Кадије у Хагу Шешељ и остали !!!!

271. конференција Тима; 24. јануар 2010.


Зоран Красић: Добар дан даме и господо, у питању је наша редовна конференција посвећена суђењу Војиславу Шешељу у Хагу. Најпре да вам дам неколико информација. Прва информација је да ће у уторак и у среду бити суђење у послеподневнм часовима од 14 и 15 дао 19 часова. Требало би, по редоследу, да се појави неки сведок. Не знамо о коме се ради, ни о чему се ради. Надамо се да ће бити јавно суђење, да неће бити затворена седница. У зависности од тога, а знате и сами да зависи да ли ће бити и онај одложени пренос, очекујемо да РТС, и у уторак и у среду, емитује тај снимак, а надам се да ће и странка да обезбеди преко неке телевизије да се пре тога емитује тај снимак. То је прва информација. Друга информација за коју сматрамо да је важна за јавност односи се на ток поступка у току ове године. Не знам да ли сте приметили да Војислав Шешељ, поред тога што мора да буде концентрисан да што квалитетније припреми своју одбрану, с обзиром да до краја фебруара треба још неколико сведока да се саслуша у Хашком трибуналу, он је практично принуђен да води рачуна и о томе шта се у новинама пише о његовом предмету. Имали сте прилике, у протеклих петнаест дана, да једноставно у новинама у Србији прочитате готово сведочења неких људи поводом неких догађаја, рецимо у Зворнику. Иако је Војислав Шешељ само поставио питање, и то питање везано за оно што стоји у његовој оптужници, овде су сад почели да се јављају и очевици и сведоци који оптужују Војислава Шешеља где он наводно неког оптужује, где он не говори истину. Сви они очигледно имају неки проблем, и то треба да реше са правосудним органима а не са Војиславом Шешељем. Јер Војислав Шешељ не тражи сагласност ни од кога како ће он да се брани и како ће да заступа своје интересе у Хашком трибуналу. Наравно да сваку реченицу из оптужнице он мора да провери. У ту кампању су се укључили и неки медији. Ја бих препоручио тим медијима, није ништа тешко, оде се на сајт Хашког трибунала, погледа се оптужница против Војислава Шешеља и тачно се види које су то локације, која су то дела, шта ко тврди. Наравно да Војислав Шешељ има обавезу да испита оно што се тврди у оптужници и да има обавезу да поставља питања свим сведоцима који се појаве за неку локацију, поготово да провери оно што је неко од ранијих сведока у судници саопштио. Тако да Војислав Шешељ мора да води рачуна и о две врсте оптуживања које долази из медија у Републици Србији. Поједини медији, као да су гласноговорници тужилаштва, једноставно желе да подупру оно што тужилаштво намерава да учини преко ове оптужнице, а знате и сами да овде има пуно лажи и фалсификата. Друга ствар за коју сматрам да јавност треба да има неке основне информације јесте стил рада Хашког трибунала. У Хашком трибуналу, практично од оног момента када крене уводно излагање тужиоца па надаље, свакодневно се дограђује нешто што се зове конструкција нацрта пресуде. То у преводу значи да од првог дана судско веће ради на нацрту пресуде. Дакле, тумачим оно, односно репродукујем оно што стоји у правилима Хашког трибунала. Значи, у овом предмету против Војислава Шешеља, нацрт пресуде се ради од 7. новембра 2007. године, кад је почело суђење. Секретар судског већа има обавезу да у неком кратком року, а најдуже у року од седам дана, направи сажетак сваког сведочења за сваког сведока који се саслуша у судници, и тако се паралелно прави пресуда. Нацрт пресуде у почетку добија неку своју кошуљицу, неку своју архитектуру, добија своје одељке, и како се са којим сведоком завршава сведочење, тако се уграђује у нацрт пресуде, без обзира да ли је то тзв. електронски облик израде пресуде или тај тзв. традиционални начин израде пресуде. Ту се користе, када је у питању предмет Војислава Шешеља, и нека правила и неки чланови Статута Хашког трибунала. У основи ту се налази члан 3 – то је кршење закона и обичаја ратовања, члан 5 – то су злочини против човечности и члан 7, тачка 1, а то је индивидуална кривична одговорност. Други важан документ који се уграђује у тај нацрт пресуде, у ту архитектуру, јесте претпретресни поднесак тужилаштва. То је разрада оптужнице. Само да подсетим, оптужница против Војислава Шешеља има 34 параграфа и 9 тачака. Три су злочини против човечности, а шест су кршење закона и обичаја ратовања. Готово све тачке оптужнице се односе на све локације. У основи се