Уметност после Другог Светског рата

Апстрактни експресионизам углавном за подлогу користи платно великих, монументалних димензија, јаке контрасте боја и слободне покрете киста. Овај сликарски покрет настао је у Њујорку The New York School ( Гринвич ) средином четрдесетих година XX века., дакле на америчком тлу. Прве манифестације покрета вежу се за сликара Аршила Горког, који под утицајем уметности надреализма и сликара Хуан Миро и Пабла Пикаса поставља базу форме и израза апстрактног експресионизма. У апстрактном експресионизму се константно тражи идентитет и одговара на питања о људској егзистенцији. Као и у надреализму, теорије психоанализе Сигмунда Фројда и Карла Јунга су интелектуална и предметна основа, а основне идеје овог покрета су личне, унутрашње психолошке бробе, спољашња спрега између човека и природе и тражење духовне равнотеже.
У апстрактном експресионизму форме и текстуре, боје, линије, и прозвољни облици не следе природу ни реалност. Иако је сам процес сликања под директном контролом уметника а који је од велике важности за апстрактне експресионисте, наизглед не постоји контрола. Дозвољене су грешке и случајно настале форме а које иду у прилог комплетног уметничког доживљаја. Представници апстрактног експресионизма су Адолф Готлиеб, Аршил Горки, Барнет Њумен, Вилем де Кунинг, Жан-Пол Риопел, Клифорд Стил, Ли Краснер, Марк Ротко, Франц Клајн, Роберт Мадервил, Ханс Хофман, Филип Гастон, Џексон Полик и други.

Термин апстрактни експресионизам је први пут коришћен на сликама Василија Кандинског 1919, али се касније користи за описивање рада групе сликара, као што смо рекли, који су радили у Њујорку почетком 1940-тих. Уметници као што су Џексон Полик и Вилем де Кунинг произвели су нoви тип слике, у којима интерес лежи у проналажењу директног и аутентичног израза на платну, којим би се могло изразити унутрашње осећање уметника и подсвест. Као што назив означава, много идеја иза апстактног експресионизма преузето је из европског експресионизма, али и надреализма нагласак на спонтану и аутоматску креативност је важно полазиште за уметнике овог покрета. Термин ”апстрактни експресионизам” је врло хетероген и садржи више стилова, рељефа и врсте уметника, и неки уметници који су груписани на основу ове карактеризације нису нужно апстрактни или посебно експресионисти. Другим речима Action painting ( акционо сликарство), Амерички –стил сликања и области боја су други појмови, који се користе за описивање овог правца уметности. Апстрактни експресионизам је је имао свој велики раст 1951 са великом изложбом у Музеју модерне уметности у Њујорку (Museum of Modern Art i New York ) који се звaла "Abstract Paintig and Sculpture in America" ( апстрактно сликање и скулптура у Америци ). Након тога, тајна служба ЦИА разумела је интересовање за апстрактни експресионизам, како је организација изјавила, идеју која је изражавала слободу мишљења и одбрану слободног тржишта САД. ЦИА је у апстрактном експресионизму видела могуће пропагандно средство против комунистичких земаља и социјалистичког реализма. Током 1960-их, покрет је изгубио своју доминантну позицију у свету уметности и био је изазиван и критикован од стране нових праваца као што су минимализам, концептуализам и Поп Арт.

(2.) Превод са данског, Настасија