Тачер је наговарала Горбачова да не руши Берлински зид!

Тачер је наговарала Горбачова да не руши Берлински зид! Распад Варшавског уговора није био у интересима Старе Европе, Тачер и Митеран нису хтели уједињену Европу – оваквим упадљивим насловима реагује руска и страна штампа на објављивање архивских тајних докумената Горбачов-фонда у британском Тајмсу. Из Русије их је извезао (украо?) неки Павел Стојлов и они откривају позадину догађаја који су претходили уједињењу Немачке. Сензација?



- Сензационалност је врло релативна – коментарише догађаје шеф прес-службе фонда Павел Палажченко. Део ових материјала историчарима је познат по књизи Горбачова о уједињењу Немачке, и по нашем зборнику У политбироу ЦК КПСС.. Постоје тамо, истина, фрагменти стенограма преговора совјетског лидера са шефовима западних држава. Копије. Колико су тачне? Треба видети оригинале, како би се просудило. Уопште се чудим како је Тајмс, тако угледно издање, објавио податке добијене сумњивим путем… Ко је тај Михаил Стројлов? Ја лично ништа нисам чуо о њему, али сам убеђен: хакер који се потрудио да провали компјутерску мрежу фонда. Што се тиче суштине докумената… Заиста, западни лидери, Тачер пре свега, из разних разлога плашили су се брзог уједињења Немачке. Али при томе су желели да ваде жар туђим рукама. Руководство СССР је морало да доноси сложене одлуке, пошто су сами Немци начинили избор у корист уједињења. И Горбачов се није противио њиховој вољи, а у стштини току Историје. Немачка то има у виду, данас је она наш приоритетни западни партнер.
Шеф катедре Московског државног универзитета, професор Виктор Кувалдин, био је члан аналитичке групе за проблеме унутрашње политике ЦК КПСС која је радила директно са Горбачовом и била је укључена у израду решења. Да ли су се заиста западни лидери плашили пада Берлинског зида и нових реалија у Европи?
- Прећутна алузија на то постоји у одговарајућем делу Горбачовљевих мемоара, а много развијеније ситуација је описана у сећањима његовог помоћника Анатолија Черњајева, објављеним пре 16 година. Из тих сведочанстава може се извести једнозачан закључак. Не само Тачер, већ и председник Француске Митеран, италијански премијер Андреоти плашили су се брзог уједињења Немачке. Повезани антантском солидарношћу они наравно ништа јавно нису говорили, дрга ствар су били лични разговори… Али руководство СССР, поштујући јасно изражену вољу Немаца, донело је сопствено решење, није допустило да подлегне провокацијама. Желим да подсетим да се у Источној Немачкој тада налазило скоро пола милиона совјетских војника. Активирати их, значило би вратити се времену хладног рата. Зашто је Запад ипак тако плашила појава уједињене Немачке? Мислим из мноштва разлога. Пре свега, то је сећање на Први и Други светски рат које је остало. Затим фактор појаве јаког партнера-конкурента у Европи. И коначно, распадом Варшавског Уговора нарушен је баланс снага, појавила се опасност по европску безбедност.
Испада да је социјалистички табор, СССР као империја зла изгледао Западу мање опасан од нове Немачке?
- Ма каква империја зла крајем 89. године? Нико се тада више није плашио СССР. Разумни људи на Западу су рачунали на његов миран еволуциони развој у страну демократије. Преко перестројке, гласности, ка демократији. У марту 1985. године, после сахране тадашњег генералног секретара Черњенка, Михаил Горбачов је рекао источноевропским лидерима: од сада ви одговарате за све што се дешава у вашим земљама. Између осталог, он је био, за разлику од описа у Тајмсу, врло коректан са њима. И о слободи доношења одлука говорио је озбиљно. А не из учтивости, како је мислио исти тај Хонекер…
Наши саговорници нису потврдили ни оповргли аутентичност совјетских архивских докумената на које се позива британски Тајмс. Зато је сасвим очигледно друго. Уочи пада Берлинског зида руководиоци западних држава су били спремни да ради сопствених интереса забораве на принципе слободе и демократије. Говорећи савременим језиком водили су политику двоструких стандарда.