налази саизвршилаштво, саучесништво, удружени злочиначки подухват, и непосредно извршење путем говора мржње. То само на први поглед делује компликовано. Саставни део тог нацрта јесте и нешто што се зове резиме сведочења сведока. То је оно што је тужилаштво рекло да ће сведок у судници да потврди поводом неког догађаја, време, место, учесници, жртве, последице, злочинци, итд. Постоји обавеза претресног већа да сваки догађај сагледа као индивидуално кривични дело, а онда да га ставља у контекст општих услова из члана 3 и члана 5 Статута Хашког трибунала. Ово само на први поглед делује прилично компликовано. Али ако се то све стави на папир, оптужница, претпретресни поднесак, резиме сведочења сведока, и оно што је тај сведок саопштио у судници, свако може да примети да ту нешто не одговара. Тако да се јављају сведоци на које тужилаштво рачуна да ће њиховим исказима да се подупре, рецимо, параграф 27, где је сведок за Вуковар, а параграф 27 односи се на Мостар. Зато сви они који тврде да у овом досадашњем поступку, где је тужилаштво изводило своје доказе, по питању релевантности, поузданости и доказне снаге ових доказа који су изведени, постоји велики несклад у односу на оно што стоји у оптужници, а то све мора да буде јединствено. Мора да буде логички повезано и да чини једну целину, како са гледишта конкретног догађаја, тако и са гледишта општих услова из чланова 3 и 5. Ја покушавам да скренем пажњу на оно што је правило рада и што је већ пракса у раду Хашког трибунала и њихових претресних већа. Вероватно први пут јавност има прилике да чује да се нацрт пресуде ради практично од првог дана почетка суђења. И да је то документ који се дограђује како се изводе докази. Сажетак сведочења у року од седам дана се даје од времена кад се заврши саслушање сведока. Посебно судије сагледавају конкретни догађај са гледишта да ли евентулно постоји неко кривично дело, а онда са гледишта општих услова да би то било у надлежности Хашког трибунала. Ви се сећате да смо ми вероватно хиљаду пута са овог места рекли да Хртковци не могу да буду у оптужници против Војислава Шешеља. У правилима из Хашког трибунала, у приручницима које Хашки трибунал издаје као упуство за судије, за претресна већа, написано је да члан 5 - злочини против човечности, морају да испуњавају два услова. Први услов да је кривично дело учињено током оружаног сукоб, без обзира да ли је он унутрашњи или међународни, и још у приручнику се подвлачи судијама да је изузетак само кад је у питању Статут Хашког трибунала за бившу Југославију. И наводи се да то одудара од међународног обичајног права. Значи, творац статута, творац Хашког трибунала је наменски рекао - злочини против човечности који се суде за догађаје на територији бивше СФРЈ могу да се односе само ако су у оружаном сукобу. И други кумулативни услов са овим првим јесте да су злочини део распрострањеног и систематског напада на цивилно становништво. У Војводини, у Хртковцима, никада није било оружаних сукоба. Не постоји надлежност. И зато је 2003. године претресно веће наложило тужилаштву да избаци Војводину и Хртковце из оптужнице. А онда су неком специјалном алхемијом поново вратили Хртковце и Војводину у оптужницу против Војислава Шешеља. Значи, када са овог места ми износимо неке ставове, било да су чињеничне или правне природе, ми се увек позивамо на оно што је написано у правилима Хашког трибунала. Ево, сад се позивамо на приручник који користе судије када раде пресуде и када обављају суђење, јер све што је написано да они морају да примене и зато са доста ауторитета можемо да причамо какав је ово у ствари судски поступак. Можете да замислите када неко напише за сведока, у његовом резимеу, да ће он у судници да потврди да је Војислав Шешељ, рецимо, рекао реченицу да ниједан усташа жив не изађе. И онда сви ти сведоци, којима је убачена та реченица у резиме, у судници кажу да то никада нису чули од Војислава Шешеља. Нек крену са суђењем. Где се врти суђење? Ја сам прошли пут рекао, или претпрошли пут, чим суд почне да се бави пребројавањем речи, испитивањем квалитета речи, онда значи да их је Војислав притерао у ћошак, да немају ништа више. Немају рационално објашњење. Зато се очекује наставак овог поступка по правили 98бис, јер, према до сада изведеним доказима, није могуће донети осуђујућу пресуду против Војислава Шешеља. Да не компликујем много, и за сваки индивидуални злочин или индивидуално