Дијабетес – Смртоносна Превара
Страна 1 of 1
Дијабетес – Смртоносна Превара
Gost Wed Feb 10, 2010 6:06 pm
Дијабетес – Смртоносна Превара
Похлепна и непоштена наука промовише уносну епидемију дијабетеса свјетских
размјера коју поштење и истинска наука могу брзо зауставити успостављањем
природног механизма за контролу нивоа шећера у крви.
Извод из магазина Nexus, Volume 11, Number 4 (Jun-Juli 2004)
PO Box 30, Mapleton Qld 4560 Australia. editor@nexusmagazine.com
Telefon: +61 (0)7 5442 9280; Fax: +61 (0)7 5442 9381
Vebsajt: www.nexusmagazine.com
Превод: Б.П.
Аутор текста: Thomas Smith
PO Box 7685
Loveland, CO 80537 USA
Email: Valley@healingmatters.com
Vebsajt: http://www.Healingmatters.com
Увод
Уколико сте дијабетичар и живите у Америци, све су прилике да вам ваш доктор никада неће рећи да је већина случајева дијабетеса изљечива. У ствари, ако у његовој близини само поменете ријеч “излечење”, све су прилике да ће се он наљутити или ће постати ирационалан. Његово образовање, које је стекао на неком медицинском факултету, дозвољава му само да употребљава ријеч "третман". За њега, ријеч “излечење” не постоји. Дијабетес, у овом свом садашњем епидемичном облику, је излечива болест и био је излечив током неких 40 година. Према последњим подацима из САД, у 2001.г., од симптома ове болести умрло је 934550 Американаца.(1)
Ваш доктор вам такође неће рећи да су се мождани удар, оба облика, исхемични и хеморагични, срчане сметње усљед неуропатије, као и сметње у циркулацији код крвних судова срца, гојазност, артериосклероза, повишен крвни притисак, повишен холестерол, повишени триглицериди, импотенција, оштећења мрежњаће ока, отказивање бубрега, поремећаји у раду јетре, цисте на јајницима, повишен шећер у крви, кандидијаза, поремећај метаболизма карбо-хидрата, споро исцелење рана, поремећаји у метаболизму масти, периферална неуропатија, као и многи други данашњи здравствени поремећаји епидемијских размјера, некада сврставали у категорију симптома дијабетеса.
Уколико оболите од дијабетеса и зависите од третмана тзв. ортодоксне или класичне медицине, пре или касније доћи ће до рапидног погоршања једног или више симптома ове болести. Данас је постала уобичајена пракса да се ови симптоми третирају као посебне, независне болести, те се они засебно и третирају од стране доктора
специјалиста.
Тачно је то да неки од ових симптома могу понекад да потичу од других узрока; међутим, такође је тачно да је ова чињеница кориштена како би се замаскирала изворна улога дијабетеса и да би се оправдале неделотворне терапије тих симптома. Епидемични облик дијабетеса, типа II, је излечив. Док стигнете до краја овог чланка, ви ћете то сазнати. Сазнаћете и зашто се дијабетес рутински не лечи, као и то како се он може излечити. Можда ћете се и наљутити кад видите шта шачица похлепних људи непрестано чини целокупној медицинској заједници и пацијентима који су им указали своје повјерење.
Похлепна и непоштена наука промовише уносну епидемију дијабетеса свјетских
размјера коју поштење и истинска наука могу брзо зауставити успостављањем
природног механизма за контролу нивоа шећера у крви.
Извод из магазина Nexus, Volume 11, Number 4 (Jun-Juli 2004)
PO Box 30, Mapleton Qld 4560 Australia. editor@nexusmagazine.com
Telefon: +61 (0)7 5442 9280; Fax: +61 (0)7 5442 9381
Vebsajt: www.nexusmagazine.com
Превод: Б.П.
Аутор текста: Thomas Smith
PO Box 7685
Loveland, CO 80537 USA
Email: Valley@healingmatters.com
Vebsajt: http://www.Healingmatters.com
Увод
Уколико сте дијабетичар и живите у Америци, све су прилике да вам ваш доктор никада неће рећи да је већина случајева дијабетеса изљечива. У ствари, ако у његовој близини само поменете ријеч “излечење”, све су прилике да ће се он наљутити или ће постати ирационалан. Његово образовање, које је стекао на неком медицинском факултету, дозвољава му само да употребљава ријеч "третман". За њега, ријеч “излечење” не постоји. Дијабетес, у овом свом садашњем епидемичном облику, је излечива болест и био је излечив током неких 40 година. Према последњим подацима из САД, у 2001.г., од симптома ове болести умрло је 934550 Американаца.(1)
Ваш доктор вам такође неће рећи да су се мождани удар, оба облика, исхемични и хеморагични, срчане сметње усљед неуропатије, као и сметње у циркулацији код крвних судова срца, гојазност, артериосклероза, повишен крвни притисак, повишен холестерол, повишени триглицериди, импотенција, оштећења мрежњаће ока, отказивање бубрега, поремећаји у раду јетре, цисте на јајницима, повишен шећер у крви, кандидијаза, поремећај метаболизма карбо-хидрата, споро исцелење рана, поремећаји у метаболизму масти, периферална неуропатија, као и многи други данашњи здравствени поремећаји епидемијских размјера, некада сврставали у категорију симптома дијабетеса.
Уколико оболите од дијабетеса и зависите од третмана тзв. ортодоксне или класичне медицине, пре или касније доћи ће до рапидног погоршања једног или више симптома ове болести. Данас је постала уобичајена пракса да се ови симптоми третирају као посебне, независне болести, те се они засебно и третирају од стране доктора
специјалиста.
Тачно је то да неки од ових симптома могу понекад да потичу од других узрока; међутим, такође је тачно да је ова чињеница кориштена како би се замаскирала изворна улога дијабетеса и да би се оправдале неделотворне терапије тих симптома. Епидемични облик дијабетеса, типа II, је излечив. Док стигнете до краја овог чланка, ви ћете то сазнати. Сазнаћете и зашто се дијабетес рутински не лечи, као и то како се он може излечити. Можда ћете се и наљутити кад видите шта шачица похлепних људи непрестано чини целокупној медицинској заједници и пацијентима који су им указали своје повјерење.
Gost- Гост
Re: Дијабетес – Смртоносна Превара
Gost Wed Feb 10, 2010 6:21 pm
Дијабетес Индустрија
Данашња индустрија дијабетеса је једна масивна заједница која је непрестано расла, корак по корак, све од свог дубиозног настанка почетком XX вијека. У последњих 80 година она је остварила огроман успјех у заташкавању гласова оних који покушавају да укажу на ову велику превару у модерној терапији дијабетеса. Она се већ претворила у религију а као и свака религија, она увелико зависи од вијерникове вјере. Она је толико постала успјешна да се граничи са бласфемијом уколико се каже да је, у већини случајева, љубазни свећеник са стетоскопом који проминентно виси с његовог врата, ништа друго до један шарлатан и преварант. У већини случајева, он никада није изљечио ни један једини случај дијабетеса у цијелој својој медицинској каријери.
Финансијски и политички утицај ове медицинске заједнице је скоро потпуно потчинио себи
оргиналну намјену наших регулаторних агенција. Они рутински одобравају смртоносне и неефикасне лијекове који су недовољно тестирани. Бивши начелник ФДА (Амерички Завод за Заштиту Здравља, прим. прев.), Др Херберт Леy, у свом свједочењу пред Сенатом САД, је рекао: "Људи мисле да их ФДА штити. То није тачно. Оно што ФДА ради и оно што људи мисле да ФДА ради, различито је као дан и ноћ."(2)
Финансијски и политички утицај ове медицинске заједнице доминира нашом цијелом индустријом здравственог осигурања. Иако се то почиње да мијења, у Америци је још увијек тешко наћи здравствено осигурање за послодавце, које покрива алтернативне медицинске третмане. Ортодоксна медицина је стандардна у свим америчким државама. Алтернативна медицина није. На примјер, у 11 држава постоји само 1400 регистрованих натуропата у односу на 3.4 милиона регистрованих практиканата класичне медицине у 50 држава.(3) Генерално речено, само дозвољени третмани од стране регистрованих, кредибилних практиканата могу да подлијежу осигурању. Као посљедица тога, ствара се једна посебна врста новца која циркулише само у оквиру класичне медицинске и фармацеутске индустрије. Ни једна друга индустрија у свијету није у стању да утиче да обезбједи такву политику убјенивања људи да они прихвате да плаћају толики дио своје плате у облику који им не дозвољава да троше те паре на онај начин који они сматрају одговарајућим.
Финансијски и политички утицај ове медицинске заједнице потпуно контролише буквано сваку публикацију на тему дијабетеса у овој држави. Многе публикације на тему дијабетеса су финансијски потпомогнуте рекламама за средства за љечење дијабетеса. Ни један едитор неће дозволити да се у његовом магазину објави истина. То је и разлог зашто дијабетичари плаћају само једну трећину или једну четвртину цијене штампања магазина на којег се ослањају за добијање тачних информација. Остатак је надомјештен од стране ‘произвонаћа дијабетеса’ који имају велики комерцијални интерес да спријеће дијабетичаре у изљечењу своје болести. Уколико тражите магазин који говори истину о дијабетесу, прво погледајте да ли је пун реклама за промоцију средстава за терапију дијабетеса.
Такође, постоје и разна друштва која скупљају донације за истраживање лијекова против разних болести. Сваке године они нас увјеравају како се одренени лијек налази одмах ту, иза угла - само нам пошаљите још пара! Неке од тих организација су јасно имплициране у томе да својим савјетима управо промовишу развој и напредак 3 дијабетеса код својих вијерних поборника. На примјер, они су жестоко заговарали врсте исхране,(4) које су се потврдиле као безвриједне,—као што је то могао да види свако ко их се придржавао. Они су исмијавали кориштење гликемичних таблета које могу прилично помоћи дијабетичарима. Они су промовисали маргарин као здрав за срце, дуго након што се сазнало да маргарин узрокује дијабетес и доприноси слабости срца.(5)
Уколико се људи икада пробуде и прихвате третман за дијабетес који се скрива већ 40 година, ова друштва ће се убрзо након тога распасти. Међутим, све до тада они ће увелико да зависе од наше подршке. Већ 40 година медицинска истраживања нам све јасније показују да је дијабетес једно дегенеративно обољење које је директно проузроковано од стране прехрамбених прераневина које су орјентисане ка стварању профита умјесто здравља. Иако се ове информације могу прилично лако наћи у гомилама литературе на тему медицинских истраживања, оне нам у пракси не стоје на располагању. У сваком случају, те информације нису доступне ни на медицинским факултетима гдје се обучавају наши доктори-продаваћи. Од средстава која узрокују нашу данашњу епидемију дијабетеса веома су проминентни - преранене масти и уља - који се данас продају у супермаркетима.
