Украина/Малороссия

16:40
РУСКА ЦРНОМОРСКА ФЛОТА У УКРАЈИНИ И ПОСЛЕ 2017.
КИЈЕВ – Председници Украјине и Русије, Виктор Јанукович и Дмитриј Медведев, постигли су данас договор да руска црноморска флота продужи изнајмљивање своје базе на Криму и после 2017. године, известиле су руске новинске агенције.
"Убрзали смо одлуку о останку црноморске флоте на територији Украјине јер је нашим руским пријатељима било потребно више конкретности у решавању тог питања", изјавио је Јанукович након потписивања споразума, пренео је Итар-Тас с.
Према споразуму руска црноморска флота моћи ће да задржи базу на Криму у Украјини и после 2017, када споразум који је сада на снази истекне.
Руска флота у Севастопољу моћи ће, након тог периода, да остане још 25 година, уз могућност да продужи изнајмљивање на још пет година пошто нови споразум истекне.
Овај потез је један од првих конкретних знакова у отопљавању односа две државе откако је Јанукович преузео председничку дужност у фебруару, оценио је АП.
Јануковичев претходник Виктор Јушченко називао је присуство руске флоте на украјинском тлу непријатељским и залагао се да она напусти земљу, навела је америчка агенција.


Танјуг

Украјини гас – Русији база на Криму
Председници две земље Виктор Јанукович и Дмитриј Медведев током сусрета у Харкову постигли стратешке споразуме

Традиционални дочек за руског председника Дмитрија Медведева у Харкову Фото АФП
Руска црноморска флота остаће на Криму и после 2017. године, а цена руског гаса за Украјину биће мања од садашње за 30 процената. То је резултат ванредног састанка председника Украјине и Русије – Виктора Јануковича и Дмитрија Медведева – одржаног јуче у Харкову.
Како су пренели најзначајнији медији у обе државе, руководиоци „Гаспрома“ и „Нафтогаса Украјине“ Алексеј Милер и Јевгениј Бакулин већ су потписали нове документе о испоруци руског гаса Украјини и његовом транзиту ка Европи за период од 2009. до 2019. У оквиру новог договора је регулисана и цена гаса испорученог од 19. јануара 2009. до данас. Цена гаса намењеног Украјини снижена је за 30 процената, а уколико његова пуна цена, израчуната према тренутно важећој формули, буде изнад 330 долара, снижење ће бити и целих 100 долара, објаснио је новинарима шеф руске државе Медведев.
Са своје стране, председник Јанукович је потврдио да ће руске инвестиције у гасна постројења у Украјини, у шта спада и неопходна модернизација гасовода, у наредних десет година достићи суму од 40 милијарди долара. „У периоду кризе то је од изузетне важности“, пренела је агенција УНИАН његове речи. Јанукович је јучерашњи договор оценио као „без преседана у историји односа између две државе“. За земљу која се, објективно, налази у врло тешкој економској ситуацији, нижа цена кључног енергента представља изузетну олакшицу и, што је важније, омогућује квалитетно остварење планова за излазак из садашњих невоља.
Када је реч о руској црноморској флоти, њен останак на Криму продужен је, у односу на 2017, за додатних 25 година. Договор о овоме потписали су лично двојица председника. „Одлучили смо се за останак руске црноморске флоте јер је то било важно за наше руске колеге и другове“, објаснио је Јанукович, уз напомену да је реч о кораку у правцу осигурања безбедности и стабилности не саму у црноморском региону, него и на европском простору у целини. Украјински председник додао је и да је постигнути договор значајан за даљи развој кримског града Севастопоља у којем је стационирана руска флота, а у чију би инфраструктуру требало да се слију нове немале инвестиције.
После јучерашњег сусрета у Харкову многе кључне ствари о односима две бивше совјетске републике су стављене на своје место. Украјина и даље остаје кључни руски партнер, али и важан чинилац у европском енергетском систему, а са олакшицама које је добила може са више сигурности да крене у економске реформе.
Останак Руса на Криму, такође, представља значајан корак. Не само због сарадње две земље или најављених инвестиција у инфраструктуру Севастопоља, него и због чињенице да однос снага великих сила у простору Црног мора остаје, углавном, ненарушен, што ће свакако повољно утицати и на разрешење безбедносних проблема који притискају овај регион.
С. Самарџија

[објављено: 22.04.2010]
http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Ukrajini-gas-Rusiji-baza-na-Krimu.sr.html

Стратегија из Харкова
Руски гас је добродошао, али не и руска црноморска флота, сматрају поједини украјински аналитичари

