Економија или економска политика

Bolje biti tajkun nego ministar!

Kurir istražuje ko su najbogatiji srpski biznismeni koji su pre pravljenja velikog novca karijeru počeli u politici
BEOGRAD - Milioneri na Forbsovoj listi, vinogradari, trgovci drvetom, žvakama, nekretninama, strujom, mesom, automobilima, sportskom opremom, savetnici i brokeri...

Ovo su samo neka zanimanja kojima se bave najsposobniji među nekadašnjim srpskim političarima koji su se „odmetnuli“ u biznis. Kurir je istraživao ko su najpoznatiji srpski biznismeni koji su se nekada bavili politikom, a danas su na čelu uspešnih i poznatih firmi. Zanimljivo, niko od njih (sa izuzetkom Nebojše Čovića) nije želeo da odgovori na pitanje koliko im je politika pomogla u biznisu.

Miroslav Mišković bivši potpredsednik Vlade (tokom šest meseci 1990)

vlasnik „Delta holdinga“, najveće privatne kompanije u Srbiji koja se bavi agrarnom proizvodnjom, proizvodnjom hrane, maloprodajom, izvozom, uvozom, zastupanjem inostranih kompanija, distribucijom robe široke potrošnje, prodajom automobila, razvojem nekretnina, finansijskim uslugama i uslugama osiguranja
firma posluje kroz pet celina: „Delta M grupa“, „Delta Đenerali osiguranje“, „Delta sport grupa“, „Delta MC grupa“ i „Delta star grupa“

Milan Beko bivši ministar za privatizaciju (od 1997. do 1999)

pominjan u javnosti tokom privatizacije fabrike mineralne vode „Knjaz Miloš„, stajao je iza jednog od ponuđača investicionog fonda „FPP Balkan limitid“ kao savetnik
počeo kao direktor marketinga u privatnoj marketinškoj agenciji „Spektra“; ubrzo je postao vlasnik „Spektre“, u koju je došao i Vladimir Popović Beba, bivši šef Biroa za informisanje Đinđićeve vlade
vlasnik firme „Di Bek“ koja se bavi trgovinom proizvodima od drveta, hranom i žvakama
l pre tri godine njegovo ime pominjano u privatizaciji „Večernjih novosti“

Vojin Lazarevićministar bez portfelja u vladi CG (od 1998. do 2000)

trgovac strujom i nekretninama, vlasnik „Rudnap grupa“ i suvlasnik kompanije „Singidunum“
jedan od najuticajnijih poslovnih ljudi u Srbiji, čiji poslovni interes ide od trgovine naftom, električnom energijom i nekretninama do bankarstva
jedan od osnivača londonske kompanije EFT, koja se bavi trgovinom strujom, 2005. se poslovno razišao sa suvlasnikom Vukom Hamovićem

Nebojša Čovićbivši potpredsednik vlade (od 2001. do 2004)

zajedno sa suprugom većinski vlasnik Fabrike metalnih proizvoda (FMP)
vlasnik košarkaškog kluba FMP
„Politika mi nije prvobitno zanimanje. Kad se bavite javnim poslom, stičete prijatelje, ali i neprijatelje. Upoznajete različite ljude i onaj ko kaže da mu politika nije pomogla - laže. Laže i onaj ko kaže da mu je politika mnogo pomogla. Meni koliko je pomogla, toliko je i odmogla“, kaže Čović za Kurir

Aleksandar Vlahović bivši ministar za privatizaciju u vladi Zorana Đinđića (od 2001. do 2004)

nakon ministrovanja osnovao privatnu firmu „Eki investment“, koja se bavi savetovanjem i investiranjem
član je UO Erste banke, jedan od direktora u „Pluto kapital“ investicionom fondu, član UO „Garant“ penzijskog fonda, član UO Privredne komore Beograd, član Srpskog poslovnog kluba „Privrednik“, član predsedništva Saveza ekonomista Srbije, počasni predsednik Asocijacije akcionarskih preduzeća Srbije, član Italijansko-srpskog poslovnog saveta, član Udruženja američkih procenitelja
Vlahović je i predsednik SD Crvena zvezda, član predsedništva KK Crvena zvezda i Odbojkaškog saveza Srbije
trenutno je poslanik DS u Skupštini i član Političkog saveta DS

Dušan Mihajlović bivši ministar policije (od 2001. do 2004)

od 1996. predsednik UO firme „Lutra a.d.“, koja se bavi stočarstvom, preradom mesa, tovom junadi i svinja, proizvodnjom i prodajom svežeg mesa i mesnih prerađevina, pekarstvom, štamparskom i marketinškom oblašću
bio savezni poslanik i predsednik Odbora za kreditna i monetarna pitanja Veća republika u saveznoj skupštini
jedan od osnivača Nove demokratije - Pokreta za Valjevo i Nove demokratije - Pokreta za Srbiju
autor knjiga „99 odgovora“, „Evo ruke“, „Kuda i kako“, „Povlenske magle i vidici“...

