Mermer iz Rima za Konstantinov hram

Niš - Belim mermerom od kojeg su napravljeni drevni Rim i Venecija, biće optočen hram Svetog cara Konstantina i carice Jelene u Nišu, jedna od najvećih pravoslavnih crkava u izgradnji u ovom delu Srbije. Kako se bliži 2013. godina i datum proslave 1.700 godina od potpisivanja Milanskog edikta - kojim je car Konstantin Veliki priznao hrišćanstvo kao državnu religiju, ubrzavaju se radovi na završetku ove crkve. Postoji realna mogućnost da toj proslavi u Nišu prisustvuje i rimski papa Benedikt XVI.
Izgradnju hrama Svetog cara Konstantina finansira Skupština grada Niša



Konstantinov hram je zadržao usud najvećih pravoslavnih svetinja - i njegova izgradnja je započeta u najteža vremena. Kamen temeljac osveštao je patrijarh srpski Irinej - svojevremeno dok je još bio vladika niški - u toku bombardovanja 1999. godine, 5. aprila, na praznik Cveti. Danas, 11 godina kasnije, na tom mestu u parku Svetog Save na Bulevaru Nemanjića, ušuškana među lipama i brezama, na radost stotina prolaznika i dece, nikla je crkva čiji visoki zvonici prkose soliterima u najgušće naseljenom delu Niša.
- Crkva je građevinski završena, a sa prvim lepim danima u aprilu započeće oblaganje fasade mermerom. Izabrane su dve vrste kamena. Jedna je travertin romano klasiko, mermer koji se vadi u okolini Rima i od koga su napravljene sve antičke građevine u Večnom gradu, a druga vrsta kamena je kanfanar mermer koji se iskopava u mestu Pazin u Istri, od kojeg su napravljene zgrade u Veneciji. Ove dve vrste kamena su se kroz vreme pokazale kao najdugovečnije, pa će tako krasiti i naš hram u Nišu - objašnjava Borislav Mihajlović iz Direkcije za izgradnju grada Niša, koji nadzire i koordinira radovima.


Hram Svetog cara Konstantina i carice Jelene jedinstven je u Srbiji po tome što njegovu izgradnju finansira Skupština grada iz sopstvenog budžeta. Do sada je uloženo oko 1,2 miliona evra, a za završetak radova je potrebno još 1,5 miliona evra. Prioritet je završetak fasade i uređenje prostora oko crkve, kao i izrada ikonostasa u crkvi, nakon čega će uslediti oslikavanje unutrašnjosti. Radovi će biti završeni do kraja 2012. godine.
Car Konastantin Veliki (280-337. n.e.) rođen je u Naisusu. Upravljao je Rimskim carstvom od 306. do 337. godine. Uspeo je da konsoliduje granice carstva i sredi unutrašnje prilike u vojsci i administraciji. Preneo je prestonicu na istok u Konstantinopolj 330. godine i postavio temelje novom vizantijskom carstvu. Kao car, Konstantin se odužio svom rodnom gradu izgradivši raskošnu rezidenciju u luksuznom predgrađu antičkog Niša - Medijanu. Njegova majka, carica Jelena zaslužna je što je pronašla ostatke Časnog krsta Hristovog kod Jerusalima.



Milanski edikt
Milanskim ediktom koji je doneo 313. godine car Konstantin Veliki, proglašena je verska ravnopravnost i prestanak progona hrišćana koji je trajao tri stotine godina. Ovaj edikt je proglašen u gradu Mediolanu, današnjem Milanu, pa je po tome dobio i ime. Proglašenjem edikta hrišćanima je dozvoljeno da mogu javno da ispovedaju svoju veru, a da za to ne snose nikakve posledice. No, proglašenjem ovog zakona ne samo da je zabranjen progon hrišćana već je predviđen i povratak konfiskovane imovine. Proslava 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta, koja će se održati 2013. godine, veliki je datum za sav hrišćanski svet. Nesumnjivo je da će Niš, kao rodno mesto cara Konstantina biti jedno od centralnih mesta u toj svetkovini, a samim tim i crkva posvećena prvom hrišćanskom caru.