Скупштина усвојила Декларацију о сребреницу .. где ћемо сад ми Срби??

Skupština Srbije je u utorak usvojila Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici. Od ukupno 149 poslanika koji su bili u sali, za deklaraciju je glasalo 127, protiv je bio 21, a jedan poslanik nije glasao.




Deklaraciju su podržale poslaničke grupe "Za evropsku Srbiju", G17 plus, Socijalistička partija Srbije - Jedinstvana Srbija, Partije ujedinjenih penzionera Srbije (SPS-JS-PUPS) i manjine. Protiv su bili poslanici Demokratske stranke Srbije (DSS) i Nove Srbije (NS).

Poslanici Srpske radikalne stranke (SRS) i Liberalno demokratske stranke (LDP) nisu učestvovali u glasanju. Poslanici Srpske napredne stranke (SNS) napustili su salu pre glasanja, kada je i odbijen predlog šefa poslaničke grupe DSS Miloša Aligrudića da poslanici glasaju prozivkom.



U Deklaraciji, Skupština Srbije poziva sve nekadašnje sukobljene strane u Bosni i Hercegovini i drugim državama bivše Jugoslavije da nastave proces pomirenja i jačanja uslova za zajednički život zasnovan na ravnopravnosti nacija i punom poštovanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, da učinjeni zločini više nikada ne bi bili ponovljeni.



Skupština Srbije izražava očekivanje da će i najviši organi drugih država s teritorije bivše Jugoslavije na ovaj način osuditi zločine izvršene protiv pripadnika srpskog naroda, kao i da će uputiti izvinjenje i izraziti saučešće porodicama srpskih žrtava, navedeno je u Deklaraciji.



U četvrtak o deklaraciji o zločinima nad Srbima

Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović obavestila je poslanike da je za četvrtak, 1. aprila u 11 sati zakazala sednicu Kolegijuma republičkog parlamenta, na kome će biti razgovarano o deklaraciji o zločinima nad Srbima učinjenim na prostoru bivše Jugoslavije. Ðukić-Dejanović je rekla da očekuje da će se taj tekst brzo naći pred poslanicima kao posebna tačka dnevnog reda.



U večernjem delu skupštinske debate bilo je više polemika između poslanika opozicije i vladajuće koalicije, ali i među opozicionim strankama, pa se, između ostalog, iz redova radikala čulo da je "Ratko Mladić heroj", dok su poslanici SNS konstatovali da sada SRS određuje ko je ratni zločinac, a ko ne.



Uključite se u diskusiju na Blic online Forumu

Vladajuća većina istakla je da je neophodno preuzeti odgovornost i osuditi taj zločin, ali da to nikako ne znači da će krivica pasti na ceo narod, što su osnovne primedbe opozicije. Oni su istakli da pri tom neće biti zaboravljen nijedan zločin koji je počinjen nad pripadnicima srpskog naroda, i da će donošenje deklaracije o Srebrenici biti dobra osnova da parlamenti drugih država osude zločine nad Srbima.



Komentarišući primedbe Tomislava Nikolića na krivičnu prijavu koju su podneli protiv funkcionera SNS Borislava Pelevića, radikali su kazali da su protiv njega podneli prijavu zbog navoda svedoka na suđenju u Hagu lideru SRS Vojislavu Šešelju da su pripadnici Srpske dobrovoljačke garde učestvovali u zločinima.
Radikali su istakli da je za njih "Ratko Mladić heroj srpskog naroda" i da zato nisu protiv njega podneli krivičnu prijavu, ali protiv Pelevića jesu, jer je bio pripadnik Srpske dobrovoljačke garde.

Nikolić je, na primedbe poslanika SRS da je pre vodio jednu, a sada drugu politiku, rekao da je 14 godina slušao Šešelja, a da je šest godina stranku vodio sam, i da bi radikali, da su ga slušali, sada bili velika stranka, a ne "šaka jada". Prema njegovim rečima, radikali sada u Srbiji određuju ko je ratni zločinac, a ko ne.
Poslanici SRS su ocenili i da se predlog deklaracije koji je podnela SNS suštinski ne razlikuje od one koju su podneli poslanici vladajuće većine.



