BIA bez dozvole suda prati ko, s kim i odakle razgovara

Tajnoj službi ostavljen prostor za manipulaciju

Bezbednosno-informativna agencija može da prikuplja podatke o tome ko s kim, kada, koliko često i sa koje lokacije razgovara telefonom bez ikakve odluke suda ili ma kog kontrolnog tela. Isto važi i za praćenje imejl komunikacije. Za tako nešto potrebno je samo da direktor BIA, u ovom slučaju Saša Vukadinović, izda rešenje i da nalog svojim operativcima.



Sve dok ne zadire u sadržaj telefonskih razgovora, BIA za ove operacije ima zakonsko pokriće. Prema postojećem Zakonu o BIA, prikupljanje podataka o ostvarenoj telefonskoj komunikaciji i lokaciji, bez uvida u sadržaj, ne smatra se zadiranjem u privatnost građana.
Saša Janković, ombudsman, u svom izveštaju nakon prve kontrole BIA navodi da je prilikom izrade novog zakona o BIA potrebno temeljno razmotriti uporedna pravna iskustva i ustanoviti da li je održivo trenutno zakonsko rešenje.
- Agenciji je već izdata ova preporuka jer smatram da sadašnji zakoni po ovom pitanju ostavljaju isuviše širok prostor službi. BIA je već krenula sa radom na nacrtu novog zakona, a ja ću se zalagati da primenu ovih mera prati odluka suda ili da je kontroliše neko drugo telo. Svojevremeno sam se, kada je pravljen zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti, zalagao da se bar Savet za nacionalnu bezbednost izveštava o primeni ovih mera. Videćemo koja će, od rešenja poznatih i u drugim zemljama, biti iskorišćena - kaže Janković.

Saša Vukadinović i Rodoljub Šabić


On dodaje da o ovom pitanju očekuje stručnu debatu i napominje da ista ovlašćenja kao i u BIA, imaju i direktori Vojnobezbednosne agencije, kao i policije.
Izveštaj ombudsmana sadrži mnoštvo drugih preporuka za unapređivanje rada i smanjivanje prostora za kršenje ljudskih prava u radu tajne službe i njenih pripadnika, za koje Janković kaže da ih „nikada i nigde nije moguće u potpunosti isključiti”.
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog interesa, kaže da nema dovoljno podataka da bi pouzdano ocenio da li je procedura za prisluškivanje koju primenjuje BIA puna nedostataka koji omogućavaju zloupotrebu.
- U svakom slučaju, mislim da se zloupotrebe ne mogu isključiti i da imamo mnogo toga da uradimo i na pravnom, i na tehničkom, i na organizacionom planu da bismo njihovu mogućnost sveli na što manju meru - kaže Šabić za „Blic”.
Na pitanje da li sama činjenica da BIA može bez odobrenja da prati ko s kim komunicira telefonom i imejlom a da ne traži odobrenje suda, predstavlja značajan izvor informacija koji treba ograničiti Šabić odgovara:
- To je nasleđeno rešenje koje i danas imamo.
Šabić podseća da se ovo ovlašćenje, koje po važećim zakonima imaju ne samo BIA nego i VBA i MUP, zasniva na shvatanju da je ustavnom garancijom tajnosti sredstava komuniciranja obuhvaćena samo sadržina telefonskih razgovora i elektronskih poruka, a ne i takozvani podaci o saobraćaju. Poverenik napominje da se, shodno tome, smatra da samo za uvid u sadržinu komunikacije treba odobrenje suda, a ne i za podatke o tome s kim, kad i sa koje lokacije neko komunicira.
- Lično smatram da su i „podaci o saobraćaju” deo komunikacije koji je obuhvaćen ustavnom garancijom. Mišljenje zasnivam i na odlukama Evropskog suda za ljudska prava, na primer u slučaju Maloun protiv Velike Britanije, gde je sud eksplicitno zauzeo takvo stanovište. Naravno, bez obzira na sve, bitnije je šta o tome misle ili će misliti Narodna skupština i u krajnjoj liniji Ustavni sud - ističe Šabić.
Skupština bi mogla da se pozabavi još najmanje jednom stavkom kada je reč o ovlašćenjima BIA. Agenciji se, prema sadašnjem zakonu, ostavlja prostor od četiri dana da primenjuje mere bez odluke suda, ali sa pismenim odobrenjem ovlašćenog sudije. Agencija nakon primene mere ta četiri dana može i da ne podnese zahtev sudu.
Šabić napominje da je u ovom slučaju reč o zakonom predviđenoj, izuzetnoj situaciji koja bi trebalo da je rezervisana za izuzetno hitne slučajeve i ne misli da ona predstavlja neki poseban problem.
- Naime, iako za primenu te mere nije neophodna formalna odluka suda, već samo pismena saglasnost predsednika suda, ipak je neka sudska kontrola prisutna. Imajući u vidu tu činjenicu, to rešenje ne otvara mogućnost velikih zloupotreba. Ipak, u vreme elektronskih tehnologija, mislim da bi trebalo zahtevati, da od samog početka postoji odluka suda. Jer, objektivno, nije pretežak uslov da postoji od samog početka odluka suda za primenu mera koje pretpostavljaju odstupanje od ustavom utvrđenih garancija ljudskih prava - dodaje on.
S druge strane, ombudsman je ocenio da je potrebno unaprediti elektronski sistem za kontrolu sadržine komunikacija. I to tako da ne samo da beleži svaki pristup i korišćenje sistema već da sprečava zloupotrebu koja može nastati, na primer, unosom nepostojećeg broja naredbe za primenu mere od strane zlonamernog operatora - uvođenjem dvostrukog ključa.
Šabić kaže da se, hipotetički, zloupotrebe nikada ne mogu isključiti. Zato, kako kaže, treba preduzeti sve da bi se što efikasnije štitila privatnost građana, a mogućnost zloupotreba svela na najmanju moguću meru.

Član 9 Zakona o BIA
Prikupljanje podataka o uspostavljenim i pokušanim telefonskim razgovorima i lokaciji korisnika uređeno je Zakonom o BIA, članom 9. U njemu piše da se „omogućava direktoru Agencije da svojom odlukom naredi primenu operativno-tehničkih sredstava i metoda u cilju prikupljanja informacija o telefonskom saobraćaju određene osobe, pri čemu se ne zadire u sadržinu komunikacije već se identifikuju telefonski brojevi i lokacija pozvanih i uspostavljenih veza”.

Pitanje privatnosti otvarano i ranije
Pitanje zaštite privatnosti, kada je reč o telefonskoj i internet komunikaciji, bilo je otvarano još pre dve godine. Sada je najavljeno usvajanje zakona o elektronskim komunikacijama što ombudsman i poverenik vide kao pravu priliku da se rasprave i u skladu s kriterijumima demokratskog sveta, urede otvorena pitanja u vezi sa presretanjem komunikacija.
T. N. Đaković
http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/177896/BIA-bez-dozvole-suda-prati-ko-s-kim-i-odakle-razgovara