitatását – határoztak tegnap Strasbourg-ban. A balkáni helyzet mellett a képviselők megvitatják a „partner a demokráciáért” státus elnyerésére vonatkozó palesztin kérelmet, és a terv szerint csütörtökön felszólal majd Mahmud Abbasz palesztin elnök is. Az ETPK tegnap megkezdett ülésén szó lesz majd a gyermek nemének a születés előtti kiválasztásáról, az Európa Tanács és az arab világban újonnan létesült demokráciák közötti együttműködésről, a Lišzaboni szerződésnek az Európa Tanácsra gyakorolt hatásáról, továbbá az államtitokkal és nemzetbiztonsággal történő višzaélésről az emberi jogok megsértésének parlamenti és bírósági ellenőrzése esetén.

BELGRÁD – Az Európa Tanács tegnap aggodalmát fejezte ki a szerb társadalomban jelentkező toleranciahiány és erőszak miatt, amelyek következtében a hatalomnak be kellett tiltania a nyilvános öšzejöveteleket, beleértve a belgrádi Büszkeség-napi Felvonulást is. Antje Rothemundnak, az Európa Tanács belgrádi mišzióvezetőjének a közleménye hangsúlyoža, hogy mélységesen aggódnak a szerb társadalomban jelen levő gyűlölet és erőszak mértéke miatt, amely arra kényszerítette az államhatalmat, hogy drasztikus döntést hožon és korlátoža a polgárok gyülekezési szabadságát. Ez a plurális demokrácia fejlődését akadályoža az országban – értékelte Antje Rothemund.

BELGRÁD – A vállalatban elkövetett višzaélések miatt letartóztatták Dragan Tomićot, a Kolubara Bányamedence volt igazgatóját – közölte tegnap a belgrádi sajtó. Tomić 2004 és 2008 között állt a Kolubara élén. A belgrádi Blic napilap közölte, hogy Tomićot a szerb-macedón határon vették őrizetbe. Ugyanakkor indult az akció a Kolubara 16 jelenlegi és korábbi vezetőjének, valamint magáncégek tulajdonosainak a letartóztatására, akiket öšzesen 12 millió eurós višzaélésekkel terhelnek.

ÚJVIDÉK – A Vajdasági Mezőgazdasági Fejlesztési Alap tegnap nyolc hitelvonal 117 felhasználójával írt alá szerződést 1,1 millió euró értékben. A kölcsönöket mezőgazdasági gépeknek, öntözési rendszereknek, fóliasátrak és üvegházak felszerelésének, borjaknak, új méhkasoknak és méhészfelszerelésnek, szőlőtőkéknek és borászati eszközöknek, valamint jégvédelmi felszerelésnek a beszerzésére adták. Az éves kamatláb 1,3 és 2 százalék között, a lefizetési határidő pedig hat hónap és négy év között mozog

(Beta)

Zapad hteo da otkupi DDR od Sovjeta
Izvor: Beta, Tanjug





Berlin -- Bivša Zapadna Nemačka planirala je 60-ih godina da milijardama tadašnjih maraka isplati SSSR i ponovo ujedini dve Nemačke, piše Špigl.

Kancelar tadašnje Savezne Republike Nemačke, demohrišćanin Ludvig Erhard imao je plan o ponovnom ujedinjenju Nemačke za koji bi "tokom deset godina plaćao dve milijarde dolara godišnje".

Amerikanci su, kao upućeni u taj plan, važili za potencijalne posrednike, a sumu za plaćanje Sovjetskom savezu je tadašnji šef Kancelarske službe Ludger Vestrik preneo američkom ambasadoru u Bonu Džordžu Mekgiju - 2,5 milijarde dolara godišnje u toku 10 godina.

Ujedinjena Nemačka puni 21 godinu

Podeljena u četiri okupacione zone nakon Drugog svetskog rata, a zatim 1949. u dve države Saveznu Republiku i Nemačku Demokratsku Republiku, Nemačka je doživela ponovno političko ujedinjenje tek 3. oktobra 1990. godine i u ponedeljak proslavlja 21. godišnjicu od ujedinjenja. Kada je reč o prazniku ujednjenja, u narodu je više ostao u sećanju 9. novembar 1989. godine kada je pao Berlinski zid.

Prema tadašnjem kursu, to je bilo oko 100 milijardi maraka.

Erhard je tada smatrao da će nemačka finansijska pomoć dobro doći Kremlju i da je ruska privreda pod pritiskom.

Taj Erhardov plan koji su SAD trebalo da podrže pred tadašnjim sovjetskim vođom Nikitom Hruščevim (1953-1964), pominje se u dokumentima američke CIA sa kojih je nedavno skinuta oznaka tajnosti.

Međutim, američke diplomate su taj plan ocenile "nezrelim i nerealnim" i nisu mnogo polagale u mogućnost njegove realizacije. Erhardova želja da američka vlada taj plan saopšti Nikiti Hruščovu ostala je neispunjena.

Nastao u vreme Hladnog rata, Erhardov plan nije usvojen ni u vreme kada su odnosi Zapada i Istoka počeli da se poboljšavaju.

Kada je reč o Nemačkoj, dve decenije posle ujedinjenja i posle hiljada milijardi evra "pumpanih" od braće sa zapada, statistika pokazuje da još uvek nije baš sve "ispeglano" i ujednačeno.

Nemačka danas predstavlja vodeću zemlju EU, a podsećanja na vreme DDR-a kod mnogih izazivaju bolne uspomene na komunizam i progone, ali i nešto lepše emocije i setu na prohujalu sigurnost radnog mesta u državnim službama ili vožnju tada popularnim "trabantima", piše Špigl.

Srbija | nedelja 2.10.2011 | 00:58
Srbija Nemcima duguje 32 mlrd. evra
Izvor: Dnevnik



Novi Sad -- Znali smo da će biti trikova i na njih smo bili spremni, ocenjuje Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju predsednik Nemačkog narodnog saveza Rudolf Vajs

"Znali smo i da neće biti vraćeno sve i odmah. Znali smo i da je ovo izuzetno osetljivo i pitanje koje podrazumeva dijalog", dodaje on.

Ali, kaže Vajs, "opet smo izuzetno neugodno iznenađeni, pre svega zbog toga da se neko 2011. ipak usudio da kroz zakon progura princip kolektivne krivice".

Po njegovim rečima, na taj se način obesmišljava ne sama suština ovog zakona, nego i načelo pravednosti. Naime, objašnjava Vajs, odbijanjem amandmana Saveza vojvođanskih Mađara praktično su bez prava na povrat imovine ostali svi oni naslednici čiji su preci za vreme Drugog svetskog rata u rascepkanoj Vojvodini nosili uniforme domobrana, honveda i Vermahta, a kojima su nove jugoslovenske vlasti oduzele zemlju, kuće, fabrike, mlinove... A takvih je, dodaje, bilo najviše.

LDP i LSV su veliko razočarenje

Rudolf Vajs kaže da je posebno razočaran što su glavni protivnici amandmana SVM-a bili poslanici Liberalno-demokratske partije i Lige socijaldemokrata Vojvodine, stranaka za koje su mnogi građanski orijentisani stanovnici verovali da u praksi zastupaju načela jednakosti među ljudima. Prognozirajući da će im se to obiti o glavu na sledećim izborima, Vajs ističe da su na ovaj način LDP i LSV pokazali svoje pravo lice i pozadinu zbog čega su to uradili. "Oni koji su ovaj zakon podržali pokazali su koji su njihovi 'strahovi svih strahova'. Nepravedno oduzete kuće, u kojima žive potomci bivših komesara i komandanata, očito su žuljale one koji su glasali za princip kolektivne krivice uprkos svim njihovim parolama za jednak tretman svih građana Srbije", kaže on.

"Za vreme rata u Vojvodini su razne vojske mobilisale ovdašnji živalj, a poznato je da je za odbijanje poziva na mobilizaciju u to vreme kazna bila samo jedna – smrt. I sada se činjenica da su se ljudi pod pretnjom smrću odazvali na mobilizaciju koristi kao razlog da njihovim naslednicima ne bude vraćena imovina. Pa to vređa i zdrav razum i svaki osećaj pravednosti", upozorava Vajs.

Vajs, međutim, ističe da Nemački narodni savez neće stati u svojim zahtevima da se ispravi nova nepravda, koja se nanosi ovakvom formom zakona. On kaže da im je svih četrdesetak nemačkih udruženja iz 10 zemalja uputilo zajednički stav da je borba Nemačkog narodnog saveza za ostvarivanje svojih prava – i njihova borba.

Osim toga, dodaje Vajs, Svetski savez Nemaca osnovan je u Vašingtonu, a, kaže, ne treba objašnjavati gde se trenutno nalazi centar svetske moći.

"Sve ćemo učiniti da ovaj sramni zakon doživi izmene. Uvereni smo da je to samo privremeno trik-rešenje vlastodržaca, koji na svaki način pokušavaju izigrati zakon koji donose. Što se pre to dogodi, tim bolje. Jer, do toga će morati da dođe, a bolje da država to sada počne da rešava nego da dugove svojih predaka na kraju plaćaju njihovi potomci", kaže predsednik Nemačkog narodnog saveza.

Vajs naglašava da "opljačkana imovina, dokle se god ne vrati, uvek ostaje opljačkana imovina. Ovo je čist bezobrazluk prema nama i bačena rukavica prema svim žrtvama ratnog i poratnog perioda".

Činjenicu da je država kroz obveznice spremna na rok od 15 godina da izdvoji dve milijarde evra Vajs komentariše s osmehom. Kaže da su nemački eksperti 1990. uradili poslednju procenu vrednosti oduzete imovine Nemaca u bivšoj Jugoslaviji.

Popisane su i kuće, i zemlja, i fabrike, i mlinovi, vinogradi, okućnice, obveznice, depoziti u bankama, klaviri, umetnička dela... čak i bicikli. Dakle, sve što se može podvesti pod pojam lične imovine.

"Na teritoriji bivše Jugoslavije to je bilo 65 milijardi dolara, što je danas 50 milijardi evra. Deo koji otpada na Srbiju je 32,5 milijarde evra i to je ono što boli i jedne i druge. Jer, tu računicu znamo i mi, a znaju i oni koji su donosili ovako nakaradan zakon koji čak izigrava i princip suspstitucije. Ovo se odnosi samo na imovinu Nemaca, a gde su pripadnici drugih naroda od čijih je predaka imovina takođe oduzimana?", pita on.

Još jedan autogol Srbije

Rudolf Vajs kaže da su reakcije na novi zakon, i to one negativne, već usledile, "Prva reakcija bila je od strane Ministarstva spoljnih poslova Republike Mađarske, koje je pozvalo na razgovor i konsultacije ambasadora Srbije u Budimpešti. Uveren sam da će ih biti još, jer je ovako lošim zakonom država sama sebi dala još jedan autogol“, kaže on.

Kada je reč o oduzetoj imovini Jevreja za vreme nacističke vlasti u Banatu, Vajs kaže da je upravo Nemački narodni savez tražio da vremenska granica bude pomerena unazad, do 1941.

Kako kaže, Jevreji su bili ne samo žrtve u čitavoj nacističkoj Nemačkoj, nego im je jednako oduzimana imovina.

Rečima da ono što traže za sebe priznaju i drugima, Vajs kaže da su Jevreji ovim zakonom posebno izigrani, jer im se oduzima pravo na traženje vraćanja imovine koja im je oduzeta samo koju godinu pre u odnosu na onu koju novi zakon uzima kao polaznu.
Bez restitucije nema investicija

Rudolf Rajman, predsednik krovne organizacije nemačkih organizacija iz Austrije i inicijator Kongresa nemačkih udruženja, koji je održan u Subotici, rođen je u Novom Sadu.

I, kao mnogi Nemci nakon Drugog svetskog rata, i njegovi roditelji su ostali bez imovine i morali da pobegnu iz tadašnje Jugoslavije.

On je nadležnim institucijama u Srbiji još pre dve godine predao zahtev za vraćanje oduzete imovine i, kako kaže, očekuje da će postupak biti rešen na zadovoljavajući način.

Pri tome jasno naglašava da od ishoda Zakona o restituciji zavise ulaganja stranih investitora u našu zemlju.

Ово се зове заглупњивање народа дезимформацијама ...
Шта је у ствари тачно ?

Док Српска национална већина бива рехабилитована и прима Четничке пензије
дотле се национална мањина Мађара у војводини ставља поново на стуб срама...колаборационизма.
Због чега? Због профита и саучесништва садашње државае у делу отете некадашње својине !



]

Примитивизму нема краја....


мељесам


Србија је ухваћена машином домаће конструкције. Машина "мељесам" проналазак Броза ментора, и Александра Ранковића , преко Милошевића захватила Србију и прети јој да ће је имплицитно самлети . Од европске уније најновијом провокацијом заменом теза на жалост смо даљи за годину дана а нада да ћемо се "еуропеизовати се свела на минимум. Погодује ситуација ,уштеда пара на рестиутивни закон утицаји на корупцију и мали милион промена које је Србија у ствари ,потписница споразума за интеграције,којој је ипак ближе одустати од свега или барем одложити спровођење антикорупцијских тангенaта у врху валсти.

Испровоцираним стањем на косову смо даље од уније и ближе себи ,у крађама јачању домаће корупције лагање народа. Прикривена ГОВНА ће ипак испливати на површину ,на леђима радника ,запослених у Србији који су уцењени цркавицом социјалним несигурностима...А скоро милион и по незапослених...е то је наминдерашима ове државе проблем који се решава са дана у дан. Долазе избори и они су уверени победи и настравку пљачке народа.

Дал је делта миш покрао курдску историју...






Да пола Курдистана припада Мишковићу је чињеница ! Нема ту много полемике,али ево иду избори....хм како би било кад би се неко нашао да наговори овог обичног београдског мућкароша и зеленаша да се кандидује негде да замени Бориса и да оде у пичку материну као и сви остали као Карић
као онај белосветски хоштаплер Панић....Дафина је одаламила о ледину али ови нови су се и осилили и неповратно обогатили и да вам одам тајну ,закулисно воде Србију преко скупштине,председника премијера ? Кад ће курдистан у европу???
.... а можда ни тада !

Када ће Србија у еу ?
Ali, izgleda da je Tadić rešio da pripreti EU i spreči rasplet na Kosovu. Tako se verovatno neće izbeći da nam stigne ceh uvek iste glupe srpske politike: nećemo dobiti ni članstvo u EU, a od Kosova neće biti baš ništa dobijeno. Onda ostaju samo kuknjava i gusle.

Zašto Tadić i DS prete Evropskoj uniji? Štampaj E-pošta
Vesna Pešić
15.08.2011.

Dragan Đilas je u svom intervjuu tabloidu Press (nedelja, 14. avgust 2011.) izjavio kako za Srbiju Evropska unija nije smisao života, ali jeste garant za bolji život građana. Otkud ovaj iznenadni otklon Demokratske stranke od Evropske unije? Do juče, bilo je pitanje opstanka da Srbija na jesen dobije status kandidata i, sa više skepse, datum početka pregovora. To je bila gotovo jedina karta. Optimizam se širio na svakom koraku, kao da smo već pred EU kapijama. Odjednom, eto, EU više nije naš smisao života.

Istine radi, Evropa nikada nije bila srpski smisao života. Da je to bila, valjda bi Srbija požurila da tamo stigne. To je stara istina i zna se da Srbija ne pati od ljubavi prema Zapadu. Preveliku ljubav ni sam predsednik Tadić nije obećavao. Rusiji je jeftino dao NIS i ono malo nafte koje imamo, što nije bilo za prodaju i trampu. Hvalio se s ona četiri stuba naše spoljne politike, od kojih je samo jedan bila EU. Nije to baš bilo pucanje prsluka zbog Evrope. Zar nismo u Ujedinjenim nacijama glasali protiv rezulucije EU, kojom je tražena osuda kršenja ljudskih prava u Iranu? Zna se zašto smo tako postupali. Zašto nam je propala pravosudna reforma, a i ona je uslov za EU? I tu smo na permanentnom popravnom ispitu, za šta je najodgovornija DS. Đilasu mora biti poznato da je DS pred izbore 2008. razgovetno rekla da sem EU Srbija ima još jedan smisao života. To je Kosovo. Mora se sećati da je DS na izbore 2008. izašla sa dvostrukim smislom života: “i Evropa i Kosovo”. I to je upalilo kod lakovernih građana: em idemo u EU zbog boljeg života, em ćemo da se širimo po našem Kosovu i uživamo u našim manastirima. Bog-te-video, pa ne može biti lepše!

Da li najnovije izjave Dragana Đilasa treba razumeti tako da se Tadić razočarao u EU i da se vraća na onaj provereni životni smisao – na Kosovo? Pogledajmo na šta se Đilas požalio, a šta je prećutao, a Rasim Ljajić kazao, pa da vidimo šta je hteo Tadić da poruči i kome.

