Сан једног обичног хрватског фауна у пензији.

Сан једног обичног хрватског фауна у пензији.
Poslao bih vojsku

Zagreb -- Stjepan Mesić kaže da bi odmah poslao vojsku da onesposobi RS ako bi referendumom o otcepljenju tog entiteta srušio Dejtonski sporazum.
Koristeći poslednje minute slave, odlazeći predsednik Hrvatske Stjepan Mesić nije propustio priliku da odapne još jednu strelicu ka Banjaluci i premijeru Republike Srpske Miloradu Dodiku, sa kojim je polemisao tokom celog svog predsedničkog mandata.
U saopštenju hrvatskog predsednika navodi se da je on tu izjavu "formulisao u kondicionalu" i to "u neformalnom razgovoru sa novinarima". "Dakle, spekulisao je o nečem što bi se moglo desiti kad bi se desilo nešto drugo - konkretno otcepljenje RS od nezavisne i međunarodno priznate Bosne i Hercegovine i njeno pripojenje Srbiji", navodi se u saopštenju.

"U osnovi, predsednikove reči treba shvatiti kao radikalno formulisano upozorenje da svet ne bi smeo zatvarati oči pred politikom premijera Republike Srpske Milorada Dodika i mogućim efektima te politike, kao što je predugo zatvarao oči pred politikom Slobodana Miloševića koja je dovela do dezintegracije bivše Jugoslavije u krvavim ratovima", navodi se u saopštenju.

"U isto vreme Mesić je želeo krajnje jasno reći da bi raspad Hrvatskoj susedne i prijateljske BiH za nju bio apsolutno neprihvatljiv", ističu u kabinetu.

U saopštenju se navodi da je Mesić "svestan činjenice da samo Hrvatski sabor može odlučiti o angažovanju oružanih snaga, što nikad i ni na koji način nije dovodio u pitanje".

Što se tiče stabilnosti i normalizovanja prilika u regionu, u kabinetu ističu da je napredak što je u protekloj deceniji postignut na tom području u dobrom delu i rezultat doslednih napora predsednika Mesića.

"Na žalost, ti napori u poslednje vreme ne nailaze na odjek kod nekih od onih koji su u njima prirodni partneri i koji sada, bez ikakve stvarne osnove, žele optužiti Hrvatsku i njenog predsednika kao one koji dovode u pitanje ili ugrožavaju bezbednost u jugoistočnoj Evropi", zaključuje se u saopštenju.

Odlazeći hrvatski predsednik Mesić je 18. januara, na tradicionalnom prijemu za novinare, povodom božićnih i novogodišnjih praznika, rekao da bi u slučaju raspisivanja referenduma o samostalnosti RS odmah vojno intervenisao, kako bi hrvatska vojska prekidanjem koridora u Bosanskoj posavini onesposobila Republiku Srpsku, koja bi "odmah morala da nestane".

Одликовања исто у кондиционалу?

Mesić odlikovao Sonju Biserko
Beta | 01. 02. 2010. - 17:01h | Komentara: 143

Odlazeći predsednik Hrvatske Stjepan Mesić odlikovao je danas predsednicu Helsinškog odbora za ljudska prava Srbije Sonju Biserko zbog "osobitog doprinosa u borbi za ljudska i građanska prava hrvatskih i ostalih nacionalnih manjina u Srbiji, kao i za izgradnju temelja za normalizaciju odnosa između Hrvatske i Srbije".

Uručivši joj Red kneza Trpimira s ogrlicom i Danicom, Mesić je naglasio da je Biserko bila "među prvima koji su javno i jasno osudili ultranacionalističku politiku režima Slobodana Miloševića". Biserko se zahvalila Mesiću na odlikovanju, navodeći da je ponosna i na to što je Helsinški odbor bio jedna od prvih organizacija koja se bavila povratkom i reintegracijom Srba u Hrvatskoj.

Mesić je danas odlikovao i direktora Jerusalemskog centra Simon Vizental Efraima Zurofa za "osobit doprinos borbi protiv istorijskog revizionizma i reafirmisanja antifašističkih temelja Hrvatske i uspostavljanju dobrih odnosa Hrvatske i Izraela". Zahvalivši se Mesiću na odlikovanju, Zurof je, između ostalog, rekao da je suđenje bivšem komandantu logora Jasenovac Dinku Šakiću "bio najvažniji pravni postupak ikada pokrenut protiv lokalnog saradnika nacista u postkomunističkoj Evropi".

