Европо. . ми смо гладни

„Политика” на лицу места: Куршумлија
Црвени јануар у „ђавољој вароши”
Рад­ни­ци про­па­лих кур­шу­млиј ских фир­ми „Ко­па­о­ник” и „7. ју­ли” десет дана блокирају пут Ниш–При­шти­на тра­же­ћи опет да ра­де
Црвени јануар у „ђавољој вароши”

Куршумлија – Неколико узастопних ноћи бака Стевка Секић седи у старом шатору који греје бубњара, на командном месту љутих штрајкача. Маше својим већ препознатљивим штапом и изговара реченицу која је у Куршумлији одавно опште место: „Немам посао, немају га ни моја деца, унуци ми гладују. Ја не знам како смо још живи!”



На блатњавом путу за Приштину стотинак људи без посла греју се око логорских ватри, узвикујући рефрен бака Стевке који се меша са народњачким хитовима „Звезда гранда” који треште с џиновског појачала. На шумовитом брду, педесетак метара изнад три шатора, где синдикална руководства две пропале фирме, Шумско-индустријског комбината „Копаоник” и Модне конфекције „7. јули”, спремају стратегију за наредне дане, неколико младића у маскирним униформама из 1999. године седе на сунђерима под шаторским крилима, окићеним паролом „Куршумлија у грчу”.

„Ви из Београда појма немате како је овде. Мој отац је радио у ’Копаонику’. Сада је без посла. Ја сам секао дрва и продавао их ’Копаонику’. И живео од тога. Имам бебу, и шта сада да радим? Да крадем млеко по шталама? Говоре нам, ви сте ленчуге, нећете да радите, ’оћете само помоћ државе, а овде нема шансе да се нађе посао. Сада живим од дечјег додатка од 2.000 динара. Срамота, али не за мене, него за државу”, каже Мирољуб Ђорђевић, двадесетосмогодишњак, присталица радничке побуне која је започела пре 10 дана када су бивши запослени две компаније, које су некада представљале понос града, блокирали магистрални пут Ниш–Приштина.

У понедељак им се придружио цео град: ђаци, приватници, запослени у јавним предузећима. Колоне трактора с приколицама пуним ђака путовале су километар даље од Куршумлије, како би се придружили демонстрантима.

Мирољуб са осматрачнице, док се приближава поноћ, поручује:

„Нека дођу Цветковић и Динкић међу раднике. Ми нећемо да их гриземо, ми смо фини људи.”

„Јок, ми смо гадни и гладни. Они ће да нас разумеју само кад им се попнемо у Београд”, исправља Мирољуба још један војни ветеран, наравно незапослен. За бака Стевку је то диван увод у запаљиви говор који загрева смрзнуте колеге. Радила је 27 година у „7. јулу”, путовала сваког дана од Мердара до Куршумлије. Сада је њена фабрика подсећа на зазидани затвор без робијаша. Бивши власник који је купио фабрику још 2003. године, Богдан Алексић, после само 11 месеци морао је да је врати држави, јер је уговор са њим раскинут. Али, машина, врата, прозора, штекера, ма ничега више није било.

http://www.dnevnik.co.yu/node/15588

Градски пејзажи све пунији смећа (видео)

Штрајк комуналаца спроводи се уз “минимум рада “, а шта то подразумева и како се одражава на функционисање града највидљивије је при




одношењу смећа. Наиме, нашу редакцију јуче су суграђани затрпали позивима, јер им нико не односи смеће,а жалили су се да је на Телепу ситуација најгора.
У „Чистоћи“ кажу да су и јуче радили по прописаном минимуму рада због штрајка дела радника, а да минимум подразумева употребу 45 посто од расположивог капацитета специјалних возила, са потребним бројем запослених, што је 17 камиона за пражњење смећа са по три радника и возачем. Одржавање чистоће на јавним површинама обавља се са 20 посто запослених, што је око 50 радника. Исти проценат запослених је и на депоновању и сортирању отпада на градској депонији, одржавању и поправци возила, као и на административним пословима предузећа.

Nema povišica u državnim firmama



Plate zaposlenih u svim firmama gde je država većinski vlasnik ostaće i dalje zamrznute - jednoglasni je zaključak sa sastanka čelnika vladajuće koalicije, premijera Mirka Cvetkovića i predsednika Borisa Tadića.
Ovaj stav primeniće se i u slučaju „Elektroprivrede Srbije“, a sa čijim je sindikatom i rukovodstvom 8. januara ove godine resorni ministar Petar Škundrić potpisao sporazum koji je predvideo povećanje zarade iz planirane dobiti za 2009. godinu.
- Taj sporazum Vlada Srbije neće podržati - tvrdi izvor „Novosti“ sa razgovora od utorka. - Principijelno, jer ekonomske prilike u zemlji nisu takve da je moguće povećavati zarade u bilo kom delu javnog sektora. Pored toga, programom rada EPS je za ovu godinu predvideo poskupljenje struje od 20 odsto, iz čega bi i generisala dobit koja je bila planirana za uvećanje zarada.

Kju
20. јануар 2010. у 05.48
Eto im ga mmf..zali se mmf-u ili raspisuj Izbore!
Ova banditska Vlast mora da ode!

mdubaic ::...............

Да бандитска власт мора да оде, али..ко други.

Зар би дочекао после разбојника државу воде издајници, у ствари исто друштво је то само се замењују.

Која је алтернатива ДС-у, можда СНС или г17+ или ЛДП или ...

Да би Србија опстала не треба мењати играче већ игру. Треба укинути демократију и увести царску монархију.

mdubaic ::Но проблемо... нек се тема зове Монархија или демократија.

Шта мислиш???