Đilas je ljut na EU, čini se s pravom. Kaže da nas EU tretira kao najlošije đake u školi za EU; stalno nam drži lekcije a ponaša se nefer: propituje nas iz gradiva koje nije predviđeno školskim programom i nema ga u udžbenicima. EU je nepravedna jer primenjuje dvostruke aršine i diskriminiše Srbiju. Eto, nas je terala da održimo gej paradu, a mnoge članice EU je nikada nisu organizovale. Traži se da Romima damo stanove i radna mesta samo zato što su Romi, a nijedna članica EU to ne čini. Ali, Srbi i to moraju. Još je luđe to što Jadranka Kosor mrtva hladna prilikom obeležavanja Oluje pozdravlja generale Gotovinu i Markača, iako je ovu dvojicu Haški tribunal osudio za ratne zločine. A ipak su Hrvati pred vratima Evrope, jer su tobože prihvatili evropske vrednosti. A našem premijeru ni na pamet ne bi palo da čestita srpskim generalima u Hagu, koji su branili zemlju od NATO bombardovanja. I ne može da se prećuti da nam je NATO, by the way, srušio mostove, a posle nam niko nije dao pare da ih ponovo izgradimo. Morali smo to da uradimo sami. I uradili smo. Eto, imamo najlepši most u Evropi, građani su ga videli i hodali po njemu. Mi ćemo tako u EU, kaže Đilas, s najlepšim mostovima. Dodao je još i to da ne treba da se zahvaljujemo EU zato što nas je oslobodila viza, jer nam sloboda kretanja pripada sama po sebi, jer smo i mi Evropejci. Ovo poslednje ipak čudi, jer se DS do sada najviše hvalila viznom liberalizacijom.

Đilas je sve lepo rekao, u svom poznatom inženjerskom stilu, blizak mozgu našeg naroda. Jer otkud to ludilo da mi dajemo Ciganima stanove i radna mesta? Normalan čovek pomišlja da su oni u EU totalno poludeli. No, očigledno da odnos prema Romima nije bio Đilasova meta. Teško je poverovati da će Srbija zatezati odnose sa EU zbog gej parade i romskog pitanja. Da bismo razumeli šta to DS žulja, treba čuti druge Tadićeve glasnogovornike. Pre neki dan čulo se kako Rasim Ljaljić, ministar i šef famoznog Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom, u duge avgustovske dane filozofira na teme Haškog suda i Kosova. Kaže Rasim kako je sada jasno da je Haški tribunal bio samo paravan Evropskoj uniji da od Srbije traži Kosovo kao uslov za ulazak. Izgleda čak i za status kandidata. Umesto da nas nagrade još kad smo predali Radovana Karadžića, vajka se Rasim, oni su se pravili ludi i ništa nam nisu dali. Onda smo zarad tog statusa kandidata predali Mladića i Hadžića, i šta se pokazalo? Aplauza nije bilo, samo tapšanja po ramenima. Posle Mladića, odmah su tražili Hadžića, a posle Hadžića su rekli da moramo da sredimo to sa Kosovom, jer su granice na Balkanu povučene. Ma bitange jedne, samo što ne kaže Rasim, lagali su za haški uslov, a to je bio samo paravan za Kosovo!

Sad je jasno da se zaplet odnosi na Kosovo, a da nema veze s gej paradom i Romima. Htela se poslati poruka EU da ćemo i mi malo da zategnemo. Po svemu sudeći je situacija krajnje ozbiljna. Tadić je u velikom problemu, jer od njegovih obećanja nema ništa. Izgleda da nam ne daju ni Evropu ni Kosovo. Ni mrvice boljeg života, a ni delić Kosova. Pritom, u ovo zlo doba, stiže drugi talas krize, o čemu nesnosno urlaju svi mediji. Već se tobože pripremaju sve požarne službe da preduprede najgore na vreme, a omaklo im se, izgovorili su, da se posledice drugog talasa već znaju. Kažu, već na jesen novih 190.000 radnika gubi posao. Da li će drugog talasa biti ili neće, još se u svetu ne zna tačno, ali kod nas će ga sigurno biti. Neodoljiv je utisak da je DS u panici. I Dinkić smišlja nove fore, pa umesto upravnih odbora traži da se pod hitno uvedu nadzorni odbori. A postoje nadzorni odbori. Samo još on fali da sedne na kičmu zabrinutom Tadiću. Jedva je preživeo prolećni napad URS-a, a sada je Dinkić smislio drugi talas.

U stvari, panika je zavladala, jer u Srbiju dolazi Angela Merkel krajem ovog meseca, s namerom da nas pritisne oko Kosova, da se mirno reše preostali problemi na Kosovu. Priprema se ponuda da sever dobije specijalni status. A čulo se i šta ministar Vestervele ima da kaže – granice se neće menjati. Važna je poseta Merkelove jer Nemci sada vuku poteze. Oni su jedini ostali prisebni da rešavaju i takve probleme. Drugi su utonuli u sopstvene muke i za balkanska pitanja nemaju ni volje ni vremena. Naši najveći prijatelji su propali ili su na ivici propasti – Grčka, Italija, Španija… Po svoj prilici Tadić namerava da zaplaši Merkelovu i još jednom pokuša da objasni da bi trebalo da se EU i Nemci smire oko Kosova, jer ako neće, ovde će opet prevladati stare antievropske snage, koje će izazvati mnogo veći belaj zbog svete zemlje. On ne može da preživi i bez statusa kandidata i bez Kosova i sa drugim talasom krize. Negde moraju da popuste i nešto moraju da mu daju.

Eto to je priča, ali samo onaj njen deo koji se odnosi na posledice politike Borisa Tadića. A kako su Tadić i Srbija stigli do ovog škripca, dugačka je priča. Ukratko ispričana ona izgleda ovako. Tadić je napravio veliku grešku kad se svojevremeno privio uz Koštunicu i ušao u njegovu opsesivnu srpsku priču i pregovarački čamac oko Kosova. Najgore je bilo to što je prihvatio Koštuničin ustav i to da se u njemu zapiše da je Kosovo sastavni deo Srbije. Kad sam ga pitala zašto je prihvatio takav ustav, on je rekao da je to bio jedini način da se raspišu izbori! Koštunica je održao obećanje i posle donošenja tog tragičnog ustava, izbori su raspisani. Tadić je hteo, površan kakav jeste, da se provoza po srpskoj svetinji sa Koštunicom i da na tome dobije glasove. I dobio ih je. Ali to ne može besplatno, a naši političari nikako da nauče tu lekciju. Upao je u Koštuničinu klopku, prihvatio je da je celo Kosovo srpsko i da će takvo “zauvek ostati”. Koštunica je pokazao da on to misli ozbiljno, pa je vratio mandat narodu i raspisao izbore posle proglašenja kosovske nezavisnosti. Sada je on bio odlučan na prođe izbore na talasu Kosova, zatežući konopac do kraja – odbacivanjem ulaska Srbije u EU ako joj se ne obeća Kosovo. Ali napravio je kobnu grešku sa onim mitingom, paljenjem ambasada i razbijanjem Beograda. Ne samo da su ga EU i Amerikanci otpisali i već je i zbog toga morao da ode, nego se narod zaplašio od njega, uvidevši da mu nije dobar Koštuničin radikalni put. Jednom je već tim putem stigao do dna. Onda se Tadić dosetio da pobedi Koštunicu i radikale kampanjom iz podvale – “i Evropa i …

socijalna bomba za beograd

Organizacija "Dveri - Pokret za život Srbiji" upozorila je da održavanje "Parade ponosa" u Beogradu može aktivirati bombu socijalnog nezadovoljstva i pozvala predsednika Borisa Tadića da utiče na obustavljanje priprema za tu manifestaciju koja je najavljena za kraj septembra.


Iskreni rodoljubi podržavaju paradu
Izvor: Tanjug

Beograd -- Gej lezbejski info centar podseća pokret Srpski sabor Dveri i srpsku javnost da LGBT osobe čine srpski narod i da iskreni rodoljubi podržavaju paradu.

Dodaje se da je nepravedno omalovažavati i vređati jedan deo srpskog naroda.

Izjave predstavnika pokreta Srpski sabor Dveri doprinose želji da LGBT osobe napuštaju Srbiju i ličnu sreću pronalaze u zemljama razvijenog zapada, što je direktno u suprotnosti sa ciljevima pokreta Srpski sabor Dveri o povećanju broja stanovnika i borbi protiv bele kuge, navedeno je u saopštenju. LGBT osobe imaju porodicu, majke, očeve, sestre, braću i napad na LGBT osobe predstavlja napad na njihove porodice što je direktno u

suprotnostima sa porodičnim vrednostima koje ovaj pokret promoviše.

Gej lezbejski info centar se složio sa izjavom člana Upravnog odbora Dveri Vladanom Glišićem da je gej parada potrebna vlastima kako bi građanima skrenuli pažnju sa pravih problema.

Međutim, kako je navedeno, "slično vlastima, Srpski sabor Dveri koristi gej paradu kako bi skrenuo pažnju na sebe i koristi homofobiju u društvu kako bi se politički profilisao i lakše ostvario svoje političke ciljeve i to je za svaku osudu".

"Iskreni rodoljubi podržavaju gej paradu, jer podržavaju sve članove srpskog društva da poboljšaju kvalitet svog života i podržavaju izgradnju društva srećnih pojedinaca", ističe se u saopštenju.

Srpski sabor Dveri to ne čini nego, podržava "maltretiranje i nasilje i veliki je bezobrazluk što se smatraju iskrenim rodoljubima", jer su, kako je navedeno, "oni lažni rodoljubi i politički profiteri".

Organizacija "Dveri - Pokret za život Srbiji" upozorila je da održavanje "Parade ponosa" u Beogradu može aktivirati bombu socijalnog nezadovoljstva i pozvala predsednika Borisa Tadića da utiče na obustavljanje priprema za tu manifestaciju koja je najavljena za kraj septembra.

ЗАР ОВО НАШИМ ПОЛИТИЧАРИМА НИ ТРИ ДАНА ПОСЛЕ НИЈЕ ЈАСНО ???

PARTIZANA ??? Pa od kada su partizani drzavni neprijatelji O Homenu ???

Sledi tuzba za ovu izjavu !!

Kojim se sve metodima drzava sluzi da ne bi morala vratiti otetu imovinu....
Sama slika govori dovoljno

Đelić: Jevrejsko neće ići otimačima
Izvor: Beta


Niš -- Potpredsednik Vlade Božidar Đelić kaže da će se vlast u Srbiji prilikom vraćanja nacionalizovane imovine potruditi da pronađe najbolje rešenje za Jevreje.

Đelić je rekao da će se dobro paziti da imovina ne bude vraćena onima koji su je oduzeli Jevrejima koji zbog holokausta najčešće nemaju zakonske naslednike.

Predstavnik Jevrejske opštine Niša Jasna Ćirić rekla je da nacrt zakona o restituciji diskriminiše Jevreje, jer se odnosi na imovinu oduzetu od 1945. dok je Jevrejima imovina oduzeta još 1941. godine.

“Traži se adekvatno rešenje za to, a da se ne naruši princip pravičnosti“, kaže Đelić koji je ocenio da je nacrt Zakon o restituciji važan Srbiji kako bi se identifikovala kao demokratija.

"Ovaj zakon je neophodan, ne samo da bi ispravili istorijsku nepravdu, već da bi se Srbija identifikovala kao demokratija, ali i zbog naše ekonomije, između ostalog, i zbog toga jer investitori ne žele da kupuju mačku u džaku", rekao je Đelić.

On je dodao da će se tim zakonom napraviti "skroman ali realan" korak ka nacionalnom pomirenju.

Đelić je ponovio da je substitucija, koja se često pominje kao način rešavanja povratka oduzete imovine, privlačna ideja, ali da je teško izvodljiva. "Ukoliko bismo prihvatili tu ideju, ušli bi u postupke kojima se ne vidi kraj", ocenio je potpredsednik vlade.

Potpredsednik Vlade je to ilustrovao primerom da, ukoliko dva korisnika potražuju stan od 100 kvadratnih metara koji im je oduzet, pitanje je najpre kada će taj stan moći da bude vraćen. Istovremeno, ako i postoji, postavlja se pitanje zašto se daje jednom, a ne drugom korisniku koji potražuje isti takav stan, i kako to opravdati.

РЕСТИТУЦИЈА НАСТАВАК ПЉАЧКЕ


Комунистички систем опљачкао је целокупну имовину Краљевине Југославије, како државе тако и грађана, под називом “експропријација експропријатора”. Време је показало да је то све била лаж и обмана народа и најобичнија пљачка ради личног богаћења.

Године 2000-те досло је до, наводне, промене политичког система. Испоставило се, међутим, да се комунистичка партија распарчала на неколико других партија, док су руководећи кадрови у њима постали стари комунисти или њихова деца.

У тој новој власти продужена је пљачка која се протегла све до данашњих дана. То је рађено много горе него што је то радио комунистички систем, који је то чинио у име државних интереса, док је нова власт распродавала имовину да би и државну и некадашњу приватну својину задржала за себе, а остварена финансијска средства опљачкала или покрила вец опљачкан новац.

У конкретном слуцају ради се о врло тешком криминалу са примесама међународног криминала, а који се огледа се у следећем:

Продавана је и отуђивана имовина која је физички постојала и која није могла бити отуђена са обзиром да се од првог дана поставио захтев за повраћај имовине старим власницима. Власт је лагала народ и одуговлачила са законом све док и последњу имовину ранијих власника није продала, а све у намери да би се по доношењу закона показало немогућим и неизводљивим враћање конкретних некретнина са објашњенем да су нови власници укњижени и у поседу на предметним имовинама. У таквом случају, једино обештећење старих власника могуће би било кроз давање безвредних папира-обвезница, који би кроз разне државне (домаце и стране) инфлације, требало да буду обезвређене, а народ, наводно, обештецен нечим сто је у самом старту осуђено да изгуби вредност и по свом доспећу не вреди ништа.

У оваквој радњи државне власти, од 2000-те године па до данас, а нароцито од стране одговорних лица, министра финансија, председника владе, одговорних министара, па чак и чланова парламента, почињени су најтежи облици кривичних дела пљачке несразмерне вредности у корист било појединца или државе, јер закон не прави разлику у чију је корист пљачка почињена. На међународном плану, нарочито су интересантне државе као што су Грцка, Кипар, а делимицно и Италија и Аустрија, које су или активно учествовале у овој пљачки, купујуци покрађено, а знајући да држава продаје оно што јој не припада или индиректно, сакривајући новац који је пристизао од ових криминалних радњи.

Са напред изнетим образложењем, проширеним доказима и материјалима који постоје у међународним полицијским службама и другим органима и организацијама, требало би под хитно урадити следеће:

1. Одмах и у најкраћем року обратити се Европској Унији са захтевом да прекине сваку сарадњу са Србијом у продужетку ове пљацке, како и све земље ЕУ не би биле сматране помагацима у овој пљачки, доводећи себе у ситуацију да се и против одговорних лица у ЕУ подносе кривичне пријаве као саизврсиоца кривичних дела.

2. Упутити захтев Генералном секретару ОУН-а са истим текстом и захтевати од њега да предузме хитне мере против Србије, предложи суспензију Србије из ОУН-а и, евентуално, потпуно искљуцење из ОУН-а.

3. Обавестити ОЕБС о свему напред наведеном, захтевати да од Србије тражи да делује у складу са повељом ОУН-а и предложити да због најфлагрантнијих крсења људских права Србија буде искљуцена из ове организације. Такође обавестити ОЕБС да на њима стоји обавеза да обавести ОУН о насталој ситуацији и затражи хитну одлуку ове организације поводом предлога за стављање Србије под протекторат због криминалних влада у земљи и криминалне делатности уперене против сопственог народа и саме државе Србије.

4. Захтевати од ОЕБС-а да прекине сваки даљи контакт са Србијом и да представницима Србије забрани улазак у земље ОЕБС-а, ЕУ и ОУН.

5. Захтевати од српских институција да направе комплетан списак свих министара и одговорних лица који од 2000-те године до данас нису ништа предузели по питању реституције и поштеног разрешења враћања отете имовине, чиме су постали саизврсиоци у овој мега пљачки. По добијању имена ових лица, поднети кривичне пријаве против истих код одговарајућих кривичних органа Србије, а о томе обавестити све напред наведене међународне органе и државе-чланице..

6. Одмах и у најкраћем року обавестити ММФ са постављеним захтевом да се са Србијом обустави свака будућа комуникација и сарадња у погледу давања кредита или бесповратне помоћи, јер у слуцају да се то не уцини, и ова организација це се сматрати сауцесником у пљачки. У истом допису предочити им да свака друга, поштена, влада која једног дана дође на власт у Србији имала би право да одбије плаћање дугова и обавеза према ММФ-у због сарадње са властима које су пљачкале сопствени народ.

7. Хитно обавестити Савет Европе о постојећој ситуацији и захтевати да све државе, индивидуално, провере како су фирме и приватна лица из њигових земаља куповале непокретности, фирме и разне друге објекте у Србији, а евентуално и на Балкану. Ово зато што су, у највецем делу ових трансакција, вршене незаконите радње, а страна предузећа су деловала несавесно и противно законима и правилима како својих тако и земаља домаћина, јер им је свима било познато да је имовина коју купују опљачкана, а они су и даље учествовали у трансакцијама и успешно их окончавали.

КОМУНИСТИ КО НА КАЛУП СВИ СТЕ ИСТИ

Солжњеницин ; "од комуниста су гори само бивши комунисти"

Данашња гарнитура нео-комуниста продужава пљачку и крађу свега оног што Тито није стигао да учини. Они хоће да и старе а и, сопствене - нове, пљачке легализују новим Законом о реституцији. Прошло је 20 година од када је на власт дошла нова стара комунистичка власт. Комунисти сада и после 20 година ништа не чине да врате имовину опљачкану од стране Тита, већ иду много даље па опљачкану имовину приватизују за себе и своје људе. У том правцу нео-комунисти су донели устав којим су гарантовали приватну својину и по том основу желе чак и да уђу у Европску унију, а узивају и сва права у ММФу и другим међународним институцијама.

Они стално лажу и 20 година причају прицу да ће донети Закон о реституцији, да раде на доносењу тог закона, да су урадили предлог тог закона, па онда да тек треба да раде тај закон и то се тако вуче 20 година.

