Министарка "Истерује" Мафију...

Autor: Ivana Pejčić

Beograd - U klasične krivične predmete u nekim slučajevima, nažalost, meša se i politika. Neki tajkuni ušli su u tkivo država, mnogi političari rade za njih i kada se nađu elementi krivičnog dela, kreće hajka na one koji pravdu sprovode, kaže za Danas ministarka pravde Srbije Snežana Malović, komentarišući odluku Crne Gore da se vila Stanka Subotića u toj zemlji nakon mere zabrane odblokira.

Ona ukazuje na napade na njenog zamenika i nju u pojedinim listovima, ali i na pretnje koje stižu sa različitih strana.

- Imam utisak da bi vlasnici medija, novca i sudbina ljudi, ogrezli u organizovani kriminal koji razjeda Srbiju i region, najviše voleli da se vratimo u vreme Miloševića kada je sve bilo moguće i kada je mafija imala državu. U Italiji su nam specijalni tužioci za borbu protiv mafije rekli da i danas postoje takve države. Međutim, verujem u dobru saradnju sa Crnom Gorom, kao i njihovu želju da sprovodeći pravdu prihvate evropske standarde u borbi protiv kriminala - naglašava ministarka.

Da li Srbija ima snage da oduzme imovinu braće Šarić u Srbiji?

- Ne može i ne sme pojedinac biti jači od države. Ukoliko se takva dilema postavlja, onda država i ne postoji. Naravno da imamo snage koju ćemo demonstrirati u svakom trenutku i na svakom mestu.

Koliko je novca zaplenjeno od početka primene Zakona o oduzimanju imovine stečene kriminalom?

- Primenom zakona zaplenjeno je blizu 100 miliona evra u nekretninama i gotovom novcu i pokretnim stvarima. Veći deo je privremeno oduzet i sud će doneti konačnu odluku o sudbini ove imovine. U mnogim drugim predmetima, kako organizovanog kriminala, tako i ratnih zločina, u toku su finansijske istrage, tako da očekujem izuzetno povoljne rezultate za našu državu. Srbija je objavila rat mafiji, a građani imaju pravo da im se vrati oteto. Kriminal, kroz svoje najmračnije oblike kao što su trgovina narkoticima i korupcija, stvorio je imperije pojedinaca koji su počeli da prodiru u državno tkivo. Imovina koju zaplenimo vraćaćemo u budžet Srbije i na taj način olakšaćemo sprovođenje zacrtane finansijsko-socijalne politike za koju se Cvetkovićeva Vlada opredelila.

Koji je vaš stav po pitanju rezolucije o Srebrenici?

- Zalažem se da se poštuje odluka Međunarodnog suda pravde u Hagu. U tom smislu smatram da treba da se usvoje dve rezolucije - jedna o Srebrenici i druga u kojoj će se osuditi ostali zločini.

Uskoro ćete prisustvovati međunarodnoj konferenciji u Hagu o nasleđu Tribunala. Kakav stav ćete zastupati na ovoj konferenciji kada je reč o mestu gde će biti smeštena arhiva i dokumentacija Haškog tribunala?

- Ova konferencija je važna za žrtve, kao i za sve zajednice i narode u bivšoj Jugoslaviji, posebno u kontekstu pomirenja, izgradnje mira i trajne stabilnosti u regionu. Očekujem da će biti pokrenuta nužna pitanja vezana za suđenja za ratne zločine pred nacionalnim sudovima. Srbija je u ovoj sferi napravila najznačajnije iskorake u regionu. Kada je reč o arhivu, smatram da u cilju priznanja kvalitetnog rada Haškog tribunala kao dela sistema UN, arhiv Tribunala treba da ostane u posedu UN. Da li će to biti u Njujorku ili Hagu manje je važno.

Šta konkretno za građane znače najavljeni sporazumi Srbije i BiH?