Први корак у лијечењу дијабетеса је престанак вјеровања у лаж да је дијабетес
неизљечив.
Данашња индустрија дијабетеса је једна масивна заједница која је непрестано расла, корак по корак, све од свог дубиозног настанка почетком XX вијека. У последњих 80 година она је остварила огроман успјех у заташкавању гласова оних који покушавају да укажу на ову велику превару у модерној терапији дијабетеса. Она се већ претворила у религију а као и свака религија, она увелико зависи од вијерникове вјере. Она је толико постала успјешна да се граничи са бласфемијом уколико се каже да је, у већини случајева, љубазни свећеник са стетоскопом који проминентно виси с његовог врата, ништа друго до један шарлатан и преварант. У већини случајева, он никада није изљечио ни један једини случај дијабетеса у цијелој својој медицинској каријери.
Финансијски и политички утицај ове медицинске заједнице је скоро потпуно потчинио себи
оргиналну намјену наших регулаторних агенција. Они рутински одобравају смртоносне и неефикасне лијекове који су недовољно тестирани. Бивши начелник ФДА (Амерички Завод за Заштиту Здравља, прим. прев.), Др Херберт Леy, у свом свједочењу пред Сенатом САД, је рекао: "Људи мисле да их ФДА штити. То није тачно. Оно што ФДА ради и оно што људи мисле да ФДА ради, различито је као дан и ноћ."(2)
Финансијски и политички утицај ове медицинске заједнице доминира нашом цијелом индустријом здравственог осигурања. Иако се то почиње да мијења, у Америци је још увијек тешко наћи здравствено осигурање за послодавце, које покрива алтернативне медицинске третмане. Ортодоксна медицина је стандардна у свим америчким државама. Алтернативна медицина није. На примјер, у 11 држава постоји само 1400 регистрованих натуропата у односу на 3.4 милиона регистрованих практиканата класичне медицине у 50 држава.(3) Генерално речено, само дозвољени третмани од стране регистрованих, кредибилних практиканата могу да подлијежу осигурању. Као посљедица тога, ствара се једна посебна врста новца која циркулише само у оквиру класичне медицинске и фармацеутске индустрије. Ни једна друга индустрија у свијету није у стању да утиче да обезбједи такву политику убјенивања људи да они прихвате да плаћају толики дио своје плате у облику који им не дозвољава да троше те паре на онај начин који они сматрају одговарајућим.
Финансијски и политички утицај ове медицинске заједнице потпуно контролише буквано сваку публикацију на тему дијабетеса у овој држави. Многе публикације на тему дијабетеса су финансијски потпомогнуте рекламама за средства за љечење дијабетеса. Ни један едитор неће дозволити да се у његовом магазину објави истина. То је и разлог зашто дијабетичари плаћају само једну трећину или једну четвртину цијене штампања магазина на којег се ослањају за добијање тачних информација. Остатак је надомјештен од стране ‘произвонаћа дијабетеса’ који имају велики комерцијални интерес да спријеће дијабетичаре у изљечењу своје болести. Уколико тражите магазин који говори истину о дијабетесу, прво погледајте да ли је пун реклама за промоцију средстава за терапију дијабетеса.
Такође, постоје и разна друштва која скупљају донације за истраживање лијекова против разних болести. Сваке године они нас увјеравају како се одренени лијек налази одмах ту, иза угла - само нам пошаљите још пара! Неке од тих организација су јасно имплициране у томе да својим савјетима управо промовишу развој и напредак 3 дијабетеса код својих вијерних поборника. На примјер, они су жестоко заговарали врсте исхране,(4) које су се потврдиле као безвриједне,—као што је то могао да види свако ко их се придржавао. Они су исмијавали кориштење гликемичних таблета које могу прилично помоћи дијабетичарима. Они су промовисали маргарин као здрав за срце, дуго након што се сазнало да маргарин узрокује дијабетес и доприноси слабости срца.(5)
Уколико се људи икада пробуде и прихвате третман за дијабетес који се скрива већ 40 година, ова друштва ће се убрзо након тога распасти. Међутим, све до тада они ће увелико да зависе од наше подршке. Већ 40 година медицинска истраживања нам све јасније показују да је дијабетес једно дегенеративно обољење које је директно проузроковано од стране прехрамбених прераневина које су орјентисане ка стварању профита умјесто здравља. Иако се ове информације могу прилично лако наћи у гомилама литературе на тему медицинских истраживања, оне нам у пракси не стоје на располагању. У сваком случају, те информације нису доступне ни на медицинским факултетима гдје се обучавају наши доктори-продаваћи. Од средстава која узрокују нашу данашњу епидемију дијабетеса веома су проминентни - преранене масти и уља - који се данас продају у супермаркетима.
Први корак у лијечењу дијабетеса је престанак вјеровања у лаж да је дијабетес
неизљечив.
Gost- Гост
Re: Дијабетес – Смртоносна Превара
Gost Wed Feb 10, 2010 7:03 pm
Историја Дијабетеса
У 1922.г. три канадска нобеловца, Бантинг, Бест и Мацлеод, спасили су живот једној
четрнаестогодишњој дјевојчици у Главној Болници у Торонту, уз помоћ инјекције
инсулина.(6) Компанија Ели Лиллy је добила дозволу за производњу новог чудесног
лијека док се медицинска заједница купала у слави добро обављеног посла.
Негдје око 1933.г. појавиле су се гласине о једној новој и опакој врсти дијабетеса. Та
вијест је била презентирана од стране Јослyна, Дублина и Маркса, и објављена у
Америчком Журналу Медицинских Наука. У том раду под називом, "Проучавања
Диабетеса Меллитуса",(7) дискутовало се о појави епидемије једне нове болести која је
била веома слична дијабетесу из раних 20-тих година, с тим што ова болест није
реаговала на онај чудесни инсулин. Што је још горе, неки пацијенти су умирали након
терапије инсулином.
Та нова болест постала је позната као "инсулин-резистентни дијабетес" јер се одликовала
повећаним нивоом шећера у крви, као код дијабетеса, али није било позитивне реакције
на терапију инсулином. Многи доктори су имали прилично много успјеха у лијечењу ове
болести уз помоћ регулисања исхране. Измену 1930 и 1940.г. много тога је већ било
откривено о вези измену хране и дијабетеса.
Дијабетес, који је међу америчким становништвом био заступљен са 0.0028% по
глави, почетком тог вијека, до 1933.г. је скочио за 1000% и постао болест с којом су
се многи доктори почели да сусрећу.( 8.) Та болест је под разним именима до 1990.
године захватила више од половине америчке популације и онеспособила скоро 20%
становништва.(9)
У 1950.г. медицинска заједница се оспособила за одренивање нивоа инсулина у крви.
Те анализе су убрзо показале да ова болест није била класични дијабетес; за њу је био
карактеристичан нормалан или повишен ниво инсулина у крви. Проблем је био у томе што је
инсулин био недјелотворан; он није снижавао ниво шећера у крви. Менутим, с обзиром да
је ова билест била позната током прошлих 20 година као дијабетес, она је сада
названа дијабетес тип-2. То је било из разлога да би се она разликовала од ранијег типа
дијабетеса (тип 1), изазваног усљед поремећене производње инсулина од стране
панкреаса.
Да су открића на пољу људске исхране задржана и била јавно доступна бар до неких
60-тих година, дијабетес би сигурно био сматран једном изљећивом болешћу, а не
само подложна терапији. Умјесто тога, у 1950.г. отпочела је потрага за другим
чудесним препаратом којим ће се третирати проблем дијабетеса типа 2.
У 1922.г. три канадска нобеловца, Бантинг, Бест и Мацлеод, спасили су живот једној
четрнаестогодишњој дјевојчици у Главној Болници у Торонту, уз помоћ инјекције
инсулина.(6) Компанија Ели Лиллy је добила дозволу за производњу новог чудесног
лијека док се медицинска заједница купала у слави добро обављеног посла.
Негдје око 1933.г. појавиле су се гласине о једној новој и опакој врсти дијабетеса. Та
вијест је била презентирана од стране Јослyна, Дублина и Маркса, и објављена у
Америчком Журналу Медицинских Наука. У том раду под називом, "Проучавања
Диабетеса Меллитуса",(7) дискутовало се о појави епидемије једне нове болести која је
била веома слична дијабетесу из раних 20-тих година, с тим што ова болест није
реаговала на онај чудесни инсулин. Што је још горе, неки пацијенти су умирали након
терапије инсулином.
Та нова болест постала је позната као "инсулин-резистентни дијабетес" јер се одликовала
повећаним нивоом шећера у крви, као код дијабетеса, али није било позитивне реакције
на терапију инсулином. Многи доктори су имали прилично много успјеха у лијечењу ове
болести уз помоћ регулисања исхране. Измену 1930 и 1940.г. много тога је већ било
откривено о вези измену хране и дијабетеса.
Дијабетес, који је међу америчким становништвом био заступљен са 0.0028% по
глави, почетком тог вијека, до 1933.г. је скочио за 1000% и постао болест с којом су
се многи доктори почели да сусрећу.( 8.) Та болест је под разним именима до 1990.
године захватила више од половине америчке популације и онеспособила скоро 20%
становништва.(9)
У 1950.г. медицинска заједница се оспособила за одренивање нивоа инсулина у крви.
Те анализе су убрзо показале да ова болест није била класични дијабетес; за њу је био
карактеристичан нормалан или повишен ниво инсулина у крви. Проблем је био у томе што је
инсулин био недјелотворан; он није снижавао ниво шећера у крви. Менутим, с обзиром да
је ова билест била позната током прошлих 20 година као дијабетес, она је сада
названа дијабетес тип-2. То је било из разлога да би се она разликовала од ранијег типа
дијабетеса (тип 1), изазваног усљед поремећене производње инсулина од стране
панкреаса.
Да су открића на пољу људске исхране задржана и била јавно доступна бар до неких
60-тих година, дијабетес би сигурно био сматран једном изљећивом болешћу, а не
само подложна терапији. Умјесто тога, у 1950.г. отпочела је потрага за другим
чудесним препаратом којим ће се третирати проблем дијабетеса типа 2.
