Јосип Броз Тито!!!!!!!!!
Страна 1 of 1
Јосип Броз Тито!!!!!!!!!
Gost Mon May 03, 2010 5:22 pm
Погледам у новинама и просто немогу да верујем својим очима.Новине пуне ЈБТ-а.ЕЕЕЕЕЕЕЕЈЈЈЈ бре Србијоооооооо!!!!!
Дакле црвеножута банда нема стида.Неби ме зачудило да се по уставу уведе и МИНУТ ЋУТАЊА.
Овако то изгледа:
Sutra tri decenije od smrti Josipa Broza Tita
Tanjug - Pre 9 sati
BEOGRAD - Tri decenije od smrti Josipa Broza Tita sutra će obeležiti njegovi saborci iz svih krajeva bivše Jugoslavije polaganjem venaca i odavanjem počasti u "Kući cveća" u Beogradu, gde je sahranjen bez komunističkog obeležja. Neprikosnoveni vođa jugoslovenskih komunista i doživotni predsednik partije i države, umro je 4. maja 1980. godine u Ljubljani u 15.05 minuta, a sahranjen je četri dana kasnije u prisustvu 209 visokih zvaničnika iz 107 država sveta.
http://vesti.krstarica.com/?rubrika=scg&naslov=Sutra+tri+decenije+od+smrti+Josipa+Broza+Tita&lang=0&sifra=98d7665b60cdd875f94745c6c9f3ecce&dan=03&mesec=05&godina=2010
BBC: Tito je držao na okupu Jugoslaviju 35 godina
Tanjug - Pre 3 sata i 49 minuta
LONDON - Josip Broz Tito je 35 godina držao Jugoslaviju na okupu uprkos njenoj mešavini nacionalnosti, jezika i vera. Posle njegove smrti 1980, etničke tenzije, koje su do tada tinjale, isplivale su na površinu, dovodeći na kraju do ratova u balkanskim državama, naveo je britanski radio Bi-Bi-Si uoči 30. godišnjice Titove smrti.
http://vesti.krstarica.com/?rubrika=scg&naslov=BBC%3A+Tito+je+drzao+na+okupu+Jugoslaviju+35+godina&lang=0&sifra=3345520093eb1df8aad112b82de15f39&dan=03&mesec=05&godina=2010
Kuću cveća posetilo više od 20 miliona ljudi
Tanjug - Pre 5 sati
BEOGRAD - Kuću cveća je od 80-ih godina do danas posetilo više od 20 miliona ljudi, onoliko koliko je otprilike Jugoslavija imala stanovnika u vreme Josipa Broza Tita, izjavio je Tanjugu kustos Muzeja istorije Jugoslavije, u okviru koga se nalazi i Kuća cveća, Momo Cvijović.
http://vesti.krstarica.com/?rubrika=scg&naslov=Kucu+cveca+posetilo+vise+od+20+miliona+ljudi&lang=0&sifra=d913be27626ca187b8828e59c53471b1&dan=03&mesec=05&godina=2010
Tri decenije od Titove smrti
Beta, 03.05.2010 13:47:42
Poslednja promena: 03.05.2010 14:22:40
BEOGRAD - Pre tri decenije, 4. maja 1980. godine, preminuo je doživotni predsednik socijalističke Jugoslavije Josip Broz Tito čovek o kome postoje oprečna mišljenja, ali čiji period vladavine među običnim ljudima u svim republikama bivše države i dalje važi za simbol boljeg, sigurnijeg i uređenijeg života.
Mnogi su 4. maja stali i plakali na ulici kada su čuli vest da je "u 15.05, u Kliničko bolničkom centru u Ljubljani, umro drug Tito, najveći sin naših naroda i narodnosti", a četiri dana kasnije, na sahranu obožavanog lidera SFRJ u Beogradu došlo je 700.000 ljudi, ali i 209 državnih delegacija iz 128 zemalja sveta, pa je to bio najposećeniji pogreb nekog državnika u 20. veku.
Poslednju poštu pokojniku, osnivaču Pokreta nesvrstanih, odali su na licu mesta 31 predsednik države, 22 premijera, četiri kralja, šest prinčeva i 11 predsednika nacionalnih parlamenata. U svetu podeljenom po hladnoratovskih linija, bili su državnici iz oba tabora.
Prema mnogim viđenjima, sa Titovom smrću su krenuli dezintegracioni procesi u SFRJ, a u godinama pred raspad zemlje, počele su kritike i distanciranja od njegovog lika i dela.