Vučić: Poslanici SNS će biti uzdržani pri glasanju

Zamenik predsednika Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić izjavio je ranije da će naprednjaci ostati uzdržani u parlamentu u danu za glasanje o Predlogu rezolucije o osudi zločina u Srebrenici.
"SNS ne beži od odgovornosti, ostaćemo uzdržani i nećemo podržati tekst predložene rezolucije, ali to ne znači da ne osuđujemo zločin počinjen u Srebrenici", rekao je Vučić za B92.
Prema njegovim rečima, poslanici te stranke su pokušali da se, kada je reč o osudi zločina u Srebrenici, prvenstveno zbog žrtava, ne ponašaju kao opozicija, već kao odgovorne osobe. Vučić je ocenio da je predložena deklaracija "politički manifest, a ne pravni akt" i da će zbog toga poslanici SNS ostati uzdržani, jer, kako je kazao, moraju voditi računa o interesu građana Srbije.



Na primedbe opozicije da se deklaracijom svaljuje kolektivna krivica na srpski narod, šefica poslanika "Za evropsku Srbiju" Nada Kolundžija je ocenila da se u deklaraciji pruža puna podrška državnim organima zaduženim za procesuiranje ratnih zločina, u čemu naročitu važnost ima otkrivanje i hapšenje Mladića.
"Ako to nije individualizacija zločina, ja ne znam šta je", dodala je Kolundžija i ukazala da radikali svojim nastupima "seju strah kao da nismo u 2010. godini, nego u 90-im".

Komentari čitalaca Blic online

"Nakon što su Srbija i Slobodan Milošević 1994. god. uveli sankcije prema Republici Srpskoj prestaje i njihova odgovornost za nastale događaje. Inače sadržaj i tekst Deklaracije izgledaju kao da je pisao DSS i SRS, možda i bolje. Puno napisano, ništa kazano". - sokrat

"Proći će još jedan dan u besciljnoj raspravi, ko u klin ko u ploču, bićemo još siromašniji, biće otpuštenih, dinar će pasti, još nešto će poskupeti, suma sumarum: Mi sve dublje u živom blatu loše ekonomije, ali šta nas briga bitno da se usvoji deklaracija, koju će nam neko, kada nestanemo kao narod napisati kao epitaf na grobu: Ovde počiva narod koji se odrekao budućnosti, ali je doneo Deklaraciju". - OH

"Ja se uporno se zalažem da sve bivše Republike SFRJ usvoje jednu zajedničku rezoluciju kojom bi se osudili svi zločini nad svim ljudima u toku svih ratova na ovom prostoru. Počev od događaja u Sloveniji do današnjih dana. Ovako se samo Srbija posipa pepelom, a drugi to zloupotrebljavaju. Sastavljanje ovakve rezolucije je veoma teško i dugotrajno, ali je najpoštenije. Sve bivše republike su doprinele da do ratova dođe. - Opet-i-ponovo

Poslanici DSS su u više navrata ponovili da je potrebna samo jedna deklaracija koja će osuditi sve zločine, a među njima, kako su rekli, ako treba kao prvi - zločin u Srebrenici. Oni su izrazili sumnju da će parlamenti drugih država, nastalih raspadom nekadašnje SFRJ, usvojiti sličan dokument i osuditi zločine nad Srbima.

Šef poslaničke grupe LDP Čedomir Jovanović izjavio je da su Međunarodni sud pravde i Haški tribunal utvrdili da je na području Srebrenice izvršen genocid i da parlament Srbije o tome ne treba da ćuti.


"Nema razloga da ćutimo jer niko u svetu nije optužio srpski narod za genocid i niko nije rekao da je Srbija za genocid odgovorna", kazao je Jovanović.
Kako je naveo, LPD je želela drugačiju rezoluciju o Srebrenici, ali ona očigledno nije moguća zato što nema unutrašnjih snaga u društvu i dodao da se presuda Međunarodng suda pravde ne može spomenuti "a da se ne spomene u celosti".



Šefica poslaničke grupe G17 plus Suzana Grubješić rekla je ranije da Skupština Srbije usvajanjem deklaracije o zločinu u Srebrenici osuđuje "fabriku smrti" i ukazala da donošnje tog dokumenta mora da bude iskreno.


"Donošenje deklaracije mora da bude apsolutno iskreno, ona ne treba da ima veze sa EU, politikom, tranzicijom, već sa onim da li možemo da odgovorimo na pitanje da li smo uopšte ljudi", rekla je Grubješić tokom rasprave o tom dokumentu.

Predsednik Jedinstvene Srbije (JS) Dragan Marković potvrdio je da će poslanici te stranke glasati za Predlog deklaracije o osudi zločina u Srebrenici. Marković je rekao da će konsultacije o drugoj deklaraciji, o osudi zločina nad Srbima počinjenim na prostoru bivše Jugoslavije, početi prekosutra, i podsetio da je donošenje te deklaracije bilo uslov da njegova stranka podrži osudu zločina u Srebrenici.



