Не у НАТО - кажу Руси

Одлука о НАТО је на Србији

Горан ЧВОРОВИЋ, 31.01.2010

РУСКИ народ не би могао да схвати одлуку пријатељског српског народа уколико би Србија одлучила да уђе у НАТО, каже, у интервјуу за "Новости", председник комитета за међународне односе руске Думе и потпредседник Парламентарне скупштине Савета Европе Константин Косачев. Ипак, наглашава:
- То је одлука коју ће донети српски народ и нико не треба ни да покушава на њу да утиче. Друго, та одлука треба да буде донета у демократској процедури, а ја мислим да је најдемократскија процедура - референдум, у случају да то питање уопште постане актуелно.
* Ваш став о томе је јасан...



- Моје мишљење је да је НАТО одговоран за највећи, најтрагичнији проблем Србије данас - за Косово. Евентуална одлука Србије да се придружи НАТО била би за мене несхватљива. Значила би да српски народ прихвата акције НАТО према бившој Југославији и да прихвата независност Косова. Али, још једном, на српском народу је да одлучи.
* Ако Србија ипак постане чланица НАТО, да ли би то нешто променило у односима Москве и Београда?
- Верујем да би то утицало на наше односе. Ми смо снажно подржавали Србију, у различитим ситуацијама, и то не зато да бисмо задржали Србију близу Русије да не би ушла у неку другу организацију. Ми искрено подржавамо Србију, из историјских разлога, али и зато што исто тумачимо међународно право, које је, у случају Косова, прекршено једнострано проглашеном независношћу. За нас би, дакле, таква одлука била несхватљива и имала би негативан утицај
на односе између Русије и Србије.
* А да ли је реално да Србија постане чланица НАТО?
- Надам се да није. За мене лично то би било разочарање. А за земље унутар НАТО, које имају одговорност за НАТО операцију на Косову, веома важан геополитички пројекат је да се Србија прикључи НАТО и да се тако заврши веома проблематичан период у његовој историји.
* А, да ли би улазак Србије у ЕУ нешто променио у односима с Русијом?
- Имамо веома занимљиво искуство с другим источноевропским земљама које су се придружиле ЕУ. На почетку је постојала извесна забринутост због могућих последица за односе Русије са тим земљама. Сада нам искуство показује да се ништа драматично не догађа ако се све добро припреми и ако се постојећи споразуми замене другим споразумима који су компатибилни с прикључењем ЕУ. И то функционише. Дакле, у случају да је тај процес добро припремљен, не видим никакав проблем за чланство у ЕУ.
* Како ће питање Косова да буде решено у Савету Европе?
- Главне компетенције Савета Европе и његове Парламентарне скупштине су стандарди на пољу људских права, а не статус. Дебате претходних година су, нажалост, показале да Парламентарна скупштина Савета Европе није потпуно независна. Некада ми се чини да је неке земље, које су одлучиле да се прво реши питање статуса, користе да би оправдале ту одлуку. То је било погрешно.
* А шта би било исправно?
- Верујем да најбољи допринос који ова организација може да пружи јесте да се поново концентрише на стандарде. А они - људска права, демократија, изборни систем, заштита националних мањина - на Косову су на веома ниском нивоу. Ова скупштина би требало да се врати на дискусију о стандардима, а то би могло да реши и питање статуса. Све друго је у чистој супротности са резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација.

КОСОВО НЕМА ПЕРСПЕКТИВУ
* Верујете ли у нове преговоре о будућем статусу Косова?
- Много тога ће зависити од одлуке Међународног суда правде. У случају да одлука буде у корист Србије, то би било неизбежно. У супротном, било би, наравно, много теже. Али, ситуација је тренутно потпуно блокирана. Косово нема перспективу за чланство у Уједињеним нацијама или Савету Европе и неће је ни имати. То није нормална ситуација, а може да траје и деценијама, што нигде не води. Зато заиста подржавам обнову преговора и дијалог.

kaliKladovo
(trgovac)
01. фебруар 2010. у 06.44
Skoro sve NATO clanice priznale Kosovo a mi o clanstvu u NATO,to samo nasi debili(SPS,DS i Gej 17) mogu tako nešto da rade.