Gost- Гост
Re: Дијабетес – Смртоносна Превара
Gost Wed Feb 10, 2010 8:23 pm
Лијечење VS Третман
Тај нови, чудесни медицински препарат требао је да буде дјелотворан, као инсулин,
ублажавајући непожељне симптоме ове болести, али не и дјелотворан у смислу
отклањања њиховог узрока тј. изљечења те болести. Тако би га пацијент морао
користити све до краја свог живота. Он би таконе морао да испуњава услове за
патентирање тј. не би се смјело радити ни о каквој природној супстанци јер се оне као
такве не могу патентирати. Као инсулин, он је требао да буде и веома профитабилан.
Обавезне владине регулације би биле потребне како би се стимулисали доктори да
прописују тај препарат. Експерименти који су потребни да се обаве како би се добиле
владине дозволе, биће веома скупи, како би се спријечила појава других неодобрених
препарата, као и конкуренција.
Такво је поријекло класичног медицинског протокола “третирања симптома”.
Понашајући се тако, фармацеутске компаније и доктори могу веома добро
просперирати у том бизнису, а пацијенти се при свему томе не лијече, него им се само
привремено контролишу, односно ублажавају посљедице те болести.
И не само то, природни препарати који су у стању да стварно изљече ово обољење,
морају се потиснути, односно, избацити из употребе и заташкати. Што су они дјелотворнији
утолико више напора ће бити уложено у њихово елиминисање док ће њихови пропоненти и
промотери бити хапшени под оптужбом да су шарлатани. Након свега, не може се
дозволити појава којекавих јефтиних и дјелотворних природних медицинских препарата на
монополизираном тржишту које је специфично дизајнирано за третман симптома а не
лијечење узрока болести.
Природне супстанце су често способне да стварно лијече болести. То је управо и
разлог зашто се користе законске полуге како би се те природне супстанце, које су
често много ефикасније од синтетичких медицинских препарата, избациле са тржишта и
употребе, а у вези с тим, ријеч - “лијечење” се избацује из медицинског ријечника. Тако
је миниран и концепт слободног тржишта када се о медицини ради.
Сада је већ јасно да се ријеч “изљечење” под притиском закона мора избацивати из
употребе. ФДА има свеобухватне Орвеловске законске регулације које забрањују
користење ријечи “изљечење” у вези са било којом конкурентном супстанцом која се
не користи у склопу класичне медицине. То је управо из разлога што многе природне
супстанце могу не само да лијече него и да спријече болести а то је ријеч од које се
највише плаше фармацутске компаније и класична медицина заједница.
Комерцијална Вриједност Симптома
Након што је развојном политиком производње лијекова пажња преусмјена са
лијечења болести на ублажавање њихових симптома, постало је неопходно да се
смисли и нови начин за пласман медицинских препарата. То је и учињено у 1949.г.
усред епидемије инсулин-резистентног дијабетеса.
Тако је, у 1949.г. америчка медицинска заједница ре-класифицирала симптоме
дијабетеса(10) заједно са симптомима многих других обољења у - засебне болести.
Након те ре-класификације успостављена је једна нова дијагностичка основа, тако да
су конкурентне медицинске специјалистичке групе брзо искористиле ову прилику, те се
свака од њих позабавила оном групом симптома за коју се сматрала надлежном.
Тако су кардиолози, ендокринолози, уролози, интернисти, и многи други специјалисти почели
да третирају оне симптоме који су спадали у њихов домен. Пошто су се истински узроци
ове болести почели игнорисати, тако се потпуно одвратила пажња и од било каквог
изљечења.
Слабост срца, на примјер, која се прије сматрала честом посљедицом дијабетеса, сада
је постала посебна болест која нема никакве везе са дијабетесом. Додуше, било је
модерно размишљати у смислу да дијабетес “повећава ризик за кардио-васкуларна
обољења”. Узрочна улога поремећеног система за контролу нивоа шећера у крви код
слабости срца, потпуно је занемарена.
У складу са овом новом медицинском парадигмом, ниједан од третмана, које нуде
ови специјалисти за срце, не може стварно да излијечи болести срца нити је намјењен за
њихово лијечење. На примјер, пацијенти који се подвргну операцији бајпаса на срцу, у
просјеку живе након ње 3 године, што је скоро исто као и у случају оних који се нису
подвргли никаквом хируршком захвату.(11)
Данас, више од пола људи који живе у Америци пати од једног или више симптома ове
болести. На самом свом почетку, та болест је била докторима добро позната као
дијабетес тип-2, инсулин-резистентан дијабетес, дијабетес одраслих особа, или нешто рјене
као хиперинсулинемија.
Према подацима Америчког Друштва за Обољења Срца, скоро 50% Американаца
пати од једног или више симптома ове болести. Једна трећина популације САД је
претјерано гојазна док половина становништва има вишак килограма. Дијабетес тип 2,
који је таконе сматран обољењем одраслих људи, сада се редовно јавља и код
шестогодишње дјеце.
Многе дегенеративне болести могу се директно повезати са поремећајима рада
ендокриног система. То обољење је, 30-тих година, докторима било веома добро
познато као Инсулин-резистентан дијабетес. Основни узрок овог обољења је
поремећај у регулацији нивоа шећера у крви усљед дјеловања штетних масти и уља. Ово
обољење се даље компликује уколико доне до недостатка неких есенцијалних
супстанци које су потребне тијелу како би оно изашло на крај са посљедицама
метаболизма ових отрова.
Нису све масти и уља исте. Неке од њих су здраве и корисне; многе од њих, које
нормално налазимо у продавницама, су отровне. Њихов здравствени значај се не
налази у смислу њихове подјеле на незасићене и засићене, како индустрија масти и уља
жели да вјерујемо. Многа засићена уља и масти су веома корисни; многа незасићена
уља су веома отровна. С аспекта њиховог здравственог значаја, веома важно је
да направимо разлику измену природних и преранених, односно, синтетизованих.
Рекламирање ових производа је веома непоштено од стране индустрије за прераду
масти и уља. Њихова пропагандна кампања има за циљ стварање тржишта за јефтине
отпатке, као што су уља од соје, памучних сјеменки и уљане репице.
Кад би јавност била информисана и свјесна, ова уља се уопште не би ни смјела појавити
на тржишту, а онда би у САД и другим државама у свијету, - сигурно било и много мање
дијабетеса.
Тај нови, чудесни медицински препарат требао је да буде дјелотворан, као инсулин,
ублажавајући непожељне симптоме ове болести, али не и дјелотворан у смислу
отклањања њиховог узрока тј. изљечења те болести. Тако би га пацијент морао
користити све до краја свог живота. Он би таконе морао да испуњава услове за
патентирање тј. не би се смјело радити ни о каквој природној супстанци јер се оне као
такве не могу патентирати. Као инсулин, он је требао да буде и веома профитабилан.
Обавезне владине регулације би биле потребне како би се стимулисали доктори да
прописују тај препарат. Експерименти који су потребни да се обаве како би се добиле
владине дозволе, биће веома скупи, како би се спријечила појава других неодобрених
препарата, као и конкуренција.
Такво је поријекло класичног медицинског протокола “третирања симптома”.
Понашајући се тако, фармацеутске компаније и доктори могу веома добро
просперирати у том бизнису, а пацијенти се при свему томе не лијече, него им се само
привремено контролишу, односно ублажавају посљедице те болести.
И не само то, природни препарати који су у стању да стварно изљече ово обољење,
морају се потиснути, односно, избацити из употребе и заташкати. Што су они дјелотворнији
утолико више напора ће бити уложено у њихово елиминисање док ће њихови пропоненти и
промотери бити хапшени под оптужбом да су шарлатани. Након свега, не може се
дозволити појава којекавих јефтиних и дјелотворних природних медицинских препарата на
монополизираном тржишту које је специфично дизајнирано за третман симптома а не
лијечење узрока болести.
Природне супстанце су често способне да стварно лијече болести. То је управо и
разлог зашто се користе законске полуге како би се те природне супстанце, које су
често много ефикасније од синтетичких медицинских препарата, избациле са тржишта и
употребе, а у вези с тим, ријеч - “лијечење” се избацује из медицинског ријечника. Тако
је миниран и концепт слободног тржишта када се о медицини ради.
Сада је већ јасно да се ријеч “изљечење” под притиском закона мора избацивати из
употребе. ФДА има свеобухватне Орвеловске законске регулације које забрањују
користење ријечи “изљечење” у вези са било којом конкурентном супстанцом која се
не користи у склопу класичне медицине. То је управо из разлога што многе природне
супстанце могу не само да лијече него и да спријече болести а то је ријеч од које се
највише плаше фармацутске компаније и класична медицина заједница.
Комерцијална Вриједност Симптома
Након што је развојном политиком производње лијекова пажња преусмјена са
лијечења болести на ублажавање њихових симптома, постало је неопходно да се
смисли и нови начин за пласман медицинских препарата. То је и учињено у 1949.г.
усред епидемије инсулин-резистентног дијабетеса.
Тако је, у 1949.г. америчка медицинска заједница ре-класифицирала симптоме
дијабетеса(10) заједно са симптомима многих других обољења у - засебне болести.
Након те ре-класификације успостављена је једна нова дијагностичка основа, тако да
су конкурентне медицинске специјалистичке групе брзо искористиле ову прилику, те се
свака од њих позабавила оном групом симптома за коју се сматрала надлежном.
Тако су кардиолози, ендокринолози, уролози, интернисти, и многи други специјалисти почели
да третирају оне симптоме који су спадали у њихов домен. Пошто су се истински узроци
ове болести почели игнорисати, тако се потпуно одвратила пажња и од било каквог
изљечења.
Слабост срца, на примјер, која се прије сматрала честом посљедицом дијабетеса, сада
је постала посебна болест која нема никакве везе са дијабетесом. Додуше, било је
модерно размишљати у смислу да дијабетес “повећава ризик за кардио-васкуларна
обољења”. Узрочна улога поремећеног система за контролу нивоа шећера у крви код
слабости срца, потпуно је занемарена.
У складу са овом новом медицинском парадигмом, ниједан од третмана, које нуде
ови специјалисти за срце, не може стварно да излијечи болести срца нити је намјењен за
њихово лијечење. На примјер, пацијенти који се подвргну операцији бајпаса на срцу, у
просјеку живе након ње 3 године, што је скоро исто као и у случају оних који се нису
подвргли никаквом хируршком захвату.(11)
Данас, више од пола људи који живе у Америци пати од једног или више симптома ове
болести. На самом свом почетку, та болест је била докторима добро позната као
дијабетес тип-2, инсулин-резистентан дијабетес, дијабетес одраслих особа, или нешто рјене
као хиперинсулинемија.
