Сликарство

Живот сваког човека значајним учине управо они каменови међаши о које се наизглед безразложно спотакне на свом кривудавом путу. Ти каменови га зауставе тамо где он, сам, можда никада не би застао и покажу један сасвим нови свет за који, да није било њих, никад не би сазнао да постоји. У тим застајањима, која су увек са дубљим смислом него што се у први мах учини, битно је само умеће ослушкивања гласа који нас води и поверења у Његову непогрешивост.
Сусрет са Русијом, њеном духовношћу и лепотама која словенско надахнуће матерински баштини управо ту, на свом изворишту, отворио је Лазовићу, тада студенту руског језика и књижевности,нови видик. Био је то један од првих камена међаша на његовом путу ка уметности. Боравећи у руским манастирима, он је и тада, као и све време до тада, са собом носио и штафелај, бојећи се да му нешто важно не измакне четкици.

Лидија Глишић за Православље ”Камени међаши Мирослава Лазовића”


Ако се питате зашто као увод, како сам читала текст, другим речима, истина је да ти камени не смеју никад бити игнорисани. Они увек индицирају на нешто важно, да мора бити научено- да је битно, неопходно. Зато што треба да уздигнемо таленте на њихово реално место. Пре свега рад, доста рада, али треба имати и мало талента и среће.