А шта се спрема Младићу?

А шта се спрема Младићу?
8. април 2010.

Нема већег задовољства за режим него кад дочекује оне који су нам 99. из ваздуха „утеривали" демократију.

Већ годинама нас уче да треба да будемо захвални што нас је дотакла рука „милосрдног анђела" јер тек од тадашњег успостављања „мира", „безбедности", „поштовања људских права" припадамо цивилизацији. Сада када су обелодањени тајни снимци Пентагона, можемо на примеру Ирака да видимо и какву неизрециву срећу за америчке војнике представља њихова „света" мисија. Они чији је желудац довољно издржљив видели су уживање у монструозном такмичењу у убијању цивила. Можемо само да замишљамо какву им је незаборавну забаву и радост причињавало убијање цивила по Србији.

И, ево, опет у Београду једног од тих заслужних што су нас истерали на „прави пут". Стигао је Џејмс Стајнберг, заменик државног секретара САД, да пружи „подршку" (читај – да испоручи нове захтеве). Задовољни су јер је власт успешно прогласила српски народ геноцидним. Режим је добио честитке, а Запад алиби за све злочине и прљавштине спроведне на овим просторима, почев од највећег – злочина против мира, па до окупације јужне српске покрајине.

Сада сазнајемо и да је ситуација на Косову и Метохији сјајна. То нам је задовољно саопштио други човек Стејт департмента. „Стајнберг је оценио да је Косово, након проглашења независности, постало фактор стабилности у региону и да је начинило напредак у последње две године"!? Ова изјава уопште не требе да чуди, америчка администрација само изражава задовољство што се све остварује према њиховом плану – процес етничког чишћења Срба са Косова и Метохије полако се приводи крају.

Стајнберг је отворено поручио Тадићу шта Вашингтон очекује од Београда у замену за подршку „европском путу" – а то је „примена принципа из Ахтисаријевог плана, што је пут којим ће се, временом, стићи до решавања постојећих формалних питања\". У преводу – пут којим ће се стићи до признања независности, јер Ахтисаријев план, који је одбацио СБ, подразумева обезбеђивање функционисања тзв. независног Косова. Дакле, јасан је став америчког дипломате, али је нејасно самоубилачко срљање Србије. Нејасна је упорност и тиранија којом се намеће „пут без алтернативе". А оно што у свему томе изазива ерупцију беса је заогртање овог понижавајућег положаја у рухо „патриотизма" и „напретка" или, како то Тадић воли да објасни, „доказа припадања европским вредностима и цивилизацији".

Незаобилазна тема је Ратко Младић. Стајнберг је подсетио на тај необављени задатак. У том смислу била је индикативна емисија „Распакивање" о генералу Младићу. Различити саговорницу су небројено пута поновили да се Ратко Младић никада не би жив предао. То је остало као најупечатљивија порука. Нисам могла а да се не запитам – да ли је то медијска припрема јавности за могућу ликвидацију генерала Младића? Два дана пре ове емисије, представници владајуће већине тринаест сати су убеђивали грађане да само Младић стоји Србији на „светлом евроатлантском путу". Не треба заборавити и да су Вучић и Николић дали подршку режиму за хапшење или решавање овог „проблема". Или се, можда, мени све то само чини.

Антрфиле:

Нисам могла а да се не запитам – да ли је то медијска припрема јавности за могућу ликвидацију генерала Младића?