Дмитриј Медведев
Украјина је добила јевтинији руски гас, али је опасно угрозила сопствени суверенитет – закључак је већине коментара поводом договора који су у среду у Харкову постигли председници Дмитриј Медведев и Виктор Јанукович. Потписивање споразума о повлашћеној цени гаса којим би се Украјини обезбедила уштеда од чак четири милијарде долара на годишњем нивоу, сасвим је пала у засенак вести да су двојица председника током сусрета утаначили и останак руске црноморске флоте на Криму, практично, до 2042. године.
Судбина као да се у протеклих годину дана поиграла са Украјином. На иначе крхку економију сручила се светска финансијска криза. Потом су кренуле и политичке несугласице, привремено умирене избором новог шефа државе, почетком 2010. После харковског мини-самита бура се поново диже. Опозиција је огорчена, останак руске флоте на Криму назива се издајом националних интереса, губитком суверенитета, Јануковичу се прети импичментом, лидери „наранџасте револуције“ (2004) Јулија Тимошенко и Виктор Јушченко поново су на истој страни барикаде и по многима – Украјина је пред расколом...
Они који подржавају договор Јануковича и Медведева тврде, међутим, да ће останак руске флоте на Криму само допринети развоју полуострва, посебно луке Севастопољ у којој је флота и смештена, обезбедити сигурност земље на црноморским границама, ојачати мир у региону. Сан о укључивању Украјине у НАТО ионако је одавно распршен. Из Брисела су још пре извесног времена јасно ставили до знања да се неће (отворено) уплитати у стратешке одлуке власти у Кијеву. Уосталом и канцеларије Комисије за придружење Украјине алијанси већ зврје пусте.
У једно, међутим, нема сумње: утицај Москве на дешавања у бившој сестринској совјетској републици доласком Јануковича на власт нагло је ојачао. Како пише „Волстрит џорнал“, ово ће свакако утицати и на положај других бивших совјетских република, посебно централноазијских, које ни скоро три деценије након распада СССР-а нису успеле да заузму јасну позицију у међународној арени. Договор о црноморској флоти несумњиво је јасан сигнал и Грузији са којом је Русија у августу 2008. водила краткотрајан рат, а у којем је руској војсци помоћ са мора била и те како добродошла.
По коментатору „Кембриџ енерџи рисерч асоцијације”, „на добитку су сви“. „’Гаспром’ је сачувао своју позицију, Украјина добија гас по повољној цени, а Кремљ доказује своју геополитичку моћ.” „Вашингтон пост”, са своје стране, договор из Харкова оцењује као другу спољнополитичку победу Москве током овог месеца. Прва је несумњиви утицај Русије на промене у још увек немирној Киргизији. Немачки „Пресе“ кратко закључује да за Украјину са садашњом жалосном економијом другог излаза, једноставно, није било. Уосталом, и многи украјински привредници сматрају да би без сарадње са руским партнерима њихова земља брзо отишла на добош.

Виктор Јанукович аутор Д.Стојановић
Питање је како ће из свега испливати Виктор Јанукович. Из опозиционог Блока Јулије Тимошенко у Врховну раду (парламент) је већ стигао захтев за ванредним заседањем на којем би се разматрала новонастала ситуација. Како наводе у БЈТ, харковски договор супротан је националним интересима Украјине. Тим поводом Јулија Тимошенко је позвала грађане да се окупе пред здањем парламента како се не би дозволило „кршење устава“. На кршење устава се позива и „Наша Украјина“ бившег председника Виктора Јушченка и захтева покретање импичмента садашњег шефа државе.
Оно што додатно изазива недоумицу код украјинских, али и других, аналитичара јесте чињеница да је останком руске црноморске флоте на Криму, на неки начин, нарушен став по којем се Украјина спољнополитички декларише као – несврстана. Будући да је реч о, после Русије, највећој европској држави, са изузетно јаком армијом, њена војно-политичка одређеност, каква год била, и те како је значајна за дешавања на Старом континенту.
И на крају, тешко је веровати да је руски председник Медведев, зарад једне политичке победе Москве, спреман да жртвује свог савезника из Кијева. Његова, евентуална, смена могла би Русији да се врати као бумеранг бачен свом силином. Нема сумње да су двојица партнера то имала на уму када су један другоме стегли руку, у среду, у Харкову.

Слободан Самарџија
[објављено: 23/04/2010]
http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Strategija-iz-Harkova.sr.html

16:04
ПРОТЕСТ У КИЈЕВУ ЗБОГ РУСКЕ ЦРНОМОРСКЕ ФЛОТЕ
Неколико хиљада људи протестовало је данас пред парламентом у Кијеву због споразума којим се руској Црноморској флоти омогућава да остане у украјинској луци Севастопољ и после 2017. године.
Бивша премијерка Јулија Тимошенко окупљенима је поручила да све опозиционе снаге морају да се уједине у отпору споразуму који су у среду потписали председници Украјине и Русије, Виктор Јанукович и Дмитриј Медведев.
Двојица председника су постигла договор према којем ће руска флота остати у Севастопољу, док ће Украјина заузврат добити олакшице на увоз гаса.
Јулија Тимошенко и друге вође опозиције сматрају да споразум представља препуштање контроле над украјинском територијом.
У извештајима медија се помињало да ће се боравак руске флоте у украјинској луци продужити за 25 година, али није наведено да ли уговор ступа на снагу одмах или након истека постојећег 2017. године.


