Преминуо Момо Капор

Преминуо Момо Капор

Један од најчитанијих српских писаца Момо Капор преминуо је данас на Војномедицинској академији у Београду, у 74. години. Телеграме саучешћа породици Капор упутили су председник и премијер Србије.

У Београду, на Војномедицинској академији, данас је преминуо један од најпознатијих и најчитанијих српских писаца, сликар и новинар Момчило-Момо Капор, потврдила је његова породица.
momo_kapor_mona.jpg
Саучешће председника и премијера

Председник Борис Тадић упутио је породици Мома Капора телеграм са изразима најдубљег саучешћа.

Телеграм је упутио и председник Владе Мирко Цветковић са изразима најдубљег саучешћа породици преминулог књижевника и сликара Мома Капора.

Момо Капор је рођен у Сарајеву 1937. године, а одмах по завршетку Другог светског рата са породицом се преселио у Београд, у коме је, уз повремена избивања широм света, остао до краја живота и био његов својеврсни хроничар.

Дипломирао је сликарство 1961. године, на београдској Академији ликовних уметности, у класи професора Недељка Гвозденовића. Откако је 1975. године објавио Фолиранте, написао је велики број романа и збирки прича.

Објавио је велики број наслова, међу којима и романе: Фолиранти, Провинцијалац, Ада, Зое, Уна, Од седам до три, Књига жалби, Зелена цоја Монтенегра, Последњи лет за Сарајево, Хроника изгубљеног града, Белешке једне Ане, Хеј, нисам ти то причала.

Аутор је великог броја документарних филмова и телевизијских емисија, а по његовим сценаријима снимљено је неколико дугометражних филмова (Бадеми с ону страну смрти, Банкет, Валтер брани Сарајево, Џоли џокеј, Крај викенда).

Романи Уна и Књига жалби доживели су екранизацију. Превођен је на француски, немачки, пољски, словачки, чешки, бугарски, мађарски, словеначки и шведски језик.

Књижевни феномен Моме Капора присутан је у нашој књижевности више од две деценије.

Један од најчитанијих наших писаца, необичном непосредношћу и лакоћом освајао је пажњу читалачке публике, пишући, према речима критичара, на рубу коментара и свакодневних рефлексија о стварности нашег времена и његових протагониста.

Зубац: Срећа је било познавати Мому Капора

Песник Перо Зубац изјавио је данас да је имао срећу да познаје Мому Капора.

Поводом смрти једног од најпопуларнијих и најчитанијих српских писаца он је Танјугу изјавио да је "иза Момове необично пријатне реченице о свему о чему се да разговарати, пажљиво ухо увек могло да примети извесну тугу".

"Њега је све болело што се дешавало око њега, а да је мислио да није добро за човека", објаснио је Зубац.

Ради се, уз то, о веома добром писцу, који је на једноставан начин примао то што га сматрају лаким писцем, а његова литература је литература првог реда, рекао је познати песник, земљак Моме Капора, аутор познатих "Мостарских киша".

"И велики је сликар био. Добар човек. Његовим одласком сви смо много изгубили", додао је Зубац.

Одлазак великог мајстора

Смрт Мома Капора је рђава вест о одласку великог мајстора и у ликовној уметности и у књижевности, али и великог мајстора у ономе што је комуникација и што је беседа, што је сећање и што је меморија, изјавио је Танјугу проф. др Ратко Божовић.

"Дошао је из епског краја, из епског света, да би постао можда један од најузорнијих протагониста урбанитета, или самог урбаног живота. То није тако лако, то може само неко ко је талентован по моћи запажања, по перцепцији, по вредностима, по емоционалности, по свему ономе што је носио у својој људској сложености", рекао је Божовић.

По његовој оцени, Капор је био сложена уметничка личност.

"Он је у уметности, у литератури, био велики мајстор, али је био велики мајстор и нарације, казивања, жовијалности, једног модерног духа који је био присутан у тој комуникацији. Просто се неки кутак, кутак Клуба књижевника, кутак у коме је он седео, није могао замислити без његове досетке и доброг присећања на људе који су били добри и који су били с њим у комуникацији у претходним и садашњим периодима. Он је и на тај начин отишао у легенду", рекао је Божовић.

Перо Зубац:Срећа је било познавати Мому Капора.Ја сам један од жалосних данас,и један од срећних који га је познавао, са Србског Монмартра и њега а и аутора Мостарских киша....све неке кише завијају ову нашу стварност и ту Скадарску где сам мислио још да се видимо и да проћаскамо као некада...у неким сретнијим временима ,ма ниси ти отишо и то је илузија остао си ти ту са нама у студеном схватању и појмању овостраног преплетено истином вечном оностранога...својим сликама романима песмама и скицама оставио нам вечност и отидеде у њу.
Р.Н.