Ако је то тако, а јесте тако, да ли садашња власт зна да је 20 година лагала народ поводом реституције? Посто је то радила свесно и са умишљајем, сва оштећена лица, правна и физичка, имају право на повраћај имовине и обештећење (и то у натури, а не у боновима). Овим сталним одлагањима, власт је отворила врло велики проблем и себи и народу.

Држава одн. народ мораће да плати сву штету која је почињена физичким и правним лицима, а то значи изгубљену добит, штету за некоришцење имовине и све остало што прати овај проблем. Са друге стране, сви учесници у наношењу штете грађанима и правним лицима ће бити кривично гоњени за кривично дело злоупотребе службеног положаја и овлашћења, за кривично дело нечињења (јер се ништа није радило на закону и повраћају) и кривицно дело саучесниства у кривицном делу пљачке тиме што су одлагали доношење закона пуних 20 година док је дрзава приватизовала туђу имовину и шаком и капом све док и последњу није продала! Грађани треба добро да размисле шта их чека и на коју границу живота и стандарда ће пасти пошто је на њима да све то плате.

Људи су били јако наивни када су 20 година веровали овој власти јер се тачно знало ко су људи који се кандидују, ко су људи који су на власти и какве су обавезе народа и грађана ако власт не ваља. Грађани су морали да знају само једну реченицу коју је изрекао Солжњеницин - "од комуниста су гори само бивши комунисти".

Đelić: Bez restitucije za izdajnike
Izvor: Tanjug

Valjevo -- Zakon o restituciji neće moći da ispuni sva očekivanja, ali će biti donet takav zakon koji može da se sprovede u Srbiji, kaže Božidar Đelić.

Potpredsednik Vlade Srbije naglašava da je Zakon o restituciji trebalo da bude donet mnogo ranije, ali se zbog velikog broja suprostavljenih stavova od njega bilo odustalo.

Govoreći o Nacrtu zakona o vraćanju imovine, Đelić je naglasio da će on biti obavezan ne samo za državu već i sva javna preduzeća, opštine i sve ostale koji oduzetu imovinu koriste.

Za njegovo sprovođenje već je obezbeđeno dve milijarde dinara i imovina koja se nalazi u procesu restitucije neće u međuvremenu moći da se prenosi na nove vlasnike, rekao je Đelić. On je rekao da svuda tamo gde nije bilo rehabilitacije, neće biti ni restitucije.




Komentarišući predloge koji su se čuli u javnoj raspravi o Nacrtu zakona o restituciji da bi trebalo predvideti mogućnost supstitucije, Đelić je pozitivnim ocenio taj predlog, rekavši da oko njega nema ideoloških nesporazuma, ali da je to teško ostvarivo jer jednostavno nema dovoljno imovine. „Čak i da se ta mogućnost prihvati, u tom slučaju bi došlo do niza nesporazuma“, rekao je Đelić.

&
Царево ново рухо, или издаја" демократске" вагине ?


Prema sadašnjem važećem Zakonu o rehabilitaciji koji će takođe morati da se menja, za rehablitaciju je bila dovoljna samo jedna strana- onaj koji podnosi zahtev i sudija, kazao je Đelić.

"Izmenom zakona moraće da se predvidi sučeljavanje više elemenata kod rehabilitovanja, i ako se, primera radi, utvrdi da je neko bio fašista, kolaboracionista ili kriminalac, sigurno je da neće moći da koristi pogodnosti iz Zakona o restituciji", kazao je on.

Ideja Zakona o rehabilitaciji, dodao je Đelić, i nije bila da se svi rehabilituju i on se pre svega odnosio na one koji su bili predmet ideološkog progona.

Prema Đelićevim rečima, Srbija neće zatvarati ni mogućnost da svoja prava iz Zakona o restituciji mogu da ostvare i građani iz inostranstva, ali će se u tom slučaju voditi računa o reciprocitetu, što znači da je i u državi odakle stižu ovakvi zahtevi građana prihvaćeno da i naslednici iz naše zemlje imaju pravo na restituciju u toj zemlji.

Просто је ,веома је просто кад се држава која се није помакла ни за педаљ од партизанштине, и ајде демократизовала, да држава која пориче, новом демократијом, потирањем старих вредности рехабилитира у целости четнички покрет !?
Али требаће од суда рехабилитација за сваког по на особ ,по мерилима бивше Титове ФНРЈ ,да нисте Непријатељ државе издајник колаборациониста лгбт или против њега
Анти демократа да нисте партизановац звездаш ????
Хиљаду разлога да само да се не врати наследницима отета имовина ,коју ће кумови демократа ладно поделити међ собом .Мишковичћи Ђелићи Арканове Цеце Бориси Францетићи Динкићи и остали коме је стало до материјалних добара која су опељешена за Тита Од 45 на овамо. Треба им Јеврејска имовина од 41 до 45 отета треба им ЛОВА . Јебе се њима за рехабилитцију .Прца им се за вас чијим су прецима налепљене етикете да би се опљачкали? Што не пљачкате садашње тајкуне ? Због родбинских веза ? Е нека доћи ће и вама тај дан,када ће други да вас прогласе издајницима народа,надам се само да ће повратити све отето од већ одавно покојних и да ће вас ставити на стубове срама,као фашисте,јел нисте друго него горе ,горе зло се није могло искотити,јел такви се не рађају !!!

Закон о рехабилитацији(33/06)из 2006. у члану 8 каже да ће се накнада морално рехабилитованим лицима донети другим законом.Овим путем јавно прозивам друга Ђелића да каже зашто за пет година тај закон није донет.Да ли је то његова одговорност, министарства правде или председника владе.При следећем гласању то треба имати у виду да би се изабрали одговорни и компетентни људи.За сада остаје Стразбур па нека Ђелић објашњава напољу шта се ради у Србији 2011.Није ово "45.

Ствар је сасвим јасна,
Неспособна Влада и неспособан председник ! Недостатак воље уласка у Еу и поштивања тамошњих норми. Крах Бориса Тадића и владе биће огромни за демократски свет Србије . На жалост и свих проевропских. Велики фијаско је веома близу ....
Остајемо и без ЕУ и без косова!




NEIN ! BORIS NICHT JEZT !

AMNESTY INTERNATIONAL
PUBLIC STATEMENT
9 August 2011
Index: EUR 64/010/2011
Croatia: Praise for “Operation Storm” creates climate of impunity
Amnesty International is concerned that the recent statements by Jadranka Kosor, the Prime
Minister of Croatia reinforce the ongoing climate of impunity and reflect the lack of political will to
investigate and prosecute crimes committed by Croatian armed forces during the 1991-1995 war.
On 5 August 2011 Croatian state officials gathered in the city of Knin to celebrate the 16th
anniversary of “Operation Storm” carried out by Croatian armed forces between August and
November 1995 in the Krajina region of Croatia.
During and after military offensives carried out by Croatian armed forces at the time, some 200,000
Croatian Serbs fled the country. Widespread human rights violations, in particular killings, torture,
and forcible expulsions were committed by members of the Croatian Army and police against
Croatian Serb civilians who had remained in the area, and to a lesser degree against members of the
withdrawing Croatian Serb armed forces.
On 15 April 2011 the International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia (ICTY) found two
Croatian army generals, Ante Gotovina and Mladen Markač, guilty of command responsibility for
crimes against humanity committed during the 1991-1995 war. They were found guilty of having
participated in a joint criminal enterprise during and after the “Operation Storm” carried out
between August and November 1995 with the aim of forcibly and permanently removing the ethnic
Serb population from the Krajina region of Croatia. The Tribunal found Croatian military forces and
the Special Police responsible of a “large number of crimes” against the Serb population during
“Operation Storm”. In May 2011 both generals appealed the judgement.
The organisation notes that to date nobody has been prosecuted for crimes committed during
“Operation Storm” in Croatia outside of the Tribunal. According to the State Attorney’s Office there
are only three on-going investigations into alleged war crimes committed during and after “Operation
Storm”
Amnesty International is concerned that the number of investigations conducted by the Croatian
authorities is low compared to the scale of war crimes allegedly committed during and after
“Operation Storm”. The ICTY found that a large number of crimes were committed against the Serb
population of the Krajina region in a relatively short period of time. The witnesses called by the
Tribunal testified about crimes committed in Mokro Polje in Ervenik municipality, Oćestovo,
Palanka, Knin, Benkovac, Gračac, and Obrovac.
In its verdict, the Trial Chamber concluded that Ante Gotovina ordered an unlawful attack on
civilians and civilian objects through the shelling of Benkovac, Knin and Obrovac on 4 and 5 August
1995. The Tribunal also concluded that Mladen Markač ordered the Special Police’s shelling of
Gračac on 4 and 5 August 1995, which constituted an unlawful attack on civilians.
Amnesty International is concerned that the authorities have failed to fulfil their obligation to fully
investigate and prosecute war crimes and other crimes under international law committed during
this operation.
Immediately after the judgement was announced in The Hague, Croatian government representatives
made statements rejecting the findings of the Tribunal and denying the crimes committed during
the war by Croatian armed forces. The Prime Minister, Jadranka Kosor, among other officials, stated
that the Croatian government found the judgement unacceptable. She also stated that “Operation
Storm” was a legitimate military and police operation, and that the Croatian nation should be proud
of all people who took part in the operation and contributed to the Croatian victory. She added that
the government would take all possible measures to successfully appeal the judgement. The
Speaker of Parliament, Luka Bebić, stated that the judgement was political and that generals
Gotovina and Markač were not war criminals. Similarly, the vice president of the ruling Croatian
Democratic Union (HDZ), Andrija Hebrang, who took part in “Operation Storm” denied that war
crimes were committed. The President of the Social Democratic Party (SDP), Zoran Milanović
rejected the verdict as political.
More recently, on 5 August, during the official celebrations marking the 16th anniversary of
Operation Storm, the Prime Minister said: “I am extremely proud that … I can congratulate the Day
of Victory and Homeland Gratitude to all Croatian defenders and all generals and I especially thank
and congratulate generals Ante Gotovina and Mladen Markač. … From Knin where Milosevic's
Greater Serbia politics was defeated I send a message that we shall let no-one revise Croatian
history and touch our sanctities”.
Amnesty International is extremely concerned that such statements attacking the Tribunal, and
glorifying “Operation Storm” and persons allegedly responsible for crimes committed as part of the
Operation, could send a political message which may undermine justice. It may discourage the
justice system from investigation and prosecuting crimes committed as part of “Operation Storm”.
The organisation has repeatedly called on Croatia to demonstrate the political will to deal with the
legacy of the war. The lack of such political will creates an atmosphere that not only hampers the
prosecution of war crimes, but also prevents victims of those crimes – and their families – from
exercising their right to truth, justice and reparation.
More documents:
Behind a Wall of Silence: Prosecution of war crimes in Croatia (EUR 64/003/2010)
http://www.amnesty.org/en/news-and-updates/report/croatia-urged-speed-war-crimesprosecutions-
2010-12-09.
Croatia: Amnesty International responds to Croatia government on war crimes
http://www.amnesty.org/en/library/info/EUR64/005/2011/en
Croatia: Briefing to the European Commission on the progress made by the Republic of Croatia on
prosecution of war crimes
http://www.amnesty.org/en/library/info/EUR64/008/2011/en
ENDS/
Public Document
International Secretariat, Amnesty International, 1 Easton St., London WC1X 0DW, UK
www.amnesty.org
****************************************

Да ли је Косово рана којој се не да зацељење ?

Čanak: Samo vrednosti EU brišu granice
CanakGovor

BEOGRAD – Narodna skupština Republike Srbije juče je na vanrednom zasedanju raspravljala o Deklaraciji o aktuelnoj situaciji na Kosovu i Metohiji. U skupštinskoj raspravi učestvovao je i lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak, a transkript njegovog govora možete pročitati u nastavku:


Nismo počeli od nule


Ovo je u ovoj sali već ko zna koja deklaracija ili rezolucija o Kosovu o kojoj se razgovara. Uvaženi profesor Mićuović pamti 15, a rezultati svega toga kao da ni izdaleka nisu zadovoljili potrebe trenutka. Šta raditi danas? Ustav na to daje vrlo jasno objašnjenje: Kosovo je neotuđivi deo Republike Srbije i samim tim svi državni organi Republike Srbije imaju obavezu da uspostave teritorijalni integritet, suverenitet i ustavni poredak na celoj teritoriji Republike Srbije. Drugim rečima, samoproglašena Republika Kosovo je nešto što se smatra i mora se smatrati nasrtajem na teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije. Tu ja ne vidim bilo kakav nesporazum. Međutim, sve ovo o čemu sada govorim bi bilo tako pod uslovom da smo počeli od nule pred početak ovoga zasedanja. Međutim, nismo počeli od nule i za nama je 99 godina Kosova u Srbiji, 99 godina, uglavnom pogrešne politike. Devedeset i devet godina u kojima postoji ogroman nesporazum oko toga šta i kako činiti dalje. Tvrditi da su ova Vlada i predsednik Republike arhitekte politike danas kojom se nastupa na Kosovu je kao, otprilike, tvrditi da su vatrogasci arhitekte zgrade u plamenu koju gase. Zato što ovo nije početak od nule. Podsetiću.

Scenario iz devedesetih

Scenario koji gledamo danas na Kosovu zastrašujuće, sve nas koji smo svedočili strašnim devedesetim, podseća na ono što smo već videli. A to je - maskirane grupe koje nošene patriotskim zanosom uništavaju nebranjenu imovinu. Posle toga blokade golorukog naroda. Posle toga lavinu patriotskih busanja u grudi. Posle toga ti isti patrioti zarađuju ogroman novac na švercu nafte, oružja i hrane i posle toga goloruki narod završava u Beogradu i Vojvodini, na traktorima. To smo gledali već toliko puta, da je ovo zaista već otužno. I terati da se još jednom ponovi tragedija koju smo gledali već toliko puta devedesetih, znači biti zločinac prema svom narodu i biti zločinac prema svima onima koji trpe teror, nasilje i nepravdu na Kosovu.

Zloupotreba kosovske tragedije

Podsetiću da i ova današnja rasprava obiluje zloupotrebama kosovske tragedije, kao što smo imali prilike da vidimo, recimo, 17. marta 2004. godine, kada se pogrom na Kosovu pretvorio u demoliranje vojvođanskih gradova. U razbijanje Novog Sada, u paljenje džamija, u sve ono protiv čega se proevropska i demokratska Srbija bore sve ove godine. Imali smo danas priliku da slušamo kako je, bože moj, Korijere dela Sera, italijanski list, objavio mapu Srbije bez Vojvodine. Proveravao sam satima, to nije istina. Došli smo u situaciju da je to još jednom zloupotreba kosovske tragedije da bi se razgovaralo o nečem sasvim drugom - a to je koncept Srbije kao takve. Srbije koja je nepokolebivo zagazila na put evropskih integracija. Iz jednostavnog razloga što ima samo jedan način da ne postoji problem sa carinom na administrativnoj granici između Kosova i Srbije, da nema nasilja na toj granici, a to je da se i Kosovo i Srbija nađu u istom sistemu vrednosti, a to je Evropska unija. Jer, Evropska unija je izbrisala granice između istorijskih neprijatelja kao što su Nemačka i Francuska, a nas sa Kosovom povezuje mnogo mnogo više. Moram reći da oni koji pitaju šta nam to Evropska unija donosi i šta to mi u stvari hoćemo od te EU, reći ću im samo jedno. Da, mnogo zemalja EU je priznalo nezavisnost Kosova. Pa šta? Mi ovde nismo da rešavamo pitanje Evropske unije, nego da raspravljamo pitanja boljitka svih građana Srbije bez obzira na njihovu nacionalnu, versku i političku pripadnost. Mi nismo ovde da raspravljamo da li Evropska komisija misli ovo ili ono, nego da vidimo kao da građani u ovoj zemlji žive bolje. A građani su svi. I Srbi i Albanci i Hrvati i Mađari i Slovaci i Rusini i Romi i Rumuni i Vlasi i svi oni koje nisam spomenuo. Tako piše u Ustavu ove zemlje i tako piše u svim dokumentima na koje je ova zemlja ponosna.

Odgovorne stiže kazna

Moram skrenuti pažnju onima koji sada koriste i ovu priliku da zveckaju oružjem i da kažu da izjava predsednika Tadića da Srbija neće ratovati ne štiti Srbe na Kosovu. A koji je to rat zaštitio koje Srbe? Koji je to rat doneo boljitak bilo kome osim ratnim prpofiterima i onima koji su lagali da će granice Srbije biti na Karlobagu, Oglinu, Karlovcu i Virovitici. Jel’ vam to granica? Pa što ne idete na tu granicu dragi prijatelji? Zašto ne odete na tu granicu? Zato što ne smete da maknete, da ne bi zaglavili na robiji gde vas jedva čekaju za sve što ste napravili prošlih godina. Zato što su tu vašu ideju o Velikoj Srbiji platile stotine hiljada ljudi glavom, a milioni sudbina su uništeni zbog vaše politike kosovskoga mita koji ničem ne služi, osim da punite džepove novcem od švercovaner nafte, švercovanog oružja i svega što ste radili devedesetih. To što mislite da vam je neko zaboravio, to ste se jako prevarili. Svi nastavljači politike devedesetih će morati to da plate. Tačno znam šta sam rekao. Nećete se izvući. Nećete se izvući lažima i demagogijama, nećete se izvući i jedini častan čovek od svih vas je Šešelj doktor Vojislav jer je otišao da se javi u Haški tribunal i da kaže: Jel’ sam kriv? Ajde da vidimo. Jel’ je moguće da je samo on bio taj koji je pravio zla devedesetih, a niko od vas nije? Ili ste se sakrili pod njegovu senku i sada sedite ovde i primate dnevnice. Sram i stid da vas bude.