PlaninskiVetar
01. фебруар 2010. у 09.59
Од 5. октобра наовамо, са малим варијацијама, Србијом влада режим који управо тако размишља. Војску која је 78 дана успешно одолевала најмоћнијој војној коалицији на свету су „реформисали” до глади и ништавила. Садашњи министар, којег неки само пола у шали зову ШуНАТОвац, вели да Србија мора да ратује у Авганистану - али да нипошто не сме да ратује да би одбранила себе и своју територију! Исто мисли и некадашњи министар војни а сада председник, Борис Тадић.

PlaninskiVetar
01. фебруар 2010. у 09.54
Небројени су злочини над Србима хришћанима на Косову и Метохији, данас извршили терористи Шиптари муслимани, „убијања, одсецање глава, паљевине, бомбашки напади, касапљења, силовања, киднаповања, тортуре, рушење и скрнављење светиња – цркава и манастира (преко 150), крађе, сакаћења, застрашивања, прогони...”.

Горе од тога је, међутим, што је «све то НАТО омогућио, злочинце толерисао, правду газио. Хладна дистанца снага КФОР-а, сигнал непогрешиво и намерно дат злочинцима УЧК-а, био је, уствари, сигнал за извршење тихог и методичног програма елиминације. Тај програм је кулминирао у мартовском погрому 2004. године, када је цело Косово било у пламену, док је НАТО то мирно посматрао

Српски народ сматра да је боље и да нестанемо са лица земље, него да на то пристанемо, јер народ без части, поноса и националног достојанства је једно велико ништа, обична крпа за пљување. Улазак Србије у НАТО био би највећи суноврат, несрећа и највеће понижење српског народа у његовој историји. Уверени сaм да Србија то себи никада неће дозволити

Srbija u NATO bez Kosmeta


Дешавања на српском географском простору, политичка, економска, верска …, одувек су изазивала велику пажњу у руској јавности. Руси, историски, сматрају Србију својим јединим искреним савезником на Балкану.

из Москве за новинар.де Младен Олуић, 19.02.2010

+++

Преносим текст познатог руског геополитичара и публицисте Георгија Героева, у светлу најновијих дешавања у српском друштву. Чланак је изашао пре одлуке о уклањању владике Артемија са чела Рашко-призренске епархије. Утолико је и значајнији, јер указује на могуће мотиве тог острашћеног чина.

Службени Београд се полако али сигурно креће ка интеграцији у евро-атлантске структуре. Либерално руководство Србије спрема се да се придружи НАТО-у, чак и без референдума. Најтужнија ствар је да је на страни либерала стало и тренутно руководство Српске православне цркве. Како је планирано у западним центрима моћи, управо садашњим челницима Цркве, ће бити додељена готово одлучујућу улогу у предстојећем геополитичком спектаклу.
Стални представник Русије при НАТО Дмитриј Рогозин се (6 Фебруар, 2010) неочекивано обратио властима у Србијји: “Ако Београд жели да постане члан НАТО-а, он ће морати да призна независност Косова, у ком случају ће Русија бити приморана да промени свој став по овом питању.”

“Генерални секретар НАТО, Андерс Фогх Расмуссен је недавно рекао да уколико Србија жели у ЕУ, не мора прво да се придружи НАТО-у. Осим тога, тешко је схватити како можете да разговарате о чланству, када се Београду и данас могу видети трагови од НАТО бомбардовања пре десет година. Ту је и проблем Косова, чија независност је призната од већине земаља НАТО-а. Поред тога, постоји проблем демонизације српског народа, грубе антисрпске политике дуплих стандарда Запада према учесницима рата на простору бивше Југославије … Да ли су све ово заборавили? Русија, једноставно не разуме избор Србије у корист НАТО-а у светлу овога што сам управо набројао. “- рекао је Дмитриј Рогозин.

Питање уласка Србије у Северноатлантску алијансу већ одавно је актуелан у српском политичким круговима, управо у тим круговима, који је данас окружују густим прстеном актуелног председника Србије Бориса Тадића. А они, су на жалост, данас већина.

Данас је српски народ, његова огромна већина, против уласка у НАТО. И уколико буде референдума, о овом питању, то са великом вероватноћом можемо утврдити, да српски народ неће подржати иницијативу Владе. Рогозин је правилоно рекао, да у Србији и данас постоје трагови НАТО бомбардовања, и да то Срби нису заборавили. Али нису само трагови бомбардовања аргумент зашто обични грађани Србији одбацују чланство у НАТО-у. По том питању и даље остаје кључни проблем непризнавање независности Косова. Преко НАТО-а, Брисел ће веома лако повући линију испод проблематичног питања и не замарати се више њиме у овом региону. Штавише, чланство Србије у НАТО-у би омогућило Западу и САД-у, да коначно истерају Русију са Балкана, и стави коначну тачку на питање дуготрајне конфронтације. Као и чињеница да потенцијални српски регрути, као топовско месо, неће бити на одмет. А то што се на хоризонту формирала могућност сукоба са Ираном, само јача жељу у Бриселу да у својим редовима регрутују нове чланове.

