Штампа или медији у поробљеној Србији !!!

Овако рвати извештавају, а о оним као нашима можете сами погледати.

OSUDA U UN-u
Tadić: Mesić maše sabljom!

Predsjednik Srbije ipak nije izdržao a da pred Vijećem sigurnosti UN-a ne osudi izjavu hrvatskog predsjednika o slanju vojske na koridor kod Brčkog.
NEW YORK - Iako u svom govoru na sjednici Vijeća sigrunosti UN-a u New Yorku nije spominjao nedavnu izjavu predsjednika Hrvatske na odlasku Stjepana Mesića da bi vojno intervenirao kada bi se raspisao referendum o odvajanju Republike Srpske od BiH, predsjednik Srbije Boris Tadić ipak nije u potpunosti šutio o toj temi.

Naime, na kraju rasprave u UN-u o Kosovu Tadić je iz ladice izvukao Mesićevu izjavu i nazvao je "opasnom i ratnohuškačkom". Osudu je uklopio u reakciju na istup u raspravi veleposlanika Bosne i Hercegovine.

"Oštro osuđujemo izjavu hrvatskog predsjednika Stjepana Mesića koja je opasna, ratnohuškačka i mahanje sabljom", rekao je Tadić te dodao kako će se Srbija zalagati za teritorijalnu cjelovitost BiH.

O Mesiću je, pišu srpski mediji, Tadić razgovarao i s glavnim tajnikom UN-a Ban Ki-moonom.

Mesić je ranije izjavio kako mu "nije jasno zašto se Tadić toliko uzbuđuje" oko njegove neformalne izjave kada Srbiju nije ni spomenuo.

Piše: M.B./HINA

јел могао?

qq,људи да ли је то могуће? па он се толико труди и малтене куне у добросуседске односе са `рватском...ма коме маже очи?мал прашине да може да нам ради иза леђа како су му наредили,не би ме изненадило да му је неко стајао иза леђа и пратио да ли чита како су му наредили, као кофи анану својевремено `99.

ма и "добар дан" кад каже...мора се пазити да и буде добар

Црне листе за националисте

феб 4th, 2010 | Од Инфо-Служба | Категорија: Погледи
ЗА највећа зла у Србији и региону, за заосталост, злочине и за њихово правдање и порицање, криви су “србијанска” друштвена и политичка елита (изузев ЛДП и неких мањинских странака), Српска православна црква, неки интелектуалци и велики број професора на Правном факултету у Београду.
На овакав закључак наводи књига “Самоизолација: реалност или циљ”, која је, у ствари, недавно објављени извештај Хелсиншког одбора за људска права за 2007. годину. На корицама књиге је слика Србије као санте леда, без Косова, која изолована плута по отвореном мору.
Извештај организације чији је председник Соња Бисерко има 526 страна и у њему се, уз опис стања у друштвеном животу земље, дају и “закључци и препоруке” за његово побољшање. Међу тим саветима аутора, чија имена нису наведена, налази се и цензурисање књига универзитетских професора, чија имена су у књизи побројана.
У документу, написаном језиком који наликује некадашњем хрватскосрпском, пише и да су “реакције српског руководства на проглашење независности Косова показале да су последице дугогодишњег радикалног национализма на унутарње друштвено и морално биће српске нације дубоке и погубне, те да континуирано угрожавају регионалну сигурност и њезину демократску консолидацију”.
- Српска политичка класа демонстрирала је, још једном, да није у стању да напусти великосрпски пројекат и да се извуче из националистичке метастазе…
Аутори тврде да је “перманентна политичка и медијска кампања против Европе и Запада довела до масовног скептицизма према страним вредностима и до глорификације аутохтоних српских, православних вредности”.
Одвојено од реалности, доминантно стање свести у Србији довело је нацију, према ауторима, “у перманентни сукоб с околином и с остатком света”.
- Подстиче се национална фрустрација, психолошки резервоар који рађа ароганцију и агресију, потенцијал који увек може да се активира за реванш и рат…

Ко је кривац?

