Стева Чичак

ПОКРЕТ ЗА ЈЕВРОПУ А ИЗ БАРАНДЕ
( Стева Чичак размишља на глас.)
Нисам баш ни рад путовати. Пре би нешто сео, на сунцу, док још не пече.
Ево сад ће ти деране мој ова туцијада у Мокрину. Ето јој прилике да дође код нас да се видимо, ако јој је баш стало, ал ја не марим. Мож да нам дође, на јаја. Е сад би неки, још шта год ту приповест удешавали ал нека, можда стварно дође она код нас.
А можда не воле прећи Тису. Можда би јој више пријало да пошаље оне своје што стално ИЗЛАЗ траже, ко да смо Бож`ме опрости у тор с овцама затворени. И по целом ИЗЛАЗ-у оћеду да се шприцерају, ал не умеду. Погрешно су протумачили шприц-ер, то ти је кад у вино додаш ваздух (како, е како, па како ондак он излази ако га ниси метно, виш да је наласак на ер). И кажем ти , не иде ми се у Њу . Још кад помслим да на овим мојим аутњацима могу овог блата лековитог понети, а да ми се то у нехигјену рачуна, мани. А неће ми ни визу дати. Цела Баранда да оде у Њу, мене би искључили, мој би шор био екстериторијалан.
Баба, мој за светског рата ишо по Њој кад је оно требало да се оре, опет само плуговима, и није имо визу.Смејала ми се цела Баранда, због учитељице. Она пита коме су родитељи били у иностранству, ја реко , а како су путовали , ја реко тенком, па одакле је крено Бог те мазо, из Минска. Зато ти приповедам нек дође ал нек не зове, овде у Баранди смо мирнији без Ње. Ако ти оћеш да нас ставиш на списак за пензије Њене то може, ал немо после да се чуди колко дуго смо у пензији и како само муземо Њен буџет, јебла те пензија нећу.
Иди у Буђановце па тамо завитлавај.
Да су нам мотке биле дуже можда би и ми омлатили неког.

Ма покушали смо ми да изађемо на ту џаду што води у Јевропу. Једаред, код брице правили спискове кобајаги за КАН, а оно није, него нека петлиција, ники не зна за шта. Ови што су знали да читају и још виду напремасе, кажеду да је онај мали Жути, после метно још један лист напред и све одно код оне кураве што опште није из Баранде. Знао сам ја.Жути,Жути, па жути су Христа разапели. И сад, брацика мој, кад ме питају јел ћу да се пишем, само се стресем ко од првог цуга лоше дудоваче.
Ево га Жути.Ма причаћу ти кад .....

Е ономад на тевеју дају неке састис.... , таситике, ил које, кажеду волко кокоши, онда јуница, музара, па товљеника и крмача, и све то по, кол`ко требаш да имаш за да те приме у дружбу њихиву. Ми ту нешто гледали и видимо,Бог те твој , па ди су ту кере, па мачори, па магарци еј, а ждребци ди су ? Како ћемо у њу без магараца и ждребаца, ај реци како? Гускови, кажеду немогу, само гуске. Еј гуске па ди то може. Гуске може а гускове ловеду шинтери, јер уједају. Е неш, вала.

Оно кад је долазио Жути, овако је било. Ма није ни Бога назво, ни добра, а распитује се за атресу (мисли он да чича не зна шта је емајл), од мог старијег унука Стеве, што је кроз читаву Јевропу прошо, па му ни то није било доста, него и неки канал. Ја га пито јел то бегеј, ал изгледа да није, немаду трске у њему, би ми криво и што сам пито. Кажем Жутом, да је Стева неки учитељ на неком Оксбриџу, ал да се није атресовао. Жути се као смеје ал видим , пуко од муке, канда је сваћо да га чича врти.
Е ал Жути моро да лане. Долазе каже неке кураве из Београда, биће велика седељка у бирцузу, шта ком, па један је бирцуз у Баранди. Ди ти рачунаш у бирцуз место где се вино служи из флаше с пампуром.
Е кад дођу те кураве и објасну нам како нашом џадом само можеш у Јевропу има да нам се то млого свиди. Нисам се млого напињо да сазнам каке су те кураве, зна он шта чичу жуља. Све ми реко, ко у поверењу, еј Жути и поверење, па он у војсци није ишо на стражу. То говореду његови исписници, а ја ти могу рећи да његов деда Јаков Трца у војску није ни ишо, шкарт. Сад знам и имена тих курава, ал нећу да ти причам, Жути је непоуздан извор, мож то и да не бидне. А ако бидне, биће у суботу, па ћу ти приповедати.
Е како мирише земља деране, јел знаш шта то значи. Пролеће деране пролеће . У Баранди прво мирише земља па онда јаведу да ће да бидне пролеће.