Трагично, референдума о приступању Србије НАТО-у, неће бити, јер је осуђен на неуспех. Знајући ово, Тадић и његови сарадници, улажу велике напоре, како би се Срби предомислили.

Значајно место овде игра, наметнута реторика о томе да је НАТО, генерално – нешто добро. На пример, изјава Александара Чортића, посланика из владајуће коалиције и члан Одбора за безбедност:

“Ако Русија развија сарадњу са НАТО-ом, и има сталног представника у НАТО-у, не разумем зашто Србија не може да појачају сарадњу са НАТО. У овом случају, верујем да би Србији улазак у НАТО помогао да мирно реши проблем Косова“.

Следећим кораком на путу Србије ка НАТО-у … јавља се избор новог српског Патријарха Иринеја (Гавриловић). Одмах желим да се оградим – то што ја повезујем питање уласка Србија у НАТО са новим патријархом, то је моје лично виђење, и могуће је да грешим, време ће показати.

За Србе, Православље је данас, као и одувек, било важан фактор не само њиховог духовног живота, већ и кључни политички тренутак, јер и сама српска држава, дугује своје постојање управо Српској православној цркви. А косовска земља - колевка ове државе, тако да је овај регион често изједначаван са духовном суштином српског народа.

И управо због тога, Патријарх је не само највиши духовни положај у држави, већ и духовно-политички лидер. Ауторитет предходног Патријарха Павла (Стојчевића) у земљи је био безизмеран. Он је уживао тако бесконачно поштовање код Срба да су га се власти бојале. А знајући да се врло активно борио за очување Косова у саставу Србије, нико није смео да чини никакве нагле потезе у том правцу, како не би изазвао јавне немире.

Данас су Срби добили за Патријарха човека, који максимално одговара тиму Бориса Тадића.

“Као председник Републике, искрено се надам да ћемо радити заједно за добробит свих и изградњи бољег и праведнијег друштва за све грађане Србије”- рекао је српски лидер у својој честитки одмах након избора Иринеја.
У Србији се Иринеј Нишки преставља као човек, који ће Српску православну цркву водити на неутралан начин. Тадићев тим се нада да ће нови патријарх да преокрене Цркву из чувара српске државности, у обичну културно-просветитељску организацију. А ако се то деси, Црква ће, под јаким упливом државе, одступити са Косова, као и народ који се буду тамо затекао. Неће имати више ништа да брани.

И тако ће народ, од српских патриота постати обични европљани, без рода и племена, без отаџбине и вере.

Да не бих био неоснован у својим прогнозама, навешћу неколико примера који карактеришу новог патријарха, као човек који подржава политику садашњиег председника Бориса Тадића. На пример, током своје прве конференцији за новинаре, која је одржана одмах након његовог избора, Иринеј Нишки је изразио став Српске православне цркве у вези улазака Србије у Европсу унију:

“Наша земља кроз своју историју налазила се у Европи. И надам се да ће Европа поштовати наше традиције и нашу српску православну веру. Ми немамо разлога да се плашите од Европске уније “.

Након ове изјаве, нови патријарх је говорио новинарима о свом предстојећем сусрету са председником Србије, где је посебно нагласио да - државе и цркве морају да помажу једни друге:

“Ми смо једна целина и један организам, и треба да помоажемо једни другима. Државе мора да уради свој посао, црква, као што сви знају - свој, али заједно правимо један општи курс. “

Даље, на питање једног од новинара, како он, као нови патријарх, види могућности да Србија приступи НАТО-у, он је јасно ставио до знања да ово питање треба да одговоре грађани Србије, на референдуму.

Овде, као благу дигресију, морам да приметим да жеља новог патријарха за одржавање референдума по питању Србија – НАТО, говори о томе, да је за њега питање независности Косова и Метохије, одавно решено. А решење, нажалост, није у корист Срба. Једина ствар, која га тренутно забрињава у јужној српској покрајини, јесте његово устоличење, које је заказано у Пећкој патријаршији за 25. април ове године.