- Српска елита у суштини оспорава универзалност људских права, што аргументује посебношћу српске културне традиције, српског идентитета и религије. То се поистовећује и са концептом етничке државе, која, по дефиницији, негира људска права, посебно мањинска. У одбрани те посебности и етничког концепта државе важну улогу има Српска православна црква…
Због међународног окружења и објективне немоћи Србије као државе, кажу у Хелсиншком одбору, СПЦ је један од главних носилаца или чувара великосрпског пројекта, посебно у БиХ.
- Сваки покушај међународне заједнице да Босну покрене из блокаде у коју је доведена Дејтонским споразумом, наилази на јак отпор Београда и цркве, пре свега – пише у извештају.
Најтврђе националистичко језгро, аутори овог документа лоцирали су на београдском Правном факултету:
- Својим вишегодишњим иступањем у јавности и разним ангажманима, било као појединци, а неретко као група, професори Правног факултета су себи прибавили епитет “антихашког лобија”, а Правном факултету “антихашког бастиона”… Примера ради, чак два пута је 51 професор потписао петицију против Закона о сарадњи са Хашким трибуналом, при чему је укупан број наставника и сарадника око 115…
Наведени цитати, и уопште, јавни наступи експониранијих професора Правног факултета само су један вид њиховог деловања, сматрају аутори:
- Много опаснији и озбиљнији проблем представљају њихови уџбеници, као и остала литература на коју упућују студенте. Према писању листа “Време”, многи уџбеници и корисна литература из области међународног права дело су аутора који имају изразито негативне ставове према Хашком трибуналу, највећи број фуснота упућује на дела објављена пре 30 и више година, нема новијих докумената, примера из праксе међународних институција и судова… Није тешко замислити како изгледају предавања и вежбе које држе ови професори, као ни обавезно знање које студенти морају да покажу да би код њих положили испит. Све и да су дијаметрално супротних ставова и размишљања од својих професора, остаје питање са каквим ће знањем изаћи са факултета?
Препорука свету

- Међународна стратегија за Србију, од које пресудно зависи смер кретања и у Србији и овом делу “Еуропе”, мора бити фокусиранија и свеобухватнија.
Она сада мора озбиљно да се позабави не само обуздавањем деструктивне експанзије владајуће српске елите, него и подстицањем оздрављења друштва и променом вредносног система једне архаичне творевине, која не може да се конституише као модерна држава. О томе ЕУ, али и остале организације, до сада, нису водиле довољно рачуна. То је нови, тешки, дуготрајни и, у светским размерама, недовољно разрађен задатак својеврсног натион-буилдинга и реконструкције пропале државе, овог пута у Еуропи.

Препорука ЕУ

- У овом важном тренутку ЕУ може допринети у неким важним аспектима поправљања друштвеног и моралног ткива србијанског друштва: да помогне стварање “Коалиције за Европу” која би укључила представнике свих сегмената друштва; то је посебно важно уочи парламентарних избора у мају 2008. године; да укључи и интегрише цивилни сектор у политички дијалог Србије и ЕУ…; да помогне алтернативни образовни систем који промовише европске вредности; да уместо суспендовања визног режима промовише широки програм размена студената у региону и у ЕУ земљама, као и да промовише укључивање младих људи из Србије у европски образовни систем…

Препоруке влади

- Поруке да Србија може бити партнер ЕУ само ако је цела, доводе у питање њену приврженост процесима европских интеграција. Оптужбе на рачун САД и НАТО да подстичу фрагментацију Србије и стварање “лажне државе”, противљење доласку мисије ЕУ на Косово, повлачење амбасадора из земаља које су признале независност Косова… воде оштрој поларизацији у друштву и изазивају забринутост не само мањина, него и либералног грађанства… Имајући ово у виду Хелсиншки одбор за људска права у Србији препоручује: да нова влада дипломатске односе са светом одмах врати на ниво пре проглашења независности Косова; да у што краћем року стабилизује унутрашњи политички амбијент како би се обновило пољуљано поверење страних инвеститора и банака; да се што хитније наставе преговори са ЕУ за ССП; да конструктивно приђе сарадњи са Хашким трибуналом и у том смислу преда све тражене оптуженике који се крију у Србији; да спроведе реформу образовања у складу са Болоњском декларацијом и захтевима времена…