Јесам се ужел`о сокака, јесам, зато сам и изашо да се наватам свежине и да видим има л`кога , долази ли ко? Па ко може доћи а да га наше гуске не најаву?

еве извештаја од суботе.
Пис мацо, кијам од суботе. Ди сам ја за ове зајебанције Јесу долазили. Ал сем Жутог нешто им се нико није обрадово. Курава једна, нако и није, ма ни нако.
Панта Росанчев, Петика Свастић и ја баш сели покрај фуруне, окренули леђа, да с`грејемо.Кад ларма.Шта је бог те твој, кад не мош ни кафу попит на тенане?
Улази Жутика, име моје како ти стоји, моро би се сетити мало поузданије, ал сигурно кум није погрешио. Кад га гледиш вако снужденог, мислиш која је ово паорска слина дај да му помогнем, ал брацика мој ту си ома офалио. Тај ти је само таки кад треба сажаљење да изазива, после ће да се рита ко млад ждребац, па ће на крају и да уједа ко оне цигањске кере.
Ома с врата моли Петка да упали његов пестошесет и да дође да помогне.
Ма каки, ди ћу сад виш како сам се зиме навато.
Ма Петика је то брацика мој. Еј мани ме, шта да ти причам,Петика малко старии од моје ћерке Миленије, заједно су ишли шором да цркве и школе, ја сам нешто навијо за тог клинца, ал моја Миленија от`шла у Београд, Петика осто у Баранди. Увек са мном чика Стево. Еј па он данаске има преко педесет година, ал ме још зове чика Стева. Еј брацика кад ме Петика чикне са тим чика , ја све мислим да је оно ч највеће слово у буквару, а кад ме Петика зове чика мора да и нисам баш матор.
Еј, неће Жути лако одустати, са `ш да видиш. Има да цвили док га не помазиш. Лизаће ти руку док је не преместиш на његову влажну њушкицу.
Он је канда млађи од Петике десет година, ту негде. Нису се сударали генерацијски, велика разлика, ал ћуд не мо`ш да сакријеш, о`ш врага. Петика у сваком бирцузу увек прав ко јаблан и ди га воледу и ди јок.А Жути сам међ својима испавља жгољави вратић и неки пут понови туђу доскочицу, ако је још није заборавио. Слушо сам га ја више пута, није да сам тад већ предо штафет у аманет, ал нисам мого диван кафански с њим водити никад.
Мува се он око Стеве Чичка, добро нека. Мислиш да сам некад крено ногом на њега, бож` сачувај, не. Ако се куче умиљава и маше репићем , па оно оће само да га помазиш, брацика. Ако ти то куче после у кућу пушташ, е то је твоја ствар, куче је куче, није човек па да буде пајташ.
Ево брацика, сад он наручује врућу ракију, кобејаги да открави Петику. Ма зна он да ће то Петика платити, коме је још Петика пустио то право да у Лала бирцузу плати пре њега. Еј, јес ти можда чуо, ма каки.
И има Петика после да га распита који је проблем тако притисо да власт не мож то брез њега? Ако је расположен има Жути и да шени у круг, само ако пристигне још који бирташ. Овде, од стални гостију нико не гласа за Жутог и његове, мислим на праве изборе, брацика, јес то мислим.
И теби се свиђа врућа. Аааа добра.Многи приповедају да је у Баранду врућа стигла после великог рата, ал кад буде прилика растабириће то теби деда Стева, а може и само оно Чичак.
Виш да још није ни подне , а ти се узмуво, како сад да терам ладан трактор.Ја и ти се овди грејемо врућом, а он се тамо смрзава под тремом. Ни уље му нисам три дана разбијо, жао ми да га сад ознојим на ову ладноћу.
Е је си л` чуо како Петика револвира. Е то значи да је расположен. Биће нешто од ове зиме.Ај да чујемо Жутику.
Петика, па за тебе је то ништа, ко да си из корака бегеј прескочио. Твој трактор је најбољи у класи то сви знају,јел тако чика Стево?
Жути о ладноћи ти причам, виш каке су ти руке од ладноће, јуче наки дан а види ово данас, по ваком дану се од ватре не одмиче.
Јес ладно бог те мазо, ладно ал није машини ко што је човеку ладно , па зар није тако чика Стево?
Е а ош му ти грејати уље да уопште може окренути радилицу?
Па оћу ај грејаћу му уље, само реци како треба.
Како треба. Е Жуле, па ја да знам како се греје уље ладном мотору, не би седо овди у Баранди, него би био технички директор Волва ил Мерцедес Бенца.
Молим те Петко, ај да креснеш тај трактор и ома готово, за пола сата, највише.
Сви знају да оће Петика, помого би тај и горем злотвору од Жутог, ал има времена није греда ди се журиш, полако, биће то у реду.
Звони мобилни телефон, Жутоме. Ома каже долазим а и нама исто рече. Нама баш онако и ко свеједно и ко надамо се да ће Петика да га нареди у бразду и ђи, а ми малчице да гледимо, бећарски. Још ће се тај вратити, оће питај Чичка.

