Праисторијска уметност

ПАЛЕОЛИТ

У овом периоду уметничка подлога је била кора дрвета, дрво, кожа, те уметничка производња из овог периода је изгубљена.

Палеолитска уметност откривена је 1860 - тих година у југозападној Француској палеонтолог Едвард Лартет пронашао је декорисане предмете у пећинама.



У Шпанији су у 1880 године у пећини Altamirana земљовласници открили цртеже. 1895 откривени су зидови прекривени гравурама у пећини La Mathe у Дордонској регији.

1901 у пећини Les Kombareles нађене су гравуре, а у Font de Game, у истој регији, нађени су цртежи.

Године 1902 археолози су признали постојање пећинске уметности. Од тада су се истраживања наставила. Пећина Žave у долини Adrehe ( југозападна Француска ) садржи слике бројних животиња и сматрају се најстаријим пећинским сликама. Пећина је добила име по французу Жан – Мари Жаве, који ју је открио.

1981 у Шпанији, Португалу, Аустралији и јужној Африци, археолози су открили налазишта на отвореном простору.

1994 у североисточном Португалу током реке Коа истраживачи су нашли камење са угравираним људским фигурама, козорозима, дивљим мачкама, коњима, очито чекићом истачкане контуре које су спајали урезујући линије. Палеолитска уметност сврстава се по најпознатијим пећинама:

1.Орињачко доба, пећина: Aurignac у Француској 2.Солитренско доба, пећина: Solutre Polully у Француској 3.Магадаленско доба, пећина: Magdeleine у Француској, и 4. Касно магдаленско доба, пећине : La Magdeleine, Altamira, Niaux.


МЕЗОЛИТ
Пећинска уметност, фигурице и декоративни предмети. У овом периоду уметност је већ сазрела.

НЕОЛИТ ( млађе камено доба)
Неолитски град Јерихон у данашњем Јордану, је изванредан пример високе развијености неолитских људи

За приказ појединих делова животиње пећински уметници су рељефе обликовали глином. Тако је у француској пећини Le Tuc d'Audoubert моделован бизон, док се у пећини Montespan налази тродимензионална скулптура медведа од 700 кг., у иловачи. Радови у глини, пећинске гравуре на плафону, нађени су и на простору Пиринеја.

Ниски и високи рељеф зидног вајарства нађен је само у средишњим регијама Француске. На већини скулптура нађени су и црвени трагови пигмента што значи да су некад били обојени.

У пећини Lasko нађене су и рупе где су могле бити постављене мердевине , због плафона који је био превише висок за сликање. Слике у пећини Lasko дугачке су 5,5 м.

Период мезолита носи три промене од важности за ликовну уметност:

1. Осим животињског света, појављују се и људске фигуре.
2. Напушта се натурализам и приказивање природе.
3. Ликови се поједностављују попут знакова ( стилизација), издужене ноге тркача, једнобојни ликови. Истовремено с појавом друштвене заједнице ( ловци у заседи, гоничи животиња), те у сликама се јавља и композиција.

Исто тако, у Европи, северној Америци и Сибиру пронађени су остаци преносне уметности, резбарије од костију, камена, рогова, модела у глини. Мала скулптура, са увећаним грудима и трбушним делом, позната као фигура Венере, нађена је у централној Европи. Фигура приказује жену која је требала да побуди плодност. Овим фигурама наглашених бокова и груди занемариване су глава и ноге. Такозвана Венера из Vilensdorfa, Аустрија, је један од примера.

Ове фигуре говоре у прилог теорије историчара да је то било време матријархата = мајка, период када је жена водила главну реч у друштву, насупрот патријархату када мушкарац преузима ту улогу

Уметност палеолита приказује човека који успоставља везу са природом од које је одвојен и од које осећа само страх, без способности повезаног мишљења, не знајући шта је узрок а што последица. Отуда магијско веровање у истоветност насликане и праве животиње, или истоветност скулптуре Венере и плодности, те овде се уметност јавља као средство са којим се лакше повезује са светом који га окружује.



Венера из Vilensdorfa, Аустрија