БЛАГОВЕСТИ 2010. У МАНАСТИРУ ЋЕЛИЈЕ

Требало је јуче бити у Манастиру Ћелије и доживети онолико сабрање народа. Присутно је било много свештеника, црноречки монаси и искушенице из Грачанице.

Пре почетка Литугије, владике су кренуле кроз шпалир народа. Прве су ишле монахиње из манастира а за њима и владике на челу са владикама Теодосијем и Атанасијем, па за њима остале владике, међу којима и владика Артемије.

Пролазећи тако кроз народ до пред сам улаз у цркву, ретко да је неко узео благослов од владика Атанасија, Теодосија, Иринеја и Лаврентија, док је владика Милутин носио прелепу икону Св. Јустина Ћелијског. Потресно је било гледати како људи, такорећи, скачу један преко другог, да би узели благослов од владике Артемија. Чак су се и старе монахиње са муком пробијале кроз масу верника да узму благослов. Заиста, невероватан и веома дирљив призор.

Негде на самом почетку Литургије, када је ђакон изговарао јектеније, поменуо је и владику Рашко-призренског Артемија. И ево, Атанасијев глас се чује до краја цркве. Виче на ђакона и каже му: само Владика Артемије, ништа друго. Владика Иринеј је, наравно, служио мимо типика, хор је покушао да покрије његово гласно читање молитава, али није успео, јер је он неколико пута чекао да они заврше, па би тек онда почео. У првом реду су стајали монаси из Црне Реке, многобројни свештеници и монахиње.

Пошто се Литургија завршила, кренуло се на гроб Св. Јустина. Након резања колача владике су кренуле ка великом конаку. И ту су сцене биле веома дирљиве. Народ је буквално јурио владику Артемија за благослов, чак је један свештеник поред мене тако грубо ухватио Владику за руку да је Владика замолио да га пусти. Вероватно га је заболело. Свештеник је рекао: „Ја сам морао да узмем благослов, макар и на силу“.

Док је Владика ишао ка конаку, људи су га опкољавали и нису му дали да направи ни корак. Сви су му пружали гласну подршку. Владике Теодосије и Атанасије ишли су пар метара испред владике Артемија и није за веровати да нису видели шта се иза њих дешава. Вероватно нису хтели да покажу. Жалосно је што за сво то време осталим владикама (осим владики Артемију и Милутину, који је носио велику икону) нико није прилазио. Али, сами су криви за то.

Слично се десило касније у Лелићу, по доласку владике Лаврентија. Око 100-200 људи је било у реду за целивање моштију Св. Владике Николаја, али опет нико, или ретко ко да је узео благослов од Владике.

Народу је јасно на чијој је страни истина. Колико се само смирења види на лицу владике Артемија. Задивљујуће.

Још је величанственије било од Великог Петка до Васкрсњег Уторка у манастиру Фенек. Реке људи су долазиле да узму благослов од владике Артемија.