"car je go"

Koje taj, koji se usudio da kaže "car je go", ili mleko nije ispravno. Da li se Srbija i dalje nalazi u diktaturi, ko sme, da se usudu da kaže suprotno od vlasti. Da je nepolitički građanin objavio informaciju o mleku verovatno bi bio optužen (krivično) da širi paniku, bez obzira na istinu. Da li to znači da istina postoji samo ako objavi vlast ili novine. U slobodnim državama nije važno ko je objavio i gde, jer npr. informacija o mleku mogla je da se objavi na oglasnoj tabli u sreg grada.
Slušamo pojedine političare, mleko je ispravno, ali nije baš u granicama ispravnosti. Slušamo izjave da li će političar da mleko pije ili ne, ministra poljoprivrede Srbije koji se ismejava nauci i građanima. Trebalo bi možda u cilju poslovno-poličkih interesa, da na pakovanju mleka piše štetno po zravlje, pa nek kupi kome treba, kao sa cigarama, ko želi neka se truje, važan je procenat poreskog zahvata. Nije važno koliko košta lečenja tako trovanih građana, jer treba
farmaceutske kuće da profitiraju, treba da profitiraju mediji i medijske agencije, koje će reklamirati farmaceutske kuće i mlekare. U cilju poslovanja trebalo bi možda razmisliti da se legalizuju prodaju nuklearnog materijala, i da na pakovanju piše štedno po zdravlja, pa nek kupi kome treba. Šta sve čitamo, slušano i/ili gledamo putem medija u svetu i Srbiji, prosto rečeno, puna je Srbija naručenog poslovno-političkog novinarstva (vesti).
Najmanje u ovom slučaju čuli smo udruženja potrošača i naučna mišljenja (nauku), koji su
trebali da ukažu na procenat M1 u mleku, i njegovog uticaja na organizam čoveka. Postavlja se jedno klučno pitanje: Da li bi se ovo dogodili, da su svi poštovali politiku kvaliteta od poljoprivrednik, skladištara, stočara i disributera mleka, do nadležnih organa (ispekcija, ministarstva, ...) koji su bili u obavezi da konrolišu iste.