Šef poslaničke grupe SPS-JS Branko Ružić izjavio je da donošenje deklaracije o osudi zločina u Srebrenici hrabar čin i poruka pomirenja. On je tokom rasprave o tom dokumentu u Skupštini Srbije rekao da je veoma važan zahtev SPS-JS da se ne poslanici bave pravnim definicijama zločina, već da postignu što širi konsenzus u sveobuhvatnoj političkoj osudi zločina u Srebrenici, ali i nad Srbima što će i uslediti.
"Prema svim zločinima se moramo odnositi na istovetan način", kazao je Ružić.

Obrazlažući poslanicima predloženu deklaraciju, Kolundžija je na početku rasprave izjavila da će usvajanjem deklaracije o osudi zločina u Srebrenici biti zatvoreno tragično poglavlje nedavne prošlosti i otvorene nove perspektive generacijama koje dolaze, a Srbiji vraćen međunarodni kredibilitet i ugled.



Ona je rekla da je osnovna poruka dokumenta da Srbija ne stoji iza počinilaca tog zločina, da ne pravi razliku između žrtava i da podjednako ceni svaku žrtvu. Prema njenim rečima, poruka je i da Skupština Srbije osuđuje zločin u Srebrenici, izražava iskreno saučešće porodičama žrtava i odaje postu stradalima, kao i da će učiniti sve da počinioci budu pronađeni i procesuirani.



Predlog deklaracije o osudi zločina u Srebrenici predložilo je 114 poslanika vladajuće većine iz poslaničkih grupa "Za evropsku Srbiju" (ZES), G17 plus, Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) i Socijalističke partije Srbije (SPS).

Deklaracija o Srebrenici usvojena u Skupštini Srbije morala je biti usaglašena s Rezolucijom Evropskog parlamenta i morala je da sadrži riječ genocid, jer se presuda Međunarodnog suda pravde upravo odnosi na genocid - izjavila je danas direktorica Fonda za humanitarno pravo iz Beograda Nataša Kandić.

Ona smatra da nije dobro i to što se u ovoj deklaraciji 11. juli ne proglašava danom sjećanja. S druge strane, Kandić ocjenjuje da je Deklaracija ipak dovoljno snažna da će „mijenjati odnose u odnosu na prošlost”.

- Ova deklaracija je ipak postavila jedan standard, priznala taj zločin i odgovornost i to je sada činjenica - potcrtala je Kandić.

Kandić kaže da je najveća pozitivna stvar ta da je ovaj dokument donijet uz jaku podršku Socijalističke partije Srbije. To je partija koja je, podsjeća Kandić, bila na vlasti u vrijeme svih zločina i genocida i čiji je predsjednik bio optužen za genocid.

Direktorica FHP-a stava je da će deklaracija u neko dogledno vrijeme utjecati na promjenu stavova i mišljenja javnog mnijenja u RS te da će izazvati u tom bh. entitetu ozbiljno preispitivanje stavova i mišljenja u odnosu na prošlost.

- Deklaracija o Srebrenici je jasno pokazala da postoji neka crta i da preko te crte Srbija ne može povlađivati zahtjevima iz RS - istaknula je Kandić.



Subašić: Ne može se riječ genocid zamijeniti riječju zločin

Predsjednica Udruženja „Pokret majki enklava Srebrenica i Žepa” Munira Subašić, komentirajući usvajanje Deklaracije o osudi zločina u Srebrenici u parlamentu Srbije, kazala je da se stvari nisu nazvale pravim imenom, te da se ne može zamijeniti riječ zločin s riječju genocid.

Ona je istaknula da je Međunarodni sud pravde presudio da se desio genocid, da majke koje su doživjele genocid znaju da je bio stvarno genocid, da je Haaški tribunal presuđivao nekim zločincima za genocid, te da je Sud u BiH također presuđivao nekim zločincima.

Međutim, dodala je, da joj nadu daje to da su neki parlamentarci govorili pravu istinu i da su mnoge nevladine organizacije osudile ono što se desilo.



Belkić: Bez riječi „genocid” deklaracija gubi na težini

- Usvojena Deklaracija o osudi zločina gubi na svojoj težini bez riječi genocid - prokomentirao je usvajanje Deklaracije u Skupštini Srbije član Predsjedništva Stranke za BiH i potpredsjednik ove stranke Beriz Belkić.

Dodao je da Deklaraciju nakon svih ovih godina „natezanja i navlačenja, načina rasprave, manipulacija i spekulacija te lobiranja međunarodne zajednice o ovom pitanju” nije shvatio kao iskrenu.

