НАША МАНИЈА ВЕЛИЧИНЕ ЛАЗАНСКИ
Страна 1 of 1
НАША МАНИЈА ВЕЛИЧИНЕ ЛАЗАНСКИ
НАША МАНИЈА ВЕЛИЧИНЕ
- Spoiler:
Постоји ли неки виц, а да у њему актери обавезно нису Американац, Рус и Србин? Мислим да нема, нисам чуо за неки виц у којем би протагонисти били Немац, Кинез, и, на пример, Италијан. Само две суперсиле и Срби. То је наш преовладавајући однос према стварности. И то нам се понекад обија о главу. Као сада поводом велике војне параде на Црвеном тргу у Москви. Војска Србије није позвана на параду и то је код нас дочекано скоро као увреда, изречено је много бесмислица о томе зашто нисмо позвани, а то смо заслужили. Најкраћи одговор јесте да Србија званично није ни затражила да њена војска буде присутна на паради поводом 65 година од победе над нацизмом и фашизмом.
У амбасади Србије у Москви проверио сам да ли је било наших захтева да војници Војске Србије промарширају Црвеним тргом? Одговорили су ми да није. Како су у међународним односима формалности и протокол некада важнији и од суштине, онај ко је очекивао да ће Руси нас позвати, а да их ми претходно лепо не замолимо и да то ураде, тај сматра да смо ми Американци, Французи или Британци, и тај очито још увек размишља у категоријама вица са почетка овог текста.
Истина, Југословенска армија је крајем 1945. године била четврта по снази савезничка армија у Европи, имала је око 800.000 бораца што значи да је била и бројнија и снажнија од Де Голове армије. Али те војске и те државе више нема, а правни наследници су заправо сви, од Триглава до Вардара. Истина је да је српски народ платио највећу цену у борби против фашизма и нацизма на југословенским просторима, да је поднео највеће жртве, али је и болна истина да су после 5. октобра 2000. године улицама у Београду и у Србији, које су носиле имена генерала Црвене армије, а који су учествовали у борбама за ослобођење Београда и делова Србије, промењена имена. Сада су имена враћена, али не и истим улицама, већ тамо негде у Угриновцима и ко зна где још по периферији. А у центру Беча постоји споменик војницима Црвене армије који су учествовали у борбама за Беч. Никоме у Аустрији и не пада на памет да то мења, сваке године на дан уласка трупа Црвене армије у Беч, градске власти полажу цвеће и венце на тај споменик. Јер, Црвена армија се и у Бечу борила против нацизма и фашизма, а не за комунизам. Паметни Аустријанци.
Како су Руси схватили наше ситне и провинцијске потезе можемо само да замишљамо. Поистоветити комунизам и борбу против нацизма и фашизма могу само идеолошке догмате са опасном историјском амнезијом. У Русији је Други светски рат назван „великим патриотским ратом” и око тога нема спора на унутрашњој политичкој сцени данашње Русије. Иако је и Русија у време тог великог отаџбинског рата имала колаборационисте који су ратовали на страни Вермахта: од генерала Власова до целе две дивизије Вермахта попуњене искључиво бившим руским ратним заробљеницима, али и добровољцима. Никоме данас у Русији ни на памет не пада да те колаборационисте сврстава у неки антифашистички покрет, јер ето они су као морали да пуцају у Црвену армију чији је главнокомандујући био комунистички диктатор Стаљин. Те врсте историјских „нијансирања” нема данас у Русији ни у интелектуалним круговима који нису „заљубљени” ни у Путина ни у Медведева. Москва такве покушаје једноставно назива покушајем ревизије резултата Другог светског рата. И када ми у Србији и у Београду променимо имена улица руских генерала Москва то тумачи нашим покушајем ревизије резултата Другог светског рата, покушајем да се прикрије читав један део историје.
О разлозима слабе или скоро никакве војне сарадње између Србије и Русије могла би се написати књига. Београд оптужује Москву да скупо наплаћује школовање наших официра у Русији, док ми школујемо руске официре бесплатно, из Београда долазе оптужбе да је са руске стране било покушаја да се у ремонтоване „мигове-29” угради неадекватна и половна опрема, у Москви ми кажу да то није истина и подсећају ме на случај „падобрани за катапултирање пилота из мига-29”, односно ко је хтео да се у ремонтоване „мигове-29” уграде половни румунски падобрани уместо оригиналних руских. Када сам запитао зашто нам не продају резервне гуме за „мигове-21” и „мигове-29”, које немамо већ пуних годину дана, одговорено ми је да су нам нуђена три комплета тих гума. Бесплатно. Ко сада ту говори истину, а ко не, заиста не знам.