Бета-АП

Нас и Руса двије милијарде !

Janukovič zakočio NATO
Branko Vlahović, 24.04.2010 20:59:10 Ocena: 5.00 (Glasova: 18) Komentara: 2

Ratni brod u Sevastopolju

MOSKVA
OD STALNOG DOPISNIKA

RUSKA Crnomorska flota zaustavila je dalji prodor NATO na Istok. Ako uskoro ukrajinski parlament ratifikuje dogovor koji su u Harkovu potpisali predsednici Viktor Janukovič i Dmitrij Medvedev o produženju boravka ruske flote na Krimu za još najmanje 25 godina, Ukrajina neće moći da postane članica NATO još najmanje tri decenije. Da bi Alijansa primila neku zemlju, naime, uslov je i da na njenoj teritoriji nema tuđih vojnih baza.
Da su zatajile zapadne obaveštajne službe, vidi se iz izjava američke državne sekretarke Hilari Klinton i generalnog sekretara NATO Andersa Fog Rasmusena, koji su prvo rekli da Rusija ne može da sprečava zemlje da se pridružuju NATO, da bi kasnije ublažili svoje izjave.
Hilari Klinton je rekla u Talinu da produženje boravka ruske flote na Krimu treba razumeti kao „balansirani pristup spoljne politike Ukrajine“. Ona je podsetila da je Janukovič posle pobede na izborima prvo posetio Brisel, pa tek onda Moskvu. Dodala je da i Vašington želi dobre odnose s Moskvom.
Prvi čovek NATO Rasmusen je izjavio da dogovor iz Harkova neće uticati na odnose Ukrajine i NATO. Sada u Briselu tvrde da su i Rusija i Ukrajina - partneri Severnoatlantskog pakta.
Ovakve izjave Hilari Klinton i Andersa Fog Rasmusena idu u prilog Viktoru Janukoviču i ukrajinskim vlastima pred raspravu o ratifikaciji sporazuma.
U Moskvi razmišljaju sasvim suprotno od Vašingtona. Član ruske Dume iz vladajuće partije Jedinstvena Rusija Konstantin Zatulin izjavio je za „Novosti“ da više nije sporno da Ukrajina neće postati članica NATO.
- U narednih skoro 40 godina Crnomorska flota ostaje na Krimu, pa priča o ulasku Ukrajine u NATO nije više aktuelna. Slikovito rečeno, NATO je ostao bez „velikog trofeja“, jer im je veoma bilo stalo da baš Ukrajinu prime u članstvo i da dođu Rusiji na granicu - kaže Zatulin. - Kada je o Gruziji reč,
NATO bi s njom dobio samo glavobolje. U Briselu su svesni da gruzijski predsednik Mihail Sakašvili želi da uz pomoć NATO vrati Južnu Osetiju i Abhaziju, a to bi bila opasna avantura.
Ovaj naš sagovornik, inače direktor Instituta za proučavanje Zajednice nezavisnih država (bivših sovjetskih republika), uveren je da predsednik Janukovič ima dovoljan broj glasova u Vrhovnoj radi da ratifikuje postignuti dogovor.
- To što pristalice Julije Timošenko prete da će blokirati govornicu, samo potvrđuje da nemaju dovoljno glasova. Juliji, bivšem predsedniku Viktoru Juščenku i bišem predsedniku Rade Arseniju Jacenjuku jedino ostaje da se međusobno takmiče i dokazuju ko je veći ukrajinski nacionalista - kaže za „Novosti“ Konstantin Zatulin.
Ako se zaista Rusija i Ukrajina ekonomski integrišu, realno će se umanjiti šanse onih koji su planirali da najvećoj slovenskoj zemlji naprave „raketnu potkovicu“. Izvesno je da će se zategnuti odnosi s Belorusijom u bližoj budućnosti normalizovati, jer tamošnji predsednik Lukašenko ionako kaže da je to „isti narod“. Tri baltičke države u Rusiji ne doživljavaju kao realnu opasnost.
