Бечки „Пресе”: Вехабије се селе у Санџак

БЕЧ – Деловање босанских власти против муслимански екстремиста допринело је да је Босна изгубила на значају као центар за милитантне вехабије, па се, и из Аустрије, екстремна исламистичка сцена сели у Санџак, оцењује данас бечки дневник „Пресе”.
Лист указује да се, према дугогодишњим посматрачима муслиманске фундаменталистичке сцене из Сарајева, у протеклој деценији веома често дешавало да је међу аутомобилима у центрима вехабија у Босни било много са ознакама из Аустрије.
У Сарајеву се организовала и читава екстремистичка сцена Аустрије и већег дела Немачке, и у том граду седели су, годинама без икаквих проблема, најважнији људи- везе за хоџе и организације у немачком говорном подручју, додаје дневник, истичући да је овај град коришћен као центар за снабдевање новцем и подршком.
Међутим, од почетка године босанске власти кренуле су оштро против екстремиста, а један од разлога за то, према посматрачима, јесте жеља БиХ да дође до визне либерализације, констатује „Пресе” подсећајући на акције против исламиста у Горњој Маочи.
Локални медији су данима, после полицијске акције, спекулисали о везама исламиста Горње Маоче ка Аустрији, а у Сарајеву је у више наврата тврђено да новац долази из Беча, конкретно је један хоџа из 12.бечког округа скупљао новац, додаје дневник.
Међутим, наводи бечки лист, аустријске власти о томе не знају наводно ништа, а и надлежне установе те верзије нису потврдиле, изузев да су постојали контакти.
Контакти немилитантних покрета вехабија Аустрије и Босне су традиционално веома тесни, а у обе земље присталице могу да рачунају на финансијску подршку Саудијске Арабије, тврди „Пресе”.
Лист указује да Саудијска Арабија помоћ исламистичким групама у Босни пружа још из времена рата 1992. до 19995. и да је и тада, наводно, новац долазио из Аустрије, и то преко „Third World Relief Agency” (TWRA) из Беча.
Један Суданац је тада финансијску помоћ из земаља као што је Саудијска Арабија прослеђивао муслиманским борцима у Босни. Он је 1994. протеран из Аустрије, а TWRA више не постоји у Бечу, наводи аустријски дневник.
Око 1.000 муџахедина, добровољаца из арапских држава, борило се за време рата у Босни, а Бошњаци су ту помоћ радо прихватили, подсећа „Пресе”.
Након рата тај савез је пропао, а већина добровољаца је морала да напусти земљу, изузев оних који су се оженили босанским женама и могли да остану, а уз саудијску помоћ почели да мисионирају.
Све чешћи наступ екстремистичке мањине доводио је годинама до културне борбе међу босанским муслиманима, тврди „Пресе”, указујући да већи део негује традиционалну, умерену варијанту ислама.
Због новог, „тврдог” курса босанских власти, према оценама посматрача, екстремна исламистичка сцена сели се у Санџак, навео је бечки лист.

Танјуг
[објављено: 20/04/2010]
http://www.politika.rs/rubrike/vesti-dana/Bechki-Prese-Vehabije-se-sele-u-Sandzak.sr.html