Radikali se prepoznali

Na osnovu čega se traži replika? Ko se prepoznao u reči zločinac? Molim ga da mi replicira. Ko se prepoznao u reči lopov? Molim ga da mi replicira. Molimo da se javi onaj ko se prepoznao u reči zločinac, jer to je reč koja karakteriše politiku devedesetih i one koji se danas, bože moj, bore protiv korupcije u Srbiji. Laž je to i prevara velika, ali neka. Je li moguće da u ovom parlamentu ne može da se dođe do reči od onih koji još uvek žive u devedesetim, iz kojih su se izvuklli nekažnjeni? Je li moguće da će se politika prema Kosovu nastaviti kao što je vođena u najgora vremena koja su ovu zemlju gurnula u glib i u to da se danas podržavaju deklaracije o Kosovu, a napada politika prema Kosovu. Politika koja jedina vodi ka tome da ljudi prestanu da ginu, a deca da se boje. Jer, ovo što danas radimo je pitanje da li će deca živeti u evropskoj Srbiji ili ginuti zbog srednjevekovnog mita. Hvala lepo.

Burne reakcije i replike

Govor lidera LSV Nenada Čanka izazvao je burnu reakciju u redovima Srpske radikalne stranke, te je tako šef njihove poslaničke grupe Dragan Todorović ponovo pokušao da izmanipuliše javnost optužujući Čanka da je učestvovao na nekom ustaškom skupu „Srijem Hrvatskoj“. Čanak mu nije ostao dužan dodajući da radikali ne znaju šta znači biti principijelan.
– Jer ste, od toga da se „Šiptari reše bacanjem preko Prokletija“, došli do toga da glumite nekakvu demokratiju. A to oko „Srijem Hrvatskoj“, to je bio skup ljudi, građana hrvatske nacionalnosti iz Vojvodine koje ste bombama i kamama proterali iz Vojvodine 1991., ’92 i ’93 godine. I sram i stid da vas bude. I krv na vaše ruke da padne kao što ste i zaslužili devedesetih godina – istakao je Čanak. Usledila je druga replika i pozivanje na pretnju vešanjem Slobodana Miloševića. Čanak je rekao da Todorović laže, nakon čega ga je predsednica parlamenta Slavica Đukić Dejanović upozorila da ne koristi takav rečnik.
– Gospodin Todorović nastavlja sa kreativnim shvatanjem istine, a samim tim nije bila bandera, nego digitalni sat. A rekao sam u kondicionalu: Ako još jednom ukradu izbore, a to se odnosi na nacionalsocijalistički režim Slobodana Miloševića i fašističke pomagače kao što ste vi, onda ćemo otići na Dedinje, izvaditi đubre iz bunkera i tu ga obesiti. Jer ste nam to ostavili kao šansu da se branimo od vašeg terora i ubistava koja su trajala čitave devedesete godine. I sram da vas bude – poručio je Čanak.

proslava oluje
Da Hitler vaskrsne to bi bilo u Hrvatskoj.


http://www.youtube.com/watch?v=Ft24XkbjPBk&feature=related




Pozdravila sam Gotovinu zbog Tadića
Izvor: Tanjug

Sinj -- Hrvatska premijerka Jadranka Kosor kaže da je pozdravila Gotovinu i Markača jer je "bilo opasno" prećutkivati zahtev Borisa Tadića da se ne proslavlja Oluja.


Kosorova je ponovila da Hrvatska "nikom neće dopustiti da revidira istoriju".

"Mislimo da je bilo izuzetno opasno prošle godine ne reagovati... na zahteve iz Srbije predsednika Tadića da ne smemo slaviti pobedničku operaciju Oluju, da ne smemo slaviti oslobođenje Hrvatske od velikosrpske agresije. To je opasno, kao što je opasno i veličanje četništva".

Reagujući na izjavu potpresednika Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) Milorada Pupovca da je upućivanje pozdrava generalima "zabrinjavajuće i opasno", ona je rekla da je Hrvatska "upravo pobedom u toj akciji (Oluji) skršila zube tiraninu Miloševiću, ali i omogućili susedima da širom otvore vrata demokratiji".

Upitana da li je pozdravljanje Gotovine i Markača u Kninu bilo predizborno jer ih godinama nije spominjala ni pozdravljala, premijerka Kosor je odgovorila da je to "slabo pamćenje". "

"Ja sam jedini visoki državni zvaničnik koji je posetio naše generale Gotovinu i Markača u Hagu", podsetila je hrvatska premijerka.
Josipović: Treba razumeti Srbe što žale


Hrvatski predsednik Ivo Josipović izjavio je da treba razumeti Srbe koji žale za svojim bližnjima stradalim u operaciji Oluja, a da će Hrvati i Srbi u Hrvatskoj moći zajedno da obeležavaju taj događaj "kad Srbi prihvate istorijsku istinu o uzrocima rata i Oluje".

Josipović je izrazio uverenje da je pomirenje Hrvata i Srba u Hrvatskoj moguće, jer je to, dugoročno gledano, pretpostavka razvoja Hrvatske.

"Moramo razumeti Srbe koji žale za svojim stradalima. Oni tuguju kao što i Hrvati tuguju za svojima", kazao je Josipović.

"Zajednički ćemo obeležavati Oluju onog momenta kad Srbi prihvate političku i istorijsku istinu o uzrocima rata i Oluje, kad obe strane budu razumele tugu drugih i kad jednako budemo osuđivali svaki zločin", dodao je on.

Josipović je naveo da bez obzira na to što će u delu građana uvek postojati
određena razlika u odnosu prema istorijskim događajima, veruje da će doći dan kad će Hrvati i Srbi u Kninu obeležiti pobedu Hrvatske.

"Vreme je da Zapad zaštiti Srbe"
Izvor: Tanjug

Berlin -- Vreme je da Zapad bolje zaštiti srpsku manjinu na Kosovu, baš kao što je nekada štitio kosovske Albance, navodi berlinski list "Tagesšpigl" .

"Kada su se SAD i Evropa stavile na stranu kosovskih Albanaca, jer za njih ne bi bilo normalnog života u zajedničkoj državi, argumentacija je izgledala logična... Ako se i dalje razmišlja po istim principima, Zapad bi morao da obeća Srbiji severno Kosovo, naseljeno prevashodno Srbima i bar ugovorno da sarađuje sa Beogradom", navodi berlinski dnevnik.

U tekstu komentatora Nika Afanasjeva pod naslovom "Srbi na Kosovu - žrtvovana manjina" postavlja se pitanje da ako Srbi i Albanci nisu mogli da žive zajedno u državi Srbiji, zašto bi to onda funkcionisalo na Kosovu.

"Pod kosovskim suncem za Srbe ima isto tako malo mesta kao za Albance nekada. Inače, ostaje mnogo više od 'lošeg ukusa u ustima', naime, izvesnost da svi plemeniti ideali i velika obećanja slobode važe samo za vojno-strateški povoljno preživele", konstatuje komentator lista.

U tekstu se podseća da je nasilje eskaliralo nakon što su kosovski Albanci zauzeli dva prelaza na administrativnoj liniji i da su zatim usledili "ponovo nasilje, pucanje, zapaljene barikade".

"Mržnja između Srba i Kosovara se još jednom raspalila, svetska javnost je ponovo uperila pogled na konflikt koji postavlja neprijatna pitanja i, nažalost, ne nudi nikakve jednostavne odgovore – pre svega, ne u vezi sa sudbinom 100.000 Srba, koji žive na severu Kosova", konstatuje se u "Tagesšpiglu".

Galuči: EU pokušala da uceni Srbiju


Izvor: Tanjug

EU pokušala da iskoristi krizu da izvrši pritisak na Srbiju da odustane od severa Kosova, ocenio bivši predstavnik UN za Kosovsku Mitrovicu Džerald Galuči.


Time bi Srbija povećala svoje izglede za članstvo u EU, ali čini se da napori da je uceni neće uspeti, smatra američki diplomata.

Galuči navodi da nema pravne osnove ni da Kfor sprovodi blokadu ulaska robe iz Srbije na sever Kosova.

"Ukoliko Beograd to ne iznese pred Savet bezbednosti UN, trebalo bi da to učine Rusija i Kina, jer je time učinjen presedan da NATO ne poštuje obaveze UN", smatra Galuči.

"Politika EU nije, izgleda, zasnovana na izvlačenju pouka iz prošlosti - odnosno potrebi da se osujete provokacije Prištine, već na priterivanje Srba uza zid", dodaje američki diplomata.

Po Galučiju, postoji nekoliko scenarija koji mogu proizaći iz ove situacije, čak i ako zemlje Kvinte (SAD, Velika Britanija, Francuska, Francuska i Italija) reše da ne koriste NATO ili kosovske specijalce, već samo nastave da vrše pritisak na Beograd stalnim maltretiranjem Srba na severu i blokadom robe, uz snažnu diplomatsku kampanju da primoraju predsednika Tadića da izabere između EU i Kosova.
Mogući scenariji

"Prva mogućnost je da Srbija zaključi da može i bez EU", kaže Galuči za organizaciju "Transkonflikt", napominjući da Srbija ionako u najboljem slučaju može da dobije datum za ulazak u EU tek 2018. ili 2020, budući da je Unija i sama suočena sa krizom evra i ekonomije.

Druga mogućnost je, po Galučiju, da Tadić odluči da izađe u susret zahtevima SAD i EU da odustane od severa i "pošalje Borka Stefanovića i Gorana Bogdanovića da objasne Srbima na severu Kosova da će, ukoliko se budu lepo ponašali, dobiti Međunarodnu civilnu kancelariju i Ahtisarijev plan (bez "plus"), ili će ih Beograd potpuno odseći."

"Međutim pitanje je kako bi kosovski Srbi reagovali", ukazao je on.

"Ovde dolazimo do suštinske zablude Kvinte - kako nametnuti vladavinu jednog naroda nad drugim bez upotrebe sile. A ako primenite silu, koliko ćete dugo morati da je primenjujete i po koju cenu u krvi. Da li će Kvinta poslati tenkove kao Asad na Hamu?", upitao je on.

"Zbog sveta toga čini se da napori Kvinte da uceni Srbiju neće dati rezultata", ocenio je bivši američki diplomata.

"Tadić bi verovatno pre dobio izbore ukoliko se suprotstavi pritisku EU nego ukoliko popusti. A kako će Kvinta, koja je Prištini obećala sve, obuzdati nezadovoljstvo kada to ne bude ispunila?", upitao je Galuči.

Beogradska duga ruka



Kada je o Kosovu riječ, lijeva ruka Beograda ne zna što radi desna ruka. Za to se zna dugo, a trenutačna kriza na sjeveru Kosova najbolji je primjer.

Počelo je kada je kosovska vlada zabranila uvoz robe iz Srbije prije tjedan dana zbog spora oko toga tko će tu robu cariniti – što je manje važno. Mnogo je važniji pokušaj Prištine da na prepad zauzme dva bitna granična punkta na sjeveru, Jarinje i Brnjak. To će nekoga podsjetiti na onaj slaboumni pokušaj jugoslavenske vlade iz lipnja 1991. da silom preuzme granične prijelaze u Sloveniji. Srbi na sjeveru Kosova, naime, odbijaju – kao i Slovenci tada – da žive u Republici Kosovo. Tu se negdje analogija sa Slovenijom i završava, ali počinje jedna druga analogija, ona s Hrvatskom. Izvan sjevernog, većinski srpskog, dijela Kosova živi stotinjak tisuća Srba, razbacanih po manjim ili većim enklavama i okruženih većinskim albanskim stanovništvom. Htjeli-nehtjeli, ti Srbi iz enklava južno od Ibra polako su skužili da im je bolje integrirati se u državni i društveni sustav Republike Kosovo – kakav-takav.

Vratimo se na tren aktualnim događajima: prije dva dana dobro organizirane grupe maskiranih ljudi napale su i spalile granični prijelaz Jarinje te pokušale zauzeti Brnjak, koji je manje značajan jer je lokalne naravi. Preko Jarinja ide praktično sav promet ka Kosovskoj Mitrovici, koja je usporediva s Kninom nekada. Kod Jarinja je došlo prvo do pucnjave kada je poljski odred KFOR-a spriječio napadače da se približe, a zatim se američki odred KFOR-a razvio i blokirao cestu ka jugu, tj. Kosovskoj Mitrovici. U povlačenju s Jarinja poginuo je jedan policajac; saznajemo da je ubijen snajperskim hicem; saznajemo također da je sa srbijanskog teritorija ispaljeno nekoliko raketa kalibra 64 mm (iz 'zolje'), a sve to mijenja stvari. Ukratko, eskalacija sukoba, usred pregovora Beograda i Prištine koji su odmakli dosta dobro. Trenutačno Srbi drže barikade na cestama (teškim građevinskim mašinama, ne balvanima), osnivaju se krizni stožeri, šalju se ultimatumi i uopće se koriste krupne riječi. KFOR i europsko izaslanstvo za Kosovo EULEX drže kakav-takav red i granične prijelaze, kosovski carinici pregledaju putnička vozila i autobuse, a vojnici UN-a kontroliraju prenosi li se oružje. Od petka ujutro roba iz Srbije ne pušta se preko granice.
'Patriotski' pogranični kriminal

Beograd je ovim razvojem situacije bio neugodno iznenađen. Boris Tadić osudio je nasilje i nazvao ga uslugom kosovskim vlastima i svim ekstremistima. Iz MUP-a Srbije procurila je vijest da oni znaju tko je organizirao napade i paljevine u Jarinju: stanoviti narkodiler iz Kosovske Mitrovice. Nije to nikakvo iznenađenje: naravno da znaju; svi znamo. Stanje postaje neizdrživo za Beograd: netko im iza leđa ruši svaki pokušaj normalizacije odnosa i podriva njihovu kosovsku politiku.

Nakon prevrata 2000. nova je vlast naslijedila Miloševićevu infrastrukturu u Sjevernoj Mitrovici i inače na sjeveru. Pod maskom 'Centra za mir i toleranciju', od kojega su kasnije nastali 'Čuvari mostova', radila je ekipa Arkanovih i Udbinih štemera, spremnih da na mig iz Beograda rade provokacije i što već treba. Ta ekipa ugradila se u razdiobu velike financijske i druge pomoći koja stiže iz Srbije; osim toga, oni drže rekete, kamatarenje i već sve što treba – na osnovi nadasve 'patriotskoj', razumije se. Prije nekoliko godina Pošte Srbije nisu mogle dobiti veći prostor za poštanski ured u Sjevernoj Mitrovici (koji im je bio bolno potreban), jer se taj prostor dopao nekim bezvratim ćelavcima iz crnog džipa koji su tu otvorili kockarnicu. Ta kriminalna klasa postala je uskoro – kako to već u ovim bivšim jugoslavenskim zemljama ide – i politička snaga. Nemojte ni posumnjati u to da nemaju političku podršku u srbijanskoj desničarskoj oporbi, i to je ta desna ruka koja ide u podvalu lijevoj, službenoj ruci Beograda. Beograd bi se vjerojatno bio nekako izborio u pregovorima za normalizaciju prometa i trgovine koja je od vitalnog značenja, ali nekome to ne odgovara.
Svaki embargo raj je za švercere

Poznavatelji prilika na Kosovu ukazuju na paralelnu piramidu moći u sjevernom srpskom dijelu: na vrhu je Marko Jakšić iz Koštuničine Demokratske stranke Srbije, pa je ispod njega Milan Ivanović (također DSS), pa svi ostali – do uličnih štemera. Svima njima kriza i napetosti odgovaraju: oporbenim političarima iz razloga predizbornih (valja ometati Tadića na svakome koraku); lokalnim 'poslovnim ljudima' zbog očuvanja monopola nad prometom i trgovinom i neograničene vlasti koju imaju. A Srbi južno od Ibra, iz enklava? Žao im je jako zbog njihove sudbine, ali uvijek se mogu 'humano preseliti'. Sjever Kosova ostaje srpski, slažu se beogradska desnica i lokalni feudalci, oslanjajući se, naravno, na kosovski mit Vuka Jeremića, ministra vanjskih poslova Srbije. Tako se Prištini pruža sjajna prilika za sve moguće provokacije i zatezanja, što pak savršeno odgovara ekstremistima u Beogradu i Kosovskoj Mitrovici: povratna sprega, pun krug, zarada na vidiku. Kad Priština uvede embargo, od toga, kao i od svakoga embarga, koristi imaju šverceri – naravno. Možda se oni iz Novog Pazara sada malo oporave od krize koja ih je bolno pogodila. Makedonci zadovoljno šute.

U međuvremenu je u Beogradu održan hitni sastanak Savjeta za nacionalnu sigurnost, ad hoc tijela kojim predsjeda (a tko bi drugi?) Boris Tadić. Kako saznaje inače dobro obaviješteni dnevnik Blic, ministar vanjskih poslova Vuk Jeremić nije bio pozvan; netko je uložio veto na njegovo sudjelovanje, što bi moglo biti znakovito. Mladi Jeremić već je izazvao skandal koji je na jedvice utišan kada je pokušao smijeniti Borka Stefanovića, svog šefa kabineta, ali i vođu izaslanstva za pregovore s Prištinom. Stefanović je diplomatska zvijezda u usponu, čovjek razborit, odmjeren i promišljen. Tu se neki događaji valjaju na obzoru i treba jako paziti. Za subotu je zakazana izvanredna sjednica Skupštine Srbije, što bi moglo značiti da je vladajuća koalicija konačno smogla snage za otvoreni obračun s ljudima koji podrivaju njenu kosovsku politiku; ako je o tome riječ, to jest. S njima čovjek nikad ne zna.

