Земља се загрева, људи цвокоћу

Шта се то збива с временом које не меримо часовником: у многим деловима света завејани коловози, залеђене улице и олујне мећаве?



Клима се и у прошлости поприлично колебала у великим размацима, налик клатну које је неко јако зањихао. Смењивала су се жарка раздобља на већем пространству планете, без залеђеног покривача на половима, и ледена доба у којима је већи део умереног појаса прекивао подебели слој леда.

Земљу поново хвата грозница: до краја столећа жива у термометру попеће се, у просеку, за осам, а у тропским крајевима, који су ионако топлији, за пет подељака. Наликоваће себи од пре 55 милиона година када је наступило велико отопљење, са отприлике истим порастом температуре од вулканског пепела и прашине. Тада није било двоножних разумних бића с термометрима да нам оставе сведочанство.

Прохујало је 200.000 година – на геолошком часовнику трептај ока, за човека веома дуго раздобље – пре него што се повратило пређашње стање. Процењује се да је из вулканских купа у атмосферу избачено од 0,3 до три тератоне (хиљада милијарди тона) угљеника који се спојио с кисеоником и начинио „пакао угљен-диоксида” (Пакао је постојао, ако нисте знали? А за рај питајте неког другог.) И у наше време је отпуштено, најмање, пола тератоне преко дозвољене мере.

Прекретна тачка

Гасови од којих настаје тзв. стаклена башта (пропушта сунчеве зраке, али не дозвољава да се врате) данас се исказују у износу од 380 честица на милион, а пре индустријске револуције било их је 275. Израчунато је да је 400 горња граница, после које су климатске промене неповратне. Настави ли се садашњим кораком – а нема назнака да неће – достићи ћемо је за деценију.

Да ли је наша планета прекорачила „тачку без повратка” – она се загрева, а људи цвокоћу?

Када би се сав лед и снег истопили, мора и океани нарасли би још 60 метара! За сада је извесно да се антарктички ледници, „успавани дивови”, буде из вечитог дремежа и полагано разблажују слану воду, што ће угрозити највећи „ланац исхране”. Истовремено се повлаче глечери са 142 од 144 највише планине света.

Проучавањем леда с дубине од три километра установљено је да у минулих 650.000 година угљен-диоксид ниједном није премашио данашњу концентрацију!

Продужи ли се (до)садашњом кораком, половином столећа ишчезнуће четвртина копнених животиња и биљака, а то је милион живих врста!

Суморни наговештаји подударају се са скорашњим извештајима многих међународних истраживачких установа, иако су Уједињене нације недавно одлучиле да кључне налазе још једном подвргну строгој провери имајући у виду неке несагласности и недоречености.

Климатолози су се, очигледно, забунили. На видело је изишло и да су, припремајући извештај (више од 1.000 страница) за светски сабор у Копенхагену крајем прошле године, поједине опомињуће податке досолили.

Зар је чудно што је пре неколико дана малтене сваки други (48 одсто) од 1.014 одраслих житеља САД изјавио „Галуповим” пропитивачима да је планетарно загревање – преувеличано! Подршка је за две године опала за седам посто – са 40 на 33.

Сасвим је извесно да су пропустили убедљиво оповргавање осам климатских заблуда које је 2007. објавило Краљевско друштво Велике Британије. Није згорег да их се подсетимо (видети табелу). Закључак: научно разумевање климатских промена звучи довољно уверљиво када се каже да гасови „стаклене баште” (угљен-диоксид, метан и други) узрокују свеопште отопљење.

Пораст неповерења

Хтели не хтели, жива у термометру се уздиже, највероватније (више од 90 посто), као последица гомилања угљен-диоксида у атмосфери. Можемо ли то знати сасвим поуздано? Не. Зашто? Зато што личи на „руски рулет” револвером с девет од десет метака. Ко је вољан да куша срећу?

На самом измаку јануара Годардов институт, под окриљем НАСА, објавио је да је деценија коју смо отпратили (2000–2009) најтоплија од 1880. године, а првооптужени зове се угљен-диоксид. На позорницу ступа, речником физичара, повратна спрега: гомилање гаса поспешује пораст температуре, пораст температуре поспешује гомилање гаса.

Али, човек није једини виновник климатских промена, поменућемо одступања у Земљиној путањи (Миланковићеви циклуси), изливе на Сунцу, ригање вулкана и природно испуштање појединих штетних гасова.

Уколико нисте знали, у сто непознаница које научници до краја нису расветлили увршћенe су две климатске: колико ће отоплити због „стаклeне баште” и како ће екосистеми одговорити на свеопште отопљење?

У минула два десетлећа опажено је, међутим, и да је све топлије на Марсу, Јупитеру, Нептуну, Плутону и највећем Нептуновом пратиоцу Тритону. Ко је кривац, ако човек тамо још није крочио?

Станко Стојиљковић