кривично дело које се десило и које се ставља на терет Војиславу Шешељу у оптужници, мора да се пронађе непосредни извршилац. Непосредни извршилац мора да је већ одговарао, па тек онда да Војислав Шешељ, евентуално, може да се стави у разматрање, његово понашање и његов рад, да ли је то можда имало утицаја на неког, итд. Овде нема доказа о Војислављевој кривици, нема. И прошле недеље сте имали прилике, ако сте пратили пренос, да видите да је сведок тужилаштва био, у ствари, сведок одбране. Не знам зашто су га позвали да сведочи против Војислава Шешеља. Таква је ситуација са многим сведоцима. Ми припремамо поднесак Војиславу Шешељу по договору, тај тзв. завршни претресни поднесак, али не знамо шта да убацимо у тај поднесак. Можемо само да убацимо брљотине које је радило тужилаштво по систему - купус гледа, месо вади. Напишу да ће сведок да сведочи на околности те и те и да ће његовим сведочењем да се потврди тачка 2 оптужнице, а тачка 2 избрисана из оптужнице. Тачка 3 избрисана из оптужнице, тачка 5 избрисана, тачка 6, тачка 7 избрисана, а овамо дефилују сведоци за које тужилаштво каже да баш они треба да докажу то. Да докажу то, а због тога се не води судски спор. И онда је вероватно јасно о чему се ради. Војислав Шешељ политички смета и треба да се, тако су они закључили, и треба да се дезавуише. Начин његове политичке дезавуације је управо било ово. Покренути поступак, па видите и сами - шест година и 11 месеци на данашњи дан откако је Војислав Шешељ у Хашком трибуналу. Ви се сећате да смо ми са овог места више пута коментарисали брутално кршење права Војислава Шешеља, пре свега комплекс права на фер и правично суђење. Па у приручницима Хашког трибунала не може да се нађе ни реченица која би оправдала оволико трајање првостепеног поступка. Они, када обавештавају, када дају упутства судијама да раде, кажу да у року од 15 месеци мора да крене суђење. Код Војислава је кренуло после 5 година. Мора да се заврши прва фаза, па су рекли у ком року, 18 месеци, па код Војислава Шешеља само пауза у суђењу је била годину и по дана. Имали сте прилике, пре неколико дана, да чујете да секретар не жели да изврши налог претресног већа, не жели да буде цензор за књиге. А пре годину и по дана су се хвалили како су добри цензори. Једноставно, примакло се. Ја не знам како изгледа тај нацрт пресуде, план пресуде, да ли су још у фази да дођу до предлога пресуде. Нису, јер има још неких сведока који треба да се саслушају. Али ево, на неколико примера видите - не постоји надлежност за оно што се зове злочини против човечности када је у питању Војводина и када су у питању Хртковци. Тако да никога не чуди то што од правних стручњака, у нашој земљи и у иностранству, нисте могли да чујета да ће Војислав Шешељ вероватно бити осуђен, да треба да одговара, него сви коментаришу: Шта тај човек ради у суду? Зашто тог човека држе у суду? Јави се понека невладина организација, додуше, сад се мање јављају него некада, али се спорадично јављају. Јавља се неки новинар, дописник Сенсе из Хага, где он нешто паметује, као нешто зна, и нема више нико. Има неки који желе да Војислав Шешељ остане, или не смеју да кажу, јер брука их и срамота да то причају. Ви видите и сами да народ у Србији тражи да се Војислав Шешељ врати што пре. Не само зато што је невин, него народ има и неке своје друге политичке интересе, једноставно догорело до ноката, више не могу да издрже људи. Траже једну јаку политичку личност која ће да растера ове мишеве. Зато, где год се појавим, људи ме питају када ће Војислав Шешељ да се врати. Само о томе се прича у Србији, кад ће Војислав да се врати. Једва чекају људи да се Војислав врати. Видели сте и сами, сви су дефиловали кроз општину Оџаке. Био је и Борис Тадић, па чим је изашао пао кров у цркви у Богојеву. Сви су могли да иду. Војиславу Шешељу је забрањено да се обрати бирачима. Али су само једну ствар заборавили. И 2003. године било је забрањено да се обрати бирачима, па је Српска радикална странка добила највећи број гласова и највећи број мандата. Значи, примиче се то време. Чекамо још само да неколико ових сведока зврши сведочење. Од Војислава очекујемо, наравно, да се као и до сада потруди да истина и правда победе, јер до сада је успешно водио борбу против лажи и фалсификата. А на свакој локацији се појавила понека лаж, понеки фалсификат. Толико смо имали за ову конференцију за штампу. Има ли питања?