“Лек” за интелектуалце

На институционалном нивоу санкционисање говора мржње у медијима у складу са Законом о јавном информисању.
Цензура уџбеника који се покажу неадекватним у смислу писања историје из визуре оправдавања српских злочина, али не на начин њиховог одстрањивања, већ њиховом критиком. Испитна литература на тај начин мора укључити и радове аутора из региона (ако говоримо о историји и ако говоримо о превладавању прошлости рата)…

“ХЕЛСИНШКО” ЦРНИЛО

ПОГЛАВЉА у годишњем извештају Хелсиншког одбора о Србији за 2007. годину имају и овакве наслове:
* Обавештајне службе: изван демократске контроле
* Војводина у процепу
* Последице репресивне политике у Санџаку
* Шовинизам у медијима
* Случај “Шкорпиони”: негирање геноцида
* Редефинисање спољнополитичке ситуације – профилисање антиевропске опције
* Русификација Србије
* БиХ као талац Београда
* Словенија: недостижан сан
* Црна Гора: неприхватање реалности

РАНГ ЛИСТА НЕПОДОБНИХ ПРОФЕСОРА, ПИСАЦА, НОВИНАРА…НА ЛИСТИ

“проблематичних” професора, који се помињу у извештају, предњаче предавачи са Правног факултета: Љубиша Лазаревић, Драгутин Шошкић, Миодраг Орлић, Будимир Кошутић, Слободан Марковић, Слободан Панов, Балша Кашћелан, Ратко Марковић, Мирјана Стефановски, Загорка Јекић, Ђорђе Лазин, Бранко Ракић, Стеван Ђорђевић, Југослав Станковић, Саша Бован, Милена Полојац, Мирослав Милошевић, Горан Илић, Жика Бујуклић, Дејан Ђурђевић, Бојан Милисављевић, Владимир Стојиљковић, Оливер Антић, Обрад Станојевић, Гордана Павићевић-Вукашиновић, Златија Ђукић-Вељовић, Владан Петров, Александар Гајић, Вера Чучковић, Миодраг Јовановић, Оливера Вучић, Мирко Васиљевић, Боривоје Шундерић, Ранко Кеча, Влајко Брајић, Марко Ђурђевић, Ђорђе Игњатовић, Зоран Мирковић, Владан Јончић, Небојша Јовановић, Милан Шкулић, Наташа Делић, Ненад Тешић, Владимир Милић, Александар Јакшић, Миодраг Симић, Зоран Станојевић и Коста Чавошки.
Са Филозофског факултета помињу се познати политички аналитичари Слободан Антонић и Ђорђе Вукадиновић, са Факултета политичких наука Мирјана Васовић, Слободан Самарџић и Радмила Накарада, а са Института за европске студије Миша Ђурковић. Ту су и пензионисани професори, још увек активни у јавности – Светозар Стојановић, Владета Јеротић, Василије Крестић.
Међу “националистичким интелектуалцима”, поменути су Момо Капор, Добрица Ћосић, Брана Црнчевић, Рајко Петров Ного, Слободан Ракитић, Милош Шобајић, Љуба Поповић, Емир Кустурица. Ту су и бивши фудбалер Душан Савић, новинари Слободан Рељић, Зоран Ћирјаковић, Богдан Тирнанић (сви из “НИН”-а), Љиљана Смајловић, Светлана Васовић Мекина (“Политика”), а у критичком контексту наведено је и неколико медијских кућа, укључујући и “Вечерње новости”.

http://www.srbijazemljaheroja.com/wordpress/?p=14380

Ви овде баш млатите празну сламу, оговарате демократе, а не видите да је Сека смршала 15 кила.

Press

MRŠava i seksi
Seka smršala 15 kila!

Folk zvezda Svetlana Aleksić za četiri meseca skinula čak 15 kilograma. Vitku liniju pokazala na najnovijim provokativnim fotografijama.

Цео текст са фотографијама ћете наћи у денвном листу ПРЕСС:

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/dzet_set_svet/story/100104/Seka+smr%C5%A1ala+15+kila!.html

Мани те се политике, не води нигде, кад не буде хлеба јешћемо колача.