“Надам се да ће бити довољно разумевања у вези путовања у у центар наше Цркве и да браћа са Косова неће ово схватити као провокацију, већ да се овом свечаношћу само наставља традиција древних устоличења наших патријарха,” - рекао је Патријарх Иринеј на својој првој конференцији за новинаре.

Још један моменат, који овде желим да осветлим, јесте став Патријарха Иринеја према могућности посете папе Бенедикта XVI Нишу, која се планира 2013 године: “Годишњица Миланског едикта је добра прилика поглаварима цркава за сусрет и разговор.”

Дозволите ми да објасним шта они значе. Током своје званичне посете Италији председник Србије Борис Тадић састао се са Попе Бенедиктом XVI и имаo приватни разговор са њим. Једна од главних тема разговора је била подршка Ватикана, зa улазак Србијe у Европску унију. Они су такође разговарали о питањима и развоју билатералних односа. У том случају председник Србије је нагласио посебан значај политичке сарадње - “хришћанске присутности у југо-источној Европи и екуменског дијалог између католичке и православне цркве“.

За предстојећу посету Попе Бенедикта XVI изабранa је у 2013-a година. Управо тада ће бити обележено 1700 година Миланског едикта - документа којим су одобрене верске слободе за хришћане у Римском царству. Аутор едикта је цар Константин Велики, који се родио у граду Нишу, у Србији. По мишљењу Папе Бенедикта XVI, то је веома погодана прилика за такав дијалог.

Све ово још ништа не значи, али не треба заборавити да су таква приближавања хришћанских цркава, која су се десила током неколико векова, спроведено само уз један услов - признање врховног примата Папе.

То јест, Борис Тадић је предао Српску православну цркву у руке Ватикану, у замену за подршку своје политике. А нови патријарх, са жаљењем ово контстатујем, на жалост подржао је Бориса Тадића и такав његов курс.

Дакле, можемо да сумирамо – дани проблем, захваљујући либералним ставовима новог патријарха решиће се сам по себи. Албанцима остаје да на крају само истерају све нежељене ван Косова и да настави изградњу своје нове државе. Али, онда ће се десити следеће - оно што је некада била Србија, од ње ће остати само име.

Младен Олуић, 19.02.2010

Тадићева недавна изјава да улазак Србије у НАТО није на дневном реду, нити ће се он догодити до 2012 док траје мандат овој влади је охрабрујућа – ако није нека његова нова обмана

Нова руска стратегиjа шанса за Србиjу

Да је Србија земља чуда видело се недавно када се у јавности повела кампања за приступање НАТО пакту, што подразумева и удаљавање од српског историјског савезника Русије. Незаобилазни министар одбране Драган Шутановац, бројне невладине организације и прозападни медији почели су на сав глас да образлажу „предност“ приступања Северноатлантском савезу.



Овој хорској кампањи утеривања Србије у НАТО сасвим отворено придружила се и амбасадорка САД Мери Ворлик у свом интервјуу за новинску агенцију Бета. (1) Она је том приликом истакла да су „Србији отворена врата за НАТО“. Иако је америчка амбасадорка покушавала да звучи суздржано, званични став Вашингтона у вези приступања Србије НАТО-у изнет је још средином 2009. године. Дебора Менути шеф политичког одељења Амбасаде Сједињених Држава, на скупу под називом „Србија земља са јаким савезницима или неутрална“ у организацији СПО-а и Међународног института за безбедност, одржаном у Новом Саду 30. јуна прошле године, јасно је образложила циљеве реформе српских оружаних снага: „Сарађујући са НАТО Србија је спровела успешну реформу. Војска Србије је сведена на 30 хиљада војника.“ (2) Она је том приликом истакла жељу САД да преко Северноатланског савеза у потпуности загосподари територијом Србије. „Одлука о приступању НАТО-у није лака ни за једну земљу која треба да је донесе. Знамо да када је реч о Србији само постављање тог питања изазива интензивне негативне емоције које су за многе исто толико снажне као што су биле током интервенције НАТО-а 1999. године. Ове снажне емоције везане за ту интервенцију су свакако разумљиве. Ми не тражимо од Срба да забораве 1999. годину, али ја сматрам да је национални интерес Србије у овом тренутку њеног развоја да учини тај раскид – да не дозволи да преостала љутња замагли питање које се намеће – да ли би Србији више користило да остане изван НАТО-а или да му се прикључи“ истакла је Менути. (3)

