СТАТУС КВО

Било би ван памети ,од силних политичких странака бити класификован као политички неподобан у демократској држави Србији,која свој просперитет види у ЕУ у загрљају будућноси . Немамо више ни вербалног деликта .То је термин из времена кад још нисте били рођени ....да управо толико година,ни после доласка вишепартијског система тога више било није ...Није ни за време Слободана Милошевића.Међутим тада је било у моди бити "политички" ван земље , колико је "бегунаца" из Србије, који су у логорима уз доброг тумача већ у Мађарској камчили политички азил, како би се удомили у европи,и побегли од "Милошевичеве страховладе" Примери да их је било су силне амнестије из године у годину, "војним бегунцима"од стране наше владе ,које су почеле годинама раније да враћају матори потенцијални војни кадар у Србију. Не требају они ни држави а ни војсци , ал су се људи ужелели родне груде па да печалбу окончају а да се и и то реши скупштински ,па да се мирне савести коначно уђе у ЕУ тамо неке 2100 ....а можда није ни то ,него није се стигло изменити традиционално схватање о служењу војске ,коју како видимо прелази у професионалну, и полако нестаје праћење синова у војску,која је била укорењена и једна од традиција у народу од вајкада. Од Марице од Косова од Лазара.....А живела је и изрека да младић постаје човек тек кад одслужи војску ил се ожени. Није у Србији од бивших режима и диктатура остало ништа шта би подсећало на времена која су културолошки уназађивала статус културне Србије.Традиција је укинута свуда где је то могло, мал те не као у Кини ,где су сви махали црвеном Маовом књижицом и газили све што је било традиционално од цара па преко културе и вере . Вере ? Да умал да заборавим као у Србији остаје још једино,Православље, оставштина Лазарова оставштина Светога Саве, Светосавље, Православље, манастири широм Косова и Србије, задужбине где се живело као и некада у тековинама и традицији као у прошлости .Где се живело и живи по Јевањђељу.А живи се и даље ,не сви наравно, али то је још једино упориште где су Срби један народ пред једним Господом Богом. Да ли ?
Семантичности није прелазак назадне "политичке структуре "у европске тековине, међутим појава реформаторског духа који ето у савременијем "бољем свету"у европикасније а у сад-у дува већ пар стотина година , поспешено, стигло и на тле Србије,да разбије оно што се разбити не може ,јединство народа по вери у Бога и традицији Светосавља.

Појавом митинга, потом забрана окупљања,осим за оне пријављене скупове ,"ако се одобре" Разбијањем "навијача" увођењем диктатуре по стадионима,једини живи масовни контакт међ људима који је остао и опстао је Литургија ,где су сви били једно. Протестантски ветови стигоше и до двери цркве и дунуше жестином и побунише народ једне против других...Двери којима ни врата пакла ништа не могу...
Да се разједини Црква да се разједини и једина оаза која спаја Србство, требало је ударити тамо где је то још увек нетакнуто.Јел кад се и то васпостави биће лако са Србима онако јаднима без наде и разочаране у веру своју.Или завађене међусобно што ни Христосу мило није . Није то ни од данас ни од јуче....

Да ли се можда овим процесом управља из Вашингтона, по налогу Џозефа Бајдена, као што је из Вашингтона пре пет година стигао налог да се мора потписати Меморандум за обнову цркава на Косову и Метохији, а амбасадори западних земаља у Београду упорно, већ дуже време, захтевају да Епископ Артемије буде уклоњен са катедре Епископа рашко-призренског?

И опет се враћам на почетак немамо ни политичку кривицу у држави, ни вербални деликт Мартирство је чисти архаизам,а клерофашизам као неуспела етикета да се и не спомиње, остаје само покушај криманализације праведника,шта је нај једноставнији поступак, да се "изнађе" у досијеу живота,са пар "сведока" и мало подметнуте архитектуре разбијача Србије и ето . Постаће све то вест дана ,вест ће обићи свет и томе после ни нај аргументованији демант не може донети плод рехабилитације, и статус кво. "Крив" ће да кривује А "Прав" да влада.


Istraga o Artemijevim saradnicima
16. februar 2010. | 00:36 | Izvor: Blic
Beograd -- Najbliži saradnik vladike Artemija iskoristio je 700.000 dinara iz humanitarne SMS akcije za gladne na Kosovu, da bi sebi povezao radni staž, saznaje "Blic".


MUP Srbije bi trebalo da započne u utorak istragu o finansijskim malverzacijama najbližih saradnika vladike raško-prizrenskog Artemija. SPC je u nedelju policiji prosledila dokumentaciju. Najvećim delom reč je o krupnim zloupotrebama novca dobijenog u humanitarnoj akciji putem SMS-a od koje je prilog bio namenjen gladnima na Kosovu i Metohiji.

Vladičin najbliži saradnik, otac protosinđel Simeon Vilovski je taj novac koristio u privatne svrhe, pa je, između ostalog, povezao i sebi staž od 1992. do 2007. uplativši 700.000 dinara.

Novac koji su građani Srbije davali slanjem SMS-ova u akciji Eparhije raško-prizrenske namenjenoj za narodne kuhinje na KiM, odlazio je za privatno bogaćenje i luksuzan život nekoliko pojedinaca iz najbližeg okruženja vladike Artemija.

Oni koji su se okoristili o humanitarnu pomoć građana Srbije i najugroženijih sunarodnika na KiM su: monah Simeon Vilovski, njegov brat Vladimir Vilovski, njegov kum Predrag Subotički, vlasnik preduzeća "Rade Neimar", ali i Gordana Marković koja je do 2007. godine bila direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Dobar deo novca iz fonda za narodne kuhinje utrošen je za paradržavni organ - kancelariju za baštinu Raško-prizrenske eparhije, a koji je formiran iako postoji zvanična državna institucija u kojoj je Gordana Marković bila direktor.

Ova kancelarija iz koje nije potekao nijedan ozbiljan projekat, već samo par pamfleta, praktično je poslužila za smišljeno zbrinjavanje brata Simeona Vilovskog i bliske saradnice Simeona i vladike Artemija, Gordane Marković.

Isprva je za ovu kancelariju korišćen eparhijski novac.

Međutim, kada je izvor pomalo presušio, Vilovski se opredelio za novac namenjen za kuhinje i podizao ga bez znanja i saglasnosti popadije Svetlane Stević iz Zvečana, inače, predsednice organizacije "Majka devet Jugovića", a za čiju organizaciju je novac i uplaćivan na eparhijski račun.

Od tog novca popadija je hranila 1.200 najugroženijih Srba u četiri narodne kuhinje.