субота други део

Врно се брже нег је отишо. Ко да није ни излазио. Нико није попио више нег једну врућу.
Е брацика, разведри мало овај бирцуз, виш како је чађав, ко да није кречен пет година, а и није. Ето, колко сам стиго прозборити, а и нисам сигуран да ме Мишка чуо.
Ал кад је Жути поново бануо унутри, Мишка упита јел још да варим ил да не варим.
Жути ома, вари Мишка вари забога, па зар смо омалили с ракијом.
Не`ш ми веровати ал јесмо. Ако `ш још да пијеш мораш скокнути до Мећавиног подрума.
Сад? Ај д идем.
Откуд то да Жуле иде на послугу Мишки? Т ја ово ће на снег окренути место да цветају трешње.Отрча Жуле, нит је узо литрењак, нит бокал, ма ни шерпу. Мишка, није очекиво, само нас погледо ал без осмејка Цигањског.
Е `л ти знаш Мишку Циганина, Виш колки је , а, већег ниси видо у животу, јел да? Е том Мишки деда био козак с Дона, Рус, јест прави Рус и због једне прелепе циганке рукама убио медведа из цигањског табора, а руси из милоште сваког медведа зову Мишка Јованович ил тако нешто. Е та циганка што је родила оца нашег Мишке, пре него што је напустила деду, заувек оставила надимак.Мишка, мили мој, Мишка.
Мишкин деда се звао Григорије, сину дао име Алексеј, а унуку кога није доживео, ал оставио име у аманет Михаил. Наш Мишка.Михаил Алексејевич Рјихурин, у нас Мишка.Дошо у Баранду, пре би се рекло донели га мало пре светског рата.Његов баба, бог да му душу прости, покојни Алекса добио место у штали и да ради и да спава, па доправио неки ћошак и за жену с дететом. Газда Меричка није преживео рат, јер је био млого богат, ал Алексу није нико диро. Како је нестајало коња и њега нестајало. Умро негде у атару кажу да је имо седло на сред ливаде под главом ко јастук.Мишка увек каже, мој баба сад јаши горе.
Од деде је кажу наследио величину и снагу, а од бабе цигањску машту. У младости никад није имо потребе за свађу, па свак ко види колики је Мишка, ома га прође воља. Ја старији од њега , не знам колко, дал једну ил две године, јер су га пријавили тек кад је претеко, кад је већ прошо рат, мајка рекла како је било време од Васкрса до Ђурђева дана и да је Тиса дваман цветала. Момчили се и поваздан заједно терали нов точак, па бицикл, јес, Партизан Суботица. Кад је отишо у војску није се баш снашо. Напили га неки мангупи и исмевали, а он онако добар мало ошамарио једног неваљалца. Е како се завршило, ти мангупи тели Мишку да бију, ал диш то, једном сломио руку изнад лакта, па с после посвадио са водником, вико на њега да није крив, ди ниси крив кад си пијан.
Три године затвора, па дослужи народу у војсци, живота се поново дочеко тек кад се вратио у Баранду. Пун лала бирцуз био присутан кад је Мишка клекно на сокак, пољубио земљу прекрстио се и нешто још реко ал ми видели само усне како се мрдају.
Мене брацика, виш док смо били млади, нико није смео ни попреко погледати, а виш колки сам, ко мало већи чварак, па не зову мене Чичак што сам грмаљ.Ал сви су знали, докле је моја нога прошла дотле је и глас ишо преда мном. Он има оног медведа, Циганина, горилу, полубрата, ма шта све није ишло. Ал је увек значило не дирај. наслушо сам се ја брацика, приповеди о Мишки, понекад и о мени, тако страшних да их ни једна повест не може сачувати. А то су оне што их страх прави, мој брацика.
Дође ли овај Жути?
Еве га. Доноси Жути две флаше од киселе воде, ваљда је у њ`ма ракија. Јесте.
Мећава има амбалажу.
Опа и шећера омалило.