Затим је без трунке стида поручила да „земља која се прикључи НАТО-у задржава свој суверенитет“ – уз покушај очигледне преваре, јер званични Вашингтон одавно јавно поручује да КиМ више није саставни део наше државе. На поменутој манифестацији СПО и Међународни институт за безбедност Орхана Драгаша (иначе оптуженог од стране УН за нелегалну трговину оружјем (4)) представили су нови грб Србије који уместо крста са четири оцила има „звезду“ НАТО пакта! (5) Симболично, приступање НАТО пакту подразумева одрицање од српске слободарске традиције, Светосавља, националних симбола и идентитета.

Уколико целу ствар посматрамо из угла логике доћи ћемо до закључка да приближавање Београда НАТО-у нема никаквог смисла. У тренуцима јачања српског историјског савезника – Русије и слабљења америчке хегемоније чланство Србије у овом војном савезу нема никакво рационално образложење. Русија својим повратком на међународну сцену поставља темеље новог мултиполарног света који надјачава стари - униполарни поредак под америчком доминацијом.

Подсетимо се да је Северноатлантски савез починио најтежи злочин по међународном праву – злочин против мира из којег су произашли сви други злочини у бившој СФРЈ укључујући и геноцид. НАТО, САД, Немачка и Ватикан никад нису одговарали за ово недело иако су га организовали и реализовали. Потпредседник скупштине ОЕБС-а Вили Вимер је 2. маја 2000. године упутио писмо канцелару Герхарду Шредеру у којем га је упозорио да је „Рат против СРЈ вођен да би се исправила погрешна одлука генерала Ајзенхауера из доба Другог светског рата. Из стратешких разлога тамо морају да буду стациониране америчке трупе како би се надокнадио пропуст из 1945. године“. (6)

Поред тога НАТО пакт је учествовао у агресији на Републику Српску Крајину, Републику Српску и на крају на саму Србију. 1999. године НАТО је кршећи когентне норме међународнг права (ius cogens) окупирао Косово и Метохију. Под црном чизмом Северноатлантског савеза спроведен је геноцид над српским народом као и највеће етничко чишћење у Европи након Другог светског рата. Са територије на коју је пободена безбожна застава тог војног савеза српски народ је бежао. Од јуна 1999. године до маја 2001. године на КиМ под НАТО пактом уништено је 107 цркава и манастира. (7) 17. марта 2004. године у јужној српској покрајини окупираној од стране НАТО-а десио се још један велики погром Срба, а том приликом је уништено 26 цркава и манастира међу којима су и средњевековни симболи европске цивилизације (. “Звезда“ НАТО-а почела је да потискује хришћанске – православне симболе са Косова и Метохије.

Занимљиво је да и приватна војна компанија „МПРИ“ (9) која је обучавала хрватске паравојне формације пред агресију на РСК тренутно делује и на КиМ где има уговор са „Бондстилом“. (10) 1995. године они су помагали истребљење Срба у Крајини, а данас то исто чине у јужној српској покрајини.

Под НАТО пактом на КиМ и на Северу Албаније радила је „жута кућа“ у којој су одстрањивани органи киднапованих Срба да би затим били продавани богаташима на Западу. Докази о том стравичном злочину су током 2006. године у време суђења шиптарском терористи Рамушу Харадинају, по наређењу уништени у Хашком трибуналу. (11)


Макета спомен обележја, као вид захвалности НАТО пакту, која треба да буде изграђена у Призрену

Међутим, право лице НАТО пакта открива и једна личност веома препознатљива у српском народу. Данас на челу „Групе мудрих личности“ која је званично тело НАТО-а, налази се Мадлен Олбрајт која је позната под надимком „бомбардерка“ из Рамбујеа где је учинила све што је могла да дође до агресије на СРЈ! Познати стручни часопис Савета за спољне односе „Foreign Affairs“ је у броју за септембар и октобар 1999. године пренео анализу Мајкла Манделбаума који је истакао како је Мадлен Олбрајт заговарала рат против Срба. Би Би Си је 13. марта 2000. године у специјалној емисији пренео вест да је НАТО агресија била „лични рат неких западних политичара против Србије“. Међу њима је по мржњи предњачила Олбрајтова. Она данас предводи „мудре личности“ НАТО пакта што је јасан показатељ политике коју води Северноатлантски савез.