Према подацима Америчког Друштва за Обољења Срца, скоро 50% Американаца
пати од једног или више симптома ове болести. Једна трећина популације САД је
претјерано гојазна док половина становништва има вишак килограма. Дијабетес тип 2,
који је таконе сматран обољењем одраслих људи, сада се редовно јавља и код
шестогодишње дјеце.
Многе дегенеративне болести могу се директно повезати са поремећајима рада
ендокриног система. То обољење је, 30-тих година, докторима било веома добро
познато као Инсулин-резистентан дијабетес. Основни узрок овог обољења је
поремећај у регулацији нивоа шећера у крви усљед дјеловања штетних масти и уља. Ово
обољење се даље компликује уколико доне до недостатка неких есенцијалних
супстанци које су потребне тијелу како би оно изашло на крај са посљедицама
метаболизма ових отрова.
Нису све масти и уља исте. Неке од њих су здраве и корисне; многе од њих, које
нормално налазимо у продавницама, су отровне. Њихов здравствени значај се не
налази у смислу њихове подјеле на незасићене и засићене, како индустрија масти и уља
жели да вјерујемо. Многа засићена уља и масти су веома корисни; многа незасићена
уља су веома отровна. С аспекта њиховог здравственог значаја, веома важно је
да направимо разлику измену природних и преранених, односно, синтетизованих.
Рекламирање ових производа је веома непоштено од стране индустрије за прераду
масти и уља. Њихова пропагандна кампања има за циљ стварање тржишта за јефтине
отпатке, као што су уља од соје, памучних сјеменки и уљане репице.
Кад би јавност била информисана и свјесна, ова уља се уопште не би ни смјела појавити
на тржишту, а онда би у САД и другим државама у свијету, - сигурно било и много мање
дијабетеса.
Gost- Гост
Re: Дијабетес – Смртоносна Превара
Gost Thu Feb 11, 2010 7:47 am
Епидемиолошка веза за животним стилом човјека
Јос 1901.г. учињени су први већи покушаји да се произведу и продају прехрамбени
производи уз помоћ аутоматизиране фабричке машинерије јер је увиђнено да се на том
пољу може остварити један енорман профит. Већина тих раних покушаја је пропало јер су
људи сумњали у ваљаност хране која није била свјежа и која није стизала директно са
фарми, а и сама технологија прераде је била прилично лоша. Све док је животни стандард
људи био на висини, овакви производи нису имали успјеха. Компанија Црисцо,(12) је у
једном наврату покушала да промовише један од таквих вјештачких продуката, тако
што га је бесплатно дијелила америчким домаћицама како би задобила њихово
повјерење и почели да га користи умјесто уобичајене свињске масти.
Када је маргарин био избачен на тржиште, њему су се жестоко супроставиле многе
америчке државе у којима је била развијена млијечна индустрија. Када је 30-тих година
дошло до тзв. “велике депресије”, маргарин компаније Црисцо као и неки други рафинирани
и хидрогенизирани производи успјели су да продру на америчко тржиште хране. Отпор
млијечне индустрије увонењу маргарина у прехрану се скоро угасио током Другог
Свјетског Рата, јер није било довољно путера за потребе цивилног становништва и
војске.(13) Тада је млијечна индустрија изгубила подршку и једноставно се морала
помирити с тим да подијели тржиште, те се окренула ка снабдијевању војске.
Уље од лана и рибље уље, који су се уобичајено могли наћи у продавницама и који су
нормално били дио прехране становништва прије појаве дијабетеса, нестала су са полица
у трговинама. Компанија Арцхер Даниелс Мидланд је била последњи произвонаћ
ланеног уља, а са својом производњом је престала у 1950. години.
Нешто касније, једна од масти које су остале и које су биле истински здраве, била је
подвргнута једној масовној медијској дезинформативној кампањи и приказана као
засићена маст која је изазивала обољење срца. Као резултат тога, она је буквално
морала да нестане са полица продаваоница. Тако је кокосово уље избачено из
прехране и замијењено уљима од соје, памучних сјеменки и уљане репице.(14) Наши
родитељи, баке и дједови никада не би замијенили оно лијепо и здраво кокосово уље за
овај јефтини отпадни материјал који се данас користи. Кратко након овог успјешног
медијског рата, амерички народ је изгубио рат за уље. Током многих година,
кокосово уље је било наше најефикасније прехрамбено средство за контролу тежине.
Историја овог студиозног нарушавања чистоће наших прехрамбених производа потпуно
је паралелна са порастом епидемије дијабетеса и та хиперинсулинемија је сада веома
заступљена не само у Америци, него и цијелом свијету.
Други корак у лијечењу ове болести је престанк вјеровања у лажи да су наши
прехрамбени производи здрави и хранљиви.
Природа ове болести
Дијабетес се означава као неспособност тијела да правилно метаболизира
карбохидрате. Његов главни симптом је високи ниво глукозе у крви. Дијабетес тип 1,
настаје као посљедица недовољне производње инсулина од стране панкреаса.
Дијабетес тип 2, настаје усљед недјелотворности инсулина. У оба ова случаја ниво
глукозе у крви остаје повишен. У случајевима недовољне количине инсулина или његове
недјелотворности, ниво шећера у крви се не може одржавати унутар нормалних граница.
У случају Дијабетеса типа 2, висок ниво шећера је праћен са једним хронично високим
нивоом инсулина, као и озбиљним ендокриним поремећајима.
Недјелотворни инсулин се нимало не разликује од дјелотворног инсулина. Његово
недјелотворност лежи у неспособности ћелија да адекватно реагују на њега. Не ради
се ни о каквом биохемијском недостатку самог инсулина. Одатле проистиће да се
овдје ради о једном обољењу које има одраза на скоро сваку ћелију, од око 70
трилиона њих, у тијелу човјека. Све ове ћелије зависе од хране коју ми једемо,
односно, хранљивих материја које су им потребне за њихов рад, обнову и одржавање.
Класификација дијабетеса као једног поремећаја у метаболизму карбохидрата је једна
традиционална класификација која потиће из почетка 19-тог вијека када се веома мало
тога било познато о метаболичким поремећајима.(15) Данас, када знамо много
више о овим процесима, много више би одговарало да дефинишемо дијабетес тип-2 као
један поремећај у метаболизму масти и уља. Тај поремећај се манифестује
недјелотворношћу инсулина и консеквентним поремећајима у метаболизму
карбохидрата. Ова заоставштина из 19-тог вијека још увијек доприноси стварању
конфузије у вези ове болести.
Тако, дијабетес тип-2, и његови рани хиперинсулинемични симптоми представљају
симптоме цјелокупног организма који се манифестују усљед неспособности ћелија да
метаболизирају глукозу, како треба. Свака ћелија тијела, из разлога који постају јаснији,
затиће се у једној ситуацији када она није више у стању да преузима глукозу из крви и
транспортује ју у своју унутрашњост. Глукоза тако остаје у крвотоку, складишти се у
облику масти или гликогена у тијелу, или бива избачена из организма уз помоћ мокраће.
Када се инсулин веже за рецептор на мемебрани једне ћелије, он онда проузроку у
њој једну комплексну серију биохемијских реакција. То онда подстиће једну врсту
молекула-транспортера глукозе који су познати под именом ГЛУТ4 да напусте своје
паркиралиште које је смјештено унутар ћелије и отпутују до унутрашње површине њене
плазматске мембране.
Кад стигну до мембране, они онда мигрирају до једног подручја унутар ње које се
назива кавеоле.(16) Тамо они уз помоћ једне друге серије биохемијских реакција
идентификују молекуле глукозе, каче их за себе и транспортују у унутрашњост ћелије уз
помоћ једног процеса који се назива ендоцитоза. Када се наде унутар ћелије,
глукоза онда постаје гориво које приликом свог сагоријевања у митохондријама
ослобана енергију која се користи за погон свих ћелијских активности. Тако ови ГЛУТ4
транспортери смањују количину глукозе у крви преузимајући је из ње и транспортујући је
у ћелије тијела.
Многе молекуле које се налазе на овом путу за транспорт глукозе су липиди; то
значи, они су масне киселине. Једна здрава ћелијска мембрана за коју сада знамо
да игра активну улогу у транспорту глукозе, садржи и једну супстанцу тзв. комплемент
цис-типа w=3 незасићене масне киселине(17) чија је улога да направе ћелијску
мембрану течнијом, односно, ‘клизавом’. Када ове цис-масне киселине постану
хронично недоступне усљед наше лоше исхране, онда се њихова несташица у ћелијској
мембрани надомијеста уз помоћ кратколанчаних и средњеланчаних засићених масних
киселина. Присуство ове врсте масних киселина доводи до тога да ћелијска мембрана
постане чвршћа и љепљива што онда омета нормалан транспортни механизам који се
одвија кроз њу.(18)
Тако, у недостатку довољних количина масних киселина типа цис омега 3 у нашој
исхрани, смањује се покретљивост транспортера ГЛУТ4, мијења се биохемијска
структура ћелије а ниво глукозе у крви остаје повишен.
На другим мјестима у тијелу, панкреас ствара повечану количину инсулина, јетра
призводи маст од сувишног шећера, масне ћелије складиште сувишну маст, мокраћа се
ствара у већим количинама, количина ћелијске енергије постаје недовољна да би се
обављале нормалне тјелесне активности и долази до поремећаја цјелокупног
ендрокриног система. На крају долази до отказивања рада панкреаса, прекомијерног
раста тјелесне тежине, те се почне да ствара једно стање у човјековом организму
које је познато као - дијабетичка криза.
Јос 1901.г. учињени су први већи покушаји да се произведу и продају прехрамбени
производи уз помоћ аутоматизиране фабричке машинерије јер је увиђнено да се на том
пољу може остварити један енорман профит. Већина тих раних покушаја је пропало јер су
људи сумњали у ваљаност хране која није била свјежа и која није стизала директно са
фарми, а и сама технологија прераде је била прилично лоша. Све док је животни стандард
људи био на висини, овакви производи нису имали успјеха. Компанија Црисцо,(12) је у
једном наврату покушала да промовише један од таквих вјештачких продуката, тако
што га је бесплатно дијелила америчким домаћицама како би задобила њихово
повјерење и почели да га користи умјесто уобичајене свињске масти.
Када је маргарин био избачен на тржиште, њему су се жестоко супроставиле многе
америчке државе у којима је била развијена млијечна индустрија. Када је 30-тих година
дошло до тзв. “велике депресије”, маргарин компаније Црисцо као и неки други рафинирани
и хидрогенизирани производи успјели су да продру на америчко тржиште хране. Отпор
млијечне индустрије увонењу маргарина у прехрану се скоро угасио током Другог
Свјетског Рата, јер није било довољно путера за потребе цивилног становништва и
војске.(13) Тада је млијечна индустрија изгубила подршку и једноставно се морала
помирити с тим да подијели тржиште, те се окренула ка снабдијевању војске.