Почните да се играте, односно забављате као милионска моронска публика која више не пита шта раде демократе и докле су стали са разбојништвом.

Исто тако Курир и друге дневне новине, ПИНКов ГРАНД се преселио у новинско издаваштво.

Хајде раја ручице увис и пљешћимо демократији којој века нема, која има апсолутну власт над свим и свким.

Трагалац ::Црне листе за националисте

феб 4th, 2010 | Од Инфо-Служба | Категорија: Погледи
ЗА највећа зла у Србији и региону, за заосталост, злочине и за њихово правдање и порицање, криви су “србијанска” друштвена и политичка елита (изузев ЛДП и неких мањинских странака), Српска православна црква, неки интелектуалци и велики број професора на Правном факултету у Београду.

Задивљујуће је колико је ђаволска природа код демократа, чак пуштају националисте да се бране, а њих нико не спомиње. Цео терет догађаја је бачен на родољубе, прогнанике и оне које бране своју егзистенцију, а нико не напада оне који су учинили зло.

Примера ради 1999 године Демократска странка САД и још 18 демократских земаља су бомбардовале Србију, демократа Ђинђић је тражио наставак бомбардовања, 1995 године демократе Хрватске (ХДЗ) су протерале србе из РСК, ко је правио злочине у БиХ-у него СДА.

Ајде мало погледајте истину у очи.

Истина ће Вас ослободити! - Господ Наш Исус Христос.

Ви овде баш млатите празну сламу, оговарате демократе, а не видите да је Сека смршала 15 кила.

Admin ::Ви овде баш млатите празну сламу, оговарате демократе, а не видите да је Сека смршала 15 кила.

како је добра ствар фото шоп или ти цс3 (беше)

Попу поп, бобу боб!
Александар Б. Ђикић
уторак, 23. фебруар 2010.


По новом закону о саобраћају, ако свештено лице не веже сигурносни појас, да ли плаћа казну, или се о томе мора изјаснити СА Синод?

Претпостављам да не постоји врабац у Србији који не зна нешто о најновијој кулминацији неспоразума унутар СПЦ. Но у односу на нас, са приличном сигурношћу се може рећи да код врабаца нема много конфузије. Њихова ЏАТА (Џивџанска телеграфска агенција) у овом случају понела се знатно професионалније од средстава информисања која срећемо на српском информативном небу.

Пошто захваљујући средствима информисања не знамо ништа поуздано о горепоменутом неспоразуму, то се овом приликом њиме нећемо ни бавити. Ова неинформисаност није резултат недостатка информација, него,напротив. изненадне појава сувишка истих. Овај феномен, по свему судећи, знатно више говори о нама него о самом проблему.

Нека виси Педро

Више од три године у медијима пре свега штампаним, а и у неким електронским, тиња дозирани напад на епископа Рашко-призренске епархије Артемија (Радосављевића). Да ово није чисто ствар истраживачког новинарства него нечег озбиљнијег, могли смо закључити и из неких пропратних манифестација. На пример, српски политичари и јавне личности који су се пре петнаестак година грозили Милошевићевог хеликоптерског „десанта“ на манастир Хиландар и посете „друговима калуђерима“, све чешће су без благослова надлежног архијереја шпартали епархијом. Не знајући за милошевићевске методе, страни политичари се солидаришу са домаћим политичарима. Они су васпитани да поштују обичаје локалног становништва. Зашто би они више водили рачуна о поретку и обичајима од оних којима би то требало бити дужност? Постало је врло очигледно да нешто на релацији политика–Епархија рашко-призренска (ЕРП) не „штима“ и да се нешто (или неко) мора прилагодити.

Елем, када се ловина дефинише, креће се у медијску хајку. То нам је познато из блиске прошлости, али нам додуше није пријало током деведесетих, када су нас ћерали. Сада кад ми ћерамо, е то је већ мерак.