Prema profesoru Borisu Šmeljovu, oni koji su godinama igrali na „antirusku kartu“ u Ukrajini su poraženi, i najmanje narednih pet-šest godina tema prijema ove zemlje u NATO neće biti aktuelna.
Šmeljov, predavač na Diplomatskoj akademiji, u razgovoru za „Novosti“, kaže da Rusija i Ukrajina polako postaju tandem, pa će zajedno voditi i politiku saradnje sa NATO.
- Sada u Briselu, čak, govore i o mogućnosti da Rusija bude primljena u
NATO, ali, sve je to testiranje pozicija. Predsednik Janukovič je svestan da većina Ukrajinaca želi normalizaciju odnosa s Rusijom i da je protiv ulaska u NATO.
Period od „pet-šest godina“, koliko će, prema Šmeljovu, prijem Ukrajine u NATO biti sklonjen sa „dnevnog reda“, neki drugi ruski stručnjaci procenjuju na - čak 30 godina...
- Nisu dobre prognoze na 30 godina, jer živimo u svetu koji se brzo menja. Možda za 30 godina i ne bude NATO - kaže Šmeljov.
Svi ozbiljni ekonomisti savetovali su Janukoviču da se okrene Rusiji, nastavlja Boris Šmeljov.
- Ukrajini je, objektivno, pretio bankrot. Kredite su od MMF mogli da dobiju uz još veće stezanje kaiša, što bi izazvalo nezadovoljstvo penzionera i drugih siromašnih slojeva stanovništva. U politici nema ničega besplatnog, pa je za jeftin gas Janukovič morao da napravi ustupak na Krimu. Naruku mu je išlo i što istraživanja pokazuju da je narod za ostanak Crnomorske flote, koja tamo troši novac, pa od toga Ukrajina ima koristi. Bivši predsednik Juščenko je sve to znao, ali je njega manje interesovala ekonomija, a više politički sukob s Moskvom, jer je mislio da će se tako lakše približiti SAD i ući u EU. Sada će zaživeti saradnja u mnogim privrednim granama, od čega će obe zemlje imati koristi.
Na naše pitanje - može li se dogoditi da NATO, „iz osvete Rusiji“ na brzinu primi Gruziju u svoj savez, Šmeljov odgovara:
- U Vašingtonu žele da poboljšaju odnose s Moskvom i sigurno im se ne isplati da primaju Gruziju u NATO, jer bi to ponovo zaoštrilo situaciju. Sve dok Sakašvili vlada Gruzijom, nema nikakvih šansi da ona uđe u NATO.
Posle avionske katastrofe kod Smolenska čuju se i novi tonovi između Moskve i Varšave.
- Posle svega šta su nedavno rekli Putin i Medvedev, teško da će iko u Poljskoj ubrzo početi da napada Rusiju. U suštini, međutim, situacija se neće bitno promeniti, jer su geopolitičke pozicije ostale iste. Poljska za Rusiju objektivno nije toliko važna, da bi se trošila velika energija za poboljšanje odnosa. Vlasti u Poljskoj svoju zemlju pozicioniraju kao izuzetno važnu državu u Evropi. Oni tvrde da je Poljska „faktor stabilnosti u istočnoj Evropi“. Nije im u interesu da Rusija ima odlične odnose sa Nemačkom, Francuskom... Poljake posebno iritira sve bolja saradnja sa Berlinom. Zato Poljska smatra da ona treba da bude najverniji saveznik Vašingtona u Evropi, a, sa druge strane, Amerika da bude njen glavni zaštitnik. Ako, dakle, Rusija bude imala bolje odnose sa SAD, i Poljska će morati da se okrene saradnji sa Moskvom. Za Rusiju je bitno da ne pogoršava odnose sa Varšavom, a vreme će učiniti svoje, pa će se i broj spornih pitanja smanjivati - ocenjuje za „Novosti“ profesor Boris Šmeljov.