Уље од лана и рибље уље, који су се уобичајено могли наћи у продавницама и који су
нормално били дио прехране становништва прије појаве дијабетеса, нестала су са полица
у трговинама. Компанија Арцхер Даниелс Мидланд је била последњи произвонаћ
ланеног уља, а са својом производњом је престала у 1950. години.
Нешто касније, једна од масти које су остале и које су биле истински здраве, била је
подвргнута једној масовној медијској дезинформативној кампањи и приказана као
засићена маст која је изазивала обољење срца. Као резултат тога, она је буквално
морала да нестане са полица продаваоница. Тако је кокосово уље избачено из
прехране и замијењено уљима од соје, памучних сјеменки и уљане репице.(14) Наши
родитељи, баке и дједови никада не би замијенили оно лијепо и здраво кокосово уље за
овај јефтини отпадни материјал који се данас користи. Кратко након овог успјешног
медијског рата, амерички народ је изгубио рат за уље. Током многих година,
кокосово уље је било наше најефикасније прехрамбено средство за контролу тежине.
Историја овог студиозног нарушавања чистоће наших прехрамбених производа потпуно
је паралелна са порастом епидемије дијабетеса и та хиперинсулинемија је сада веома
заступљена не само у Америци, него и цијелом свијету.
Други корак у лијечењу ове болести је престанк вјеровања у лажи да су наши
прехрамбени производи здрави и хранљиви.
Природа ове болести
Дијабетес се означава као неспособност тијела да правилно метаболизира
карбохидрате. Његов главни симптом је високи ниво глукозе у крви. Дијабетес тип 1,
настаје као посљедица недовољне производње инсулина од стране панкреаса.
Дијабетес тип 2, настаје усљед недјелотворности инсулина. У оба ова случаја ниво
глукозе у крви остаје повишен. У случајевима недовољне количине инсулина или његове
недјелотворности, ниво шећера у крви се не може одржавати унутар нормалних граница.
У случају Дијабетеса типа 2, висок ниво шећера је праћен са једним хронично високим
нивоом инсулина, као и озбиљним ендокриним поремећајима.
Недјелотворни инсулин се нимало не разликује од дјелотворног инсулина. Његово
недјелотворност лежи у неспособности ћелија да адекватно реагују на њега. Не ради
се ни о каквом биохемијском недостатку самог инсулина. Одатле проистиће да се
овдје ради о једном обољењу које има одраза на скоро сваку ћелију, од око 70
трилиона њих, у тијелу човјека. Све ове ћелије зависе од хране коју ми једемо,
односно, хранљивих материја које су им потребне за њихов рад, обнову и одржавање.
Класификација дијабетеса као једног поремећаја у метаболизму карбохидрата је једна
традиционална класификација која потиће из почетка 19-тог вијека када се веома мало
тога било познато о метаболичким поремећајима.(15) Данас, када знамо много
више о овим процесима, много више би одговарало да дефинишемо дијабетес тип-2 као
један поремећај у метаболизму масти и уља. Тај поремећај се манифестује
недјелотворношћу инсулина и консеквентним поремећајима у метаболизму
карбохидрата. Ова заоставштина из 19-тог вијека још увијек доприноси стварању
конфузије у вези ове болести.
Тако, дијабетес тип-2, и његови рани хиперинсулинемични симптоми представљају
симптоме цјелокупног организма који се манифестују усљед неспособности ћелија да
метаболизирају глукозу, како треба. Свака ћелија тијела, из разлога који постају јаснији,
затиће се у једној ситуацији када она није више у стању да преузима глукозу из крви и
транспортује ју у своју унутрашњост. Глукоза тако остаје у крвотоку, складишти се у
облику масти или гликогена у тијелу, или бива избачена из организма уз помоћ мокраће.
Када се инсулин веже за рецептор на мемебрани једне ћелије, он онда проузроку у
њој једну комплексну серију биохемијских реакција. То онда подстиће једну врсту
молекула-транспортера глукозе који су познати под именом ГЛУТ4 да напусте своје
паркиралиште које је смјештено унутар ћелије и отпутују до унутрашње површине њене
плазматске мембране.
Кад стигну до мембране, они онда мигрирају до једног подручја унутар ње које се
назива кавеоле.(16) Тамо они уз помоћ једне друге серије биохемијских реакција
идентификују молекуле глукозе, каче их за себе и транспортују у унутрашњост ћелије уз
помоћ једног процеса који се назива ендоцитоза. Када се наде унутар ћелије,
глукоза онда постаје гориво које приликом свог сагоријевања у митохондријама
ослобана енергију која се користи за погон свих ћелијских активности. Тако ови ГЛУТ4
транспортери смањују количину глукозе у крви преузимајући је из ње и транспортујући је
у ћелије тијела.
Многе молекуле које се налазе на овом путу за транспорт глукозе су липиди; то
значи, они су масне киселине. Једна здрава ћелијска мембрана за коју сада знамо
да игра активну улогу у транспорту глукозе, садржи и једну супстанцу тзв. комплемент
цис-типа w=3 незасићене масне киселине(17) чија је улога да направе ћелијску
мембрану течнијом, односно, ‘клизавом’. Када ове цис-масне киселине постану
хронично недоступне усљед наше лоше исхране, онда се њихова несташица у ћелијској
мембрани надомијеста уз помоћ кратколанчаних и средњеланчаних засићених масних
киселина. Присуство ове врсте масних киселина доводи до тога да ћелијска мембрана
постане чвршћа и љепљива што онда омета нормалан транспортни механизам који се
одвија кроз њу.(18)
Тако, у недостатку довољних количина масних киселина типа цис омега 3 у нашој
исхрани, смањује се покретљивост транспортера ГЛУТ4, мијења се биохемијска
структура ћелије а ниво глукозе у крви остаје повишен.
На другим мјестима у тијелу, панкреас ствара повечану количину инсулина, јетра
призводи маст од сувишног шећера, масне ћелије складиште сувишну маст, мокраћа се
ствара у већим количинама, количина ћелијске енергије постаје недовољна да би се
обављале нормалне тјелесне активности и долази до поремећаја цјелокупног
ендрокриног система. На крају долази до отказивања рада панкреаса, прекомијерног
раста тјелесне тежине, те се почне да ствара једно стање у човјековом организму
које је познато као - дијабетичка криза.
Gost- Гост
Re: Дијабетес – Смртоносна Превара
Gost Thu Feb 11, 2010 9:51 am
Класични медицински третман
Након што се успостави дијагноза дијабетеса, модерна класична медицинска терапија
састоји се или од оралних хипогликемичних препарата или од инсулина.
• Орални хипогликемицни препарати
Орални хипоглекемични препарати су уведени у 1955. години. Према њиховом
биофизичком начину дјеловања, ови препарати се дијеле на пет класа.(19) Те класе су:
бигваниди; инхибитори глукозидазе; меглитидиниди; сулфонилуреазе; и тиазолидиндиони.
Бигваниди снижавају ниво шећера у крви на три начина. Они спречавају његово
нормално лучење од стране јетре тј. из њених складишта гликогена, коче апсорпцију
глукозе из цријева, из храном унесених карбохидрата, а тврди се да они повећавају и
периферно преузимање глукозе.
Инхибитори глукозидазе су направљени тако да блокира енцим амилазу, коју ствара
панкреас, и који нормално игра једну веома важну улогу у пробави карбохидрата.
Према тој теорији, уколико се блокира пробава карбохидрата, онда не може доћи ни до
повећања количине шећера у крви.
Меглитиниди су створени тако да стимулишу панкреас на производњу инсулина код
пацијената који вјероватно већ имају повишен ниво инсулина у њиховој крви. Само у
ријетким случајевима доктори мјере ниво инсулина. Ови препарати се веома често
стварно преписују без претходне провјере и знања о нивоу инсулина у крви. Чињеница
да повећана количина инсулина може да буде исто тако стетна као и повећана количина
шећера, увелико се игнорише.
Сулфонилуреазе су само још један стимуланс чија је сврха да подстиће производњу
инсулина. Доктори ријетко када одренују ниво инсулина у серуму прије него што пропишу
ове препарате. Они се често прописују људима који пате од дијабетеса тип-2, од којих
већина већ има повишен и недјелотворан инсулин. Ови препарати су познати по томе
изазивају хипогликемију као један споредни ефекат.
Тиазолидиндиони су познати по томе што узрокују рак јетре. Један од њих, Резулин,
био је одобрен у САД уз помоћ одредених политичких махинација, менутим, у Великој
Британији је одбијен због тога што је већ било познато да он изазива рак јетре. Доктор
који је био одговоран за његово одобрење у ФДА, одбио је да то учини. Тек након
што је он смијењен, Резулин је одобрен од стране једног послушнијег службеника ове
организације. Овај препарат је убио преко стотину пацијената и онеспособио много
више њих, прије него што је добијена битка за његово повлачење са тржишта. Резулин је
требао да стимулише преузимање глукозе из крви од стране периферних ћелија и да блокира
нормално лучење глукозе од стране јетре. Политика у вези пласмана овог препарата
на тржиште као и његово задржавање на тржишту толико дуго времена, није сасвим
јасна.(20) У априлу 2000.г. почео је судски процес који би требао да расвијетли
позадину свега тога.(21)
• Инсулин
Данас, инсулин се прописује за оба типа дијабетеса. Инсулин у облику ињекција
замјењује инсулин којег тијело није више у стању да производи. Наравно, док је овај
третман потребан да би се очувао живот оних који пате од дијабетеса типа-1, његова
употреба код оних који болују од дијабетеса типа-2 је веома дискутабилна.
Веома је битно за нагласити да ни инсулин нити било који други орални хипогликемични
препарат немају никаве везе са лијечењем неког од ова два типа дијабетеса.
Прогноза која иде заједно са овим класичним третманом подразумијева постепено
погоршавање општег здравственог стања пацијената и преурањена смрт усљед
отказивања срца или бубрега; или отказивања неког другог виталног органа.
Алтернативни Медицински Третман
Трећи корак ка изљечењу од ове болести подразумијева информисаност о томе како
предузети алтернативне мјере које су базиране на доброј и поштеној науци.
Ефикасан третман који директно води до изљечења, данас је доступан за неке
дијабетичаре који болују од дијабетеса типа-1, и многе који болују од дијабетеса типа-2.
Око 5% од свих дијабетичара пати од дијабетеса типа1, док 95% њих има дијабетес
типа-2.(22) Гестациони дијабетес је једноставно обични дијабетес, уколико од њега
оболи жена за вријеме трудноће.
