Како су ерупције вулкана мењале ток историје

Вулкани су утицали на ток историје, будући да вулканска прашина може имати велико краткорочно дејство на глобалну климу, зато што блокира део сунчеве светлости која стиже на земљу. Њјихов утицај осетио се у технологији и уметности, а једна огромна вулканска ерупција пре 70.000 година могла је истребити човечанство.

Ерупција вулкана на планини Пинатубо на филипинском оствру Лузон догодила се 1991. године само 90 километара северозападно од главног града Филипина Маниле.

Вулкан је у неколико узастопних ерупција избацио чак 10 кубних километара вулканског материјала, што је била друга ерупција по величини у 20. веку која је узроковала смањење просечних температура у свету за 0,4 до 0,5 степени Целзијуса.

Но, неке ерупције које су претходиле оној на планини Пинатубо биле су много смртоносније. Ерупција вулкана Кракатоа на истоименом вулканском острву у Индонезији 1883. једна је од најпознатијих у скорије време, зато што се догодила после открића телеграфа.

У њој је погинуло на хиљаде људи, две трећине острва су претворене у прах, а дно океана је драстично измењено. Но, ерупција Кракатое није била ништа у поређењу на ерупцијом Тамборе на острву Сумбава у Индонезији, која се догодила 68 година раније.

То је била најснажнија ерупција забележена у историји. Реке врелог пепела сливале су се низ вулкан висок 4.000 метара и тада је погинуло око 10.000 становника острва Сумбава.

Верује се да је вулкан избацио најмање 50 кубних километара вулканског материјала, а огромне количине сумпор диоксида отишле су у атомосферу. Облак из Тамборе изазвао је необичну хладноћу, зато што је довео до смањења температура у свету за 0,4 до 0,7 степени Целзијуса.

У неким деловима Европе и Северне Америке 1816. година постала је позната као "година без лета". Мразеви су уништили усеве у Новој Енглеској и Канади, а хладноћом је тешко погођена и Европа.

Сматра се да је облак из Тамборе "одговоран" и за необичне заласке сунца са жутим нијансама које је сликао енглески сликар Џозеф Малорд Вилијам Тарнер (1775-1851).

Због неуобичајених временских прилика, Мери Шели и њен супруг Перси остали су "заробљени" у кући лорда Бајрона на Женевском језеру. Да би забавио госте, лорд Бајрон је предложио да организују такмичење у писању, а најбоље остварење био је "Франкештајн" који је написала Мери Шели.

Тада је у Европи скок цена зоби - којом су се хранили коњи који су вукли кочије - вероватно подстакла немачког изумитеља Карла Драјса да измисли ново превозно средство велосипед, који је био претеча бицикла.

Уколико се вратимо још даље, пре око 70.000 година, једна огромна вукланска ерупција чак је претила да уништи читав људски род.

Верује се да је "суперерупција" вулкана Тоба на индонежанском острву Суматра, изазвала вулканску зиму која је трајала шест година и после тога хиљадугодишњу залеђеност. Суперерупције настају када вуклан избаци више од 1.000 кубних километара материјала.

Ерупција Тобе је могла изазвати масовно изумирање биљног света и глад животињских врста, а постоје докази да је дошло до изумирања великог броја припадника људске врсте. Неки научници су израчунали да се број припадника људског рода због тога смањио на 5.000 до 10.000 хиљада, чиме је хомо сапиенс доведен на ивицу ишчезавања.

Неки стручњаци су покушали да оспоре везу између суперерупције Тобе и драстичног смањења људске популације, али има оних који сматрају да је долазак на руб егзистенције приморао људе да постану домишљати како би преживели.

То становиште поткрепљују докази о напреднијим алатима и рани примери занатства, који потичу отприлике из времена када се догодила суперерупција Тобе.

У још даљој историји огромне вулканске ерупције су се доводиле у везу са масовним ишчезавањем живота на Земљи.

Некада се веровало да су вукланске ерупције у Деканској висоравни у Индији биле узрок изумирања диносауруса пре 65 милииона година, али данас је преовладало мишљење да су за то криви комета или астероид.

Резултати недавних истраживања, међутим, показују да је велика вукланска активност пре 200 милиона година можда, ипак, допринела доминацији диносауруса, зато што је уништила њихову конкуренцију.

Претпоставља се да је ерупција у Сибирској висоравни пре 250 милиона година изазвала и највеће познато масовно изумирање.

Међутим, суперерупције попут ерупције Тобе у Индонезији и даље представљају опасност.

Парк Јелоустон у америчкој савезној држави Вајоминг често се означава као супервулкан чија је последња ерупција забележена пре 650.000 година.

Но, нову ерупцију није лако предвидети, иако сеизмолози редовне прате промене у Јелоустону