FLOTA IZ VELIKE “BARE“
RUSKA Crnomorska flota sada ima više simbolički i emocionalni nego vojno - strateški značaj. Tek treba izgraditi nove brodove, jer su mnogi postojeći dotrajali - nedavno je saopšteno da će nekoliko velikih morati na rezanje. Nije tajna da sada Turska ima znatno jaču vojnu flotu u Crnom moru od Rusije. Ukrajina i nema ozbiljniju mornaricu, a poslednju podmornicu je prodala pre nekoliko godina.
Veliki hendikep Crnomorske flote je što se nalazi u zatvorenom moru, čije „ključeve“ drže zemlje članice NATO. Da bi brodovi ušli u Sredozemlje, moraju da prođu tesnace koje kontroliše Turska, a zatim i pored grčke obale. Mnogi ruski vojni eksperti zato Crno more nazivaju „barom“. Osim toga, mnogi tvrde da je razvoj raketnog oružja i avijacije smanjio značaj ratnih brodova.

GLOBALNA ULOGA ALIJANSE
VIŠE od dve decenije posle pada Berlinskog zida, nada da će Rusija, SAD i Evropa otvoriti novu eru saradnje nije se još ostvarila. Između Evrope i Amerike postoje tenzije oko Avganistana, a Moskva kao pretnju doživljava širenje Alijanse.
Osnovan pre 61 godine zbog straha od sovjetske invazije na zapad Evrope, NATO u aktuelnim okolnostima užurbano traga za novim strateškim konceptom, koji bi trebalo da predstavi u novembru u Lisabonu.
- Napad regularne armije zemlje izvan NATO na Severnu Ameriku ili Evropu nije verovatan. Umesto toga, Alijansa mora da se suprotstavi nizu drugih pretnji, od terorizma i neširenja nuklearnog oružja, do piraterije, sajber-napada i uništenja puteva za snabdevanje energijom - ističe se u izveštaju o budućnosti NATO uticajnog američkog Saveta za spoljne odnose.
Razmatra se, stoga, mogućnost partnerstava NATO izvan Evrope, posebno sa Australijom, Novim Zelandom, Japanom. Posebno mesto se, ipak, pridaje većoj saradnji NATO sa Evropskom unijom, kao i popravljanju odnosa sa Rusijom.
U tom kontekstu, konstatuje se da se pitanje članstva Ukrajine i Gruzije u NATO, uprkos politici „otvorenih vrata Alijanse“, neće skoro naći na dnevnom redu. (D. D. S.)

http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=11&status=jedna&vest=177270&title_add=Janukovi%C4%8D%20zako%C4%8Dio%20NATO&kword_add=rusija%20i%20ukrajina,%20rusija%20-%20ukrajina

Protest u Kijevu
Beta-AP, 24.04.2010 12:11:23 Ocena: 1.00 (Glasova: 5) Komentara: 1
KIJEV - Nekoliko hiljada ljudi protestovalo je danas pred parlamentom u Kijevu zbog sporazuma kojim se ruskoj Crnomorskoj floti omogućava da ostane u ukrajinskoj luci Sevastopolj i posle 2017. godine.
Bivša premijerka Julija Timošenko okupljenima je poručila da sve opozicione snage moraju da se ujedine u otporu sporazumu koji su u sredu potpisali predsednici Ukrajine i Rusije, Viktor Janukovič i Dmitrij Medvedev.
Dvojica predsednika su postigla dogovor prema kojem će ruska flota ostati u Sevastopolju, dok će Ukrajina zauzvrat dobiti olakšice na uvoz gasa.
Julija Timošenko i druge vođe opozicije smatraju da sporazum predstavlja prepuštanje kontrole nad ukrajinskom teritorijom.
U izveštajima medija se pominjalo da će se boravak ruske flote u ukrajinskoj luci produžiti za 25 godina, ali nije navedeno da li ugovor stupa na snagu odmah ili nakon isteka postojećeg 2017. godine.

17:14
У УКРАЈИНИ ОБЕЛЕЖЕНА ГОДИШЊИЦА КАТАСТРОФЕ У ЧЕРНОБИЉУ
КИЈЕВ – Украјински председник Виктор Јанукович изјавио је данас, на годишњицу катастрофе у Чернобиљу, да је реактор из Чернобиља и даље озбиљна претња по Европу.
После експлозије реактора 1986. године, највеће нуклеарне катастрофе у свету, радиоактивни облаци прекрили су готово целу Европу, а здравствени проблеми због катастрофе и данас опстају.
Јанукович је на комеморацији рекао да је реактор претња не само „за Украјину, већ и за Европу, Русију и Белорусију”.
Украјински председник је рекао да око два милиона људи има здравствене тегобе због радијације и обећао бољу бригу људи за оболеле, наводећи да је то питање „савести и части”.
Јанукович је положио цвеће на споменик жртвама катастрофе у Чернобиљу и посетио постројење за прераду нуклеарног отпада.
Украјински премијер Микола Азаров обећао је боље лечење, веће пензије и бољи смештај за жртве катастрофе.
Због радијације су делови Украјине и Белорусије и данас ненастањени.
У Кијеву је одржана молитва близу споменика жртвама чему је присуствовало неколико стотина људи.
Неки о њих су се пожалили на неадекватну надокнаду и лечење људи који су се разболели приликом чишћења и санирања нуклеарне електране.


Бета

Туча у украјинском парламенту
Украјински парламент одобрио споразум о останку руске флоте на Криму. –Заседање протекло у нередима. – Присутно 211 депутата, свој глас „за“ дало 236