Наравно све што је чинио НАТО пакт деведесетих година прошлог века, али и оно што данас чини представљало је и представља рушење Уједињених нација и поретка насталог после Другог светског рата. На тај начин овај савез чини управо оно што је својевремено Хитлер чинио против Друштва народа.

Ово је само делић зла које је НАТО пакта учинио Србима, али чини се довољан да покаже однос тог војног савеза према српском народу. Ко из Србије након овог може да заговара улазак у Северноатлантски савез? Само генерал Нинослав Крстић и министар Драган Шутановац. Генерал Крстић сматра да се Москва меша у унутрашње ствари Србије када упозорава Београд да би приближавње НАТО-у довело до захлађења односа две пријатељске земље. (12) Нинослав Крстић је председник НВО „Форум за безбедност“ које се финансира са Запада, а у војним круговима је познат по надимку „генерал капитулација“ јер су га увек слали да потписује предеју српске територије НАТО-у што је последњи пут учинио 1999. године на КиМ. Драган Шутановац се својевремено хвалио да је завршио курс Еф Би Ај-а што га је по његовим речима чинило најпогоднијим човеком за место министра одбране. (13) Министар Шутановац је чак у циљу приближавања Војске Србије Северноатлантском савезу уклонио двоглавог белог орла са српских војних униформи. Симболично нема шта.

Због невоља које је Северноатлантски савез изазвао широм света а поготово на Балкану разумљиве су изјаве руских званичника везане за приближавање Србије НАТО-у. Председник Комитета за међународне односе руске Думе Константин Косачов изјавио је да не верује да српски народ жели у НАТО. (14) Он је упозорио да би приближавање Београда Северноатлантском савезу покварио односе Србије са Русијом. Исту поруку је послао и Дмитриј Рогозин стални представник Русије при НАТО-у. „Ако Србија истраје на жељи да уђе у НАТО, мораће да се одрекне Косова, након чега ће и Русија бити приморана да преиспита свој став према Косову, јер не можемо бити већи Срби од Срба“, истакао је Рогозин у изјави за „Блиц“. (15)

Почетком фебруара председник Руске Федерације Дмитриј Медведев је одобрио нову војну доктрину. У њој се као највећа опасност по Москву наводи ширење НАТО пакта. САД системом војних база опкољавају Русију. На тај начин Американци преко НАТО-а припремају терен за нове ратове и коначни обрачун са својим највећим конкурентом – Русијом.

Срби никад нису ратовали против Руса. У Другом светском рату под нацистичком чизмом Милан Недић је одбио да пошаље војнике на Источни фронт, док су патријарх Гаврило (Дожић) и владика Николај (Велимировић) и поред притисака Немаца и Димитрија Љотића одбили да осуде представнике Руске православне цркве који су у својим молитвама и на Литургији помињали „Црвену армију“. У исто време два покрета отпора водила су тешку герилску борбу против нациста. Дакле и у тим најтежим тренуцима Срби нису дигли руку на своју руску браћу. Зар то треба да ураде у 21. веку приступајући НАТО пакту? У том случају Срби више не би били Срби, а Србија би постала бела мрља – празнина на карти света.

Нова руска војна доктрина је јасан одговор на нови план Барака Обаме председника САД о размештању елемената антибалистичког штита у Европи. Први подаци о новом америчком плану су се појавили још 17. септембра 2009. године. У односу на пројекат од којег је одустао Џорџ Буш, Обамино решење је много опсежније и агресивније. Најпре нови „штит“ ће обухватити већу територију, а у његов рад ће бити укључено свих 28 држава чланица НАТО-а, а не само три како је то раније било предвиђено. Он не укључује само један елемент антибалистичке заштите (земаљски противракетни ситем нпр. „Патриот“) већ пет елемената. Нови амерички систем ће бити тесно повезан са противракетним штитом НАТО-а, али и са војним ефективима у свемиру. Обамин „штит“ ће имати везу и са стратешким наоружањем, а у његовој функцији ће бити и тактичко нуклеарно оружје смештено на територији пет европских држава и у Турској. Дакле у његов рад ће бити укључено и офанзивно оружје – уперено против Руса. Румини су прихватили америчко оружје 4. фебруара 2010. године.