- Sa ministrom pravde BIH Barišom Čolakom 26. februara u Beogradu potpisaću međudržavne ugovore, odnosno izmene i dopune Ugovora o međusobnom izvršavanju sudskih odluka u krivičnim stvarima i Ugovora o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim i građanskim stvarima. Na taj način će biti omogućeno efikasnije izvršavanje krivičnih presuda između dve zemlje, što je do sada bilo limitirano visinom kazne i saglasnošću osuđenog lica. Potpisivanjem ovog ugovora biće ukinuta saglasnost tako da će lica koja su prebegla iz jedne u drugu državu biti prisiljena da u državi u kojoj nađu utočište izdrže izrečenu kaznu zatvora. Drugim ugovorom biće unapređena ukupna međunarodna pravna pomoć u krivičnim i građanskim stvarima tako da će biti omogućeno da sudovi dve države direktno komuniciraju u pojedinim vidovima međunarodne pravne pomoći, što do sada nije bio slučaj.

Kada se očekuje završetak pregovora sa SAD u vezi sa ugovorom o ekstradiciji?

- Sa SAD imamo veoma dobru komunikaciju i iz Vašingtona nam svakodnevno stižu pozitivne poruke. Odeljenje za specijalne istrage ima komunikaciju sa našim Tužilaštvom za ratne zločine preko Kancelarije pravnog savetnika pri Ambasadi SAD u Beogradu. Sa Kanadom potpisujemo prvi i, rekla bih, istorijski akt o saradnji u krivičnim stvarima. U Otavi ću se 18. februara sresti sa kanadskim ministrom pravde i tom prilikom će biti potpisan ovaj sporazum.

Sa kojim početnim problema ste se najčešće suočavali od 1. januara?

- Reforma pravosuđa je jedna od najvećih reformi u poslednjih 50 godina. Veoma je kompleksna i naravno da ima problema. Moja uloga u reformi je da obezbedim adekvatne uslove za rad sudova i tužilaštva i to sprovodim bezrezervno. Ustanovili smo objektivne probleme koji se tiču manjeg broja zaposlenih u sudovima nego što je potrebno, posebno one koji rade na overama i koji su nam potrebni za popodnevnu smenu, preveliki broj predmeta u istrazi u Osnovnom sudu u Beogradu po istražnom sudiji, preveliki broj predmeta u parnici po sudiji, veliki broj predmeta u apelaciji. U unutrašnjosti je situacija znatno bolja. Pažljivo pratimo situaciju i spremni smo da odmah reagujemo ukoliko vidimo da se na bilo koji način ugrožavaju sudski postupci.

Kada se mogu očekivati pravi efekti reforme pravosuđa?

- Onda kada građani budu imali efikasnu pravdu, brze overe i veru u sudstvo. Nadam se da će takvo stanje biti standard već krajem ove godine, a da će problemi biti izuzetak.

Kao član Visokog saveta sudstva, da li možete da kažete zašto su sve neizabrane sudije dobile isto obrazloženje? Da li će neizabrane sudije saznati konkretne razloge za njihov neizbor?

- Visoki savet sudstva je, iako nema obavezu da šalje bilo kakvo obrazloženje o primeni kriterijuma neizabranim kandidatima, to ipak uradio. Znam da ima mnogo kritika, međutim, većina njih je potpuno neopravdana. Visoki savet sudstva radi u skladu sa zakonom i pružili smo na uvid kompletnu dokumentaciju Povereniku za informacije od javnog značaja. Nemamo šta da krijemo. Spremni smo da razgovaramo i sa svakim neizabranim kandidatom.

Gazda Jezda

Šta se dešava u slučaju Jezdimira Vasiljevića?

- Činimo sve da Jezdimir Vasiljević položi račune pred našim sudom. Holandija ima veoma komplikovan zakon o izručenju, nedostaju nam i adekvatni dodatni sporazumi. U svakom slučaju, pažljivo pratimo situaciju i činimo sve što je potrebno i što Holanđani traže da bismo izveli Vasiljevića pred sudsko veće.