Председавајућег парламента штитили и кишобрани Фото Фонет
Украјинска Врховна рада (парламент) била је јуче поприште жестоког сукоба између припадника владајуће коалиције, са Партијом региона Виктора Јануковича на челу, и опозиције чији су најгрлатији представници били депутати из Блока Јулије Тимошенко. Главно оружје незадовољних опозиционара била су – јаја, мада се у једном тренутку сала за заседање испунила и димом из две димне бомбе. Било је и много кошкања међу присутнима, али до озбиљнијег физичког обрачуна, срећом, није дошло.
Најупечатљивији призор свакако је било руковођење самим заседањем. Наиме, председавајући Врховне раде Владимир Литвин, док се обраћао народним заступницима, све време се крио иза два велика црна кишобрана. У неким тренуцима му чак ни то није било довољно да избегне канонаду јаја, једно га је чак погодило и у око, али издржао је све. На крају, договор Јануковича и Медведева подржало је – 236 депутата, иако их је у сали било регистровано 211!
Много боља ситуација није била ни испред здања парламента. Тамо се окупило неколико хиљада незадовољника који су тражили распуштање народног представништва и поништавање договора о црноморској флоти. Насупрот њима, отприлике у истом броју, поставили су се активисти Партије региона. Како не би дошло до тежег нарушавања реда, као „измиритељи“ су ангажовани и припадници специјалне полицијске јединице „Беркут“.

Подсетимо, прошле недеље, тачније 21. априла, председници Украјине и Русије Виктор Јанукович и Дмитриј Медведев потписали су у Харкову споразум о останку руске црноморске флоте у бази на Криму до 2042. године. И док је у Русији, па и у широј међународној јавности, поменути договор оцењен као сасвим прихватљив, међу украјинским опозиционарима је наишао на праву буру осуде. Најгласнији су овај чин оценили као издају земље и, практично, губитак њеног суверенитета. Други су указивали на чињеницу да се споразумом нарушава неутрални војни статус зацртан у Уставу и тражили импичмент председника Јануковича. Бивши шеф државе Виктор Јушченко је руско-украјински договор још прошле недеље оценио као – „војну узурпацију државе“…
Ратификација споразума организована је тако да се парламенти Украјине и Русије, практично истовремено, изјасне о документу. Али док је у Москви све протекло релативно глатко (само се Либералнодемократска партија Владимира Жириновског уздржала од гласања због, како је наведено, неверице да ће Украјина испоштовати своје обавезе), у Кијеву је ситуација доведена до усијања. Како су пренели медији, прорези за гласачке картице у сали парламента били су заглављени лажним картицама и заливени лепком, а преко седишта одређених за опозицију разапета је велика национална застава.

Депутати се у једном тренутку нашили у облаку сузавца
По окончању ратификације, Јулија Тимошенко је позвала Украјинце да се дигну против актуелне власти и траже ванредне парламентарне изборе. Она је данашњи дан назвала „најцрњим у историји Украјине“.
Интересантно је да је руски премијер Владимир Путин веома изненађен реакцијама у Украјини на „харковски договор“: „За мене је све ово прилично неочекивано, пошто смо и протеклих година, са претходним украјинским руководством, водили преговоре о останку црноморске флоте на Криму, и нико се томе није супротстављао, па ни Јулија Тимошенко. Спорна је била само цена“, објаснио је Путин, а пренела агенција „Њусру“.
С. Самарџија

[објављено: 28.04.2010]
http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Ratifikacija-pod-kanonadom-jaja.sr.html