Skalpel Miloša Vasića, tportal.hr
| Miloš Vasić

http://www.flix.co.il/tapuz/showVideo.asp?m=2319650

ГЛЕДАЈ ОВО !!!

Статуа клинтона уствари "личи" на Хашима Тачија( Намерно ... ,јесу ли га шиптари стварно зајебали ???






Klinton pobio više Albanaca nego Milošević i dobio spomenik u Prištini!
Klintone, hvala ti za rak! ( а и бесе више нема !)


Albanci u Prištini otkrivaju spomenik bivšem američkom predsedniku, koji im je doneo „nezavisnost“, razaranje i ogroman rast malignih oboljenja

Klintone, hvala ti za rak!



BEOGRAD - Bivši predsednik SAD Bil Klinton danas će posetiti Prištinu, kako bi prisustvovao otkrivanju spomenika koji su mu u znak zahvalnosti podigli kosovski Albanci i postavili, naravno, na Trgu Bila Klintona na Bulevaru Bila Klintona.
Kosovski Albanci očigledno su mu neizmerno zahvalni što nije žalio njihove živote, već je revnosno bombardovao kolone albanskih izbeglica, a nije štedeo ni projektile sa osiromašenim uranijumom, koji ih i danas ubijaju jer su uzrok ogromnog porasta malignih oboljenja.
Podizanje spomenika i davanje imena ulicama i trgovima po živim ljudima svojstveno je samo totalitarnim režimima, pa nije ništa neobično što će se šest metara visok kip s Klintonovim likom naći u centru Prištine. Statua, koju je u Prištini i Tirani pravio vajar Izeir Mustafa, predstavlja nekadašnjeg američkog predsednika kako drži dokument od 24. maja 1999. godine kojim se odobrava ulazak trupa SAD na Kosovo i Metohiju.
Kosovski premijer Hašim Tači pozvao je sunarodnike da pozdrave bivšeg prvog čoveka Bele kuće, rekavši: „Bil Klinton je veliki čovek, koji je učinio mnogo za nezavisnost i slobodu Kosova“.
Koliko Klinton voli Albance, pokazuje činjenica da su NATO snage 14. aprila 1999. godine, između 13 i 15 časova, u dva navrata bombardovale kolonu albanskih izbeglica, blizu sela Medanaj i Meja u okolini Đakovice. Iako su piloti uočili da nije reč o tenkovima, već o traktorima, komanda im je naredila da ipak gađaju . Tom prilikom su poubijali 72 ljudi, mahom žena, dece i staraca, a 35 ranili.
NATO avioni su zatim 13. maja uveče kasetnim bombama iskasapili albanske izbeglice u selu Koriša kod Prizrena. Prema različitim izveštajima, ubijeno je od 87 do više od 100 kosovskih Albanaca, uglavnom žena i dece. U ovom selu su ostale da prenoće stotine albanskih izbeglica koje su se vraćale svojim kućama, nakon što su prethodno od NATO bombi pobegle u šume i brda.
Još monstruoznije su posledice radioaktivnog zagađenja Kosova i Metohije, koje će decenijama, pa i stotinama godinama biti uzročnik malignih oboljenja na ovom području. Od 91 kontaminirane lokacije u Srbiji i Crnoj Gori čak 81 se nalazi na KiM, a po lokaciji su pale u proseku 15,4 tone osiromašenog uranijuma.
Izveštaji o broju obolelih se prikrivaju, posebno u albanskim sredinama, međutim, lekari u srpskim delovima KiM tvrde da je broj obolelih od raka posle operacije „Milosrdni anđeo“ povećan dva do pet puta. Prema italijanskim podacima, od posledica trovanja osiromašenim uranijumom umrlo je 45 italijanskih vojnika koji su u sastavu Kfora bili na Kosovu i Metohiji, dok je 515 obolelo od raka. Čak je i direktor Instituta za radiologiju u Prištini Dževat Bicaj potvrdio je da je broj obolelih od karcinoma drastično povećan od 1999. godine.
Milan Ivanović, predsednik Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova, ukazuje na licemerje kosovske vrhuške.
- Albanci otvoreno pokazuju ko je glavni režiser nezavisnosti Kosova. To veličanje prelazi granice dobrog ukusa i normalnog ponašanja i pokazuje jedan ulizički odnos prema nekom ko je naneo zla ne samo Srbima nego i njima. Osim nekolicine iz banditskog rukovodstva, trgovaca drogom, belim robljem i vitalnim organima, Albanci žive u bedi, i mnogi priznaju da su živeli bolje u okviru Srbije, ali ne smeju to glasno da kažu - kaže Ivanović.

SAD RAZORILE I ALBANSKU PORODICU
Marko Jakšić, lekar i potpredsednik Zajednice srpskih opština KiM, kaže da Albanci, ali i Srbi u pokrajini, šest puta više obolevaju od malignih oboljenja nego pre bombardovanja.
- To su uglavnom karcinom pluća i disajnih puteva, ždrela, kože, jednjaka, želuca, štitne žlezde... Osim ovih posledica, mislim da je Klinton Albancima doneo i razaranje porodice i patrijarhalnih vrednosti. Sve je više droge, prostitucije, trgovine belim robljem... Objavljen je i podatak da je na KiM registrovano 47.000 narkomana - ističe Jakšić.

http://www.cfr.org/terrorism/terrorist-groups-political-legitimacy/p10159
Kosovo Liberation Army (KLA)

The group was founded in the early 1990s during a backlash against Serbian efforts to eliminate ethnic Albanian political influence inside the former Yugoslavia. President Bill Clinton's special envoy to the Balkans, Robert Gelbard, described the KLA as, "without any questions, a terrorist group." The KLA engaged in tit-for-tat attacks with Serbian nationalists in Kosovo, reprisals against ethnic Albanians who "collaborated" with the Serbian government, and bombed police stations and cafes known to be frequented by Serb officials, killing innocent civilians in the process. Most of its activities were funded by drug running, though its ties to community groups and Albanian exiles gave it local popularity. By 1999, however, the United States had embraced the KLA's cause, if not the group itself, working instead through the ethnic Albanian nationalist politician Ibrahim Rugova. Clinton spearheaded a NATO air war and subsequent invasion of Kosovo aimed at stopping Serbian ethnic cleansing there in 1999. After the war, the KLA was transformed into the Kosovo Protection Corps, which now works alongside NATO forces patrolling the province. Talks aimed at determining Kosovo's final status continue, and in March, the KLA's former leader, Agim Ceku, was elected prime minister of the province.

"Све је човјек брука са човјеком, гледа мајмун себе у зрцало"
Izvor: Beta, Pobjeda, Tanjug
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=07&dd=13&nav_category=167&nav_id=525263
Podgorica, Cetinje -- Srpski velikodržavni nacionalizam, kao dominantna ideologija ko god da je na vlasti u Srbiji, i dalje negira crnogorski identitet, kaže Milo Đukanović

.

Шта рећи....кад вам неко опсује мајку ,ни културолошки ни етнички ни историјски , никако на овом свету не греши, нити грешком каже Српску...Што јел, оповргава све ваше речено ! ?

Kao bivši velikosrpski nacionalista, Đukanović veoma dobro poznaje materiju i utoliko je jasno koliko „spinuje“ celu priču. Sam je bio „drugo oko u glavi“, sam je lamentirao nad Kosovom, hteo gusle i Ruse. Dubrovačani ga pamte. Jasno je da Srbija ima interes u Crnoj Gori i to je delom razumljivo i prihvatljivo, ali delom je klasično neprimereno mešanje. Ono što Milo radi je da za sve u CG krivi isključivo „velikosrpski projekat“. I on dobro zna šta treba da zna. Čitao je i on Njegoša, i „Svobodijadu“ i „Ogledalo srpsko“. I grobovi njegovih predaka su na ćirilici, a popovi iz Mitropolije. I sam zna na koje se poreklo pozivaju njegovi Čevljani, ali i Krivokapićeve Cuce (kosovsko srpsko, naravno). I sam zna da Primorci, Bokelji i „Śevernjaci” nisu isto što i Cetinjani, da su prekratko u Crnoj Gori i da su zato većinski Srbi – to nije mnogo promenila ni kolonizacija podlovćenskih Crnogoraca na primorje više Čanja (Paštrovići, Grbalj, Boka). SVE TO MILO ZNA. I niko ga nije ćerao da ukida ćirilicu, gura neku drugu crkvu, uvodi nova slova, redefiniše jezik, promoviše “povjesničare” koji nas informišu da su Crnogorci poreklom iz Polablja u Poljskoj i iz Litvanije i Letonije. Sve to se nije dešavalo ni pre ni posle “aneksije” 1918, najveći “zelenaši” se nisu bavili tim temama i dovodili to u pitanje, ali ON JESTE. A zašto? Mnogi znaju odgovor, a on će možda jednog dana imati dovoljno časti da se sam izjasni. E sad, ako dovođenje u pitanje ovih “procesa” neko smatra “velikorspskim državnim projektom”, onda da – svi Srbi su onda velikosrbi, uklkjučujući i pola Crnogoraca. Kako on planira da tu lubenicu preseče, a da je ne prepolovi - to mu je verovatno najveći izazov u karijeri do sad.v Namera jasna.
(nbp, 13. jul 2011 22:25)

Džedajizam - nova vera u Crnoj Gori?



Grupa mladića, koji po svaku cenu žele da ostanu anonimni izjasnili su se na popisu koji je u toku u Crnoj Gori, kao "džedaji" u znak, kako kažu, protesta zbog politizacije popisa i aktuelizovanja nacionalnih podela.

Pokretači ove inicijative, koji su skrenuli pažnju javnosti, objašnjavaju da se radi o intelektualnom protestu jer bi, za njih, etnička, odnosno nacionalna pripadnost trebalo da bude apsolutno marginalno pitanje.

Reagujući na brojne spekulacije nakon objavljivanja teksta o njima, jedan od osnivača pokreta je Vjestima rekao da komentari, koji su usledili, nakon objavljivanja vesti da su oni odlučili da se na protestu izjasne kao džedaji, pokazuju da je inicijativa pogodila tačno gde treba. "Reagovali su upravo oni protiv kojih je i usmerena inicijativa, oni koji žele da politizuju popis, ne shvatajući ili ne želeći da shvate, da popis služi pre svega za usmeravanje politike države", kažu crnogorski "džedaji".

Oni smatraju da bi etnička, odnosno nacionalna pripadnost trebalo da bude apsolutno marginalno pitanje na popisu, ali se pitanje uporno politizuje od strane i vladajućih i opozicionih struktura, kako bi se stekli laki politički poeni kod odveć podijeljenog stanovništva. Na pitanje zašto insistiraju da ostanu anonimni, crnogorski "džedaji" su rekli da brojni komentari ukazuju na to da i oni koji insistiraju da se na popisu izjasne kao Crnogorci, kao i oni koji insistiraju da se izjasne kao Srbi, smatraju da je pokret usmeren od strane jedne pomenute grupacije prema drugoj.

"Da ne bismo došli u situaciju da nam pronalaze kako nam je neki predak pre 40-ak godina bio šef policije u Plužinama... ili sa druge strane, da nam je dedov komšija bio četnik tokom Drugog svetskog rata, što bi značilo da smo agenti srpskih tajnih službi, odlučili smo da ostanemo anonimni i tako sprečimo sve eventualne spekulacije, koje bi i ovaj pokret izvrnule i politizovale", kazao je sagovornik Vijesti.

Crnogorski "džedaji" tvrde da na ideju nisu došli tako što su se ugledali na slične pokrete u svetu, jer se između ostalog ti pokreti organizuju bez obzira na aktuelno stanje ili konkretnu situaciju.

"Ovaj vid bunta i intelektualnog protesta je direktno vezan za konkretnu situaciju u kojoj se nalazi Crna Gora, i direktno je isprovociran otvorenom politizacijom popisa. Kao što je ranije pomenuto, svesni smo da postoje pokreti sličnog tipa u svetu, ali naša inicijativa nema direktne veze sa tim postojanim fenomenom pop kulture."

Češka je posredno priznala novu veru, džedajizam, nakon što je skoro 15.000 ljudi pokrenulo inicijativu da se na popisu tako izjasne.

Džedajizam kao religija postoji u skoro svim zemljama zapadnog kulturnog kruga, a najrasprostranjenija je u Velikoj Britaniji gde se procjenjuje da ima oko 400.000 džedaj vernika.

Je li moguće da pišete da će postati nova vjera kada osnivači objašnjavaju da će se to pisati u rubrici etnička pripadnost... Pročitajte vijest kad je prenosite...
(Srdan, 24. april 2011 15:59)


Pisite i o nasem pokretu dzedaja, vec su poceli da stizu Cehe:
(joe, 10. april 2011 08:25)


Ja sam se izjasnila kao princeza Layla
(Ana HN, 8. april 2011 15:51)


I mi konja za trku imamo:


(Dzedaj, 7. april 2011 18:30)



ne volim dzedaje otkako su upropastili anakina
(deda mraz ne postoji, 7. april 2011 17:59)


Podrska svim dzedajima, ma u kojoj drzavi ziveli. Sad ce i u Srbiji popis pa je krajnje vreme da svi vide koliko nas ima.
(vampirbg, 7. april 2011 17:50)


Mmmm... Dzedaja ima na tom mestu... ali leglo kriminala je to... Milo the Hutt vlada tamo... Oprezan moras biti madi Skywalkeru kada zaputis se tamo... Mmmm... da.. tamna strana jaka je tamo... Neka sila bude s tobom
(yoda, 7. april 2011 17:17)


Bravo! Jos samo da ta intelektualna saka ljudi zivela po Jedi Code-u, Crna Gora bi bila prestonica galaksije
(marko, 7. april 2011 17:09)


Ja sam Jedi iz plemena Vasojevica!
(marko, 7. april 2011 16:36)

Dzedaji, masoni,indijanci....ja bi voleo da budem android a vala kako mi je ovi nesrecni doktor sacinio zube i licim na androida.
(Rale, 7. april 2011 16:24)


Cus, dzedaji!!! Pa moj pokojni pradjed bi takve topuzinom razbuca', k'o sto je i Turke kad ih je gonio po brdima!!!!
(Petar, 7. april 2011 16:08)


Zašto da ne? Kada im je već Boba Fett premijer...
(butch cassidy, 7. april 2011 15:05)


Ja cu da se zasnim kao Sith ( ne Sith Lord, jer jos nisam dostigao taj stepen da bih se mogao nazvati Lordom ); Sith-ovi su inace jaci od Jedi-ja , otprilike dvojica Jedi vrede kao jedan Sith Lord. Sith Lordovi su mocni.
(dejan, 7. april 2011 14:59)


Majstori. A mogli su da izaberu i dudeizam, mislim da bi se dobro primio u Crnoj Gori: [link]/
(Miloš, 7. april 2011 14:00)


ovo su videli u engelskoj... gde mozes da stavid JEDI kao religiju (takodje mozes da stavis i druid )
(london, 7. april 2011 13:59)


Let the force be with you!
(daki, 7. april 2011 13:51)




Nista cudno, ja sam se prilikom upisa godine na ETF-u svaki put nacionalno izjasnjavao kao Marsovac, i mogu da kazem da me niko nikada nije diskriminisao po nacionalnoj osnovi.
(Lele, 7. april 2011 13:09)


sjajno! tako treba!

Ko je jahao popa Jagoša

???????

Gospodari cenzure danas ukidaju emisije za koje građani plaćaju pretplatu, jer onima koji imaju vlast ne treba duh Kratkovidi i gotovo maloumni srpski režim koji tumara od nemila do nedraga spreman je čak i na prekompoziciju bivše Jugoslovije
Milorad Vučelić

Neko je u neslanoj šali ili nekada sprdajući se nazvao Dragoljuba Mićunovića "ocem srpske demokratije". Iz neznanja, ulizištva ili iz neobaveštenosti pojavili su se i oni koji su ove reči shvatili ozbiljno, ponavljali ih bezbroj puta, pa je i sam Mićunović u to počeo da veruje.



Tako je sa sve tim lažnim oreolom i brutalno, bez ikakvog obzira, cenzorski sa programa Javnog servisa Radio-Beograda skinuo emisiju Biljane Đorović "Atlantis". "Kao slušaoca" iznervirali su ga i nivoom razočarali Čomski, Herman, Peterson, Parenti, Pildžer .


I tako je sa najskupljeg poslanika u istoriji srpskog parlamentarizma i predsednika Političkog saveta Demokratske stranke pala demokratska maska, nastala, inače, šalom i zavitlavanjem.



Padom te nevešte maske stvorili su se ponovo uslovi da se iz skorašnjeg sećanja prizove i s izvesnim osnovama aktuelizuje nekadašnja zgoda o tome kako je nekada, kao mladić, na počecima svog demokratskog puta, Mićunović jahao popa Jagoša, a sve da bi brže stigao tamo gde je krenuo i konačno ovih dana stigao.


Neko će nam staviti primedbu da je danas o cenzuri izlišno govoriti. Svi mediji su ionako od vlasti ili stranih evrounijatskih kompanija kontrolisani i dirigovani. Primedba je relativno osnovana, ali u slučaju Radio-Beograda reč je o javnom servisu koji je "vlasništvo građana Srbije" i za koji oni plaćaju pretplatu. Zbog toga skidanje sa programa ugledne i uticajne emisije kao što je "Atlantis" Biljane Đorović, nije ništa drugo nego prava pravcata cenzura.