Za profesionalan rad na održavanju i razvijanju bilateralnih odnosa Kancelarije OEBS-a u Zagrebu i Hrvatske, Mesić je uručio odlikovanje bivšem šefu te kancelarije, ambasadoru Španije u Bugarskoj Hrvatskoj Horheu Fuentesu Monsonis-Vialjongi.

Сребреница и морални национализам

Већ дуже времена одлазећи политичар са функције председника Хрватске Стјепан Месић, одликовао је председницу Хелсиншког одбора за људска права у Србији Соњу Бисерко, закитивши је ,,Редом кнеза Трпимира са огрлицом и Даницом''. Бисерко је добила одликовање због ,,јавне и јасне'' осуде ,,ултранационалистичке'' политике Слободана Милошевића, заштите људских права Хрвата и осталих националних мањина у Србији и нарочито за ,,изградњу темеља за нормализацију односа између Хрватске и Србије''. Поред Бисеркове, одликовања су примили и Ефраим Зуроф, директор центра Симон Визентал у Јерусалиму, као и шпански амбасадор у Бугарској.

Одликованим страним држављанима Месић се захвалио и на помоћи у обликовању ,,хрватске политике у региону''. Скромни борац за људска права из Србије додала је како је Хелсиншки одбор био једна од првих организација која се бавила повратком и реинтеграцијом Срба у Хрватској, али није помињала какви су резултати и успеси тог процеса. Притом, изгледа да залагање за права Срба у Хрватској искључује осуду ,,ултранационализма'' Фрање Туђмана.

Шта је Месић хтео да нам каже?

Месић је био више него јасан (што му прилично полази за руком у последње време) да Хрватска не одустаје од своје званичне интерпретације блиске прошлости и ,,србо-комунистичке'' агресије на Хрватску, подстакнуте и вођене политиком некадашњег председника Србије Слободана Милошевића. Само је на темељу прихватања те истине могућа нормализација односа између Србије и Хрватске. Све што се уклапа у тај оквир помаже Хрватској да формира и води своју регионалну политику.

Зато је и згодно да се у исто време награди ловац на нацисте Ефраим Зуроф и борац за људска права националних мањина у Србији Соња Бисерко. Свака аналогија између Србије и нацистичке Немачке је наравно случајна, али са становишта хрватске регионалне политике не да не шкоди, већ се некако превише савршено уклапа.

А шта ми радимо?

За разлику од ускогрудог националисте Месића, који брине само о себичним интересима своје земље, председник Србије Борис Тадић кренуо је другим путем. Одлучивши да преокрене ,,стварност у позитивном смеру'', Тадић је покренуо иницијативу за доношење резолуције о Сребреници у Скупштини Србије. Поред још једне резолуције која би се бавила само српским жртвама, ова Сребреничка резолуција бавиће се српским ратним злочинима. Образлажући своју иницијативу Тадић је третира као ,,вредносно и морално'' питање којим се скида анатема са српског народа, индивидуализује кривица и указује се пијетет према туђим жртвама. Овим Србија стиче морално право да брани и заступа своје националне интересе, али и да сећа својих жртава, мисли председник.

Хоће ли се Тадићева политика моралног национализма примењивати и по питању европских интеграција и учлањења у НАТО? Хоће ли грађанима Србије бити постављено питање: слажете ли се са уласком у политички и војни савез са државама које су бомбардовале и комадале вашу земљу и убијале наше ближње? Тешко. Доношењем резолуције о Сребреници Срби се неће помирити са својим суседима, али ће се зато још по једном питању поделити између себе. Нико нам не гарантује да супротна страна, у овом случају босански муслимани, неће ставити и схватити резолуцију у контексту своје званичне верзије рата у Босни као чина српске агресије.

И зашто би се ограничавали само на Сребреницу? После доношења ове резолуције, логичан наставак би био да се донесе резолуција о Рачку (1999) и тзв. српским злочинима на Косову и Метохији. У чему се разликује монтирани Рачак од Сребренице? И због чега су муслиманске жртве у Босни различите од оних албанских на Косову? Ово би, наравно, за нашу политику према Косову било равно самоубиству.

Доношење резолуције о било каквим и било чијим ратним злочинима имало би политичку тежину само у случају да је донесу политички фактори свих бивших зараћених страна на простору некадашње Југославије. Тек тада би злочин био злочин ван сваке контекстуализације (ако је то икако могуће), односно политизације и релативизације. Једино би заједничка резолуција значила да смо прошлост оставили иза себе, да је не морамо више користити у дневно-политичке сврхе и да саосећамо са патњама других.
Владимир Вељковић
Аутор уредник сајта Српске мреже