ТРАГОМ ВЕСТИ
Јанукович брише учинак свог претходника

Споменик жртвама велике глади 1932-33
Украјински председник Виктор Јанукович очигледно не преза од сукоба са представницима опозиције. Јучерашње бурно заседање Врховне раде (парламента) поводом ратификације договора о продужењу боравка руске црноморске флоте на Криму просто је бацило у сенку други Јануковичев политички потез: изјаву да велика вештачки изазвана глад која је косила Украјином 1932–1933. године није била – геноцид.
Оваквим ставом, изреченим пред европским парламентарцима у Стразбуру, Јанукович је у потпуности дезавуисао све напоре свог претходника Виктора Јушченка да докаже да су за поменуту трагедију криви некадашњи властодршци из Москве, и да би, с тим у сагласности, данашња Русија као наследница СССР-а требало да сноси одговарајућу одговорност. Иницијативу да се Голодомор, како Украјинци називају трагедију из тридесетих година прошлог века, прогласи геноцидом до сада је подржало дванаест држава, али не и Уједињене нације.
„Оваквом изјавом Јанукович је директно прекршио закон ’О Голодомору 1932–1933. у Украјини’”, тврде представници опозиционе партије Наша Украјина (НУ) Виктора Јушченка. „У 2. ставу овог закона стоји: ’Јавно негирање Голодомора представља изругивање над сећањем на милионе жртава, унижење достојанства украјинског народа и противзаконито је”, наглашавају у НУ.
Подсетимо, у вештачки изазваној глади 1932–1933. само у Украјини је страдало између седам и десет милиона душа, од чега око четири милиона деце. Била је то свакако највећа трагедија у овој земљи у двадесетом веку, а њене последице се, практично, осећају и данас. Парламент Украјине је у новембру 2006. признао Голодомор за геноцид украјинског народа. Оно што је навело Јануковича да изјави да овај чин није био уперен искључиво против Украјинаца јесте чињеница да су у истој несрећи страдали и житељи Русије, Белорусије и Казахстана. Процентуално гледано, у односу на број становника, Казахстан је чак поднео веће жртве од осталих, али укупни број умрлих у Украјини је, свакако, био највећи.
Како наводе у НУ, Јанукович је изјавом у Стразбуру дезавуисао и недавну одлуку Апелационог суда у Кијеву којом су као кривци за Голодомор означени „највиши руководиоци бољшевичког тоталитарног режима“ Јосиф Стаљин, Вјачеслав Молотов, Лазар Каганович и Павел Постишев, као и украјински партијски руководиоци из тог времена: Станислав Косиор, Влас Чубар и Мендељ Хатајевич. Како се наводи у пресуди, они су спроводили геноцид над украјинском националном групом, тј. вештачки су стварали услове за живот са циљем делимичног физичког уништења људи.
Нема сумње да је политика бившег украјинског председника Виктора Јушченка била усмерена на кидање свих веза са Русијом као бившом совјетском матицом и приклањање интересима САД у Европи, а посебно на подручју бившег СССР-а. Ова настојања произвела су, међутим, сасвим неочекивани ефекат за Јушченка. Наиме, европски партнери Русије, вођени пре свега сопственим интересима, нису баш благонаклоно прихватили политику украјинског председника, посебно пошто је она у више наврата довела до прекида протока руског гаса преко Украјине ка Европи.
Са друге стране, у односима са данашњом Русијом Европа се одавно одрекла идеолошких одредница и окренула сарадњи, посебно на пољу економије. Тако је и испало да су подршку украјинској интерпретацији велике глади од Европљана дали само парламенти Естоније, Летоније, Литваније, Грузије, Мађарске и Пољске, дакле земаља које су или улазиле у састав СССР-а, или су деценијама биле под његовим изразитим политичким и војним утицајем.
У сваком случају, Јануковичу је, после договора о останку руске флоте на Криму, што је од стране опозиције такође протумачено као издаја националних интереса, у велике грехове додата и тврдња да Голодомор није био чин геноцида. С обзиром на то да и украјински премијер Микола Азаров најављује нове велике споразуме са Русијом не треба ни сумњати да ће варница на релацији шеф државе–опозиција бити још много.

Слободан Самарџија
[објављено: 29.04.2010]
http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Janukovich-brishe-uchinak-svog-prethodnika.sr.html
Коментар вести:
Јануковичу дати српско држављанство, и када среди ситуацију у Малорусији/Украини, поставити га за председника Србије са широким овластима. Он ни урадио и за Србију 3 битне ствари:обезбедио велики попуст на руски гас, инсталирао руске базе, и негирао сваку преувеличавајућу оцену било ког злочина

18:01
ПУТИН: СТАБИЛИЗУЈЕ СЕ ПОЛИТИЧКА СИТУАЦИЈА У УКРАЈИНИ
МОСКВА – Руски премијер Владимир Путин поздравио је „стабилизацију” политичке ситуације у Украјини приликом сусрета са својим украјинским колегом Миколом Азаровим у јужном граду Сочију.
„Иако су неке одлуке донете доста бурно, чињеница да сте успели да их донесете је важан сигнал да у Украјини наступа период стабилизације”, рекао је Путин у изјавама које преноси руска телевизија.
Он је мислио на бурна дешавања у украјинском парламенту у уторак приликом ратификације споразума о продужетку боравка руске флоте на Криму и после 2017. године током којих су опозициони посланици гађали јајима председника парламента, убацивали димне бомбе у зграду а испред парламента демонстрирало више хиљада људи.
Азаров је рекао да се одлуке тешко доносе али да то доказује да се ситуација одвија на демократски начин.
Споразум по ком ће руска флота моћи да остане у Севастопољу на Криму још 25 година, потписали су председници Русије и Украјине Дмитриј Медведев и Виктор Јанукович 21. априла. Руски и украјински парламент су га ратификовали истог дана, у уторак.
Украјинска прозападна опозиција сматра да тај споразум нарушава суверенитет земље.