Optuživan je za stradanja političkih neistomišljenika tokom svoje dugogodišnje vladavine, ali i za vođenje ekonomske politike zasnovane na uzimanju kredita kako bi se održavalo blagostanje, što je, tvrdi se, prozivelo veliki spoljni dug i potonju ekonomsku krizu u SFRJ.
Javile su se i brojne teorije zavere koje su nastojale da "razotkriju" pozadinu ogromne Titove moći i ugleda u zemlji i svetu. Tako se tvrdilo da je pravi Tito zamenjen dvojnikom, da je sahranjen bez ideoloških obeležja zato što je bio mason, da zapravo i nije sahranjen tamo gde mu se grob nalazi, u Kući cveća na Dedinju.
Ali, 30 godina posle Titove smrti i 20 godina nakon početka krvavog brodoloma "Titove Jugoslavije", sećanja na visok životni standard, uređenost i bezbednost u toj zemlji veoma su jaka, naročito u okolnostima tranzicije i dugogodišnje
opšte krize, lik predsednika SFRJ je ponovo u žiži, a Kuća cveća je u poslednjih 10 godina sve popularnija destinacija za turiste iz sveta i regiona.
Kroz Kuću cveća, u sklopu Muzeja istorije Jugoslavije, prošlo je oko 17 miliona ljudi, počev od 1980. godine. Poseta se u devedesetim značajno smanjila, a u prethodnoj deceniji je opet počela da raste.
Samo prošle godine kroz Kuću cveća je prošlo 72.595 ljudi, pri čemu ih je najviše, 18.901, bilo u maju, mesecu obeležavanja Titove smrti i Dana mladosti, rečeno je agenciji Beta u muzejskoj upravi.
Na bivši Dan mladosti, 25. maj, koji je Tito odabrao za obeležavanje svog rođendana, Muzej i Titov grob je 2009. godine posetilo 2.729 ljudi. Na dan njegove smrti bilo ih je 1.368, ali je najviše ljudi, ukupno 5.291 došlo je u Noći muzeja, 17. maja.
Prema rečima zaposlenih, u Kuću cveća 4. i 25. maja dolaze ljudi iz čitave bivše Jugoslavije: Titovi saradnici, članovi njegovog kabineta, bivši gardisti, predstavnici SUBNOR-a i organizacija nastalih raspadom Saveza komunista Jugoslavije, antifašisti, a sve je više mladih, koji nisu bili rođeni kada je Tito bio živ.
Radnim danima u Kuću cveća dođe između 700 i 2.000 ljudi, a u vikend turama ih bude do 5.000.
Muzej istorije Jugoslavije je u poslednje dve godine organizovao nekoliko vrednih izložbi koje ilustruju značaj i hobije pokojnog predsednika SFRJ.
U toku je izložba "Joko Ono - Džon Lenon - Tito", koja je otvorena 1. maja, i zasnovana na mirovnoj akciji "Žirovi" pokojnog člana "Bitlsa" i njegove supruge. Tito je bio jedan od 50 svetskih lidera kojima su Lenon i Ono poslali pakete sa po dva žira sa molbom da ih zasade u ime mira.
Za period od 21. do 25. maja ove godine, u Muzeju istorije Jugoslavije biće održana manifestacija "ORA 2010", koja je inspirisana fenomenom Dana mladosti i kulta Titove ličnosti.
U sklopu "ORA" - što je skraćenica za "Omladinsku radnu akciju", jednu od tekovina SFRJ - premijerno će biti prikazan igrani film "Plavi voz" Janka Baljka, čija je radnja smeštena u vreme Titove smrti. Projekcija će biti na otvorenom, ispred Muzeja.
Ostatak manifestacije obuhvata projekcije dokumentarnih filmova o Titu, o Danu mladosti i o putovanjima Titovom prevoznim sredstvom, Plavim vozom. Najavljene su takođe izložbe audio-vizuelnih instalacija i fotografija o Omladinskim radnim akcijama, panel debatu o fenomenu Titove Jugoslavije, i koncerti niza rok grupa.
U februaru 2010. godine, posetioci Muzeja su mogli da vide izložbu "Tito foto" koje je načinio predsednik Jugoslavije lično, a kojem je pravljenje fotografija bilo omiljen hobi.
Muzej istorije Jugoslavije je u martu 2009. godine priredio izložbu "Efekat Tito" koja iznela tezu o Titovoj harizmi kao njegovoj politickoj legitimaciji, a tom prilikom predstavljeni su pokloni koje je predsednik SFRJ dobijao od građana, 22.000 štafeta koje su se nosile u Titovu čast, i brojna svedočanstva o njegovom životu.