Новинар: Можете ли, на основу овога што сте рекли, да процените колике су заиста реално шансе да се Војислав Шешељ врати до краја године у Србију?

Зоран Красић: Па, ја стално причам, што се тиче Правилника и Статута Хашког трибунала и правила која се примењују у виду међународних стандарда, Војислав Шешељ не би смео да буде у Хагу ни две секунде. Он је одавно требао да буде слободна личност. Међутим, знате и сами, Хашки трибунал је велика материјална сила. Знате, кад се појави та врста материјалне силе, онда тешко ту има неког позива на право и правду. Међутим, јавни преноси, јавна суђења, и тако даље, све је омогућило да јавност стекне пуну слику шта се ради у предмету против Војислава Шешеља, како се примењују правила, шта ко прича на том суђењу и свако од нас тражи неку истину и проверава шта се дешава у суду. Видели сте и сами, захваљујући овом преносу, јавност је била у прилици да се упозна са свим детаљима. Видите и сами да јавност нико није убедио да је Војислав Шешељ одговоран за ово што му се ставља на терет. Наравно да једва чекамо да се врати, мислим зато што је човек апсолутнио невин. Водите рачуна, 7 година и 11 месесци је он у притвору. Ево, 24. фебруара почиње осма година.

Новинар: Значи, по вама би требало да пре Нове године...

Зоран Красић: Па, ми очекујено да се што пре врати. Ми очекујемо да се пре свега донесе та ослобађајућа пресуда, јер не видимо ниједан доказ нити да је нешто доказано што би могло да проузрокује осуђујућу пресуду. Не видимо. Ја нећу, само због Војислава Шешеља, да сад упоређујем са неким другим предметима, где су по правилу 98бис доношене ослобађајуће пресуде. Знате, за Орића, рецимо, донета је ослобађајућа пресуда, а он је оптужен као непосредни извршилац. Али је донета ослобађајућа пресуда да се не би покварила слика о Сребреници. Како да они покваре слику о Сребреници кад су толико уложили у ту слику о Сребреници, толико људи купили, толико медија било, награде људи добијали као новинари, итд, бомбардована Република Српска? Како они све то да оправдају? Једино да се ослободи Насер Орић, а онда стрпај све за Сребреницу, да Срби одговарају. Исто вам је и код Рамуша Харадинаја. Његова оптужница се односила на 1998. годину. А политичко и војно руководство Србије оптужено за оно што се дешавало 1999. године. Па каже, српско руководство било у удруженом злочиначком подухвату 1999. године, код Рамуша Харадинаја рекли да је он био у удруженом злочиначком подухвату са некима 1998. године. Па, ако би се Рамуш Харадинај осудио за оно што је било 1998. године, 1999. година не би ни била, не би нико одговарао за оно што је било за 1999. годину. Али они брже-боље ослободи га овамо да би опет сместили Србима да су криви. Па, сада се људи хватају за главу када чују како идре то суђење, како се изводе докази и шта се све сазнаје, како се сазнаје и шта је ко радио тамо. Зато је предмет Војислава Шешеља врло специфичан. Зашто? Зато што сам пружа своју одбрану на најбољи могући начин и не дозвољава да прођу фалсификати и лажи. У другим предметима је било фалсификата и лажи који су прошли, јер су одбране биле неспособне или можда, с обзиром да их плаћа секретаријат, плаћене да буду неспособне. Значи, код Војислава Шешеља толико се крше права, никада није био на слободи, чак ни када му је мајка умрла нису му дозволили да иде на сахрану. Једноставно, све је дозвољено против Војислава