Једна алтернативна методологија за лијечење дијабетеса типа1 развијена је у неким
модерним болницама у Мадрасу, у Индији а неколико студија које су до сада
спроведене потврнују ефикасност ове методе.(23) Ту се ради о обнављању функције
бета ћелија панкреаса, тако да панкреас мозе опет почети са производњом инсулина.
Овај приступ се показао ефикасан у преко 60% случајева од свих пацијената на
којима је био спроведен. Највећа компликација лежи у томе да ли су у организму
пацијента још увијек присутни исти они антигени који су довели до аутоимуног унистења
бета ћелија. Уколико јесу, онда је изљечење мање вјероватно. Из разлога које смо
већ навели, ова методологија се сигурно неће појавити у САД у скорој будућности.
Циљ сваког ефикасног алтернативног третмана је поправљање и поновно
успостављање властитог тјелесног механизма за контролу шећера у крви. Поремећаји
у раду овог механизма временом се манифестују све већим бројем различитих
симптома погоршаног здравља, чији класични медицински третман доноси енорман профит
индустрији дијабетеса.
За лијечење дијабетеса типа-2, кораци су сљедећи:(24)
• Поправак стања поремећеног механизма за контролу шећера у крви.
То се чини једноставно тако што се из исхране избацују веома лијепо упакована али отровна
уља која налазимо на полицама супермаркета. Њих морамо замијенити чистим,
здравим и корисним масноћама. То подразумијева конзумирање само ланеног,
рибљег уља и повремено уља од јетре бакалара, све док се ниво шећера у крви не
почне да стабилизује. Онда можемо у исхрану убацити путер, кокосово уље,
маслиново уље и чисте масти животињског поријекла. Читајте наљепнице; престаните са
конзумирањем јефтиних уља, чак и када су она заступљена у прехрамбеним
прераневинама или у храни у неком ресторану. Дијабетичари хронично пате од
недостатка минерала; тако да они морају да их надомјесте у облику минералних
додатака или квалитетних таблета широког спектра.
• Мануелна контрола шећера у крви за вријеме опоравка.
Под медицинским надзором постепено се прекида кориштење оралних хипогликемичних препарата
заједно са свим осталим препаратима који су прописани за сврху контролисања њихових
споредних ефеката. Успостави природну контролу шећера у крви уз помоћ гликемичних
таблета, честог конзумирања хране у малим оброцима (укључујући храну богату
биљним влакнима), редновних вјежби након јела и потпуног избјегавања свих шећера уз
кориштење нетоксичних засланиваћа (аспартам и сличне препарате ни у ком случају
користити!!!).(25) Алкохол треба избјегавати све док се шећер не стабилизује у нормалним
границама. Њега треба редовно мјерити и истовремено водити један медицински
дневник у који треба биљежити све те податке.
• Поновно успостављање правилне равнотеже здравих уља и масноћа након што
поново проради природни тјелесни механизам за контролу шећера у крви. Све
јефтине и токсичне масноће и уља морамо за стално одстранити из наше исхране, као и
храну из ресторана која их садржи. Када механизам за контролу шећера поново
правилно проради постепено ћемо уводити у нашу исхрану остале здраве намирнице а
истовремено наставити са провјеравањем како се оне одражавају на ниво шећера у
крви. Све те податке морамо биљежити у наш медицински дневник.
• Настављање програма све док се таконе не успоставе нормалне вриједности
инсулина у крви, након што се ниво шећера почиње да стабилизира у нормалним
границама. Када ниво шећера падне на један нормалан ниво, панкреас ће
постепено престати да прекомијерно производи инсулин. Овај процес типично траје мало
дуже и он се мора контролисати тако што ћемо преко свог доктора у неколико наврата
послати узорке крви на анализу да би се одредио ниво инсулина у серуму. Лијепо је то
када је ниво шећера у крви у нормалним границама; а још је љепше када се то оствари
без сувишног инсулина у нашем крвотоку.
• Поправак колатералне штете коју је узроковала болест. Оштећења крвних судова
која су изазвана хроничним повишењем нивоа глукозе сама ће се заљечити без
некон свјесног напора с наше стране. Таконе ће се и посљедице ретинопатије
(оштећења мрежњаче ока, прим. прев.) и периферне неуропатије обично саме санирати.
Менутим, када ситни капилари у бубрежној опни почну да ‘цуре’ усљед хроничног
повећања глукозе, бубрег покушава да то компензира стварајући ожиљачно ткиво
како би оно то спријечило. Ти ожиљци остају након што се дијабетес изљечи, јер се чини да
бубрег није у стању да сам поправља оштећења на себи.
Упозорење… када се развије ретинопатија може доћи до искушења да се тај проблем
ријеши уз помоћ ласерске хируршке интервенције. Та техника уз помоћ кориштења ласера
зауставља крварења на мрежњачи стварајући ожиљно ткиво тамо гдје долази до
испуштања крви. То ожиљно ткиво може да спријечи нормално исцјељење ситних капилара
ока, након што се дијабетес излијечи. Лијечењем дијабетеса умјесто покушавањем
рјешавања проблема уз помоћ ласера повећавају се шансе да се оштећења на
очима потпуно исцијеле. Менутим, уколико се направи хируршка интервеција ласером,
онда ће ожиљци који остају након ње компликовати потпуно оздрављење очију.
Оштећења крвних судова која су настала усљед једног дугогодишњег повећања
количине шећера и инсулина, као и пролиферације кандиде (цандида, - гљивица, прим. прев.) у
крвотоку, полако ће се отклонити уз помоћ побољшане исхране. Менутим, понекад
потраје неколико година да се оштећења на артеријама успјешно санирају уз помоћ
оралних челата. Оштећења на артеријама се много брже могу санирати интравенозном
терапијом челатима.(26) Оно што се може направити за неколико година само уз
помоћ исправне исхране, може се учинити за неких 6 мјесеци уз помоћ интравенозне
терапије и ефекасно је у преко 80% случајева. Из очигледних разлога, немојте очекивати
од доктора да ће се они сложити с тим, поготово ако се ради о кардиолозима.
Период Опоравка
Прогноза обично подразумијева једно брзо оздрављење од ове болести и обнављање
нормалног здравља и енергије, за неколико мјесеци до годину дана или више. Дужина
тог времена увелико зависи од тога колико дуго је болест трајала.
За оне који брзо реагују након откривања ове болести, и одмах предузму
одговарајуће мјере, ради се о периоду од пар мјесеци или мање. За оне који болују од
ове болести током једног дугогодишњег периода, вријеме лијечења може потрајати до
годину дана или више. Тако, постоји много разлога да се почне са лијечењем ове
болести одмах након што се она открије.
До овог момента када сте дошли до краја овог чланка и уколико смо ми успјели да
правилно објаснимо ову нашу епидемију дијабетеса, ви би требали да знате какви су
њени узроци, каква је позадина класичног медицинског третмана, и зашто дијабетес
представља једну националну и интернационалну срамоту.
Оно што је још важније, ви сте сада упознати са једним програмом уз помоћ којег
свако може да помогне самом себи и који открива један велики потенцијал за стварно
изљечење ове болести.
Након што се успостави дијагноза дијабетеса, модерна класична медицинска терапија
састоји се или од оралних хипогликемичних препарата или од инсулина.
• Орални хипогликемицни препарати
Орални хипоглекемични препарати су уведени у 1955. години. Према њиховом
биофизичком начину дјеловања, ови препарати се дијеле на пет класа.(19) Те класе су:
бигваниди; инхибитори глукозидазе; меглитидиниди; сулфонилуреазе; и тиазолидиндиони.
Бигваниди снижавају ниво шећера у крви на три начина. Они спречавају његово
нормално лучење од стране јетре тј. из њених складишта гликогена, коче апсорпцију
глукозе из цријева, из храном унесених карбохидрата, а тврди се да они повећавају и
периферно преузимање глукозе.
Инхибитори глукозидазе су направљени тако да блокира енцим амилазу, коју ствара
панкреас, и који нормално игра једну веома важну улогу у пробави карбохидрата.
Према тој теорији, уколико се блокира пробава карбохидрата, онда не може доћи ни до
повећања количине шећера у крви.
Меглитиниди су створени тако да стимулишу панкреас на производњу инсулина код
пацијената који вјероватно већ имају повишен ниво инсулина у њиховој крви. Само у
ријетким случајевима доктори мјере ниво инсулина. Ови препарати се веома често
стварно преписују без претходне провјере и знања о нивоу инсулина у крви. Чињеница
да повећана количина инсулина може да буде исто тако стетна као и повећана количина
шећера, увелико се игнорише.
Сулфонилуреазе су само још један стимуланс чија је сврха да подстиће производњу
инсулина. Доктори ријетко када одренују ниво инсулина у серуму прије него што пропишу
ове препарате. Они се често прописују људима који пате од дијабетеса тип-2, од којих
већина већ има повишен и недјелотворан инсулин. Ови препарати су познати по томе
изазивају хипогликемију као један споредни ефекат.
Тиазолидиндиони су познати по томе што узрокују рак јетре. Један од њих, Резулин,
био је одобрен у САД уз помоћ одредених политичких махинација, менутим, у Великој
Британији је одбијен због тога што је већ било познато да он изазива рак јетре. Доктор
који је био одговоран за његово одобрење у ФДА, одбио је да то учини. Тек након
што је он смијењен, Резулин је одобрен од стране једног послушнијег службеника ове
организације. Овај препарат је убио преко стотину пацијената и онеспособио много
више њих, прије него што је добијена битка за његово повлачење са тржишта. Резулин је
требао да стимулише преузимање глукозе из крви од стране периферних ћелија и да блокира
нормално лучење глукозе од стране јетре. Политика у вези пласмана овог препарата
на тржиште као и његово задржавање на тржишту толико дуго времена, није сасвим
јасна.(20) У априлу 2000.г. почео је судски процес који би требао да расвијетли
позадину свега тога.(21)
• Инсулин
Данас, инсулин се прописује за оба типа дијабетеса. Инсулин у облику ињекција
замјењује инсулин којег тијело није више у стању да производи. Наравно, док је овај
третман потребан да би се очувао живот оних који пате од дијабетеса типа-1, његова
употреба код оних који болују од дијабетеса типа-2 је веома дискутабилна.
Веома је битно за нагласити да ни инсулин нити било који други орални хипогликемични
препарат немају никаве везе са лијечењем неког од ова два типа дијабетеса.