Бета

21:12
ЈАНУКОВИЧА НЕ ПЛАШИ ИЗГРАДЊА „ЈУЖНОГ ТОКА"
МОСКВА/КИЈЕВ– Председник Украјине Виктор Јанукович изјавио је да га не плаши изградња гасовода "Јужни ток".
"Ако је то вид притиска на Украјину, то разумемо, а ако је то конкурентска борба, ми смо на њу спремни. Модернизација украјинског система за транспорт гаса коштаће 500-600 милиона долара и ми смо спремни да привучемо том пројекту како Русију, тако и Европску унију", указао је Јанукович.
Он је, такође, рекао да је сагласан с предлогом премијера Русије Владимира Путина за обједињавање руског "Гаспрома" и "Нафтогаза Украјине" који је дао 30. априла у Сочију.
"Да сам ја био тамо, ја бих пружио Путину руку и рекао - пристајем на 50 према 50", рекао је Јанукович радиостаници "Ехо Москве".
Данас су предлог обједињавања "Гаспрома" и "Нафтогаза" размотрили у Москви председник управе "Гаспрома" Алексеј Милер и украјински министар енергетике Јуриј Бојко.
Милер је после сусрета рекао да је обједињавање тих двеју компанија "апсолутно прагматично решење", објављено је на сајту Финмаркет.ру.
"Та идеја је заснована на укупној историји развоја гасног сектора наших земаља, пре свега на јединственом комплексу за транспорт гаса који је формиран још за време Совјетског Савеза. Због тога је природно да модернизација украјинског система за транспорт гаса треба да тече у тесној повезаности са развојем руског Јединственог система за снабдевање гасом", подвукао је Милер.
Он је изразио уверење да би обједињавање "Гаспрома" и "Нафтогаза" знатно допринело повећању енергетске сигурности Европе, упоредо са диверсификацијом маршрута за испоруке руског гаса у Европу.
"С тим у вези, наши планови за изградњу 'Јужног тока' остају непромењени. Планирамо да се до 31. децембра 2015. појаве значајни капацитети за транспорт руског гаса по новом извозном коридору", указао је Милер.
Премијер украјине Николај Азаров је данас изјавио да Украјина и Русија планирају да до јула 2010. реше питање модернизације украјинског система за транспорт гаса.
Он је указао да је договор о заједничкој модернизацији украјинског система, уз привлачење компанија ЕУ, постигнут током његовог сусрета с премијером Русије Владимиром Путином 30. априла у Сочију.
Азаров је предочио да ће влада Украјине деловати по том питању уз узимање у обзир националних интереса земље.


Танјуг

20:41
НИЈЕ БИЛО ПРЕГОВОРА О СПАЈАЊУ ГАСПРОМА И НАФТОГАСА

Председник Русије Дмитриј Медведев изјавио је у Москви да до сада није било „никаквих преговора” о спајању руске компаније Гаспром и украјинске Нафтогас, које је недавно предложио руски премијер Владимир Путин.
Медведев је рекао да још није разговарао о питању спајања две компаније са председником Украјине Виктором Јануковичем, са којим ће се састати у Кијеву.
„Нећу сада анализирати како се могу спојити Гаспром и Нафтогас. То би било контрапродуктивно јер није било преговора о тој теми”, рекао је Медведев украјинским новинарима с којима је разговарао уочи посете Украјини.
„То (спајање Гаспрома и Нафтогаса) сада није питање, јер би то било сувише компликовано за наше украјинске партнере и још више за рад” две компаније, додао је руски председник.
Путин је 30. априла изнео предлог за спајање Гаспрома, највећег светског произвођаћа гаса, и украјинског Нафтогаса, компаније чије је пословање у кризи.
Јанукович је, међутим, у петак изјавио да би спајање две компаније било „немогуће” јер Гаспром, много већа компанија, како је оценио, никада не би прихватио однос 50-50, а спајање под било којим другим условима је неприхватљиво.


Бета-АФП

18:21
РУСИЈА ОЧЕКУЈЕ ДА ЋЕ ММФ ПОМОЋИ УКРАЈИНИ
КИЈЕВ – Русија је откупила обвезнице Међународног монетарног фонда (ММФ) за десет милијарди долара и сматра да би овим средствима Фонд требало да помогне Украјини, а не да "запушава рупе" у буджетима других земаља, рекао је данас руски председник Дмитриј Медведев.
"Купили смо обвезнице ММФ-а за десет милијарди долара и није нам свеједно где ће те милијарде да заврше. Уколико се усмере у помоћ Украјини, то је добро, а уколико оду на запушавање рупа у систему међународног финансијског регулисања, онда ми је жао тог новца", рекао је Медведев у време званичне посете Кијеву, пренеле су руске агенције.
Амерички Сенат је у понедељак усвојио одлуку да САД буду против тога да ММФ пружа финансијску помоћ за спасавање земаља које тешко да ће бити у стању да врате додељена средства.
САД улажу највише средстава у ММФ, што им даје право вета на одлуке Фонда, али га до сада никада нису користиле.
Кад је у питању Украјина, Међународни фонд је јуче указао на "значајан напредак" у преговорима о кредиту вредном 19 милијарди долара, колико је затражила ова земља. Кијев настоји да преговоре заврши у најскорије време.
Медведев је у време посете Кијеву у понедељак обећао Украјини подршку у међународним финансијским организацијама, укључујући ММФ и Светску банку, као и помоћ у спровођењу економских реформи.


Танјуг