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=178002&title_add=Tri%20decenije%20od%20Titove%20smrti&kword_add=josip%20broz%2C%20kuca%20cveca
Ubrzo posle smrti Tita zaboravljena njegova harizma
Tanjug | 02. 05. 2010. - 10:30h
Sociolog kulture Ratko Božović ocenio je danas, povodom 30 godina od smrti predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita, da je u srpskom narodu dominantna "kultura zaborava" i da su građani brzo nakon njegove smrti zaboravili kult ličnosti i harizmu koju je imao.
Ratko Božović: Oni koji su nakon Titove smrti došli na vlast, nisu bili na nivou vladanja, rukovođenja i donošenja odluka
"Tito je imao harizmu, bio je onaj kome se verovalo, Evropa i svet su priznavali relevantnost Jugoslavije u to vreme", ocenio je Božović.
On je rekao da je Josip Broz napravio veliku grešku, jer nije naučo političku elitu koja ga je nasledila, kako se vlada.
"Bio je gotovo ubeđen da ne može umreti, a tako su mislili i oni koji su ga okruživali. Posle njegove smrti, nije bilo više stožera okupljanja", kazao je Božović i napomenuo da je Tito predstavljao jedini siguran integracioni faktor u tadašnjoj Jugoslaviji.
Josip Broz Tito umro je 4. maja 1980. godini u Ljubljani. Njeogovj sahrani prisustovalo je 209 delegacija iz 127 zemalja i 38 šefova država, kao i švedski kralj Gustav XVI, norveški kralj Olaf V, prinčevi i članovi kraljevskih porodica.
Prema njegovim rečima, Titova zaostavština je brzo bila u velikom problemu, jer oni koji su nakon njegove smrti došli na vlast, nisu bili na "nivou vladanja, rukovođenja i donošenja odluka".
"Ponižavanje njega i njegovog groba je velika sramota, koja se nikada ne bi desila u nekom drugom civilizovanom društvu, koje drži do onih koji su vodili zemlju na nesavršen, ali relevantan način", kazao je Božović
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/187602/Ubrzo-posle-smrti-Tita-zaboravljena-njegova-harizma
Indipendent: Titovo nasleđe i dalje tema na Balkanu
Beta | 03. 05. 2010. - 14:47h
Na čitavom Balkanu i dalje se vode rasprave o nasleđu bivšeg jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita, piše danas britanski list "Indipendent" u opširnom članku povodom tridesete godišnjice od njegove smrti.
Istoričarka Branka Prpa ocenila je povodom 30. godišnjice smrti Josipa Broza Tita, da je levica u Srbiji kompromitovana u poslednjim decenijama 20. veka zbog zloupotrebe ideala i pljačke društvene imovine.
"Vi ste imali Miloševićev (Slobodan) period gde je on bio na čelu SPS, a ja ne znam da li je postojala bezočnija forma liberalnog kapitalizma od tog perioda koji je on utemeljio pod zastavom levice", rekla je Prpa agenciji Beta.
Govoreći o Josipu Brozu Titu, Prpa je ocenila da je on "bio svetski državnik", kao i da je uspeo da Jugoslaviju "definiše kao važan međunarodni faktor".
Zundhausen: Titova ideja Jugoslavije bila je genijalna
Istoričar Zundhausen smatra da je Titov model Jugoslavije stvoren prekasno
Naravno, kako podseća, politička i ekonomska kriza jesu počele još u Titovo vreme i tu on ima "izvesnu političku odgovornost, jer nije bilo pokušaja da se preduzmu odgovarajuće mere, ali to ne znači da je država morala da se raspadne, jer ne raspadaju se sve zemlje koje se nađu u krizi".
Betin sagovornik dodaje, međutim, da je sve to učinjeno prekasno.
"Da je Tito imao priliku da taj model sprovede posle Prvog svetskog rata, Jugoslavija bi možda bila trajna tvorevina".
Jer, kako dodaje, posle Prvog svetskog rata proces formiranja nacija još nije bio tako daleko odmakao, a i Drugi svetski rat je stvorio ogromne probleme. Posle Drugog svetskog rada su šanse da se etnički nacionalizam Hrvata, Srba i ostalih potisne bile mnogo manje i problematičnije, nego što su možda mogle da budu posle Prvog rata, ali sama ideja je bila veličanstvena.
