ГЕНОЦИД НАД СРПСКИМ РОДОМ

ГЕНОЦИД НАД СРПСКИМ РОДОМ

ПОМОЗ' БОГ БРАЋО И СЕСТРЕ




Данас овде смо се сви окупили, не само да кажемо апсолутно и гласно НЕ шиптарским терористичким хордама, да неће им никада поћи за руком да откину најмање 15% свете српске земље, већ да и Западу отворимо намерно затворене очи.
Српски народ као један велики стари и констутативни народ, не само Европе, него и садашње цивилизације, у својој дугој историји преживео је више геноцида.
Само последњи геноцид у континуитету траје 618 година.
Године 1389. после Христа, свети цар Лазар дао је своју главу, не само за небеску Србију, него и за земаљску Србију. ''Дивље азијатске хорде'' како би рекао један од највећих Срба у историји, песник Његош, никада не би могле освојити, па чак и распарчане комаде великог царства, да није било здушне и бездушне ''помоћи'' наше хришћанске браће са Запада. Нажалост, они, наша браћа у Христу, вероватно су мислили да никада више неће се чути за српско име. Они су нам зацртали судбину Картагине, тј. да Србија буде збрисана са географске карте, да свети цар Лазар доживи судбину Ханибала. А затим, неколико стотина година касније, снимали су филмове о Србији, као што снимају филмове данас о Кратагини и о Индијанцима Северне Америке, који су скоро истребљени. Остали су само ретки појединци који живе у резерватима, тим модерним био-антропо-зоолошким вртовима.
То је крајњи домет западне борбе за људска права. У 20.веку то је Хитлер унапредио у варијанту ''концентрационих логора'' који данас постоје само за један народ на свету: Србе и остале националности Косова. На крају, чак и термин ''коначни статус Косова и Метохије'' толико је индентичан са фашистичком Хитлеровом идеологијом о ''коначном решењу јеврејског питања и народа''.
Чак неки потомци фашиста из периода 1941-1945. су у структурама стварања наказне мафијашко-наркоманске шиптарске државе.
Али Господ и није дозволио да се српско име угаси. На Берлинском конгресу 1878.г., од 28 држава тада познатог света, Срби су имали две признате.
И наши политичари уместо да створе велику и моћну државу, бездушно су арчили заоставштину наших предака, а у томе су им бездушно сатански помагали и Турци и хришћани Запада.
Да би се Срби смањили и уништили, дакле наставак геноцида који су предходно чинили озлоглашени и крволочни Турци, су велике силе исценирале Први и Други Балкански рат, а затим и Први Светски рат.
До тада невиђен геноцид кроз који су прошли Срби у Првом Светском рату, нашим непријатељима и њиховим крвожедним душама, био је мали и недовољан.
Зато су усташе у Другом Светском рату ''превели'' на другу обалу, на обалу смрти, близу два милиона Срба. Међутим, нису само усташе истребљивале тј. вршиле геноцид, то су радили и Балисти са Косова и Метохије. Они су већ од Берлинског конгреса, потпомогнути тада водећим светским силама, све покушавали у складу са њиховом злочиначком и крвничком традицијом, да затру и пониште све што је српско: име, традицију, религију и религиозне институције.
Преко триста хиљада српских бораца за слободу је настрадало, што од шиптарског зулума, што од сурових географских услова преласка преко Албаније.
За све шиптарске злочине нико никад није поставио питање. Али већ 964. год., непрекидно азијатске банде, преко Кавказа, које себе називају Шиптарима, а странци их називају Албанци, уништавају и скрнаве српско тло.
Ми Срби, као израз гостопримства, дали смо им да могу напасати своја стада на нашим просторима, а они су злоупотрербљавали и уништили све на шта су наишли. Они, као уљези на нашој територији, показали су се душманима и крволоцима и на најстрашније начине који су далеко од сваке људске логике, и могли би смо чак рећи на нивоу анималног понашања, стварали своју територију.
Само у два маха, и то у другој половини 17.века и у другој половини 20.века, Шиптари су уз помоћ злочина продрли преко 200 км. у дубину српске територије.