"Cenzura ne može sprečiti nijednu opasnost koja bi bila veća od nje same… Nesloboda je stoga istinska smrtna opasnost za čoveka. Slobodna štampa je vazda budno i svevideće oko narodnog duha, oličeno poverenje naroda prema samome sebi, rečita spona koja vezuje pojedinca sa državom i sa svetom, otelovljena kultura koja materijalne borbe preobražava u duhovne. Ona je bezobzirna ispovest naroda pred samim sobom, a ispovest, kao što je poznato ima spasilačku snagu."


Ovako je pisao Karl Marks. Ove njegove reči nalaze se u knjizi "Birokratija i javnost" koju je u Beogradu izdao "Vuk Karadžić" davne 1965. u čuvenoj biblioteci "Zodijak" i to pod rednim brojem - 1. Izbor ranih Marksovih tekstova je sačinio upravo pomenuti Dragoljub Mićunović. Gotovo pola veka kasnije isti taj Mićunović demonstrira svoje osnovno slobodarsko i demokratsko geslo i poručuje nam: "Šta će nam duh kada imamo vlast"! Prao ne prao naknadno ruke - on je, kao i DS i niko drugi, kriv i odgovoran za zabranu radio-emisije "Atlantis".


Ozbiljno bolesnim političkim životom Srbije potpuno dominira žudnja za vlašću ili opstankom na vlasti i to po bilo koju cenu i na bilo koji način.


Ako je iko i na trenutak poverovao da se iza gromoglasnih frazetina kako "nikada i ni pod kojim uslovima nećemo priznati nezavisnost Kosova" krije snaga ubeđenja, doživeo je surovo otrežnjenje kada je čuo briselsku izjavu predsednika Srbije Borisa Tadića: "Svaki dogovor u vezi sa Kosovom mora da počiva na realnosti na terenu - a realnost je da Albanci nikad neće priznati suverenitet Srbije, kao što ni Srbi sa severa Kosova nikada neće prihvatiti suverenitet Kosova."


Dakle, nije više reč o svim Srbima ili većini Srba koji nikada neće priznati lažnu državu Kosovo, nego je reč isključivo o Srbima koji žive na severu Kosova. Ne pominje se ni Ustav Srbije, ni Rezolucija 1244 SB UN, ni činjenica da se na postojeći Ustav predsednik Srbije zakleo. Sve to je dobro orkestrirano sa javnom pomamom kojom je problem Kosova pretvoren u puko "tehničko pitanje".


Srpski režim neprikriveno i orkestrirano deklariše svoj pregovarački program kao beskompromisnu borbu za pet odsto teritorije današnje južne pokrajine Srbije. To je njima taktika da albanska strana ne dobije sve, a srpska ništa. Njima ni na pamet ne pada da "traže ono na šta imamo pravo".


U opakom orkestriranju mogu se čuti i pominjanja nekakvog "Dejtona 2" koji bi napravio novu državnu prekompoziciju bivše Jugoslavije, a ticala bi se Republike Srpske i Kosova. Kratkovidi i gotovo maloumni srpski režim koji tumara od nemila do nedraga, a sve bežeći od Srbije, bio bi spreman da se i u tako šta upusti, ne shvatajući da bi u sadašnjem odnosu snaga došlo do unitarizacije BiH, nezavisnosti Kosova, separacije Vojvodine, autonomizacije Sandžaka i "Preševske doline", pomeranja srpske državne granice u korist Hrvatske i obaveznog ulaska ostatka ili preostatka Srbije u NATO.


Za ovakvu kvislinšku operaciju i realizaciju strategije gmaza neophodno je što više i što pre pridaviti prosrpski glas Rusije. Trebalo je samo posmatrati šta je sve srpski režim činio da obesmisli posetu Vladimira Vladimiroviča Putina i da mnogo štošta u vezi s tom posetom dovede do apsurda. Režimska propaganda se ubila od naglašavanja da u "toku kvalitetnog razgovora nije bilo ni reči o pristupanju Srbije NATO-u", da bi se ipak čulo da je o toj temi Putin bio izričit, rekavši da je "Srbija u NATO-u pretnja Rusiji" i da će u tom slučaju Rusija morati da usmeri svoje nuklearne potencijale na ciljeve u Srbiji. A u tu Srbiju koja želi da uđe u NATO, Rusija navodno hoće da uloži 10 milijardi dolara.



Putin predlaže da se u zemlju ka kojoj će morati da usmeri nuklearne glave prethodno uloži 10 milijardi dolara! Pa, zar neko zaista misli da se od Putina može napraviti neki nedorasli čovek koji ne zna s kim i o čemu razgovara. Svi pokušaji režima da osujeti Putinov neposredni kontakt sa srpskim narodom su pali u vodu i to na najvećem stadionu u Srbiji. Tako je bilo i sa njegovom režimski i medijski prikrivanom posetom hramu Svetog Save i primanjem najvišeg odlikovanja SPC.


Odmah posle odlaska Putina najviši i niski predstavnici režima odlaze u Kanosu u Brisel. Idu po oproštajnicu u prestonicu već dugo nepostojeće države Belgije da deklarišu gore pomenutu pregovaračku poziciju oko Kosova i da neutrališu ruski prigovor da se "pregovori Beograda i Prištine ne odvijaju u skladu s Rezolucijom Generalne skupštine UN!"


Sve u svemu, otvoreni cilj današnjeg režima je da od Srbije napravi što manju "Prokletu avliju" (neka nam na posezanju za naslovom njegovog dela, a u ponešto nedostojnom kontekstu, oprosti veliki Ivo Andriću) i za to se koriste sva moguća sredstva koja su vlastodršcima pri ruci, od ekonomskog razaranja, državnog satiranja, hapšenja, cenzure, montiranih političkih procesa i političkih harangi, potpune socijalne pauperizacije, kulturne kolonizacije i provincijalizacije, ponižavajućih pogađanja oko rasprodaje nacionalnih resursa (Telekom), do međunarodnog mizernog i krajnje neukog tumaranja, odricanja i poricanja istorije i tradicije…


Očigledno je da ne živimo u vreme "kada su malom Srbijom koračali veliki ljudi" kako bi to, govoreći o Stojanu Novakoviću, rekao naš istoričar Radovan Samardžić. Veliki i značajni ljudi ponekad samo svrate i to na jedan dan u Srbiju. Srbi tada pokažu da pravu priliku ne propuštaju. Te ljude i takve prilike oni prepoznaju i iskažu oduševljenje, ljubav, toplinu i divljenje. Živi su uprkos svemu, i još su nepokoreni.
[Tag] Milorad Vučelić

Top Comments

Jao Kerume kako bih ti se krvi na slamčicu pijo. Zbog budala smo u ratu bili i ginuli. Treba da hrvari dođu u Srbiju i da se osećaju kao u Zagrebu i srbi da dođu u Hrvatsku i da se osećaju kao u Beogradu. Treba živeti zajedno. Ne smeta meni niko, samo mrzim nacionalnu mržnju.
radivojevicmirko 9 months ago 21

Ovaj KErum gleda na Srbe ko na vanzemaljce.
Loba6687 2 months ago 9

see all
All Comments (281)
Respond to this video...

@Teodora19UF87 Odgovore na pitanja niti išta pametno nisam ni očekivao.Takvi ste vi svi.Samo znate lagat i seruckat.Pričam kao i ti o usađivanju mržnje prema Hrvatima katoličkoj crkvi,vatikanu i u vašem slučaju usađivanje svojatanja naroda.A to si upravo DOKAZALA svojim komentarima.Znam svoje porijeklo i šta ti meni ili ostalim Hrvatima imate išta o tome da govorite? Baštinili su hrvatsko ime i tako se deklarirali....
hrv4t1989 6 days ago

@hrv4t1989 E HRVAT DA SE NOSIS TI U TRI PIČKE MATERINE, KOJE BRE USAĐIVANJE, PA VI STE ZATROVAN NAROD, OTROVI JEDNI. VI NISTE LJUDI! SRAM TE BILO. ŠTA TI DA KAŽEŠ O PRAVOSLAVLJU, MENI PRIČAŠ DA UPOTREBIM MOZAK, AKO SI TOLIKO MUDAR, UVATI PA SAZNAJ KO SI! MOŽDA ĆEŠ BITI U NEVERICI KAD SAZNAS DA TI JE POREKLO SRBSKO!
Teodora19UF87 6 days ago

Kako vi znate kao nista niste proizvodili?

- Zato sto ja znam...Dosta toga....

hahhaahhahahah
CliffordSmithMethod 6 days ago

kakav split takav i gradonacelnik hahaha
HrvatskiGrof 1 week ago

@Teodora19UF87 Kao što rekoh direktno usađivanje mržnje megalomanskim velikosrpskim pričama.Ne ti nemaš vlastito mišljenje nego usađeno mišljenje onog najvećeg iskompleksiranog posrbljenog izroda šešelja.Pokatoličeni srbi?Znaci postali su katolici i odjednom zaboravili da su srbi?Zašto? Di su ti silni srbi katolici moralo bi ih ostati zar ne? Di su te silne srpske katoličke crkve?Probaj upotrijebiti mozak. Uostalom bolje da ti ja ne pričam o popravoslavljivanju i posrbljavanju...
hrv4t1989 1 week ago

@hrv4t1989 Ta kompleksna pozadina je ustvari prosta računica. Imate kompleks od Srba, i to težak. Šteta, niste svesni da vi ne postojite kao narod, vi ste pokatoliceni Srbi. Uopšte ne želim da se raspravljam, ti imaš svoje mišljenje, ja svoje. Zna se šta je istina, tako da hrvati prekinite da živite i širite zablude bez osnova. Ne bih te više zadr

avala. Pozdrav
Teodora19UF87 1 week ago

recite vi svi o kerumu što god hoćete, istina da je čovjek malo priglup, ali vidi se na njemu da je u načelu izuzetno pošten, iskren i da je stvarno kako se sam naziva vizionar... i upravo zato što je takav, zato što je iskren (i zato što nije vješt govornik) djeluje tako loše kako već djeluje, ali da su nam svi političari takvi, pošteni i iskreni, pa di bi nam bio kraj...
BokiHRV 1 week ago

@Teodora19UF87 Našla se cura ptičati o indirektnoj i direktnoj usađivanoj mržnji a keruma nazivaš srbinom. Tipične megalomanske velikosrpske priče. A to ima kompleksnu pozadinu
hrv4t1989 2 weeks ago

After the war Custer's fame would be entrenched in American folklore forever. He was appointed lieutenant colonel of the Seventh cavalry and lead impressively in a muddied campaign against the Cheyenne. Custer had an impressive resume of battle wins against the various native Indian tribes of America.

ЛОБОТОМИЈА СРБИЈЕ
Посао је коначно урађен. Политика званично не признаје Косово ,али народ је доведен у лудницу ,прањем мозгова преко свих медија без разлике. Када држава буде рекла коначно не Европској унији народ ће да пљује по њој што нису дали Косово за чланство у унији ????

Весело???
Вако или нако ситни и мајушни засновани на свим начелима криминала и корупције, тако нам и треба.Ко не зна одакле је не може знати ни куда иде !!!

Којекуде у пизду материну , рекао би КАРАЂОРЂЕ

Jeremić: Pregovori sa EU 2012.
Izvor: Tanjug

Berlin -- Srbija u 2012. godini očekuje pristupne razgovore sa EU, ali bez priznanja nezavisnosti Kosova, rekao je Vuk Jeremić nemačkom listu "Tagešpigel".



On je istakao da se nada da će Evropska komisija državama članicama u oktobru preporučiti da se Srbiji dodeli status kandidata.

Jeremić je ocenio da bi to, takođe, "bio jedan signal kontinuiteta za ceo region" i da ne bi bilo dobro, kada bi integracija zapadnog Balkana bila zakočena.

Povodom ocene ovog nemačkog dnevnika da je, uprkos svim uspesima, bez rešenja kosovskog pitanja, članstvo Srbije u EU teško zamislivo, Jeremić je rekao da je to problem koji se ne rešava "preko noći".

On je ukazao da Beograd, uz posredovanja EU, od marta vodi dijalog sa Prištinom o tehničkim pitanjima bitnim za svakodnevni suživot građana.
"To je korak u pravom smeru, a da se pitanje statusa Kosova ne prejudicira", rekao je Jeremić, naglasivši da Srbija" neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova".

Ministar je upozorio da postoje postupci koji su kontraproduktivni, navodeći da je Priština, nedavno, pokušala da srpsko-pravoslavni manastiri i crkve na teritoriji Kosova i Metohije u UNESKO-u budu upisani kao kosovsko kulturno nasleđe.

Upitan da li bi mogao reći da su se odnosi sa Prištinom popravili, Jeremić je odgovorio da su oni u najmanju ruku stabilni i da obe strane teže da se život ljudi olakša.

"Ipak, ima još puno toga da se razradi'', rekao je Jeremić, navodeći pitanje ratnih zločina počinjenih i nad Srbima.

Na pitanje lista o izveštaju Saveta Evrope o ubistvima koje je Oslobodilačka vojska Kosova počinila nad srpskim zatvorenicima, čiji su organi prodavani, Jeremić je odgovorio da je to, bez sumnje, jedan od najužasnijih ratnih zločina uopšte.

Uz pitanje zašto, uprkos tome, ne postoji nikakava odluka SB UN da se to saveta da se to istraži i dodao da čovek može steći utisak da se tu radi o duplim aršinima.

Uzrok tome možda bi mogao da bude to što su pojedini visoki funkcioneri vlade u Prištini bili umešani u zločine i što bi oficijelna istraga mogla da dovede u nezgodnu poziociju one članice SB UN koje su priznale Kosovo, primetio je Jeremić.

"Mi ćemo se, u svakom slučaju, i dalje boriti da istraga u toj stvari ide dalje i apelujemo na "fer-stav međunarodne zajednice'', rekao je šef srpske diplomatije.

Порука у име добросусједских односа од Тачија Јадранке

Пољска председава ЕУ



Сценарио председавањем ЕУ ,истовремено са економско политичким призвуком рудара из Шлезије које носе усране гаће влади на увид ? Зар је то Еу?
Недвојбено спољна политика говори да се наше прикључење унији не спори гледиштима Пољске која ће ,пошто је признала косово,за разлику од Србије ,позвати и Косово на састанке европске уније у датим приликама,док је са економске стране нова Грчка на Балтику ??? Више рада Славени на северу ,угледајте се на економску политику Шведске ,место да критикујете политику и економију источне европе.Све ме подсећа на 1917 ....Русију Руску зиму када се Лењину видео дах уочи Октобарске револуције...

QUOD LICED IOVI NON LICED BOVI у преводу ШТА ЈЕ ДОЗВОЉЕНО ЈУПИТЕРУ НИЈЕ ДОЗВОЉЕНО ВОЛУ ???




Protest zbog izjava Jovanovića
Izvor: , Blic

Beograd -- Ambasada Rusije uputila protest Ministarstvu spoljnih poslova zbog izjava predsednika LDP Čedomira Jovanovića u Utisku nedelje, zbog nedoličnih izjava o Rusiji.


Kao saznaje dnevni list Blic, zvaničan protest povodom Jovanovićevih izjava ruska ambasada u Beogradu je uputila u utorak.

U jednoj od izjava, kako podseća Blic, Jovanović je rekao da se Jeremić i ruski šef diplomatije Sergej Lavrov "grle kao medvedi", dok je politiku Moskve prema Beogradu označio kao kolonijalnu i ponižavajuću.

За сто дана наводно заустављен раст незапослености ??? На путу смо да се придружимо Грчкој и да се направи генералка а не ремонт владе.А Нај боље да расходујемо стару и набавимо нову машину. Од овог старог нема фајде овде су се сви обезбедили а скоро два милиона без посла трчи по улицама буљећи испред себе није ли неком испао динар....да има за хлеб деци.

ево самохвале Цветковића

100 dana rekonstruisane Vlade


Beograd -- Premijer Srbije Mirko Cvetković zadovoljan je radom svoje vlade u prvih 100 dana nakon rekonstrukcije. Kao najveći uspeh ističe zaustavljanje nezaposlenosti.


''U poslednja dva meseca, zaustavljen je rast broja nezaposlenih i prvi put od početka svetske krize zabeležen rast zaposlenih'', kaže premijer Srbije.

U intervjuu za list Pres Cvetković kaže da su učinjeni značajni pomaci u svim oblastima, ali da ima još dosta da se uradi.

Prema rečima Cvetkovića, ekonomska kriza kod nas je ostavila znatno manje posledice nego u zemljama koje su neuporedivo bogatije od Srbije i to je, ističe Cvetković, bio glavni zadatak ove Vlade da prođemo sa što manje ožiljaka, što smatra uspehom.

''Očekujem do kraja godine da dobijemo status kandidata i datum početka pregovora'', ponovio je predsednik Vlade Srbije.

Premijer je naveo da je ''hapšenjem Ratka Mladića ispunjen jedan od osnovnih uslova u saradnji Srbije sa Haškim tribunalom i time uklonjena najveća prepreka na našem putu ka EU".

Što se tiče rešavanja problema na Kosovu, prema Cvetkovićevim rečima, Beograd je ušao u dijalog sa Prištinom koji će rezultirati rešavanjem konkretnih problema građana i dijalog ''predstavlja krupan početni korak za pomirenje na ovim prostorima''.

Na ekonomskom planu, podsetio je Cvetković, Vlada je u skladu sa ranijim antikriznim merama, donela paket postkriznih mera koje su ekonomskog i socijalnog karaktera, prvenstveno usmerene na podizanje životnog standarda i povećanje zaposlenosti.

Građanima je omogućeno odloženo plaćanje kredita, a u dogovoru sa bankama ta mogućnost je pružena i preduzećima.

