Alarmantno: Za 15 godina nestaće još 700 srpskih sela!

Alarmantno: Za 15 godina nestaće još 700 srpskih sela!

Vlada Srbije nema strategiju koja bi se bavila seoskim domaćinstvima, razvojem poljoprivrede i sprečavanjem odlaska ljudi sa sela



Pusta sela... Samo starci čuvaju ognjišta

Država nema sveobuhvatnu strategiju za razvoj sela iako skoro 50.000 ljudi godišnje sa seoskih područja pobegne u gradove! Stručnjaci kažu da u srpskim selima postoji više od 200.000 napuštenih kuća, a ako se ništa ne promeni u narednih 15 godina, više od 700 sela potpuno će nestati!

Skoro 90 odsto naselja u Srbiji čine sela i varošice, ali u njima živi samo 43 odsto stanovništva. Predsednik Društva agrarnih ekonomista Miladin Ševarlić kaže za Press da trenutno imamo više od 200.000 napuštenih seoskih kuća.
slika

Težak život

- Život u selima postaje sve teži jer nemate škole, ambulante, a negde čak ni struju! Predviđa se da će u narednih 15 godina prestati da postoji 700 sela jer neće imati nijednog stanovnika u njima - kaže Ševarlić.

U poslednja dva popisa stanovništva u Srbiji utvrđeno je da je za 10 godina broj poljoprivrednih stanovnika smanjen za oko 500.000, što znači da godišnje srpska sela napusti oko 50.000 ljudi. Država nema jedinstvenu instituciju koja se bavi razvojem sela, a Strategijom ruralnog razvoja i Strategijom za sprečavanje siromaštva bave se pojedinačna ministarstva.

Pomoćnik za ruralni razvoj u Ministarstvu poljoprivrede Slobodan Teofanov kaže za Press da ne postoji strateški dokument na nivou cele Vlade koji se bavi sprečavanjem odlaska ljudi sa sela.

- Problemima ruralnog razvoja bave se ministarstva infrastrukture, obrazovanja, zdravlja, ekonomije i nekoliko drugih ministarstava. Svako od njih ima svoj deo posla, a Ministarstvo poljoprivrede je samo jedan segment u toj priči. Mi, na primer, dajemo subvencije za zasade voća, preradu, podizanje plastenika, ali ne dajemo subvencije za razvoj puteva u seoskim područjima! Naše ministarstvo ima strategiju ruralnog razvoja, ali ne postoji sveobuhvatna strategija na nivou cele Vlade - kaže Teofanov.



pusta sela... Samo starci čuvaju ognjišta

On objašnjava da u Srbiji ima oko 700.000 poljoprivrednih domaćinstava, a 70 odsto njih su mali proizvođači koji hranu proizvode uglavnom za sebe.

- Neki od njih traže subvencije da bi razvijali svoj biznis, ali mnogi traže neka socijalna davanja. Mi kao ministarstvo pomažemo i njima. Na primer, dajemo direktno plaćanje po hektaru koje je polusocijalna i polurazvojna komponenta. Ipak, oni nisu razvojna šansa poljoprivrede, a subvencije moraju da budu razvojne. Tako smo prošle godine davali subvencije za najmanje četiri, a ove na pet krava. To je izazvalo veliku zabrinutost proizvođača, ali je ovo jedan od nepopularnih načina da pomognete u povećanju konkurentnosti poljoprivrede Srbije - objašnjava Teofanov.

Prema njegovim rečima, ministarstvo uglavnom pomaže onima koji se već bave poljoprivredom, ali ima i „početničke" programe.

- Na primer, za zasade na malim površinama dajemo 100 odsto novca za sadnice, kao i 30 odsto učešća u sistemu navodnjavanja i protivgradnoj mreži. Međutim, u voćarstvu je potrebno pratiti nauku i prihvatati nova znanja. A veliki broj naših ljudi je u tom smislu needukovan - zaključuje Teofanov.
a

Kuće za 3.000 evra

Predsednik Samostalnog sindikata poljoprivrede Vojvodine Jelena Češljević kaže da se u vojvođanskim selima kuće mogu kupiti za 3.000 evra!

- Svaka ta kuća ima vodu, telefon i druge osnovne uslove za život. U najskupljoj varijanti možete kupiti kuću od 9.000 evra sa zemljištem - objasnila je Češljevićeva.

Preskupe subvencije?!

Miladin Ševarlić, međutim, naglašava da se subvencije daju samo onima koji su osigurani kao zemljoradnici, što je prevelik izdatak za siromašne seljake.

- Za osiguranje jedan zemljoradnik treba godišnje da izdvoji oko 100.000 dinara. S druge strane, da bi dobio subvencije treba da ima devet hektara zemljišta i to oranica! A to je oko tri puta veća površina nego što ima jedno prosečno gazdinstvo u Srbiji - kaže Ševarlić.

Prema njegovom mišljenju, problem bi mogao da se reši samo ako bi 40 odsto budžetskih sredstava išlo za razvoj sela.

R. Ž. MARKOVIĆBEOGRAD 19. 02. 2010

PRESS