Новинарски напад креће отприлике на следећи начин: извесна новинарка (рецимо да се зове Мирка) шаље текст својој редакцији. Информацију добија од извора блиског ЕРП-у, који жели да остане анониман (додуше, то му не полази за руком јер је сувише препознатљив). Миркин извор, познат путницима сајбер поднебесјем, пажљиво бира теме: проневере, неовлашћено лечење наркомана, деменција, антиевропејство, параглајдинг док народ нема ни за леба, напади на сироту НАТО авијацију, нецеливање руке „преосвећеном“ Бајдену, ма само што нисмо ушли у ЕУ и постали богати, високи и плави, али нам не дâ тамо неки владика и сл. Миркин текст се, наравно никад не објављује, осим и искључиво на насловној страни њених новина, рецимо да се зову Флеш. Aut Mirka aut nihil! А онда наступа техника-електроника.

Све телевизијске и радио станице имају у јутарњем програму резервисано време када читају насловне стране из дневне штампе. Наравно, ко има херца да заобиђе Мирку и њен наслов написан крупнијим словима од оних кад је друг Тито умро? Тако, сироти Бајден, наркомани, лопате и проневере народних кухиња попут праска улазе у уши народа. Пажљиви ТВ гледалац зна да на нашим информативним каналима што се од вести прочита ујутру то се понавља до следећег јутра. У току дана се ништа не дешава. Значи Миркина вест се понови барем 15 пута по каналу. Перјани јастук је распорен, па чик вратите перје назад.

Пре неки дан је крупним словима Миркина новина објавила да се сумња да је тамо неки Артемијев сарадник покупио неке паре, којима је купио стан у Атини, у коме се можда тај тамо неки скрива. Када то не би мирисало и на оптужбу и на пресуду, било би смешно. Које паре, колико, одакле, пошто је купио стан, да ли се уопште скрива? Наравно све је то електронски пренето у уши народа. Колико год да је јасна улога електронских медија профила Б92, Фокс и сличних са тако дефинисаном уређивачком политиком, није нам јасна улога јавног сервиса РТС. Пристајање на неаналитичност када на терену имате сијасет својих новинара и подоста технике је благо речено зачуђујуће, и подсећа на нека неславна времена ове куће, тим више што се данас добрим делом финансира из џепова грађана различите верске, националне и друге оријентације. Исте камере снимају „тучу монаха“и владику окруженог духовним чедима. Овај други снимак се не приказује на телевизији. Бојим се и да замислим разлог.

Можда је епископ Артемије крив. Можда је требало да аплаудира Бајдену, можда је требало да пољопривредне алатке користи за узгој дроге уместо за њено сузбијање, можда је требало да „искулира“ што су му дивљаци спалили 150 цркава и манастира, можда је у 8. деценији живота требало да путује бициклом кроз Дреницу до Девича уместо безбедним аутом….Можда су Мирка и друштво у праву. Откуд знам. Али начин на који се ова кампања води подсећа на времена за која смо мислили да су далеко иза нас.

Догађање сајбер народа

Причи би био крај да нас после дуге и тешке владавине својевремено нису напустили другови Стаљин и Тито, и да се након тога није појавио интернет. Овде већ настаје драмски заплет. Народ, болестан од саопштења са „надлежних места“, нарочито онај који иде у цркву, пости, причешћује се, осећа да нешто у читавом процесу шкрипи, осећа се повређеним. Жељан истине, а немајући могућност избора информација преко медија, одмеће се у „шуме веб-сајтова“ и размењује вести „из прве руке“. Прле и Тихи крећу у акцију, Давид узима праћку у руке, устаје раја кô из земље трава, рађа се сајбер покрет отпора! Разни домаћи и инострани сајтови православног усмерења постају једина места на којима се може саопштити или прочитати нешто што одудара од оркестриране кампање.

Са друге стране, ни „непријатељ“ не седи скрштених руку. Прво гаси сајт Епархије рашко-призренске. Монаси без благослова владике Артемија брже-боље стартују нови сајт, који бива угашен након 48 часова. Сви сајтови хостовани у земљи, а који не одговарају „револуционарима“ се гасе. Не верујем да то црквене власти могу урадити без учешћа државних. Таква спрега цркве и државе није виђена од времена кнеза Лазара. Али авај, како угасити „православне“сајтове хостоване у Америци, Русији, Грчкој и другим уређеним државама? Тешко!

