Запело код четири оцила

У ХРВАТСКОЈ је, изгледа, једноставније преко ноћи основати „хрватску православну заједницу“ у Задру, него током 19 година обновити једини православни храм у Вуковару. Саборни храм посвећен светом Николи, у рату 1991. године је миниран и запаљен, а није ни такнут безмало две деценије јер је хрватска власт, све до краја прошле године, обнову упорно условљавала „брисањем“ четири слова С са великог крста на врху црквеног торња.
Убеђивање је окончано тако што је српска страна, тешка срца, попустила, па је из хрватског националног буџета у ту сврху одмах издвојено милион евра. Но, како су се рушевине храма, подигнутог иначе 1737. године, у протекле две деценије саме од себе додатно урушавале, обнова ће бити веома захтевна и спора. Стога, у најбољем случају, вуковарски Срби ће своју богомољу имати тек крајем 2011. године.
Привремена српска власт у овом делу Славоније није имала средстава да Саборни храм темељно обнови, па је 1994. на израњаваним црквеним зидовима „скрпила“ какав-такав кров. На врх торња монтиран је крст са угравираним оцилима, не слутећи да ће по повратку хрватске
власти у ове крајеве 1998. године четири С бити највећа препрека обнови. А било је баш тако.
Овај несвакидашњи спор, да све буде још занимљивије, није остао само у границама славонског атара. О њему се расправљало и у самом хрватском политичком врху, у кабинету донедавног премијера Иве Санадера. Њему се у неколико наврата обраћао саборски заступник др Војислав Станимировић, председник Самосталне демократске српске странке, иначе коалиционог партнера Санадеровог ХДЗ-а.
- За име Бога, Иво, знате ли да ми Срби у Вуковару немамо ниједну цркву? Шта се толико чека са обновом Саборног храма? -апеловао је Станимировић.
- Познато је то мени Војо. Скините оцила и обнова одмах креће. Добићете средства, само цркву доведите у предратно стање - гласило је Санадерово упутство.
Али, за уклањање оцила, његово преосвештенство владика осјечко-пољски Лукијан, као и вуковарски прота Душан Марковић, у почетку нису хтели ни да чују. Али, како Санадер није показивао намеру да попусти, „попустила су“ оцила пред чињеницом да би храм деценијама могао да остане необновљен.
Санадер је само, неколико месеци пре повлачења из фотеље премијера одржао реч - Срби су добили обећане евре, обнова је започета. Али, на торањ Саборног храма у Вуковару постављен је „обичан“ крст. Јово Вуковић, власник вуковарске компаније „Вуковић“, задужене за грађевинске радове, истиче да ће црква имати и нешто што никада у својој историји није имала - мермерни под и подно грејање.
Ови скупи детаљи, очигледно, не сметају хрватским властима.

ВИТРАЖИ
ТЕК када је крајем прошле године почела обнова Саборног храма у Вуковару, испоставило се да су у ратном пламену деведесетих изгорели и нацрти по којима је црква реновирана после свих претходних ратова. Срећом, неко се присетио да је четрдесетак квадрата црквених витража још почетком прошлог века радио чувени атеље Стевана Станишића из Сомбора. Његов наследник, унук Стеван (на слици), пронашао је нацрт и сада приводи крају посао који је његов деда већ једном маестрално урадио.