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/187679/Indipendent-Titovo-nasledje-i-dalje-tema-na-Balkanu
Дакле црвеножута банда нема стида.Неби ме зачудило да се по уставу уведе и МИНУТ ЋУТАЊА.
Овако то изгледа:
Sutra tri decenije od smrti Josipa Broza Tita
Tanjug - Pre 9 sati
BEOGRAD - Tri decenije od smrti Josipa Broza Tita sutra će obeležiti njegovi saborci iz svih krajeva bivše Jugoslavije polaganjem venaca i odavanjem počasti u "Kući cveća" u Beogradu, gde je sahranjen bez komunističkog obeležja. Neprikosnoveni vođa jugoslovenskih komunista i doživotni predsednik partije i države, umro je 4. maja 1980. godine u Ljubljani u 15.05 minuta, a sahranjen je četri dana kasnije u prisustvu 209 visokih zvaničnika iz 107 država sveta.
http://vesti.krstarica.com/?rubrika=scg&naslov=Sutra+tri+decenije+od+smrti+Josipa+Broza+Tita&lang=0&sifra=98d7665b60cdd875f94745c6c9f3ecce&dan=03&mesec=05&godina=2010
BBC: Tito je držao na okupu Jugoslaviju 35 godina
Tanjug - Pre 3 sata i 49 minuta
LONDON - Josip Broz Tito je 35 godina držao Jugoslaviju na okupu uprkos njenoj mešavini nacionalnosti, jezika i vera. Posle njegove smrti 1980, etničke tenzije, koje su do tada tinjale, isplivale su na površinu, dovodeći na kraju do ratova u balkanskim državama, naveo je britanski radio Bi-Bi-Si uoči 30. godišnjice Titove smrti.
http://vesti.krstarica.com/?rubrika=scg&naslov=BBC%3A+Tito+je+drzao+na+okupu+Jugoslaviju+35+godina&lang=0&sifra=3345520093eb1df8aad112b82de15f39&dan=03&mesec=05&godina=2010
Kuću cveća posetilo više od 20 miliona ljudi
Tanjug - Pre 5 sati
BEOGRAD - Kuću cveća je od 80-ih godina do danas posetilo više od 20 miliona ljudi, onoliko koliko je otprilike Jugoslavija imala stanovnika u vreme Josipa Broza Tita, izjavio je Tanjugu kustos Muzeja istorije Jugoslavije, u okviru koga se nalazi i Kuća cveća, Momo Cvijović.
http://vesti.krstarica.com/?rubrika=scg&naslov=Kucu+cveca+posetilo+vise+od+20+miliona+ljudi&lang=0&sifra=d913be27626ca187b8828e59c53471b1&dan=03&mesec=05&godina=2010
Tri decenije od Titove smrti
Beta, 03.05.2010 13:47:42
Poslednja promena: 03.05.2010 14:22:40
BEOGRAD - Pre tri decenije, 4. maja 1980. godine, preminuo je doživotni predsednik socijalističke Jugoslavije Josip Broz Tito čovek o kome postoje oprečna mišljenja, ali čiji period vladavine među običnim ljudima u svim republikama bivše države i dalje važi za simbol boljeg, sigurnijeg i uređenijeg života.
Mnogi su 4. maja stali i plakali na ulici kada su čuli vest da je "u 15.05, u Kliničko bolničkom centru u Ljubljani, umro drug Tito, najveći sin naših naroda i narodnosti", a četiri dana kasnije, na sahranu obožavanog lidera SFRJ u Beogradu došlo je 700.000 ljudi, ali i 209 državnih delegacija iz 128 zemalja sveta, pa je to bio najposećeniji pogreb nekog državnika u 20. veku.
Poslednju poštu pokojniku, osnivaču Pokreta nesvrstanih, odali su na licu mesta 31 predsednik države, 22 premijera, četiri kralja, šest prinčeva i 11 predsednika nacionalnih parlamenata. U svetu podeljenom po hladnoratovskih linija, bili su državnici iz oba tabora.
Prema mnogim viđenjima, sa Titovom smrću su krenuli dezintegracioni procesi u SFRJ, a u godinama pred raspad zemlje, počele su kritike i distanciranja od njegovog lika i dela.
Optuživan je za stradanja političkih neistomišljenika tokom svoje dugogodišnje vladavine, ali i za vođenje ekonomske politike zasnovane na uzimanju kredita kako bi se održavalo blagostanje, što je, tvrdi se, prozivelo veliki spoljni dug i potonju ekonomsku krizu u SFRJ.
