Zapad hteo da otkupi DDR od Sovjeta

Zapad hteo da otkupi DDR od Sovjeta
Izvor: Beta, Tanjug





Berlin -- Bivša Zapadna Nemačka planirala je 60-ih godina da milijardama tadašnjih maraka isplati SSSR i ponovo ujedini dve Nemačke, piše Špigl.

Kancelar tadašnje Savezne Republike Nemačke, demohrišćanin Ludvig Erhard imao je plan o ponovnom ujedinjenju Nemačke za koji bi "tokom deset godina plaćao dve milijarde dolara godišnje".

Amerikanci su, kao upućeni u taj plan, važili za potencijalne posrednike, a sumu za plaćanje Sovjetskom savezu je tadašnji šef Kancelarske službe Ludger Vestrik preneo američkom ambasadoru u Bonu Džordžu Mekgiju - 2,5 milijarde dolara godišnje u toku 10 godina.

Ujedinjena Nemačka puni 21 godinu

Podeljena u četiri okupacione zone nakon Drugog svetskog rata, a zatim 1949. u dve države Saveznu Republiku i Nemačku Demokratsku Republiku, Nemačka je doživela ponovno političko ujedinjenje tek 3. oktobra 1990. godine i u ponedeljak proslavlja 21. godišnjicu od ujedinjenja. Kada je reč o prazniku ujednjenja, u narodu je više ostao u sećanju 9. novembar 1989. godine kada je pao Berlinski zid.

Prema tadašnjem kursu, to je bilo oko 100 milijardi maraka.

Erhard je tada smatrao da će nemačka finansijska pomoć dobro doći Kremlju i da je ruska privreda pod pritiskom.

Taj Erhardov plan koji su SAD trebalo da podrže pred tadašnjim sovjetskim vođom Nikitom Hruščevim (1953-1964), pominje se u dokumentima američke CIA sa kojih je nedavno skinuta oznaka tajnosti.

Međutim, američke diplomate su taj plan ocenile "nezrelim i nerealnim" i nisu mnogo polagale u mogućnost njegove realizacije. Erhardova želja da američka vlada taj plan saopšti Nikiti Hruščovu ostala je neispunjena.

Nastao u vreme Hladnog rata, Erhardov plan nije usvojen ni u vreme kada su odnosi Zapada i Istoka počeli da se poboljšavaju.

Kada je reč o Nemačkoj, dve decenije posle ujedinjenja i posle hiljada milijardi evra "pumpanih" od braće sa zapada, statistika pokazuje da još uvek nije baš sve "ispeglano" i ujednačeno.

Nemačka danas predstavlja vodeću zemlju EU, a podsećanja na vreme DDR-a kod mnogih izazivaju bolne uspomene na komunizam i progone, ali i nešto lepše emocije i setu na prohujalu sigurnost radnog mesta u državnim službama ili vožnju tada popularnim "trabantima", piše Špigl.