Путовање Симона Клемента кроз северозападне крајеве наше земље 1715 године

Путовање Симона Клемента кроз северозападне крајеве наше земље 1715 године

Увод

У рукописном одељењу Библиотеке Британског Музеја у Лондону, у „Каталогу додатака рукопи-сима у Британском Музеју у годинама 1854—1875" (Catalogue of the Additions to the Manuscripts in
the British Museum in the years MDCCCLIV— MDCCCLXXV), VOL.. II, Лондoн 1877, у одељку „Егертонови рукописи, добивени 1861 године" (Egerton Manuscripts acquired in the year 1861) налази се под бројем 2167 (Еg. 2167,) рукопис који носи наслов: „Дневник, Симона Клеменша и тако даље", то јест : — „0 Томе шта сам значајнога нашао путујући у Беч са Господином, Пишербуром", од 13 јануара до 25 фебруара 1710; — „О мојим путовањима По Доњој Угарској, Славонији, Хрватској, Фриулима, Крањској и Штајерској", од 19 јула до 30 септсмбра 1715; — „О мојим путовањима од Беча, кроз Аустрију, Баварску, Горњу и Доњу Саксонску и Вестфалију у Холандију", од 11 новембра до 1 фебруара 1716. Аутограф. Види Слонове рукописе, бр. 3811. Хартија. Мала осмина.1
___________________________________________________________

20 [август]. — Загреб сам оставио у три сата по подне. После од прилике три миље прешли смо Саву на једноме чамцу и ушли смо у Хрватску [siс]. Ова је река овде на педесет до шесет јарди широка, а вода јој је зеленкасте морске боје. Путовао сам доста журно, скоро шест часова, док нисам дошао у Јастребарско (Jastravarsko) [данас познатије под именом Јаска}, градић са око сто сиромашних кућа и са лепим замком баш поред себе, у коме станује нека одлична особа. Ноћио сам код поштара и било ми је доста удобно. Околина овога места и цео пут до Карловца су врло лепи.

____________________________________________________________

Ми не знамо колико је српског народа дошло том приликом у Будим и његову околину, али изгледа да га је дошло врло много. Док о његовом броју у местима око Будима немамо никаквих података, о Будиму има нешто помена из којих се може закључити да га је и око њега морало бити у великом броју. Само у Будиму, у Српској Вароши (Rascian Town, Raczvaros), било је, 1715 године, вели један енглески путопис из тога времена, 1500—2000, понајиише бедних, од блата иачињених, и сламом покривених колиба, у којима станује на 20.000 српских душа. „Ови су Срби (Rascians), вели се у путопису далље, расути свуда по околипи и увек су настањени одвојено од Мађара и Немаца, задовољавајући се да живе по две или три фамилије заједно у овим сиромашним малим кућама, да би Леди Монтеги наводи још већи број Срба у Будиму. Она вели да ју је гувернер Будима уверавао да у „великом броју ситних кућа или још боље колиба" у Српској Вароши може бити на 12000 бораца1). Руски путник, Василије Григорович Барски, који је 1723 године био у Будиму, вели да ту живи „много Срба".
Српски народ, који је приликом Велике Сеобе. дошао у Будим и околину био је наша елита: оно што је заузимало највиши положај и што је представљало нашу свест и нашу имућност. Ту је на првом месту патријарх Арсеније III Чарнојевић, велика личност и по своме високом црквеном положају и по улози коју је играо у српском народу у она бурна и критична времепа. Ту су, даље, калуђери и свештеници, тадашњи први људи у народу и по верском угледу, и по својим интелектуалним способностима и своме националиом раду. Ту су и истакнути трговци, занатлије и богати људи из народа. Између оних 20.000 људи, што су становали у оним „бедним, од блата начињеним и сламом покривеним, колибама" у Српској Вароши у Будиму, казује помињати енглески путопис из 1715 године, било је и „врло богатих људи". Њихово се богаство види и из њихових тестамената и из инвентара ствари, које су имали).