Шешеља. И опет не могу да га зауставе. Зашто? Па, из њега излази истина и правда. Да ли се то некоме свиђа или не свиђа, то су нека друга питања, естетско-емотивна. Али са гледишта оног поступка који се води тамо, нема доказа који би довео до осуђујуће пресуде. Има тамо пуно доказа о томе, има пуно података, пуно чињеница да се нешто десило, да је то кривично дело, да је злочин, негде су именовани и починиоци, и тако даље, али нема Војислава Шешеља, не постоји узрочнопоследична веза између онога што се ставља Војиславу на терет и неких догађаја. Па, без обзира да ли су ти догађаји баш били такви или су преувеличани. Није тежиште на томе, нема те везе, узрочнопоследичне везе која је неопходна за кривичну одговорност. Штавише, има пуно сведока који готово хвале Војислава Шешеља, почевши од неких вештака који су јавно рекли - не, господине Шешељ, нисте ви то тражили, ви нисте то подржавали. Очигледно да су ти политички интереси толико значајни. Можете да замислите колико је то значајно када су Војиславу Шешељу забранили да се обрати новинарима због локалних избора у Оџацима, а бира се 28 одборника. Можете да замислите колики је страх код њих од личности Војислава Шешеља. Наравно, не треба да вам причам да је неко одавде молио - немојте само да му дате конференцију за штампу. Нису могли, као оно што је било 2003. године, да иду на забрану. Зашто? Зато што 2003. године још није почео поступак, била је претпретресна фаза, а сад је поступак у току и сад је нелогично забранити човеку да прича са јавношћу, а он треба да се сваки дан појављује у судници да сам унакрсно испитује, да комуницира са тимом одбране, да му достављају податке, и тако даље. Само због тога. Иначе, да је којим случајем претпретресна фаза, опет би било седам месеци забране било какве комуникације, и због избора у Оџацима или у било ком другом месту. Ето, колика је та прпа кад је у питању Војислав Шешељ. Има ли још неко питање?

Новинар: Да ли сте рекли да ће у уторак и у среду 26. и 27. бити суђење?

Зоран Красић: Јесте, два дана, у уторак и у среду. Некада је то било у уторак, среду и четвртак. Сада, ове 2010. године, иде само на два дана, на уторак и среду. Значи, по некој процени, имали су овог једног сведока, сад имају, рачунамо да ће бити тај сведок. Чули сте прошле недеље, када је била статусна конференција, која је била само у уторак. Била је статусна конференција јер се није појавио њихов неки сведок кога су планирали. Знате, сад је Војислав у једној врло тешкој ситуацији, у прилично нелогичној ситуацији. Сада је њему у интересу да се што више саслуша сведока и да се заврши тај посао, а тужилаштву и суду то није интерес. Парадоксална ситуација - сад испада, не сад, испада да је две-три године Војислав Шешељ је фактор који убрзава поступак, а њега они оптужују да је фактор који врши опструкцију. Ајде сад, протумачите то! Војислав Шешељ врши опструкцију. Како он може да врши опструкцију? Једина опструкција би могла да буде ако га не доведу полицајци у судницу. Али опет не би од њега зависило, него од полицајаца. Шта би друго могло да буде опструкција? Видели сте и сами, почео је и Хаг да се бави бројем речи, децибелима његовог гласа, бројем страна, сад неће цензуру, неће ово, неће оно. Једноставно, Војислав Шешељ испуњава оно што је обећао. Добро. Уколико нема питања, хвала. Видимо се следеће недеље.
http://www.vseselj.com/index.php?a=1064