Испирање српских мозгова
Страна 1 of 1
Испирање српских мозгова
Испирање српских мозгова
1. април 2010.
Срамно, скандалозно, понижавајуће! Србији су натоварили одговорност и кривицу за геноцид који није почињен. Нанели су несагледиву историјску штету српском народу, прогласили су га геноцидним. Ко је био у довољној мери мазохиста, могао је да види маратонско такмичење представника владајуће коалиције у патетичном испољавању бола због муслиманских жртава у Сребреници. Врхунско лицемерје, али лепа представа за Запад и доказивање да је Србија спремна да скочи у провалију и када је нико не гура, а све зарад „европског пута“. Пошто су се ови тринаест сати кајали и успешно стигматизовали нашу земљу, сада ће европске дипломате да хвале Србију истичући да је постигла напредак у евроинтеграцијама. Народ треба да буде неизмерно срећан.
Процес дефинисања Срба као „лоших момака“ још траје и то доказује ова декларација која је усвојена под притиском Запада. Центри моћи којима се режим окренуо нису променили однос према нама. Али власт уз помоћ западних дипломата, за сада, успешно убеђује јавност да, ако Србија потоне довољно дубоко, онда ће једнога дана, на волшебан начин, да се катапултира у светлу будућност.
То испирање српских мозгова дуго траје, а циљ је систематско отупљивање сваке врсте отпора према свему што треба спровести на овим просторима, а чему се здрав разум противи. Успех у сламању воље је потпун ако на плећа народа натоварите и осећај кривице. То је један од циљева и ове срамне декларације која се позива на пресуду Међународног суда правде (МСП) и тиме злочин почињен у Сребреници квалификује као геноцид. То је драстичан пример фалсификовања новије српске историје. Намерно се избегава чињеница да МСП приликом заузимања става није утврђивао чињенично стање већ је своју оцену дао на основу пресуде политичког суда - Хашког трибунала.
У Сребреници је почињен злочин, али није геноцид јер није било геноцидне намере, није убијена ниједна жена, ниједно дете. Упорно се избегава утврђивање истине, а манипулише се цифрама. Прећуткује се чињеница да је у Сребреници и околини убијено отприлике исто Срба колико и муслимана (око 3000), с огромном разликом, јер је под командом Насера Орића масакрирано око 2500 цивила. Али, српске жртве не заслужују ни да се помену, то смо ваљда до сада научили.
Новокомпоновани напредњачки „Европејци“ имали су хамлетовску дилему – нису могли да се одлуче да ли да удовоље својим туторима на Западу или бирачком телу. Прво су планирали да подрже декларацију, али не за џабе. Као јавна тајна препричава се да је Николић покушао да уновчи своју подршку код Тадића, али га је овај „откачио“. На крају су удовољили свима. Николић није подржао декларацију, али је у расправи јасно изговорио оно што је суштина усвојене декларације – злочин у Сребреници је квалификовао као геноцид позивајући се на пресуду МСП.
Усвајањем декларације чињенице су одбачене а пропаганда је остварила свој циљ. А сврху ћу најбоље објаснити парафразирајући Едварда Хермана - утемељен је симбол српског зла и муслиманског статуса жртве, обезбеђен алиби праведности западног растурања Југославије и интервенције на више нивоа, укључујући и бомбардовање и колонијалну окупацију БиХ и Косова.
АНТРФИЛЕ:
Као јавна тајна препричава се да је Николић покушао да уновчи своју подршку код Тадића, али га је овај „откачио“.
Елена Божић-Талијан, Курир
Страна 1 of 1
Permissions in this forum:
Не можете одговорити на теме у овом форуму