Историјске околности које су постојале пред Други светски рат данас се понављају. Хитлер је од Краљевине Југославије прво тражио слободан пролаз за своје трупе и оружје. САД то исто траже данас од Србије. Шта више, управо су то и добили од прозападног режима у Београду. Усвајањем СОФА споразума и Закона о потврђивању Споразума између Владе Србије и Црне Горе и Владе Сједињених америчких држава о сарадњи у области спречавања ширења оружја за масовно уништавање и унапређивању одбрамбених и војних односа, у мају 2009. године Србија се обавезала да ће омогућити слободан пролаз преко своје територије трупама и оружју САД. Исте оне нације које су на Балкану подржавале нацистичку Немачку сада помажу САД у новом „Походу на Исток“. Не постоји ни један једини разлог због којег би Србија требала да се придружи НАТО пакту и његовим сателитима. Тај војни савез је агресиван и он нас води у сигуран сукоб са братском Русијом.

Шта онда Србија треба да уради?
Наша држава би морала у што краћем року да једнострано откаже СОФА споразум као и друга два слична споразума са САД и да што брже приступи новом уговору о европској безбедности који је предложила Москва. Према нацрту овог споразума у његовој преамбули се истиче приврженост Повељи УН, Хелсиншком завршном акту, Декларацији о мирном решавање међународних спорова итд. (16) Ово су принципи који чувају територијални интегритет Србије и нису у супротности са Одлуком Народне скупштине Србије о војној неутралности. У члану 1. Нацрта споразума истиче се да је безбедност недељива и једнака за све. Инсистира се на једнаком третману и равноправности држава. У члану 2. напомиње се обавеза држава које приступе новом уговору да поштују принципе УН. У члану 7. се истиче да свака држава има право да сматра напад на неку чланицу као напад на себе. Овим се афирмише концепт колективне безбедности и превазилазе се блоковске поделе чији је заостатак данас управо НАТО пакт.

Аргументи за приступање Србије овом споразуму су јаки и јасни. Српски народ је страдао и губио је своје територије јер су САД преко НАТО-а и својих сателита то тако желеле. Напад на Србе је у ствари био увод у нападе на Русију чију земљу и природне ресурсе Запад жели за себе. Као што се под америчком хегемонијом српски животни простор смањивао, тако у сарадњи са Русијом он може да буде обновљен. Србија може да поврати своје Косово и Метохију, али и да заштити сународнике на другим територијама.

Све ово значи да питање да ли смо за то да се приклонимо НАТО-у или Русији не може заиста да се постави. Јер ко би могао да се приклони непријатељу који га већ две деценије уништава? Оно што можемо и што је природно да урадимо јесте да сарађујемо са нашим историјским савезником – братском Русијом и другим слободним земљама.

_______________________
(1) Новинска агенција „Бета“, „Нова амбасадорка САД Мери Ворлик“, 22. јануар 2010. године
(2) Види http://www.isi-ee.org/downloads/govori/Deborah_Mennuti.doc
(3) Исто
(4) Види Листу УН о забрани путовања ажурирану 16. децембра 2009. фодине http://www.un.org/sc/committees/1521/1521_list.htm
(5) Гласило Градског одбора СПО у Новом Саду, август 2009. године, http://www.spons.rs/index.php?option=com_docman&task=doc_download&gid=12&Itemid=52
(6) http://www.novinar.de/2008/03/15/vili-vimer-pismo-kancelaru-gerhardu-srederu.html
(7) “Распето Косово – Оскрнављени и уништени православне српске цркве и манастири на Косову и Метохији (јун 1999. – мај 2001.) “ СПЦ, Призрен Грачаница 2001. године - http://www.kosovo.net/glavna.html
( Види карту СПЦ на интернет страни http://www.spc.rs/Vesti-2004/03/crkve-kim-c-v.jpg
(9) Military Professional Resources Inc.
(10) „99 – Follonj on Guard Contract for Armed Guards at Camp Bondsteel, Kosovo“ Solicitation Number: W912CM08R0005.
(11) Дневни лист „Press“: „Трибунал уништио све доказе о трговини органима Косовских Срба”, 04. септембар 2009. године.
(12) Политика, „Србија између Москве и лобиста НАТО“, 09. фебруар 2010. године.
(13) Види „На обуку у ЦИА и ФБИ“ Српска дијаспора, 02. јуни 2003. година http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=3269
(14) Радио Телевизија Војводине, 13. јануар 2010. године.
(15) „Блиц“, 06. фебруар 2010. године.
(16) Види: http://eng.kremlin.ru/text/docs/2009/11/223072.shtml

Борис Алексић