Мирослав Лазански објављено: 15/05/2010]
ОДГОВОР НА НАШУ МАНИЈУ ВЕЛИЧИНЕ
Чим смо почели једну тему вицевима ,значи да смо на крају теме ,дружења,нема шта да се каже више па хајдемо о Русу и Американцу и Србину наравно.
Ствар није ни тако ни наивна а ни једноставна .Не може више нико грађанина Србије превести жедна преко воде .
Наиме ми имасмо током другог светског рата преко милион жтава, губитак који није мали у борби против фашизма. Евидентно је то да нисмо позвани на 65 то годишњицу и параду у Москву ,где су позвани са разликом на раније године сви наглашавам сви који су се борили против фашизма.Амери Енглези и да не ређамо...осим наравно Србске војске. Председник Тадић који је наравно био званично позван од Руса,који је ипак морао одгледати сву параду без својих оружаних снага!? Шта мислите дал је био равнодушан?Видите ни ја нисам био равнодушан. Место њега сам се осећао јадно и бедно као да су ми и руке и ноге одсечене ,као кад су нам '99 срушили све мостове на Дунаву,баш када нам ти исти Руси нису ни помаком прста помогли.....Неважно.Значи требали смо лепо замолити Русе да позову и представнике наше војске,да их замолимо ДА ДОЂЕМО НА СЛАВУ?А нисмо! А медији нас извештавају да нисмо у саставу сфрј која се борила противу агресора .Тачна дефиниција . Нису у ствари засебно ни једна од бивших републка,међутим могло се васпостављањем неке елите из бивших република неким новим Јајцем... и да не ширимо.Баћушка је видео сложеност и рекао њет.Можда је то одговор на '48 ко ће га знати, било је тамо још белих глава са ордењем који се сећају тога...наравно без беле главе пијандуре Јељцина,кога ми и окривљујемо за ту фамозну '99.Међутим њет је њет. Нису Руси јајаре господине Лазански па да памте ситне чарке око "улица у београду" па те улице су мењали демократи,чији је председник ипак био тамо позван и то званично.А улице ко улице не води ни једна у Москву. Осим са Теразија Ђињђићевим булеваром до Кандић Мале уз још бар пе-шест сокачића што се преименовало у имена хероја чувеног петог октобра.Можда неки од њих воде до Москве али до оног хотела,знате.Па зар Руси да нам злопамте све то ? Ма какви нема то основа .Међутим као врлом аналитичару није ми јасно како вам није пала у око могућност да се не самопозивањем на једну параду у ствари отвара рана једном великом делу старијег дела грађана Србије који памте та времена боље. Мало сентиментална, мало носталгична на времена кад смо заједно марширали неки са ордењем неки са црвеним пионирским марамама,не марећи за Русе толико гледали смо своја посла ,и славили своју победу,све до Никите Хрушчова.Тада смо се почели поново заједно радовати.....Спутњику Лајки ,Тјерешковој, Гагарину,смејати Никити као "лупа ципелом" (никада није лупао) по сенату САД -а.Опет смо се зближили све док није дошо алкос и док није дошла та фамозна '99-та.Када нисмо добили с-300.... или већ који С-.А Руси га имаше ал га не даоше. А сматрају многи врли политички аналитичари да је баш тих година САД гледала Русију мртвом и да су преко СРЈ доказали то чињенично.А да је нама тада у пво-у било само пар комада с-300 ми би објавили светски рат комплетној нато банди.Ал нису били толко мртви да нам не дотуре са Румунима преко Ђердапа пар комада онако у тетрапаку са нафтом,ноћу кад су шлепери са угашеним позицијама возили за Панчова . Али нека "пекар" нам је освијетло образ у Буђановцима са невидљивим . Ребаланс после 78 дана близу 240 оборених летилица....Ми без мостова разореном инфраструктуром дочекасмо још један крај рата,још једну победу над фашизмом.
Млад сте ви човек,научићете,а нисте ни лош човек,а пре свега добро пишете, не добро већ брилијантно,само ....фали да извинете међ цигле мало више малтера.Веле код нас, да боље држи прича.А све сам ово испричао јел ме боли и криво ми је да ће неко наша заједничка осећања да стави на "олтар" нових избора,у смислу колективног сажаљења према Вођи без војске....Мало дефетистички и милосрдно,са нотом сажаљења.
И сад један "виц" на крају,како приличи : Послата је краћа верзије ове моје приче Политици, као одговор на вашу тезу,моја антитеза ,или арза ,ни сам не знам,нисам више паметан .Али није прошло код Слвјаносербског-цензора нам великог. Видите остали смо краћи једне приче,уштројени и ви и ја.....и то све од "наше" ПОЛИТИКЕ...
админ шојић
Последњи пут изменио admin дана Wed May 19, 2010 11:03 am. изменио укупно 4 пута.
Страна 1 of 1
Permissions in this forum:
Не можете одговорити на теме у овом форуму