У 17.веку Османлије-Турци су им дували у једра, а у 20.веку Црвени фараон, под лажним именом Јосип Броз Тито, на перфидан и врло софистициран начин, стварао је ситуацију коју данас имамо.
И данас, за разлику од пре 618 година, тј. од далеке 1389.год., не иду Турци испред Шиптара, него наша западна браћа-хришћани, у лику белосветског пробисвета-Марти Ахтисарија, којему после његових ''заслуга'' током бомбардовања 1999.г. није требало ни дозволити да ступи на свето српско тло.
Мудри Срби током минулих деценија и векова, видели су куда иду догађаји.
Један од њих, геније по имену Петар II Петровић Његош, је невероватном антиципацијом, предвиђањем рекао, да ће нам будућност бивати ометана и закомпликована од стране потурчене браће (потурица) и од Млечана (Венеције).
Колико је то сада тачно, а изречено је средином 19.века, може се видети из сазнања да већина Шиптара која данас живи у тој српској покрајини су силом или милом потурчени Срби.
И још нешто, Црвени фараон, звани Броз, под налогом владара из сенке, новог светског поретка, уселио је преко порозне границе око један милион Албанаца из Албаније, као тобожње жртве енерхоциног стаљинистичког режима.
Све су то српски лижисахани и Брозове удворице, Личани, Босанци, Црногорци и Македонци и Срби, мирно посматрали из дедињских вила из својих удобних фотеља. Био је то уџбенички пример како се у миру, без испаљеног метка, уз чашицу шампањца, издаје отаџбина и дедовина.
Данас уљези из Албаније и њихови потомци, руше и скрнаве све српско, јер они не знају ни ко су, ни шта су, ни одкуда долазе. Они не знају шта је то цивилизација, и који је то високо цивилизован народ стварао те велике културне грађевине. Они знају само за закон руље, гомиле, линча и дестукције.
У победу над Турцима, Срби морају да урачунају и Алију Изетбеговића и његове муџахедине, вехабије и Фадиља Хоџу, Махмута Бакалија и друге исламске фундаменталисте.
А што се тиче Његошеве антиципације Млечана, сетимо се НАТО базе из Авијана, одакле су полетали бомбардери на недужне српске жртве.
Преко 50 000 бомби је пало, од којих само ''ситница'' од 32 000 бомби је имала кошуљицу од ''осиромашеног'' уранијума, а после пописивања краја рата, следи друга, мирна фаза. Ту ступа на снагу, између осталих, и ''венецијанска'' комисија.
Гле чуда, откуд опет Млечани?
Шиптари, од II Светског рата, нити плаћају струју, нити било какве дажбине и порезе дају Србији.
Србија треба да открије своје архиве, и да сасвим отворено каже колико је милијарди долара уградила на Косову и Метохији у облику различитих стимулација и инвестиција.
Србија је подизала кредите од светских банкара за Албанију преко Шиптара који су живели овде, а сама је враћала дуг као да је то било за српски етнос.
Сетимо се српске територије која је потопљена око Скадарског језера да би се направила Хидроцентрала у суседној држави. Десетине хектара територије Црне Горе леже под водом, а црногорски властодршци примају српске душмане и крвнике, попут ратног злочинца Агима Чекуа и њему сличне.
А само пре Другог Светског рата, Метохија је била у саставу Зетске бановине.
Краљ Никола I Петровић, својевремено је и певао и сањао о Призрену. Сетимо се оне дивне химне:''Онамо, онамо...''
Зато ми, са овог скупа, тражимо да нико не сме, свету српску земљу, бескрајно богату свим материјалним добрима, духовним институцијама, уступити или отети и укњижити у корист белосветске и шиптарске мафије.
Тражимо да се отворе све архиве, и војне и полицијске, да се виде сва злодела шиптарских зулумћара, да се види континуитет, не теорије завере, него праксе завере, од потурченог Шиптара, злогласног Синан-паше и његових банди, који су Србе набијали на колац, па до шиптарских терориста, који су Ђорђа Мартиновића набили на поломљену флашу.