Javile su se i brojne teorije zavere koje su nastojale da "razotkriju" pozadinu ogromne Titove moći i ugleda u zemlji i svetu. Tako se tvrdilo da je pravi Tito zamenjen dvojnikom, da je sahranjen bez ideoloških obeležja zato što je bio mason, da zapravo i nije sahranjen tamo gde mu se grob nalazi, u Kući cveća na Dedinju.
Ali, 30 godina posle Titove smrti i 20 godina nakon početka krvavog brodoloma "Titove Jugoslavije", sećanja na visok životni standard, uređenost i bezbednost u toj zemlji veoma su jaka, naročito u okolnostima tranzicije i dugogodišnje
opšte krize, lik predsednika SFRJ je ponovo u žiži, a Kuća cveća je u poslednjih 10 godina sve popularnija destinacija za turiste iz sveta i regiona.
Kroz Kuću cveća, u sklopu Muzeja istorije Jugoslavije, prošlo je oko 17 miliona ljudi, počev od 1980. godine. Poseta se u devedesetim značajno smanjila, a u prethodnoj deceniji je opet počela da raste.
Samo prošle godine kroz Kuću cveća je prošlo 72.595 ljudi, pri čemu ih je najviše, 18.901, bilo u maju, mesecu obeležavanja Titove smrti i Dana mladosti, rečeno je agenciji Beta u muzejskoj upravi.
Na bivši Dan mladosti, 25. maj, koji je Tito odabrao za obeležavanje svog rođendana, Muzej i Titov grob je 2009. godine posetilo 2.729 ljudi. Na dan njegove smrti bilo ih je 1.368, ali je najviše ljudi, ukupno 5.291 došlo je u Noći muzeja, 17. maja.
Prema rečima zaposlenih, u Kuću cveća 4. i 25. maja dolaze ljudi iz čitave bivše Jugoslavije: Titovi saradnici, članovi njegovog kabineta, bivši gardisti, predstavnici SUBNOR-a i organizacija nastalih raspadom Saveza komunista Jugoslavije, antifašisti, a sve je više mladih, koji nisu bili rođeni kada je Tito bio živ.
Radnim danima u Kuću cveća dođe između 700 i 2.000 ljudi, a u vikend turama ih bude do 5.000.
Muzej istorije Jugoslavije je u poslednje dve godine organizovao nekoliko vrednih izložbi koje ilustruju značaj i hobije pokojnog predsednika SFRJ.
U toku je izložba "Joko Ono - Džon Lenon - Tito", koja je otvorena 1. maja, i zasnovana na mirovnoj akciji "Žirovi" pokojnog člana "Bitlsa" i njegove supruge. Tito je bio jedan od 50 svetskih lidera kojima su Lenon i Ono poslali pakete sa po dva žira sa molbom da ih zasade u ime mira.
Za period od 21. do 25. maja ove godine, u Muzeju istorije Jugoslavije biće održana manifestacija "ORA 2010", koja je inspirisana fenomenom Dana mladosti i kulta Titove ličnosti.
U sklopu "ORA" - što je skraćenica za "Omladinsku radnu akciju", jednu od tekovina SFRJ - premijerno će biti prikazan igrani film "Plavi voz" Janka Baljka, čija je radnja smeštena u vreme Titove smrti. Projekcija će biti na otvorenom, ispred Muzeja.
Ostatak manifestacije obuhvata projekcije dokumentarnih filmova o Titu, o Danu mladosti i o putovanjima Titovom prevoznim sredstvom, Plavim vozom. Najavljene su takođe izložbe audio-vizuelnih instalacija i fotografija o Omladinskim radnim akcijama, panel debatu o fenomenu Titove Jugoslavije, i koncerti niza rok grupa.
U februaru 2010. godine, posetioci Muzeja su mogli da vide izložbu "Tito foto" koje je načinio predsednik Jugoslavije lično, a kojem je pravljenje fotografija bilo omiljen hobi.
Muzej istorije Jugoslavije je u martu 2009. godine priredio izložbu "Efekat Tito" koja iznela tezu o Titovoj harizmi kao njegovoj politickoj legitimaciji, a tom prilikom predstavljeni su pokloni koje je predsednik SFRJ dobijao od građana, 22.000 štafeta koje su se nosile u Titovu čast, i brojna svedočanstva o njegovom životu.