субота , још увек пре подне

Може л` проћи ова зима, већ једаред.
Оћу л` још који вашар уватити.Како што се то питам, еј брацика. па је су л` тебе почеле да боледу кости. Е благо теби. Ситнаће, у које се и ја бројим, мање боледу кости, а и касније крене, јест.
Ал кад почну да те боледу, кости, и кад ти треба да се распариш поред топле фуруне да не би ћопо идући око астала, е онда брацика веледу, боље бити неће. Зато ја брацика не чикам усуд, да не буде горе.
Гуњ од овчијег крзна , и вунене чарапе не скида чича, од давна већ. Е а јес видо кримке, а шта каш? Кад ме виду вако ди упашем панталоне у чарапе, кажу вид` га геџа. Нека, ма док ти северац не забада леденице у кости , мо`ш се свему смејати, ал брацика кад ти и мала промаја у сржи поздрав оставља, онда се не јуначи . Заборави бећарење, него милостивог свеца и свечара свога моли и јутром и вечером.Молио си и досад брацика, јеси знам, ал да виш како то није исто, и не могу ти то појаснити, јес не могу, не умем брацика, па ако о`ш веруј.
Ви`ш данас смо наредили врућу, ал да смо у атар требали да идемо по овој ладноћи, е чича би само чашу црног вина, и ништа више. Па док сам с ловцима ишо, ја увек баш тако, ако на крају погона буде који цуг онда и комад сланине димљене, понекад и шваргла, са тим мораш лука црног ко јабуку. То ти је тако од кад је Банатом кошава продувала, ово не мораш проверавати, то ти је баш ко из свете књиге прочитано. Лука бела и сланине, треба л` појашњење. Ако има љуте паприке свеже, може. Е ви`ш сад шта те чува од студа.
Оће ли се макнути ова зима у страну.
Да се одвојимо од фуруне, е досади већ. А ли није пост Мишка, ома паприкаш, папке у купусу, пекарски кромпир с белим кобасицама, пуњеног зеца ил каки други специш. Не би да ти натурам, ал паприкаш, мораш пробати, а знаш кад је најбољи и кад га ја најволедем, с почетка јесени. Почне свежина да мо`ш дисати, а има свег поврћа, и кад га Мишка замеша, мо`ш гледати и занат красти до миле воље. Мишка ти ни реч неће офалити, питаш он ти све рекне, ал кад га ти правиш сам, а ма није, није и није, фали му тај загонетак, невидљиви зачин који Мишка увек носи са собом,а који ни ја нисам никад видо, а ди би неки други, е брацика.Е а знаш да се тај његов паприкаш не једе данас, ма јок, сутра тек сутра се једе. Остали специши могу данас, ал паприкаш не, само сутра. Кол`ко сам ја паприкаша Мишкиних пој`о.
Ево га Жути, јес видо Бог те мазо, ракију доно ома, а шећееер?!
Жуле, ди нам је шећер, нема шећера, ма шта причаш, субота, па што ако је субота? Суботом не ради, одкад?