Тражимо да се покажу пописи Унмика, према којима нема више од 700-800 хиљада Шиптара, и у Македонији, и на Косову и Метохији, и у Црној Гори.
Све остало је њихова перфидна манипулација и безочна лаж.
Србија у овом тренутку има више избеглица него што има Шиптара у поменутим регионима.
Тражимо да се одмах врати сва имовина Српској Православној цркви на Косову и Метохији.
Зар је могуће терористима најгорег кова и нарко-дилерима са својим босовима, у оквиру њихових кланова (фисова), поклонити другу државу на територији наше
државе. То нигде и никада није било!
Јер садашња Албанија је поклон западних земаља, само да би се спречио излазак Србије на море. Али Скадар је био у временском смислу, најдуже главни град у историји Србије.
Због свега тога није могуће одузети Косово и Метохију.
И мудри Милош Црњански, док су га Брозове дипломате убеђивале у илузију, која се зове ''Југославија'', у којој тече ''мед и млеко'', одговорио им је искрено:''Све вам могу веровати, али да сте Шиптарима отворили универзитет на њиховом језику, на српској земљи, и да ће вам они бити захвални за то, то вам никада нећу поверовати.'' Шиптарску захвалност и многобројне ''менталне импланте'', попут универзитетске библиотеке у Приштини, стилизоване у облику шиптарског ''кечета'', видели смо неколико деценија касније. Било је то здружено дејство 19 земаља НАТО-а и Шиптара.
А овде док смо на овом месту, споменимо само један од срамних закона који је донешен у овој скупштини. А он је у једном свом параграфу гласио:''На сваког запосленог Србина на Косову и Метохији, треба запослити шест Шиптара.'' Њихови руководиоци су сматрали да однос 6:1 је истински показатељ колико смо били бројчано доминантни.
Размере шиптарског геноцида можемо видети касније, неколико деценија кроз бодљикаву жицу српских енклава тј. концентрационих логора.
Пропорција овог срамног закона никада није званично укинута.
Шиптари добро знају, бар они који требају да знају, који су у сенци, који командују, да су једном отишли са Косова и Метохије, и вратили се. Али када други пут оду, њих више неће бити, ни на Косову и Метохији, ни у Албанији, ни у Европи. Њихова злодела су рак-рана Европи, тако да ће они бити протерани из ње.
Европа ће коначно одахнути без Шиптара. Јер говорећи метафорично, Шиптари могу да заноће на Косову и Метохији (тј. да им Марти Ахтисари да оно што су зацртали ''владари из сенке'', али нико жив од њих неће осванути.
Ово старо пророчанство, другим речима каже: Шиптари се не могу одржати на Косову и Метохији. Ова земља је толико натопљена српском крвљу да њом могу управљати и владати само Срби и нико други, и само на њој расти црвени божури.
Нама Србима, припала је тешка дужност да бранимо част Европе, част цивилизације, од једне монополарне силе која данас влада и доминира светом и светском политичком сценом.
Али историја као учитељица живота, поучава нас да је све то пролазно. Неће још дуго да буду ту они који мисле да ће вечито остати на том месту.
Чаша Господњег гнева се препунила, и ако ни због чега другог, оно због Косова и Метохије. Уздрмаће се темељи цивилизације и међународног поретка, јер ефекат бумеранга већ ради. Увек ће се рађати сила као противтежа безакоњу и неправди.
Нама Србима је жао што ће нестати још неке ''царевине'' које се огреше о нас, као што су нестале Турска царевина и Аустро-Угарска царевина.

Косово и Метохија заувек ће бити земља Немањића. Дух Св. Симеона Мироточивог и Св. Саве, вечно ће пребивати у срцима свих припадника српског народа, у интегралном поимању те речи, а поготову на њиховој земљи Косову и Метохији.
Све на овој планети је привремено пролазно и пропадљиво. Само је Србија вечна, са својом децом, која ће јој вечито бити верна.
Зато, ЖИВЕЛА СРБИЈА!



Др. Миодраг В. Вуковић

http://www.dejanlucic.net/cirilica/genocid%20na%20srbima.html