Ђурђевдан

Ђурђевдан




Српска православна црква и верници данас славе Ђурђевдан. За овај празник код Срба је везан велики број обичаја, веровања и магијских радњи. Веровало се да ако је на Ђурђевдан ведро “да ће бити плодна година”, а ако на овај празник и сутрадан буде падала киша, “да ће лето бити сушно”. Српска православна црква и верници данас славе Ђурђевдан. За овај празник код Срба је везан велики број обичаја, веровања и магијских радњи. Веровало се да ако је на Ђурђевдан ведро “да ће бити плодна година”, а ако на овај празник и сутрадан буде падала киша, “да ће лето бити сушно”.

Празник светог Георгија, једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру, обележава се у свим храмовима Српске православне цркве и као један од најчешћих слава православних Срба.

Ђурђевдан је празник везан за пуно народних обичаја и магијских радњи за заштиту, здравље и плодност.

Обичаји и веровања везана за Ђурђевдан у српском народу су свакако постојали и пре него што је примљено хришћанство.

Црква на овај дан обележава погубљење светог Георгија, које се десило 23. априла 303. године.

Ђурђевдан се сматра за границу између зиме и лета, празник везан за здравље укућана, удају и женидбу младих из куће, плодност стоке и добре усеве.

Ђурђевдански уранак

За мало који празник код Срба је везано толико обичаја и веровања, па и магијских радњи. Главни обичаји су плетење и венаца од биља, умивање са биљем, купање на реци.

Увече, уочи Ђурђевдана, неко од укућана накида зелених гранчица у најближој шуми и њима окити врата и прозоре на кући и осталим зградама, као и капије.

Ово се чини да би година и дом били “берићетни”, “Да буде здравља, плода и рода у дому, пољу, тору и обору”.

Понегде је обичај да ово кићење зеленилом врше на сам Ђурђевдан пре зоре.

Народ на Ђурђеведан, рано пре зоре, одлази у природу заједнички на “ђурђевдански уранак”, на неко згодно место у шуми које се изабере, на пропланку или поред реке.

На ђурђевданским уранцима се млади опасују врбовим прућем “да буду напредни као врба”, ките здравцем “да буду здрави као здравац”, копривом “да коприва опече болести са њим”, и селеном “да им душа мирише као селен”.На Ђурђевдан не ваља спавати, “да не би болела глава”, а ако је неко спавао “онда на Марковдан да спава на том истом месту”.



Сматра се да на Ђурђевдан делују вештице и друге зле силе, због чега су сељаци палили велике ватре “да би заштитили себе и село”.

Веровало се да ако је на Ђурђевдан ведро – “да ће бити плодна година”, а ако на овај празник и сутрадан буде падала киша – “да ће лето бити сушно”. Каже се у Србији да колико недеља пре Ђурђевдана загрми, толико ће бити товара жита те године.

Свети Ђорђе пробада аждају

Свети Ђорђе се на иконама представља на коњу, у војводском оделу, са којег копљем пробада страшну аждају.

Нешто даље од њега стоји једна жена у господском оделу. Аждаја на икони представља многобожачку силу која је “прождирала” бројне невине хришћане.

Свети Ђорђе ју је, по веровању, победио и својом мученичком смрћу задао смртни ударац “незнабоштву”.

Под победом коју је свети Ђорђе однео над аждајом, вероватно се мисли на прекид прогона хришћана, десет година после његове смрти, и проглашење хришћанства званичном религијом Римског царства од стране цара Константина.

Жена на икони је можда и сама царица Александра, жена цара Диоклецијана, и верује се да представља симболично младу хришћанску цркву.