А на оваквим местима се појављују мишљења и информације од људи са различитих меридијана, по правилу јако добро информисаних, како лаика, тако и клирика. Има ту у мањој мери и непримерених коментара и прилога, претеривања, али зар није у томе драж слободе информисања?

Каква се све мишљења, па чак и веома озбиљно документовани прилози могу наћи овим путем? Ни десети део тих информација ми не можемо добити од средстава информисања, ни зависних ни независних. Не треба ваљда напомињати да за разлику од званичних средстава информисања у овим из својеврсних сајбер катакомби подршка епископу Артемију је скоро стопостотна. Ево само неких карактеристичних информација које се овим путем могу добити:

- „Катул Ферман[1]“за владику Артемија је написан знатно раније, али би за живота блаженопочившег патријарха Павла, с обзиром на његову мисију, било дегутантно да се и спроведе. Стога су поједини епископи (они који су сада у СА Синоду) за живота патријарха хтели да изврше смену, али пре свега залагањем владике Артемија и још неких епископа до тога није дошло. Чекало се постављење новог патријарха, па да се већ припремљено изврши.

- Неки виде главни разлог прогона у томе да се 2013. поводом прославе 1700-годишњице Миланског едикта доведе папа у Ниш, чему је свргнути владика најжешћи и непоколебиви противник, а већина чланова СА Синода поборници. Уклањањем најтврђе антиекуменистичке линије у СПЦ пут папи је отворен, а што опет СПЦ може довести у непријатан положај у односу на друге помесне цркве.

- Значајан број познавалаца црквеног Устава и канона јавља се цитирајући Устав и каноне, чиме доказује да је одлука СА Синода потпуно неканонска.

- Коментарише се и испровоцирано кошкање на улазу у манастир Грачаница, где су тзв. дечанци потпомогнути „жестоким момцима“ и шведским КФОР-ом спречавали Артемијева духовна чеда да узму благослов од свог духовника уочи Великог поста. На неким руским сајтовима се поставља питање: Зашто шведска војска спречава српске монахе да уђу у српски манастир? Зашто тако нису спречавали Шиптаре да руше српске манастире? Ко им је наредио? На основу чијег захтева? Швеђани ретко шта раде напамет.

- Посебно се разматра профил постављеног администратора; почев од тога да као пензионисани (ergo, бивши) владика нема канонско право да администрира у епархији поред постојећег епископа, да на крајње чудан и по грађанским законима незаконит начин врши примопредају дужности, да је познат као преки човек који на силу уводи богослужење по западним правилима претећи свештеницима који се не повинују, а ови опет у страху за егзистенцију својих породица на то пристају, па све до објављивања врло провокативних фотографија администратора на гробу неког масона како крије крст у џепу, и тако даље, и тако даље.

Звек, звек

Искрено речено, ако је пола од овога тачно, а могуће да јесте, човеку се просто диже коса на глави. Према овако тешким међусобним оптужбама и неспоразумима, које ударају на саме темеље црквеног устројства, то што је неки лик можда мазнуо неку лову да можда купи неку гајбу, можда у Атини, где ће можда да се крије, делује као чаша хладне воде. За такве ствари постоји држава, судови и робија, исто као да је тај исти лик прекорачио брзину код Параћина. Из таквих разлога, како барем мени као лаику изгледа, не изазивају се потреси ни у мањим фирмама, а камоли у СПЦ, нарочито ако знамо да је улога Цркве за физички и духовни опстанак српског народа кроз историју била огромна. А можда још неко осим нас то зна.

Ето, тако смо добили још једну „звечку за народ“, која ће га забављати наредних месеци да не мисли, брате, о платама, ценама, послу којег нема и сиромаштву кога има. Баш је некако чудан наш народ. Размажен. Улога медија у производњи „звечки“је као што видимо велика.

Све време имам осећај да сам нешто заборавио... Ах, да, свињски грип, шта то беше?


--------------------------------------------------------------------------------

[1] У отоманском царству наредба султана за елиминисање цару непокорних поданика.