Прогноза која иде заједно са овим класичним третманом подразумијева постепено
погоршавање општег здравственог стања пацијената и преурањена смрт усљед
отказивања срца или бубрега; или отказивања неког другог виталног органа.
Алтернативни Медицински Третман
Трећи корак ка изљечењу од ове болести подразумијева информисаност о томе како
предузети алтернативне мјере које су базиране на доброј и поштеној науци.
Ефикасан третман који директно води до изљечења, данас је доступан за неке
дијабетичаре који болују од дијабетеса типа-1, и многе који болују од дијабетеса типа-2.
Око 5% од свих дијабетичара пати од дијабетеса типа1, док 95% њих има дијабетес
типа-2.(22) Гестациони дијабетес је једноставно обични дијабетес, уколико од њега
оболи жена за вријеме трудноће.
Једна алтернативна методологија за лијечење дијабетеса типа1 развијена је у неким
модерним болницама у Мадрасу, у Индији а неколико студија које су до сада
спроведене потврнују ефикасност ове методе.(23) Ту се ради о обнављању функције
бета ћелија панкреаса, тако да панкреас мозе опет почети са производњом инсулина.
Овај приступ се показао ефикасан у преко 60% случајева од свих пацијената на
којима је био спроведен. Највећа компликација лежи у томе да ли су у организму
пацијента још увијек присутни исти они антигени који су довели до аутоимуног унистења
бета ћелија. Уколико јесу, онда је изљечење мање вјероватно. Из разлога које смо
већ навели, ова методологија се сигурно неће појавити у САД у скорој будућности.
Циљ сваког ефикасног алтернативног третмана је поправљање и поновно
успостављање властитог тјелесног механизма за контролу шећера у крви. Поремећаји
у раду овог механизма временом се манифестују све већим бројем различитих
симптома погоршаног здравља, чији класични медицински третман доноси енорман профит
индустрији дијабетеса.
За лијечење дијабетеса типа-2, кораци су сљедећи:(24)
• Поправак стања поремећеног механизма за контролу шећера у крви.
То се чини једноставно тако што се из исхране избацују веома лијепо упакована али отровна
уља која налазимо на полицама супермаркета. Њих морамо замијенити чистим,
здравим и корисним масноћама. То подразумијева конзумирање само ланеног,
рибљег уља и повремено уља од јетре бакалара, све док се ниво шећера у крви не
почне да стабилизује. Онда можемо у исхрану убацити путер, кокосово уље,
маслиново уље и чисте масти животињског поријекла. Читајте наљепнице; престаните са
конзумирањем јефтиних уља, чак и када су она заступљена у прехрамбеним
прераневинама или у храни у неком ресторану. Дијабетичари хронично пате од
недостатка минерала; тако да они морају да их надомјесте у облику минералних
додатака или квалитетних таблета широког спектра.
• Мануелна контрола шећера у крви за вријеме опоравка.
Под медицинским надзором постепено се прекида кориштење оралних хипогликемичних препарата
заједно са свим осталим препаратима који су прописани за сврху контролисања њихових
споредних ефеката. Успостави природну контролу шећера у крви уз помоћ гликемичних
таблета, честог конзумирања хране у малим оброцима (укључујући храну богату
биљним влакнима), редновних вјежби након јела и потпуног избјегавања свих шећера уз
кориштење нетоксичних засланиваћа (аспартам и сличне препарате ни у ком случају
користити!!!).(25) Алкохол треба избјегавати све док се шећер не стабилизује у нормалним
границама. Њега треба редовно мјерити и истовремено водити један медицински
дневник у који треба биљежити све те податке.
• Поновно успостављање правилне равнотеже здравих уља и масноћа након што
поново проради природни тјелесни механизам за контролу шећера у крви. Све
јефтине и токсичне масноће и уља морамо за стално одстранити из наше исхране, као и
храну из ресторана која их садржи. Када механизам за контролу шећера поново
правилно проради постепено ћемо уводити у нашу исхрану остале здраве намирнице а
истовремено наставити са провјеравањем како се оне одражавају на ниво шећера у
крви. Све те податке морамо биљежити у наш медицински дневник.
• Настављање програма све док се таконе не успоставе нормалне вриједности
инсулина у крви, након што се ниво шећера почиње да стабилизира у нормалним
границама. Када ниво шећера падне на један нормалан ниво, панкреас ће
постепено престати да прекомијерно производи инсулин. Овај процес типично траје мало
дуже и он се мора контролисати тако што ћемо преко свог доктора у неколико наврата
послати узорке крви на анализу да би се одредио ниво инсулина у серуму. Лијепо је то
када је ниво шећера у крви у нормалним границама; а још је љепше када се то оствари
без сувишног инсулина у нашем крвотоку.
• Поправак колатералне штете коју је узроковала болест. Оштећења крвних судова
која су изазвана хроничним повишењем нивоа глукозе сама ће се заљечити без
некон свјесног напора с наше стране. Таконе ће се и посљедице ретинопатије
(оштећења мрежњаче ока, прим. прев.) и периферне неуропатије обично саме санирати.
Менутим, када ситни капилари у бубрежној опни почну да ‘цуре’ усљед хроничног
повећања глукозе, бубрег покушава да то компензира стварајући ожиљачно ткиво
како би оно то спријечило. Ти ожиљци остају након што се дијабетес изљечи, јер се чини да
бубрег није у стању да сам поправља оштећења на себи.
Упозорење… када се развије ретинопатија може доћи до искушења да се тај проблем
ријеши уз помоћ ласерске хируршке интервенције. Та техника уз помоћ кориштења ласера
зауставља крварења на мрежњачи стварајући ожиљно ткиво тамо гдје долази до
испуштања крви. То ожиљно ткиво може да спријечи нормално исцјељење ситних капилара
ока, након што се дијабетес излијечи. Лијечењем дијабетеса умјесто покушавањем
рјешавања проблема уз помоћ ласера повећавају се шансе да се оштећења на
очима потпуно исцијеле. Менутим, уколико се направи хируршка интервеција ласером,
онда ће ожиљци који остају након ње компликовати потпуно оздрављење очију.
Оштећења крвних судова која су настала усљед једног дугогодишњег повећања
количине шећера и инсулина, као и пролиферације кандиде (цандида, - гљивица, прим. прев.) у
крвотоку, полако ће се отклонити уз помоћ побољшане исхране. Менутим, понекад
потраје неколико година да се оштећења на артеријама успјешно санирају уз помоћ
оралних челата. Оштећења на артеријама се много брже могу санирати интравенозном
терапијом челатима.(26) Оно што се може направити за неколико година само уз
помоћ исправне исхране, може се учинити за неких 6 мјесеци уз помоћ интравенозне
терапије и ефекасно је у преко 80% случајева. Из очигледних разлога, немојте очекивати
од доктора да ће се они сложити с тим, поготово ако се ради о кардиолозима.
Период Опоравка
Прогноза обично подразумијева једно брзо оздрављење од ове болести и обнављање
нормалног здравља и енергије, за неколико мјесеци до годину дана или више. Дужина
тог времена увелико зависи од тога колико дуго је болест трајала.
За оне који брзо реагују након откривања ове болести, и одмах предузму
одговарајуће мјере, ради се о периоду од пар мјесеци или мање. За оне који болују од
ове болести током једног дугогодишњег периода, вријеме лијечења може потрајати до
годину дана или више. Тако, постоји много разлога да се почне са лијечењем ове
болести одмах након што се она открије.
До овог момента када сте дошли до краја овог чланка и уколико смо ми успјели да
правилно објаснимо ову нашу епидемију дијабетеса, ви би требали да знате какви су
њени узроци, каква је позадина класичног медицинског третмана, и зашто дијабетес
представља једну националну и интернационалну срамоту.
Оно што је још важније, ви сте сада упознати са једним програмом уз помоћ којег
свако може да помогне самом себи и који открива један велики потенцијал за стварно
изљечење ове болести.
Gost- Гост
Re: Дијабетес – Смртоносна Превара
Gost Thu Feb 11, 2010 10:20 am
О аутору:
Thomas Smith је један неуморни медицински истраживач који је био натјеран да излијечи
сам свој дијабетес јер је било очигледно да његов доктор није хтјео или није могао да
га излијечи.
Он је објавио резултате својих истраживања дијабетеса у приручнику под именом,
Инсулин: Наш Тихи Убица (Инсулин: Our Silent Killer), који је писан на начин разумљив
за лаике а такође је високо оцјењен од стране неких медицинских радника. Тај
приручник у детаље описује сваки корак који је потребно учинити како би се излијечио
дијабетес тип-2, а даје и доста детаља у вези онога што је до данас учињено на
подручју успјешног лијечења дијабетеса типа-1. Ова књига се може купити од аутора
на сљедећој адреси: PO Box 7685, Loveland, Colorado 80537, USA (Становници
Сјеверне Америке требају послати $US25.00; док они из других земаља претходно
требају да контактирају аутора у вези цијене књиге и начина испоруке).
Thomas Smith је такође објавио доста корисних информација на тему лијечења
дијабетеса на његовом вебсајту, http://www.Healingmatters. com. Он се може
контактирати телефоном: +1 (970) 669 9176 и e-mail-ом:
valley@healingmatters.com.