БЕОГРАД – Реис ул улема Исламске заједнице Србије Адем Зилкић изјавио је, поводом писања стране штампе о „пресељењу” радикалне исламске сцене из БиХ и Беча у Санџак, да је у тој области уочљиво присуство људи који ислам практикују другачије него што налажу правила Исламске заједнице.
Зилкић сматра да то није добро и указује да је последица како постојећег нејединства у исламској заједници, тако и превише толерантног односа према деловању појединих невладиних организација.
Аустријски „Пресе” објавио је јуче да је деловање босанских власти против муслиманских екстремиста допринело да је Босна и Херцеговина изгубила на значају као центар за милитантне вехабије, па се екстремна исламистичка сцена из Аустрије сели у Санџак.
Припадници вехабијског покрета, који себе сматрају јединим наследницима „изворног ислама, препознатљиви су по својој спољашности - дугим брадама, кратким брковима, скраћеним панталонама и кошуљама без крагни.
Они не признају државне законе, већ искључиво шеријатско право и не прихватају никог ко није из њихове заједнице.
„Немам поузданих информација колико је тих људи из Босне прешло у Србију. Али, у сваком случају то није добро”, казао је Зилкић Танјугу.
Реис ул улема каже да ти људи користе правни вакуум у нерегулисаном односу унутар исламске заједнице као „погодно тле” за своје активности и тако ће, додао је, бити све док држава не одлучи која од две опције те верске заједнице има капацитет да се активније укључи и делује и по том питању.
„Држава не би смела у том случају да примени било какву репресију, или било каква неконвенционална средства”, указује врховни поглавар, али истиче да су ислам, као религија, а тиме и Исламска заједница, против сваког облика екстремизма.
Он тврди да би јасним одређивањем према једној од опција исламске заједнице држава „тај врућ кромпир” дала исламској заједници која би сасвим логично требало да се бави тим питањем, јер је оно, пре свега, верско.
Службе безбедности „из разумљивих разлога” нису желеле да коментаришу писање бечког дневника.
На коментарисање овог питања нису били спремни ни бошњачки министри у Влади Србије Сулејман Угљанин и Расим Љајић, као ни санџачки муфтија Муамер Зукорлић.
Зукорлић предводи другу опцију унутар исламске заједнице која делује у Србији, а која духовно и организационо припада Исламској заједници БиХ и рес ул улему Мустафу Церића признаје за јединог врховног поглавара.
Писање аустријског дневника се, међутим, поклапа са недавном изјавом шефа израелске дипломатије Авигдора Либермана који је рекао да Ал Каида и друге исламистичке екстремне групе покушавају да успоставе базе на Балкану.
Познаваоци прилика имају различите ставове о писању бечког дневника, али се слажу да је у једном тренутку Србији претила опасност од ширења вехабизма, посебно у Санџаку када је 2007. године ухапшена једна група припадника тог покрета.
Професор београдског Факултета за безбедност Дарко Трифуновић сматра да радикални исламисти све чешће покушавају да се са подручја БИХ пребаце у Санџак како би, како је рекао, становништво тог дела Србије придобило за нелегалне активности - криминал и тероризам, усмерен и ка европским државама.
Он наводи и да је неопходно, како би се ограничио и у што већој мери спречио радикални исламски екстремизам, донети одговарајућа законска решења према којима би такве активности биле строго забрањене и санкционисане.
Трифуновић је Танјугу рекао да се таквим законским решењима не би смело утицати на верска опредељења Бошњака већ би она требало да допринесу бољем спречавању ширења криминалних и терористичких активности.
Његов колега, професор Зоран Драгишић не верује наводима „Пресеа”, заправо указује да су миграције вехабија уобичајена појава.
„Треба имати у виду да вехабијска заједница на целом простору Балкана функционише као целина - и у Босни, и на Санџаку и у Македонији и на Косову тако да су та померања - миграције нешто што је карактеристично за њих”, казао је Драгишић Танјугу.
Он тврди да је број вехабија на том подручју значајно смањен, посебно након полицијских акција и, чак, отворених сукоба пре пар година.
Драгишић не искључује могућност да они у Санџак долазе због „окупљања, предавања или манифестација”, али он каже Санџак не види као „комфорно подручје” на коме радикални верски покрети могу нормално да функционишу.
Он дозвољава могућност да се радикални исламизам појави на Балкану, али да ли ће до тога доћи зависи, каже, од различитих политичких околности.

Танјуг
[објављено: 21/04/2010]
http://www.politika.rs/rubrike/vesti-dana/Zilkic-uzrok-vehabizam-nejedinstvo-NVO.sr.html

Узрок нестабилности у Рашкој области су Кинези. У Рашкој области је све било мирно када је тамо радила текстилна индустрија, и занатство.Када су дошли Кинези они су својом нелојалном конкуренцијом уништила локалну привреду, тамо се појавио мањак капитала, и локални политичари су постали предмет манипулације како политичара из ДС а тако и ДСС. Узрок свих трзавица у дрштву почиње од лоше економије.
Један руски стручњак за тероризам који је био у Авганистану као саветник у време Совјетског ангажовања у тој земљи, рекао је да су се совјети развијали економију и отварали радна места јер како је рекао када је човек запослен и задовољан он се не бави тероризмом.
Штета је што наши министри не гледају руску телевизију, пошто тамо има доста тога корисног да се види.