Danko Đunić bivši potpredsednik savezne vlade i ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom (tokom 1997. i 1998)

suvlasnik kompanije „Eki investment“ i suvlasnik televizije Avala
prvi čovek revizorsko-konsultantske kuće „Dilojt i Tuš„ u Srbiji i regionu, koja je bila privatizacioni savetnik u prodaji mnogih domaćih kompanija
Sredinom 2008. Đunić je dao ponudu za otkup 48,09 odsto akcija Ekonomskog instituta za 32,3 miliona dinara. U međuvremenu postao je predsednik upravnog odbora te institucije. Institut je tada ostvarivao dobit od 532.000 dinara, a kapital preduzeća procenjen je na 39,5 miliona dinara

Bogoljub Karić bivši ministar bez portfelja (tokom 1997. i 1998)

nekada vlasnik BK grupe u čijem je sastavu godinama bio i najveći operater mobilne telefonije Mobtel, BK televizije, BK univerziteta i Astra simita
počeo 1978. registrovanjem firme „Kosovo univerzum“, koja je pravila značke i priveske, a potom i poljoprivredne alatke
Protiv Karića je 2006. pokrenut krivični postupak zbog sumnje da su državu oštetili za nekoliko desetina miliona evra. Tada je Bogoljub i napustio Srbiju

Goran Novaković bivši ministar energetike (od 2001. do 2002)

tokom afere o „energetskoj mafiji“ radikali ga optuživali da je, zajedno s vlasnicima EFT Vukom Hamovićem i Vojinom Lazarevićem, trgujući strujom oštetio državu za milione evra
jedan od vodećih graditelja ekskluzivnih stanova na Dedinju preko investicionog fonda „Meridijan grupa“
suvlasnik preduzeća „Zmaj“, pojavljivao se i u privatizaciji IMT
spekulisalo se da je bio zainteresovan za hotel „Atlas“ na Kopaoniku
živi na relaciji London-Beograd i bavi se trgovinom naftom i strujom

Radoman Božović bivši premijer (od 1991. do 1993)

direktor brokerske kuće „B&C investment’’
u vreme dok je bio direktor „Geneksa“ samo za opremanje kabineta od 200 kvadrata potrošio više od milion tadašnjih maraka
bio predsednik saveznog parlamenta; još se pamte njegove svađe s Vojislavom Šešeljem, koji ga je u saveznoj skupštini polio vodom
predavao na Ekonomskom fakultetu u Novom Sadu i Subotici
lbio savetnik nekoliko inostranih banaka, kao i predsednik Teniskog saveza Jugoslavije
„Pozovite me neki drugi dan, pa ćemo pričati. Neozbiljno je o tako ozbiljnim temama razgovarati usred ručka“, poručio za Kurir

Slobodan Radulović potpredsednik vlade (od 1997. do 1998) bivši direktor „C marketa“ i direktor firme „Primer C“

bio visoki funkcioner Nove demokratije, stranke Dušana Mihajlovića
u bekstvu (sumnja se da se krije u Španiji), sudi mu se u odsustvu u procesu protiv „stečajne mafije“
Specijalni sud je sredinom prošle godine blokirao Radulovićevu imovinu; zaplenjen stan od 106 kvadrata u Šantićevoj ulici u Beogradu, procenjen na 200.000 evra, i vikendica na periferiji grada
l pokrenuta istraga o njegovim bankarskim računima u inostranstvu

Zoran Živkovićbivši ministar policije (od 2000. do 2003) i premijer posle ubistva Zorana Đinđić (tokom 2003. i 2004)

preko firmi „Milenijum“ i „Interfejs“ pružao marketinške usluge i usluge konsaltinga
bavi se uzgojem grožđa i proizvodnjom vina; poseduje „Kuću vina Živković“ i vinograd od 47 hektara u Krčedinu
iako je do 2003. „živeo od državne plate“, danas tvrdi da mu je država subvencijama pomogla u podizanju i sadnji vinograda


А ја да додам, најбоље бити бивши министар, а сада тајкун !!! Романа Божовића сви заборависте !!!