[Напомена преводиоца: према неким новијим сазнањима, прерано излагање
новороненчади крављем млијеку може да узрокује код њих једну ауто-имуну
реакцију, усљед које долази до оштећења тзв. бета ћелија панкреаса које производе
инсулин, односно, до појаве дијабетеса типа 1 (Д. меллитус)]
Библиографија:
1. National Center for Health Statistics, "Fast Stats", Deaths/Mortality Preliminary
2001 data
2. Dr Herbert Ley, in response to a question from Senator Edward Long about the
12
FDA during US Senate hearings in 1965
3. Eisenberg, David M., MD, "Credentialing complementary and alternative medical
providers", Annals of Internal Medicine 137(12):968 (December 17, 2002)
4. American Diabetes Association and the American Dietetic Association, The
Official Pocket Guide to Diabetic Exchanges, McGraw-Hill/Contemporary Distributed
Products, newly updated March 1, 1998
5. American Heart Association, "How Do I Follow a Healthy Diet?", American Heart
Association
National Center (7272 Greenville Avenue, Dallas, Texas 75231-4596, USA),
http://www.americanheart.org
6. Brown., J.A.C., Pears Medical Encyclopedia Illustrated, 1971, p. 250
7. Joslyn, E.P., Dublin, L.I., Marks, H.H., "Studies on Diabetes Mellitus", American
Journal of Medical Sciences 186:753-773 (1933)
8. "Diabetes Mellitus", Encyclopedia Americana, Library Edition, vol. 9, 1966, pp. 54-
56
9. American Heart Association, "Stroke (Brain Attack)", August 28, 1998,
http://www.amhrt.org/ScientificHStats98/05stroke.html;
American Heart Association, "Cardiovascular Disease Statistics", August 28, 1998,
http://www.amhrt.org/Heart_and_Stroke_A_Z_Guide/cvds.html;
"Statistics related to overweight and obesity",
http://niddk.nih.gov/health/nutrit/pubs/statobes.htm;
http://www.winltdusa.com/about/infocenter/
healthnews/articles/obesestats.htm
10. "Diabetes Mellitus", Encyclopedia Americana, ibid., pp. 54-55
11. The Veterans Administration Coronary Artery Bypass Co-operative Study Group,
"Eleven-year survival in the Veterans Administration randomized trial of coronary
bypass surgery for stable angina", New Eng. J. Med. 311:1333-1339 (1984);
Coronary Artery Surgery Study (CASS), "A randomized trial of coronary artery
bypass surgery: quality of life in patients randomly assigned to treatment groups",
Circulation 68(5):951-960 (1983)
12. Trager, J., The Food Chronology, Henry Holt & Company, New York, 1995
(items listed by date)
13. "Margarine", Encyclopedia Americana, Library Edition, vol. 9, 1966, pp. 279-280
14. Fallon, S., Connolly, P., Enig, M.C., Nourishing Traditions, Promotion Publishing,
1995;
Enig, M.C., "Coconut: In Support of Good Health in the 21st Century",
http://www.livecoconutoil.com/maryenig.htm
15. Houssay, Bernardo, A., MD, et al., Human Physiology, McGraw-Hill Book
Company, 1955, pp. 400-421
16. Gustavson, J., et al., "Insulin-stimulated glucose uptake involves the transition of
glucose transporters to a caveolae-rich fraction within the plasma cell membrane:
implications for type II diabetes", Mol. Med. 2(3):367-372 (May 1996)
17. Ganong, William F., MD, Review of Medical Physiology, 19th edition, 1999, p. 9,
pp. 26-33
18. Pan, D.A. et al., "Skeletal muscle membrane lipid composition is related to
adiposity and insulin action", J. Clin. Invest. 96(6):2802-2808 (December 1995)
19. Physicians' Desk Reference, 53rd edition, 1999
20. Smith, Thomas, Insulin: Our Silent Killer, Thomas Smith, Loveland, Colorado,
revised 2nd
edition, July 2000, p. 20
13
21. Law Offices of Charles H. Johnson & Associates (telephone 1 800 535 5727, toll
free in North America)
22. American Heart Association, "Diabetes Mellitus Statistics", http://www.amhrt.org
23. Shanmugasundaram, E.R.B. et al. (Dr Ambedkar Institute of Diabetes, Kilpauk
Medical College Hospital, Madras, India), "Possible regeneration of the Islets of
Langerhans in Streptozotocin-diabetic rats given Gymnema sylvestre leaf extract", J.
Ethnopharmacology 30:265-279 (1990);
Shanmugasundaram, E.R.B. et al., "Use of Gemnema sylvestre leaf extract in the
control of blood glucose in insulin-dependent diabetes mellitus", J.
Ethnopharmacology 30:281-294 (1990)
24. Smith, ibid., pp. 97-123
25. Many popular artificial sweeteners on sale in the supermarket are extremely
poisonous and dangerous to the diabetic; indeed, many of them are worse than the
sugar the diabetic is trying to avoid; see, for example, Smith, ibid., pp. 53-58.
26. Walker, Morton, MD, and Shah, Hitendra, MD, Chelation Therapy, Keats
Publishing, Inc., New Canaan, Connecticut, 1997, ISBN 0-87983-730-6
Thomas Smith је један неуморни медицински истраживач који је био натјеран да излијечи
сам свој дијабетес јер је било очигледно да његов доктор није хтјео или није могао да
га излијечи.
Он је објавио резултате својих истраживања дијабетеса у приручнику под именом,
Инсулин: Наш Тихи Убица (Инсулин: Our Silent Killer), који је писан на начин разумљив
за лаике а такође је високо оцјењен од стране неких медицинских радника. Тај
приручник у детаље описује сваки корак који је потребно учинити како би се излијечио
дијабетес тип-2, а даје и доста детаља у вези онога што је до данас учињено на
подручју успјешног лијечења дијабетеса типа-1. Ова књига се може купити од аутора
на сљедећој адреси: PO Box 7685, Loveland, Colorado 80537, USA (Становници
Сјеверне Америке требају послати $US25.00; док они из других земаља претходно
требају да контактирају аутора у вези цијене књиге и начина испоруке).
Thomas Smith је такође објавио доста корисних информација на тему лијечења
дијабетеса на његовом вебсајту, http://www.Healingmatters. com. Он се може
контактирати телефоном: +1 (970) 669 9176 и e-mail-ом:
valley@healingmatters.com.
[Напомена преводиоца: према неким новијим сазнањима, прерано излагање
новороненчади крављем млијеку може да узрокује код њих једну ауто-имуну
реакцију, усљед које долази до оштећења тзв. бета ћелија панкреаса које производе
инсулин, односно, до појаве дијабетеса типа 1 (Д. меллитус)]
Библиографија:
1. National Center for Health Statistics, "Fast Stats", Deaths/Mortality Preliminary
2001 data
2. Dr Herbert Ley, in response to a question from Senator Edward Long about the
12
FDA during US Senate hearings in 1965
3. Eisenberg, David M., MD, "Credentialing complementary and alternative medical
providers", Annals of Internal Medicine 137(12):968 (December 17, 2002)
4. American Diabetes Association and the American Dietetic Association, The
Official Pocket Guide to Diabetic Exchanges, McGraw-Hill/Contemporary Distributed
Products, newly updated March 1, 1998
5. American Heart Association, "How Do I Follow a Healthy Diet?", American Heart
Association
National Center (7272 Greenville Avenue, Dallas, Texas 75231-4596, USA),
http://www.americanheart.org
6. Brown., J.A.C., Pears Medical Encyclopedia Illustrated, 1971, p. 250
7. Joslyn, E.P., Dublin, L.I., Marks, H.H., "Studies on Diabetes Mellitus", American
Journal of Medical Sciences 186:753-773 (1933)
8. "Diabetes Mellitus", Encyclopedia Americana, Library Edition, vol. 9, 1966, pp. 54-
56
9. American Heart Association, "Stroke (Brain Attack)", August 28, 1998,
http://www.amhrt.org/ScientificHStats98/05stroke.html;
American Heart Association, "Cardiovascular Disease Statistics", August 28, 1998,
http://www.amhrt.org/Heart_and_Stroke_A_Z_Guide/cvds.html;
"Statistics related to overweight and obesity",
http://niddk.nih.gov/health/nutrit/pubs/statobes.htm;
http://www.winltdusa.com/about/infocenter/
healthnews/articles/obesestats.htm
10. "Diabetes Mellitus", Encyclopedia Americana, ibid., pp. 54-55
11. The Veterans Administration Coronary Artery Bypass Co-operative Study Group,
"Eleven-year survival in the Veterans Administration randomized trial of coronary
bypass surgery for stable angina", New Eng. J. Med. 311:1333-1339 (1984);
Coronary Artery Surgery Study (CASS), "A randomized trial of coronary artery
bypass surgery: quality of life in patients randomly assigned to treatment groups",
Circulation 68(5):951-960 (1983)
12. Trager, J., The Food Chronology, Henry Holt & Company, New York, 1995
(items listed by date)
13. "Margarine", Encyclopedia Americana, Library Edition, vol. 9, 1966, pp. 279-280
14. Fallon, S., Connolly, P., Enig, M.C., Nourishing Traditions, Promotion Publishing,
1995;
Enig, M.C., "Coconut: In Support of Good Health in the 21st Century",
http://www.livecoconutoil.com/maryenig.htm
15. Houssay, Bernardo, A., MD, et al., Human Physiology, McGraw-Hill Book
Company, 1955, pp. 400-421
16. Gustavson, J., et al., "Insulin-stimulated glucose uptake involves the transition of
glucose transporters to a caveolae-rich fraction within the plasma cell membrane:
implications for type II diabetes", Mol. Med. 2(3):367-372 (May 1996)
17. Ganong, William F., MD, Review of Medical Physiology, 19th edition, 1999, p. 9,
pp. 26-33
18. Pan, D.A. et al., "Skeletal muscle membrane lipid composition is related to
adiposity and insulin action", J. Clin. Invest. 96(6):2802-2808 (December 1995)
19. Physicians' Desk Reference, 53rd edition, 1999
20. Smith, Thomas, Insulin: Our Silent Killer, Thomas Smith, Loveland, Colorado,
revised 2nd
edition, July 2000, p. 20
13
21. Law Offices of Charles H. Johnson & Associates (telephone 1 800 535 5727, toll
free in North America)
22. American Heart Association, "Diabetes Mellitus Statistics", http://www.amhrt.org
23. Shanmugasundaram, E.R.B. et al. (Dr Ambedkar Institute of Diabetes, Kilpauk
Medical College Hospital, Madras, India), "Possible regeneration of the Islets of
Langerhans in Streptozotocin-diabetic rats given Gymnema sylvestre leaf extract", J.
Ethnopharmacology 30:265-279 (1990);
Shanmugasundaram, E.R.B. et al., "Use of Gemnema sylvestre leaf extract in the
control of blood glucose in insulin-dependent diabetes mellitus", J.
Ethnopharmacology 30:281-294 (1990)
24. Smith, ibid., pp. 97-123
25. Many popular artificial sweeteners on sale in the supermarket are extremely
poisonous and dangerous to the diabetic; indeed, many of them are worse than the
sugar the diabetic is trying to avoid; see, for example, Smith, ibid., pp. 53-58.
26. Walker, Morton, MD, and Shah, Hitendra, MD, Chelation Therapy, Keats
Publishing, Inc., New Canaan, Connecticut, 1997, ISBN 0-87983-730-6
Gost- Гост
Re: Дијабетес – Смртоносна Превара
Gost Thu Feb 11, 2010 8:36 pm
можда и није за ову тему,а можда и јесте
лако и ефикасно чишћење јетре
треба узети мали пешкирић и наквасити га врућом водом,колико кожа може да поднесе,ставити га на јетру,на то ставити термофор (мислим да се тако каже) напуњен топлом водом,увити се у велики пешкир и ћебе и лећи једно пола сата-сат
овај облог је ефикасан и једноставан,само треба издвојити мало времена
Gost- Гост
Страна 1 of 1
Permissions in this forum:
Не можете одговорити на теме у овом форуму