Ipak, pojasnio je, ne može se osporiti da usvajanje Deklaracije nešto znači za ukupne odnose između BiH i Srbije.



Salkić: Žalosno je da neki još govore da se nije desio genocid

Evidentno je da u Srbiji još ne postoje toliko jake snage da mogu pokazati snagu da se u tamošnjoj skupštini jasno osudi genocid koji se dogodio u Srebrenici, ocijenio je danas šef Kluba poslanika SDA Ramiz Salkić.

- Ukoliko se u srbijanskoj deklaraciji ne spominje riječ genocid, ona se onda ne može dovoditi u kontekst presude Međunarodnog suda pravde niti u kontekst Rezolucije Evropskog parlamenta, koji su jasno kazali da se u Srebrenici desio genocid - naglasio je Salkić u izjavi novinarima u Banjoj Luci.

Ističući da je djelimično pratio izlaganja pojedinih poslanika Narodne skupštine Srbije tokom rasprave o Deklaraciji o Srebrenici, Salkić je ocijenio da je „žalosno da nakon svih ovih godina, još postoje ljudi koji kažu da se u Srebrenici nije desio genocid”.

Mišljenja je i da srbijanska deklaracija nema tu snagu kakvu bi imala da se spominje riječ genocid i sigurno ne može biti satisfakcija žrtvama, ako je, kaže, neko i želio da do toga dođe.

- Oni koji su predlagali tu deklaraciju mislim da nisu imali snage da riješe to pitanje kako je tražio Evropski parlament i Međunarodni sud prave i žalim zbog toga. Ali se isto tako nadam da će ta deklaracija doživjeti svoje promjene, kada demokratske snage u susjednoj nam Srbiji budu toliko snažne da i javnost u Srbiji prihvati da se u Srebrenici desio genocid, koji je najstravičniji zločin nakon Drugog svjetskog rata i to ne zbog toga da bi se samo osudio već da bi tamošnja javnost postala svjesna i činjenično i na svaki drugi način da je u Srebrenici bio genocid, ne da bi neko rekao da su Srbi genocidan narod, već zato da su neki uime njih to činili te da Srbi kao narod ne dozvole da se to u budućnosti ponovo počini protiv bilo koga - zaključio je Salkić.

Independent: Bošnjaci će reći da se ništa nije promijenilo

List „Independent” izvještava da se Deklaraciji, koja je bila predmet žestoke debate, s jedne strane protive nacionalisti, dok je Bošnjaci, s druge strane, odbacuju tvrdeći da ne ide dovoljno daleko.

Masakr koji je 1995. godine izvršila vojska bosanskih Srba u Deklaraciji se snažno osuđuje, upućuje se izvinjenje što Srbija nije učinila više da ga spriječi, ali se ne pominje riječ 'genocid', što je bio ustupak nacionalistima.

Autor komentara u „Independentu” ističe da Srbijom danas vladaju potpuno drugačiji ljudi od onih koji su bili na vlasti u vrijeme kada je izvršen zločin u Srebrenici.

Oči mladolikog predsjednika Borisa Tadića usmjerene su ka Evropskoj uniji (EU). On želi da povuče crtu između svoje Srbije - moderne, evropske i dobrosusjedske zemlje i paranoidne, militarizovane, mafijaške države Slobodana Miloševića.

Drugo je, međutim, pitanje, kakav će uticaj svi ovi potezi imati na Bošnjake. Izostavljanje riječi 'genocid' će ih razljutiti, ali vjerovatno je za njih najvažnije od svega da je Ratko Mladić i dalje na slobodi. U tom smislu, Bošnjaci će reći da se ništa nije promijenilo, smatra „Independent”.

Times: Srbija preuzela minimalnu historijsku odgovornost

„Times” konstatuje da je uprkos tome dobrodošlo usvajanje Deklaracije u kojoj se osuđuje to što se dogodilo u Srebrenici i upućuje izvinjenje, iako je riječ o preuzimanju minimalne istorijske odgovornosti za zločin bez premca u posljeratnoj Evropi.

Istina o Srebrenici je važna, kako za porodice žrtava, tako i za politički razvoj Srbije i regionalno pomirenje. To je način da se obezbijedi da se ksenofobija i atavizmi koji su u prošlom vijeku ranili Evropu nikada više ne ponovi. Riječi, međutim, nisu dovoljne. Srbijanske vlasti konačno moraju da uđu u trag Mladiću i da ga uhapse