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=178002&title_add=Tri%20decenije%20od%20Titove%20smrti&kword_add=josip%20broz%2C%20kuca%20cveca
Ubrzo posle smrti Tita zaboravljena njegova harizma
Tanjug | 02. 05. 2010. - 10:30h
Sociolog kulture Ratko Božović ocenio je danas, povodom 30 godina od smrti predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita, da je u srpskom narodu dominantna "kultura zaborava" i da su građani brzo nakon njegove smrti zaboravili kult ličnosti i harizmu koju je imao.
Ratko Božović: Oni koji su nakon Titove smrti došli na vlast, nisu bili na nivou vladanja, rukovođenja i donošenja odluka
"Tito je imao harizmu, bio je onaj kome se verovalo, Evropa i svet su priznavali relevantnost Jugoslavije u to vreme", ocenio je Božović.
On je rekao da je Josip Broz napravio veliku grešku, jer nije naučo političku elitu koja ga je nasledila, kako se vlada.
"Bio je gotovo ubeđen da ne može umreti, a tako su mislili i oni koji su ga okruživali. Posle njegove smrti, nije bilo više stožera okupljanja", kazao je Božović i napomenuo da je Tito predstavljao jedini siguran integracioni faktor u tadašnjoj Jugoslaviji.
Josip Broz Tito umro je 4. maja 1980. godini u Ljubljani. Njeogovj sahrani prisustovalo je 209 delegacija iz 127 zemalja i 38 šefova država, kao i švedski kralj Gustav XVI, norveški kralj Olaf V, prinčevi i članovi kraljevskih porodica.
Prema njegovim rečima, Titova zaostavština je brzo bila u velikom problemu, jer oni koji su nakon njegove smrti došli na vlast, nisu bili na "nivou vladanja, rukovođenja i donošenja odluka".
"Ponižavanje njega i njegovog groba je velika sramota, koja se nikada ne bi desila u nekom drugom civilizovanom društvu, koje drži do onih koji su vodili zemlju na nesavršen, ali relevantan način", kazao je Božović
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/187602/Ubrzo-posle-smrti-Tita-zaboravljena-njegova-harizma
Indipendent: Titovo nasleđe i dalje tema na Balkanu
Beta | 03. 05. 2010. - 14:47h
Na čitavom Balkanu i dalje se vode rasprave o nasleđu bivšeg jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita, piše danas britanski list "Indipendent" u opširnom članku povodom tridesete godišnjice od njegove smrti.
Istoričarka Branka Prpa ocenila je povodom 30. godišnjice smrti Josipa Broza Tita, da je levica u Srbiji kompromitovana u poslednjim decenijama 20. veka zbog zloupotrebe ideala i pljačke društvene imovine.
"Vi ste imali Miloševićev (Slobodan) period gde je on bio na čelu SPS, a ja ne znam da li je postojala bezočnija forma liberalnog kapitalizma od tog perioda koji je on utemeljio pod zastavom levice", rekla je Prpa agenciji Beta.
Govoreći o Josipu Brozu Titu, Prpa je ocenila da je on "bio svetski državnik", kao i da je uspeo da Jugoslaviju "definiše kao važan međunarodni faktor".
Zundhausen: Titova ideja Jugoslavije bila je genijalna
Istoričar Zundhausen smatra da je Titov model Jugoslavije stvoren prekasno
Naravno, kako podseća, politička i ekonomska kriza jesu počele još u Titovo vreme i tu on ima "izvesnu političku odgovornost, jer nije bilo pokušaja da se preduzmu odgovarajuće mere, ali to ne znači da je država morala da se raspadne, jer ne raspadaju se sve zemlje koje se nađu u krizi".
Betin sagovornik dodaje, međutim, da je sve to učinjeno prekasno.
"Da je Tito imao priliku da taj model sprovede posle Prvog svetskog rata, Jugoslavija bi možda bila trajna tvorevina".
Jer, kako dodaje, posle Prvog svetskog rata proces formiranja nacija još nije bio tako daleko odmakao, a i Drugi svetski rat je stvorio ogromne probleme. Posle Drugog svetskog rada su šanse da se etnički nacionalizam Hrvata, Srba i ostalih potisne bile mnogo manje i problematičnije, nego što su možda mogle da budu posle Prvog rata, ali sama ideja je bila veličanstvena.
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/187679/Indipendent-Titovo-nasledje-i-dalje-tema-na-Balkanu
Gost- Гост
Страна 1 of 1
Permissions in this forum:
Не можете одговорити на теме у овом форуму