Poslodavcima su omogućene mere za podsticaj zapošljavanja kroz značajno smanjenje poreza i doprinosa za novozaposlene, rekao je Cvetković i podsetio da je u toku postupak povezivanja radnog staža za pedeset hiljada radnika.

Prema rečima premijera, Vlada je predupredila nestašice i obezbedila prihvatljive cene osnovnih životnih namirnica, donet je novi program subvencionisanja kamata za poljoprivredne proizvođače koji je usmeren na razvoj stočarstva.

Istovremeno, zadržan je isti nivo podrške proizvodnji ratarskih kultura.

''Javna potrošnja, nivo deficita i nivo zaduženja u skladu su sa zacrtanim fiskalnim pravilima'', rekao je premijer i naglasio da je u prvom kvartalu ostvaren rast privredne aktivnosti od tri odsto, rast industrijske proizvodnje u prva četiri meseca bio je 4,5 odsto, dok je rast izvoza veći za 31 odsto.
Tanjug, Arhiva
Tanjug, Arhiva

Vlada Srbije rekonstruisana je 14. marta nakon što je prethodno sredinom februara premijer Srbije Mirko Cvetković na veliko iznenađenje smenio Mlađana Dinkića sa mesta ministra ekonomije.

Tada je istovremeno smenjen i državni sekretar u ministarstvu finansija Slobodan Ilić zbog sukoba sa Dinkićem oko grada u kome će se izgraditi nova fabrika Gorenje.

....“Sadašnjem premijeru Mriku Cvetkoviću, koji je bio direktor Agencije za privatizaciju, kao i Aleksandru Vlahoviću, koji je bio ministar za privredu i privatizaciju, ja sam postavila pitanje: “Zašto vi mislite da će privatni monopol biti manje opasan i štetan nego državni monopol?”. Rekli su: “A, ne, ne. Postoje pravila u svetu kako se to reguliše”

Nacionalna bruka

Prolećni talasi poskupljenja,
letnji talasi otpuštanja,
jesenji talasi gladi,
zimski talasi očaja.
Loša vam je ta vremenska prognoza. Evo, ja sam proverio za vas, pouzdano dolazi Aprilski talas naroda.
(Miodrag B., 16. mart 2011 16:47)

sreda 16.03.2011 | 07:14 b92
Prolećni talas poskupljenja

U Srbiji poskupeo krompir, a zbog povećanja cena struje najavljeno je i poskupljenje hleba. U Privrednoj komori smatraju da država može da zauzda cene.



Srbija će u drugi kvartal ove godine – u april, po svemu sudeći ući na talasu poskupljenja.

Povećanje cene struje za 15 odsto, prema najavama pekara, će od sledećeg meseca pratiti i skuplja cena hleba.

Umesto sadašnjih 55, vekna popularnog hleba “sava“ poskupeće na 70 dinara. Tu nije kraj, pošto je u odnosu na jesen prošle godine, cena kilograma krompira u Srbiji u proseku povećana za oko pet puta i umesto 20-25 sada iznosi oko sto dinara.

Rekordnu cenu krompir je dostigao u Beogradu, gde se na pojedinim pijacama prodaje za 120 dinara po kilogramu.

Visokim cenama, pogotovo krompira, nezadovoljni su i pijačni prodavci. Petostruko poskupljenje u odnosu na prošlu godinu obrazlažu nestašicom tog sezonskog povrća, uz napomenu da im je zbog toga drastično smanjen promet.

Situacija je slična i u drugim delovima Srbije. U Novoj Varoši kiligram krompira prodaje se takođe za 100 dinara, u Nišu ga proizvođači nude za 70, a preprodavci za 30 dinara više.

Uzrok astonomske cene krompira predsednik Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Milan Prostran vidi u povećanoj potrošnji te sezonske namirnice.

On, međutim, njeno pojeftinjenje očekuje za najviše 15 dana.

"Mi smo otvorili jako veliki broj narodnih kuhinja, čak i u gradovima koji nisu imali u poslednjih 50 ili 60 godina tu potrošnju. On je u tim kuhinjama najzastupljeniji ,pored verovatno pirinča i nekih drugih jela. To često zaboravljaju ljudi da iznesu kao razlog, a istovremeno, to nam je nekako osnovna hrana i ona je zbog toga veoma osetljiva", objašnjava Prostran.

"Dakle, ja očekujem smirivanje cene krompira, a za nekih mesec i po dana će se na tržištu pojaviti i mlad krompir koji će onda potpuno istisnuti taj stari krompir", očekuje on.

Prostran smatra i da bi država trebalo da utiče na cene hleba i mleka, a kao jedan od načina za to predlaže subvencionisane cene goriva i struje za mlekare i pekare.

"Da bi se to predupredilo da država spreči taj razlog za povećanje cena tako što će subvencionisati cenu električne energije odnosno goriva za potrošače, pekare, odnosno ja se zalažem i za mlekare ili da se povećanje cena električne energije ne odnosi na pekare i mlekare", predlaže on.

"Dakle, na taj način će se izbiti svi argumenti za povećanje cene hleba. Sa ispuštanjem robnih rezervi brašna tipa 500 će se takođe moći obezbediti i niža cena možda hleba ukoliko se brašno iz Robnih rezervi plasira i po nižoj ceni nego što je danas trenutna tržišna cena", smatra on.

U Elektroprivredi Srbije i Direkciji za robne rezerve smatraju da nema nikavih razloga za poskupljenjem hleba.

U EPS-u navode da se ne dešava prvi put da pekari alibi za poskupljenja traže u ceni struje, dodavši da ako beleže gubitke zbog hleba, to mogu da pokriju manjim profitom na pecivu.

Direktor direkcije za robne rezerve Goran Tasić izjavio je za B92 da mu nije jasna računica po kojoj su pekari došli do cene od 70 dinara za veknu hleba.

"Cena brašna u ceni sirovine učestvuje sa nekih 85 odsto i siguran sam da nije više od 15 dinara u toj ceni hleba od 500 grama. Takođe, treba praviti i jedan pregled da vidimo koliko hleb košta u Lazarevcu, Mladenovcu i siguran sam da on ni danas ne dostiže cenu od 55 dinara kao što je u Beogradu", smatra Tasić.

"Smatram da je ovo najava koja u ovom trenutku nema opravdanja", kaže on.

Inače, hleb "sava" je krajem prošlog meseca već jednom poskupeo. Od početka godine veće su i cene goriva, markica za gradski prevoz, cigareta, kafe i konditorskih proizvoda.

aces to eu guaranted

UZIVAM......
Мерчепови ескадрони смрти

Ратни помоћник министра унутрашњих послова Хрватске Томислав Мерчеп осумњичен је да је лично наређивао мучење и убиства Срба терајући их да сами копају сопствене гробове, пише у оптужници против њега, чије делове преноси "Јутарњи лист". Мерчепу се стављају на терет 52 цивилне жртве.

Загребачки Јутарњи лист објавио је делови оптужнице против ратног помоћника и саветника министра унутрашњих послова Хрватске Томислава Мерчепа осумњиченог да је лично наређивао мучење и убиства Срба. Терали су Србе да сами копају гробове, тресли их струјом, а пре ликвидације терали их да вичу "за дом спремни", наводи се у оптужници.


Михајло, Марија и Алексндра Зец (12), Милош Ивошевић, Раде Пајић и Марко Грујић из Загреба, Василије и Милорад Милетић из Кутине, само су неке од жртава Мерчепових ескадрона смрти које именима и презименима наводи оптужница против Томислава Мерчепа подигнута прошле недеље, пише лист.

Мерчеп који је осумњичен за убиство и нестанак 43 особе оптужница терети да је директно заповедао или није спречио противзаконита одвођења, пљачку, мучење 52 цивила, с подручја Загреба, Кутине и Пакраца од чега је убијено 43, троје се воде као нестали, а шесторо је с тешким физичким и психичким траумама преживело.

Од 52 цивилне жртве које се стављају на терет ратном помоћнику и саветнику министра унутрашњих послова Хрватске, оптужница наводи именом и презименом њих 28. Осталих 24 још се увек воде као непознате жртве чија су тела пронађена у гробовима у Пакрачкој пољани.

У оптужници се наводи да је јединица МУП-а под Мерчеповом командом била стационирана на загребачком велесајму и на Пакрачкој пољани.

У Пакрацу су Друштвени дом и свлачионицу фудбалског клуба "Јединство" претворили у затвор и мучилиште, где су опљачкане српске цивиле доводили, премлаћивали, резали ножем, терали их да поздрављају са "за дом спремни", мучили електрошоковима, терали да једини другима копају гробове, и потом их ликвидирали хицима у главу, наводи Јутарњи лист.

Мерчеп је неке од жртава испитивао, а једног заточеника након шест дана тортуре и ослободио, рекавши му да се, радило о грешци.

Реч је о Ђорђу Гуњевићу из Кутине којег су 11. 10. 1991. године, припадници Мерчепове јединице ухапсили, одузели му "ладу самару", документе, уштеђевину од 20.000 марака и 100.000 динара, батинали га док му нису сломили три ребра.
mercep.jpg

После га је испитао сам Мерчеп, да би с другим заточеницима био премлаћиван и мучен електрошоквима. 17. октобра 1991. године.

Мерчеп је сазнао да је тукао Владиног повереника за здравство у општини Пакрац. Ослободили су га, вратили му аутомобил, али не и новац.

Међу 43 убијена цивила за која се Мерчепа терети и три су члана породице Зец, Михајло, Марија и Александра (12).

У суђењу-фарси које је против припадника његове јединице, Муниба Суљића, Синише Римца, Игора Миколе, Небојше Ходака и Сњежане Живановић 1992.године, водио Жупанијски суд у Загребу и које је окончано ослобађајућом пресудом, Мерчеп није био позван чак ни као сведок, преноси загребачки лист.

Мерчеп је за случај "Зец", међутим, сада оптужен по командној одговорности јер Државно тужилаштво сматра да су "неидентификовани припадници његове јединице" задужили оружје и МУП аутомобил "цитроен" које се повезује са убиством.

Оптужница против Мерчепа оставља отвореним питање обнове поступка непосредним убицама и налогодавцима ликвидације породице Зец.

На суђењу 1992. убиство породице Зец квалификовано је као тешко убиство, док се у оптужници против Мерчепа квалификује као ратни злочин, а дело ратнога злочина не застарева, подсећа лист.

Србијо покриј се ушима....Тема на коју не треба коментар ,фарса зајебавање грађана и нормалних ,ИЗЛУДЕСТЕ НАРОД СРАМ ВАС БИЛО



Jovan Jovanović – Zmaj (1833-1904)

Dušanova dva potomka
devetnesti slave vek,
sede mladi kod klavira
ona "nobl", a on "kek".

"Cum entcikn! Al' još samo
jedan valcer, že vu pri!"
O, slušajte, kako j' getlih
ovaj novi potpuri!

On šteherom takt udara
o svoj lančić, o bižu
(to bi rifom bolje išlo,
šteta što mu nije tu).

Još cum abšid on je jedan
odmauk'o pastorel, –
"Vi ste kinstler, her fon **!"
"Ljubim ruku, 'madmazel'!"

Dušanova dva potomka
devetnesti slave vek.
Shvatili su duh vremena, –
ona j' "nobl", a on "kek".

Smej'o sam se da ne plačem,
gledajući onaj jad,
gledajući ** sokak,
gledajući Novi Sad,BEOGRAD?!

АКО СТЕ СПОСОБНИ,ДА НАПИШЕТЕ КРИТИКУЈЕТЕ,СТВОРИТЕ НЕШТО ЛЕПО ,УЧЛАНИТЕ СЕ И ПИШИТЕ ДО МИЛЕ ВОЉЕ
НАСЛОВНА ЈЕ ОТВОРЕНА ЗА ГОСТЕ ДО ДАЉЊЕГ....

"Тих дана ће многи лажни пророци пророковати у моје име...."



Ко задњи изађе нек угаси светло....

Zdravstvo: Za ministra zdravlja Zorana Stankovića pripremljen dubok mulj



Biće dobro kad Tadiću pobeli čuperak

Dogovor o miniranju rada ministra Zorana Stankovića pao je u noći kada je Verica Kalanović šapnula na uvo Mlađanu Dinkiću da bi za Tomičinog naslednika predsedništvo G17 trebalo da ga predlozi na sednici Vlade.

Piše: Insajdr L-14



Sve je počelo kad je vrh zdravstvene mafije odlučio da se za Tomičinu smenu dobro pripremi, kako ih ništa ne bi iznenadilo. Tako Boško Đukanović, direktor KC Dedinje, desetinu svojih kardiohirurga pušta na privremeni rad u Emirate, kako bi se smanjio broj operacija, a opterećenost postojećih kadrova povećala, i kako bi mogao na uzdi da drži ceo zdravstveni sistem zbog povećanih potreba, a smanjenih mogućnosti za kardiohirurgijom. Ako ga uhvate za njegove pljačke, ili pljačke njegovog kuma, profesora Predraga Peška, koga brani kao da mu je iz oka ispao, onda može da blokira rad kardiohirurgije u zemlji.

Po sličnom principu počinju da rade i ostali trudbenici zdravstvene mafije. Peško je blokirao rad tenderskih komisija za hirurški materijal, pa je pokazao državnom vrhu da ako se nastave istrage po KC Srbije o opljačkanih nekoliko stotina miliona evra, koji fale od 5. oktobra 2000. godine, onda neće biti materijala za hirurške intervencije!

Zna se zašto nije dao

Nova zgrada KC Srbije, kao rupa bez dna, prikazana je u javnosti kao trošna zgrada koja će se urušiti, a sredstva koja su do sada u nju ulagana, a ne zna se gde su, nisu ni pomenuta. Na kolegijumu direktora KC Srbije Predrag Peško i Cane Tulić smejali su se direktoru nove zgrade KC Srbije Siniši Pavloviću i zadirkuvali ga rečima "Šta je... hoće Džo (Bajec) da te smeni... drma ti se, aaa... pa kad nećeš da igraš kako ti se svira", a ustvari je reč o stravičnim pljačkama u kojima Pavlović nije hteo da učestvuje. Kao što se videlo u medijima, novi ministar je odmah pokrenuo ta pitanja, dok su se Đorđe Bajec (direktor KC Srbije) i Tomica obratili medijima izjavama koje niko, pa ni oni sami, nisu mogli da shvate.

Profesorka Dragana Jovanović je jasno iznela podatak da je iz RZZO od 5. oktobra 2000. nestalo 10,6 milijardi evra, pa u odnosu na to KC Srbije predstavlja manji deo pljačke koju vrši političko-tajkunska elita u zdravstvu. Ali, ako se uzme u obzir podatak da je ta političko-tajkunska elita ukupno pokrala državu za 40 milijardi evra od promena 5. oktobra do danas, onda je više od četvrtine samo iz RZZO veoma značajan podatak, a sa PIO čini gotovo polovinu pljački izvršenih u Srbiji od "procvata demokratije"

Poseban pritisak trenutno se vrši preko Srpske napredne stranke da se obezbede novi izbori, koji će dodatno zamutiti vodu u zdravstvu, jer im raščišćavanje koje je ministar Stanković započeo prema vojničkim manirima, nikako ne odgovara. Peško je već instalisao svoje agente u naprednjačkim redovima, pa su tik uz lidere stranke na svakoj javnoj promociji, da ne bi zucnuli nešto, što njemu i zdravstvenoj mafiji ne odgovara, i iz te stranke se o svim aferama čuje, samo zdravstvo ne pominju, kao da tu cvetaju ruže.

Pokušaj državnih službi da prema nalozima DEA i FBI iskorene klan narkomafije na Balkanu, završio se neslavno, jer su pipci narkomafije duboko, upravo u zdravstvenom sistemu balkanskih zemalja, a što se jasno vidi iz podatka da je četvrtina od ukupne cifre nestalog novca iz državnih fondova i budžeta u poslednjih 10 godina bila samo iz RZZO. Znajući za potencijalne pljačke u zdravstvu, Dinkić baš zato čitavu deceniju nije dao Narodnu banku, finansije i zdravstvo, ali kada je hteo Karića da rehabilituje, po dogovoru koji je s njim sklopio prilikom prodaje Mobtela, Rusi su se javili i rekli - dosta lakrdije. Vlada je izmenjena, ali na scenu stupaju naprednjaci koji odmah Karićevu ženu guraju u prve redove i javno pokazuju da će ga oni rehabilitovati čim osvoje vlast. Na njihovu žalost, idejni tvorac Napredne stranke, bivši američki ambasador u Beogradu Vilijam Bil Montgomeri, razboleo se, pa im je samo preostalo da Toma štrajkuje glađu, mada je i to video od kuma Šešelja jer sam ništa ne može da osmisli, ali narko-mafija - zdravstvena mafija - osetila je da metode pritisaka zapada na njih i blagonaklonost Rusije za iskorenjavanje tako krupnog kriminala u državi može da ih ugrozi.

Predstoje sindikalni protesti, pre svih Novog sindikata zdravstva, koji je jezgro zdravstvenog kriminala, pritisci na sve zaposlene na bitnim mestima po bolnicama, ministarstvima i sekretarijatima, koji im ne odgovaraju, ekscesi po zdravstvenim ustanovama. Na kraju, treba da se izvede sveopšti kolaps zdravstvenog sistema i slome svi u pokušaju trajnog rešavanja zdravstvene mafije u Srbiji, jer će onda vrh države potpuno prepustiti njima vođenje zdravstva, samo da bi bolnice kako-tako radile.

Neviđeni pritisci

Klinički centar Srbije izgubljen je u rukama medicinske mafije i više se neće povratiti u normalne tokove, jer je predsednik države Boris Tadić odlučio da se tom ustanovom ne bavi do kraja svog mandata, nego da sve prepusti svom nasledniku Tomi Nikoliću.

Medicinska mafija likuje zbog toga, jer su Naprednu stranku odavno okupirali i u nju ubacili najveće budale koje su imali na raspolaganju.

Tadićeva odluka došla je posle niza pritisaka kroz koje je on procenio da je u Kliničkom centru Srbije srce srpske mafije i da mu takvo zameranje sada ne treba, jer šteti njegovom tenu i povećava mu stres, od čega će i crni čuperak da mu pobeli, pa neće biti jedinstven. Pokušaj da se sa preko Đorđa Bajeca situacija raščisti, samo je produbila jaz između države i Kliničkog centra Srbije, tako da je pretila potpuna blokada rada ove ustanove stalnim zabijanjem klipova u točkove pripadnika medicinske mafije u svim strukturama KCS-a.

Koliko je dobro organizovana ta mafija govori podatak da kad god krene neka tajna policijska istraga, glavni akteri se pojave u medijima kao veliki stručnjaci. Tako je u martu vršena istraga poslovanja bivšeg direktora KCS Vojkana Đukića, i on je odmah bio upućen da se pojavljuje po medijima kao veliki stručnjak za glasne žice.

Ko je iz MUP-a dojavio da se vodi istraga protiv njega?! To neće niko da ispituje ali je u policiji nastao haos, jer informacije iz KCS cure na sve strane, a MUP je izbušen kao cigansko rešeto, od doušnika iz KCS, koji jave čim neko pomene zdravstvenu mafiju, u bilo kojim prostorijama MUP-a. Šlag na tortu bila je obustava istrage protiv Đukića, jer su, navodno, trenutno u toku ispitivanja ko je krtica zdravstvene mafije u MUP-u, a njih ima ko zna koliko. SPS je pokušao da preko Dačića vrati svoje kadrove u KCS, pa je tako kandidat za direktora KCS na konkursu prošle godine, pored Bajeca iz DS, bio i prof. Miroslav Kovačević iz SPS, dok je prof. Vasko Kalezić uspeo zeta da ubaci u UO KCS, čime bi KCS bio donekle kontrolisan od SPS. Međutim, prof. Kovačević propada na konkursu, a Predrag Peško odmah stupa u akciju protiv Kalezića, i svim svojim doušnicima po KCS nalaže da hitno sprovedu akciju opanjkavanja Kalezića. Danima su išli raznorazni doktorčići, tehničari i čistačice i pričali po svim zgradama KCS kako je prof. Kalezić0 ogrezao u mitu, da proizvodi docente po fakultetu za 20.000 evra (5.000 im uzme za doktorat, a 15.000 za izbor u nastavnika) i slične budalaštine. Isto se radilo i sa Bajecom kada je diktirao pismo Tabloidu u kome je navedeno da Bajec ima veze sa zemunskim klanom, i da su ga držali za j... zbog kockarskih dugova.

Problem je što je Đorđe Bajec slomljen i što mu je od onoga, o čemu se dogovorio sa Tadićem prilikom preuzimanja KCS, preko 90 odsto sam Tadić zabranio da radi, jer je u međuvremenu došlo do neviđenih pritisaka od strane Peška i Boška Đukanovića prema agenturi BIA.

Velika zamka

Poseban problem su kadrovi DS i SPS na koje Bajec mora da se osloni a koji nisu za ozbiljnu saradnju. Kada je preuzeo vlast, najbolja ideja je bila da promeni kompletnu pravnu službu KCS i da za šefa postavi J. Atanaskovića, šefa pravne službe KC Dragiša Mišović, sa svojom ekipom, ali to mu je odmah zabranjeno od predsednika Tadića, zatim je posmenjivao sve glavešine uključujući i Peška, ali ih je Tadić sve vratio. Bajec je pokušao unutar KCS da nađe kadrove sa kojima može da se radi, pa je izgurao iz pravne službe Biljanu Dimitrijević i Ljilju Stojanović. Međutim, kada je video šta sve te dve gospođe rade, vratio je za šefa pravne službe Zorana Petkovića, jer je od dva zla izabrao manje.Od svega toga najviše stradaju pacijenti i zaposleni. Posle toga Bajec se skroz povukao, jer je postojala ozbiljna opasnost da, ako nastavi sa čišćenjem KCS-a, u medijima osvanu priče o falsifikovanju studentske ocene i kockarskim dugovima koje Peško drži u fioci. Čak i to bi Bajec istrpeo kad je …

We are the Serbs. You will be assimilated. Your biological and technological distinctiveness will be added to our own. Resistance is futile.

АЛКАИДА=ЦИА =МОСАД... И ТД...

Mladića prebacili iz Bondstila u Lazarevo?!

- Vlast je dužna da kaže gde je bio Ratko Mladić sve ovo vreme, odakle su ga doveli ovako psihofizički iznurenog, jer je svima jasno da nije živeo u Lazarevu - kaže za S media portal biograf generala Ljiljana Bulatović. Ona dodaje da bi trebalo razmisliti o priči pokojnog Brane Crnčevića koji je govorio da Mladića drže zarobljenog u Bondstilu.
Mladica-prebacili-iz-Bondstila-u-Lazarevo



Ljiljana Bulatović, biograf generala Vojske Republike Srpske Ratka Mladića, kaže da apsolutno veruje pričama meštana Lazareva koji tvrde da najtraženiji haški begunac nije živeo u njihovom selu.

- Pokojni Brana Crnčević često je govorio kako se Ratko Mladić nalazi u zarobljeništvu, u američkoj vojnoj bazi Bondstil na Kosovu - navodi sagovornica S media portala. - Crnčević je verovao da je general Mladić u Bondstilu podvrgnut psihofizičkom iznurivanju, te da će biti 'prikazan javnosti' onda kada ga budu, po njihovim monstruoznim merilima, dovoljno urušili. Da kad se pojavi, sruši o sebi sliku kao o fizičkoj, moralnoj i vojnoj gromadi...

Biograf generala Mladića kaže da je u neverici primila vest o njegovom hapšenju:

- Javile su mi kolege iz medija, ali kako je informacija pristigla iz Hrvatske, u prvi mah sam pomislila da je reč o još jednom 'kombinovanju'. Međutim, kada je pet minuta kasnije telefon besomučno počeo da zvoni, shvatila sam da je vest ipak istinita. Uprkos svemu, ja još uvek ne mogu da prihvatim činjenično stanje, jer sam verovala da ću ga dočekati na slobodi.
Strazbur čuva Mladića od Haga!
Mladić odbio da primi optužnicu!
Mladić u patikama bez pertli!

Ljiljana Bulatović dodaje da je, videvši najsvežiju fotografiju generala Mladića, stekla utisak da je general namerno mučen.

- Sigurno je da meštani Lazareva ne lažu! Da je takav čovek živeo u njihovom selu, oni bi morali nekada da ga vide. A čuli smo u vestima da ga nikada niko nije video tamo! Zato insistiram da vlast da javnosti odgovor gde je, zapravo, bio general Mladić pre hapšenja? Odakle su ga doveli u Lazarevo? Da li teza Brane Crnčevića da je general bio zarobljen u Bondstilu istinita ili ne? Vlasti su dužne da odgovore na to pitanje - decidna je Ljiljana Bulatović.

S media
Foto: Privatna arhiva Ljiljane Bulatović


http://www.smedia.rs/vesti/vest/65486/Uhapsen-Ratko-Mladic-Ljiljana-Bulatovic-Mladica-prebacili-iz-Bondstila-u-Lazarevo.html

Mladic arrest: What about the NATO war criminals?
26.05.2011

Mladic arrest: What about the NATO war criminals?. 44435.jpegRatko Mladic has been arrested and his extradition to the International Penal Court is under way. As the NATO leaders make their victory speeches, let us ask this question: When is NATO going to stand in the dock and when are its leaders going to answer for their crimes? The answer in a world without international law is very simple: Never.


Photo: NATO officers cavorting with Albanian terrorist Hashim Thaçi

Well, well, Ratko Mladic, a tired, sick old man allegedly suffering from cancer, has been arrested and his extradition is being handled between Serbia and the International Penal Court at The Hague. How interesting. Why didn't they just kidnap him as they did with Slobodan Milosevic and illegally take him to The Netherlands against every fibre of international and Serbian law?

Nobody ever accused NATO of that one. The arrest and kidnapping of Slobodan Milosevic was illegal. It violated the laws of the Republic of Yugoslavia, it violated the laws of the Republic of Serbia because the quorum necessary for authorising such an act was never obtained, therefore the detention of the ex-leader of Yugoslavia and Serbia was illegal and therefore those responsible for such detention were guilty of illegal imprisonment and kidnapping. His death under illegal custody aggravates the crime. Why is nobody bringing this up at The Hague?
Share



So why did Carla del Ponte never appear in the dock? For the same reason that no American citizen will ever appear in the dock - in international law, there are two weights and two measures, because American law does not recognise the right of extradition to The Hague to stand trial. How fortunate. That exonerates Presidents Clinton and Bush and now Obama from standing trial for their war crimes. It does not exonerate them from blame for the crimes they committed however, nor does it free them from prosecution under other legal forums.



So where is the case against NATO for the use of depleted uranium in the Balkans? Where is the case against NATO for the use of depleted uranium in Iraq and where is the case against NATO for the use of depleted uranium in Libya? The use of depleted uranium amounts to a war crime and those responsible for its deployment are war criminals.

Where is the case against NATO for the illegal war against Yugoslavia and its bombing campaign from March 24, 1999 to June 10, 1999, the strafing of civilians (2,500 murdered including 89 children) and wanton destruction of public and private property, outside any declaration of war? Where is the case against NATO for the illegal attack against Iraq, the slaughter of up to one million citizens, the destruction of civilian structures with military equipment, the theft of Iraqi property, the torture, illegal detention, rape and murder of civilians by NATO security forces, all outside any form of legal jurisdiction?

Where is the case against NATO for the illegal bombing of civilian homes in Libya? Where is the case against NATO for the cold-blooded murder of three of Colonel Gaddafi's grandchildren? Since when is precision-bombing a private home paramount to enforcing a no-fly zone and since when is the murder of three children an act which protects civilians from being attacked?

How come NATO can enter a civil war and take sides against the legitimate government forces, against UN law, how can NATO side with Islamist terrorists and continue to perpetrate terrorist acts day after day after day...and nothing happens? Simple: international law does not exist.

So when NATO is in the dock, call me and I shall be impressed. Until then, let us call a war criminal a war criminal, let us call a murderer a murderer and let us state loud and clear that the attempt to murder Colonel Gaddafi is illegal and renders today's NATO leaders liable for criminal prosecution.

Finally, a question for Messrs. Obama, Cameron and Sarkozy: Can you hear the screams of the terrified grandchildren of Colonel Gaddafi every night while you sleep, murdered in their home by one of your brave pilots who precision-murdered them from 30,000 feet?

And congratulations, Serbia. Now you can join the European Union. Wonderful! Stand back and watch your industry destroyed as what you export is assimilated by German industries, watch your agriculture decimated as you are paid not to produce and your production goes to France before you are left with barren fields, stand back and watch the EU label Slivovica illegal because some idiot in Brussels doesn't like it. Stand back and watch your unemployment rate skyrocket, watch a clique of elitists whisked off to cushy jobs in Brussels, watch your prices treble and your salaries stagnate and watch your customs destroyed as you become assimilated first by the EU and then by NATO. You will have to pay for it, you know. The people, not the leaders, of course... Nobody will ask you if you want to join NATO but you will be expected to buy its equipment and participate in its wars.

So congratulations, Serbia. Nice one!



Timothy Bancroft-Hinchey
http://english.pravda.ru/opinion/columnists/26-05-2011/118016-mladic_arrest-0/
Pravda.Ru
превео Миодраг Новаковић

Spoiler:

Реаговања руских медија на хапшење генерала Младића


Ратко Младић је ухапшен и његова екстрадиција Хашком трибуналу, је већ у току… И док НАТО лидери држе „победничке“ говоре, поставимо себи једно питање: Када ће коначно НАТО бити послат на оптуженичку клупу у Хагу, и када ће његови лидери коначно одговарати за властите злочине? Одговор на ово питање, у данашњем свету међународног безакоња, је веома прост: Никада.

Хм, хм, Ратко Младић, преморен и болестан, старац, који наводно болује од рака, је ухапшен и његова екстрадиција је у процесу између Србије и Хашког трибунала. Веома интересантно. Зашто га нису једноставно киднаповали, као што су то учинили својевремено са Милошевићем, и потом илегално отпремили у Холандију, кршећи тако сваку ставку међународног и српског закона?

Никада, нико није позвао на одговорност НАТО због тог чина. Хапшење и киднаповање Слободана Милошевића је једноставно било безакоње. Тиме су прекршени закони Југословенске Републике, такође тим чином су прекршени и закони Републике Србије, због тога што неопходни кворум за ауторизацију таквог чина никада није ни био стављен на дневни ред, због свега тога, киднаповање бившег југословенског и српског вође Милошевића је било незаконито, и сви они који су били одговорни за то, су аутоматски били криви за протузаконито хапшење и киднаповање. Његова смрт у Хашком трибуналу, под сумњивим околностима, само чини горња кривична дела још тежим. Зашто нико не покреће то питање пред Хашким трибуналом?

Зашто на оптуженичку клупу никада није била послата Карла Дел Понте? Из истог разлога, што се ниједан амерички држављанин се никада неће појавити на тој клупи- у међународном закону, постоје два стандарда и два начина вагања правде- на пример: америчко правосуђе сматра илегалном екстрадицију властитих држављана Хашком трибуналу, да се не би суочили са међународном правдом. Како је то згодно.

То унапред спречава америчке председнике Клинтона и Буша, а сада и Обаму, да се икада суоче са правдом за своје …

ЗАШТО СРБИЈА НЕЋЕ У ЕВРОПСКУ УНИЈУ.....




ЧЕКАМО....ТРОЛЕЈБУС,ТРАМВАЈ ,МЕТРО ТИТА,ГОДОА ,ЛИМУН ,УЛАЗАК У ЕВРОПСКУ УНИЈУ...ИЛИ СМО ВЕЋ НАВИКЛИ ДА ЧЕКАМО ДА ДОЂЕМО НА РЕД,САМО ЗА ШТА???

СУДБИНА ЈЕ У МОЈИМ РУКАМА



Da li ga je trebalo uhapsiti ili pustiti, da li je kriv ili ne, to mene ne dotice, njegov problem. Smesni su mi samo ovi sto sad padaju u euforiju, eto sad ce nam biti bolje. Traze vecito neko oprvadanje za svoje neuspehe u zivotu.

Pa ovde se isto zivi,
kad je Sloba na vlasti i kad nije,
kad je rat u Bosni i kad nije,
kad je bombardovanje i kad nije,
sa Kosovom i bez njega,
pre 5 oktrobra i posle,
sa Kostunicom i bez njega,
kad je Radovan Karadzic na slobodi i kad je uhapsen,
sa Crnom Gorom i bez nje,
kad je Mladic na slobodi i kad je u Hagu...
Stalno je isto - stalno je lose!
Bice bolje kad ovde bude boljih ljudi.
Nije dovoljno biti protiv ratnog zlocinca pa odmah za sebe misliti da ste dobri.
Dobri ste kad uradite dobre stvari.
Nista nikom nece pasti s neba, tako da oni koji se raduju ili tuguju za sudbinom ljudi koje i ne poznaju licno, mogu samo da se nadaju da ce im biti dobro od toga. A sutra ce traziti neko drugo opravdanje za licni neuspeh...


(my destiny is in my hands, 27. maj 2011 00:45)
.....И КОНАЧНО
Шта ћемо добити хапшењем Ратка Младића? Добијамо ново понижење Србије и српског народа и то због изнуде које је трајала ,сада већ можемо слободно рећи деценијама . Добијамо губитак самопоштовања, који додуше, није ни тако страшан имајући у виду да је редован и да смо сви на то помало отупели. Добијамо још већи психолошки притисак на млађу популацију која у све већем броју напушта Србију и покушава да заборави којем народу припада. Неоспорно је тешко и мучно припадати овом народу.И када се сад рекапитулирамо хапшење човека у тако бедном стању, каква му је тренутно и земља ,израђеног намученог ,уцењеног,изнуђеног ,чини ми се и помиреног, стичем утисак да гледам Србију која полако са Ратком одлази на вечно тамновање и затвара за собом једну еру пуну барутног дима прашине чамотине новијег доба где је хтела да буде још једном "Велика Србија".... али нема тога !

Може да буде само једна велика америка све са јатацима.

ЖИВЕО 25 МАЈ


Ajmo danas, potomci, abadžija, rabadžija, kalemara, konjušara, secikesa, džeparoša, penzionisanih vojnih lica, pandura, udbaša, propalih predratnih studenata, 'ajmo novokomponovani Crnogorci, Vojvodjani, Bošnjaci, 'ajmo tajkuni, menadžeri koji uče dogovornu i političku ekonomiju na pravnom i ekonomskom fakultetu, 'ajmo akademici, doktori nauka koji ste titule stekli na NOB-u i NOR-u, 'ajde propala radnička klaso koja si kupljena za letovanje i stan u predgradju Beograda, 'ajte pisci, pevači, zabavljači, miljenici milog maršala....'ajte mu danas na poklon, i ne zaboravite da ima još uvek nekih koji se sećaju, i koji pamte. Kako je bilo, i ko je ko bio.

УДБА СВЕ ЗНА !