Држава и њене државне обавезе према нама, који их плаћамо !!!

PLIVAJUĆA PRAVDA
Iako imamo uzornog Šefa države (plaća kaznu kad gucne šampanjac, neće prvi da se vakciniše kako bi se narod prvi vakcinisao, nudi nas Evropi i pre nego što nas Evropa hoće), zatim, odgovornog premijera (otkrio da knjigovođe muvaju s državnim budžetom), ministre s vizijom , državotvorne nevladine organizacije (Sonja Liht određuje pravce spoljnopolitičkog delovanja), iako gradonačelnici imaju razvijena estetska čula bez obzira na cenu (đilas i most preko Ade Ciganlije), iako na vreme otplaćujemo penale za sve promašaje – mi još nismo pravna država!
Niko ozbiljan neće da investira u Srbiju...
Mi sami sebe rastavljamo (Statut Vojvodine o trošku Srbije), a ne sastavljamo. Ono što čak ni Broz nije uspeo, uspeće Boris Tadić – raskomadaće Beogradski pašaluk na više nahija nego u tursko doba!
Izvesni Kostreš mu već bez zazora kaže u lice da će Vojvodina biti država...
Ni od kakve pomoći neće biti Tadićerv kič marketing, a kad zagusti napustiće ga i majstori prizemnih dosetki Šaper i đilas, po klasičnom srpskom političkom obrascu...
Mi, dakle, zaista nismo pravna država.
Naš slučaj je još 1842. opisao Nikolaj Vasiljevič Gogolj.
Mi u Visoki savet sudstva biramo mrtve duše!
U Osnovnom sudu u Požegi, na spisku je i Ljubiša đurić, koji je, na žalost, preminuo 28. oktobra. Dobro, desilo se, birokratska greška. Predsednik Visokog saveta sudstva Nata Mesarović kaže da je "zatečena" ovom informacijom, a u Ministarstvu pravde tvrde da ih niko nije obavestio o đurićevoj smrti.
To je naizgled tako, ali to istovremeno znači da se dva meseca pred izbor niko nije bavio ličnošću sudija, osim što su možda ažurirane partijske kadrovske liste, a Nata Mesarović se (ima indicija!) bavila temom ko se kome, ili njoj lično, dopada ili ne dopada... Morala je, na primer, da misli kako da se u Vrhovni kasacioni sud ugura Sonja Brkić, koja je istovremeno bila sudija Vrhovnog suda i predsednik Republičke izborne komisije (zarada 2,673 miliona dinara – odbila je da vrati!), što je Zakonom o sudijama izričito zabranjeno.
Sonja je izabrana, ali nije izabrana predsednik Društva sudija Srbije Dragana Boljević, što je, kažu, u normalnim zemljama nezamislivo. Iako je izabran za sudiju Apelacionog suda u Beogradu, član Društva sudija Omer Hadžiomerović kaže da postupak izbora nije bio transparentan, da će Društvo sudija formirati pravni tim koji će pokušati da pomogne neizabranim sudijama, a Dragana Boljević, koja je dobar sudija, ostaće i dalje predsednik Društva sudija Srbije. Neizabrani mogu da se žale samo Ustavnom sudu, a onda im preostaje Strazbur...
Što je korisno za evroatlantske integracije!?
Na nebu srpske pravde i prava u međuvremenu je zasijala nova zvezda koja se zove Slobodan Homen. Po zanimanju je državni sekretar u Ministarstvu pravde, znači drugi čovek. Uzalud je prvi čovek, ministar pravde Snežana Malović, vratila one pare koje sudija Sonja Brkić nije; ispala je naivna – nje nigde nema, a Slobodan Homen svakodnevno daje izjave, opseda male ekrane i slika se po novinama.
Slobodan Homen ima jaka leđa. Kako bi inače preživeo pismeni nalog sudovima koje sporove da ne uzimaju u razmatranje i da zamrznu izvršenje već donetih pravosnažnih sudskih odluka iz sfere radnih odnosa.
U toj pravednoj borbi protiv radnika pomogao mu je kolega iz Ministarstva ekonomije Nebojša Ćirić. Republički odbor za rešavanje o sukobu interesa zaključio je da su Homen i Ćirić uticali na sudsku vlast, povredili zakon i da bi ih trebalo razrešiti.
Nisu, naravno, razrešeni, Vlada Cvetković – Tadić stala je iza njih!?
Našao sam nešto podataka o Slobodanu Homenu, koji mu se ne moraju dopasti. Homen je svojevremeno bio uticajna osoba u nevladinoj organizaciji "Otpor" koja se kasnije, sa šerpama ili bez njih, kao stranački aparatčik vinula do uticajne funkcije u strukturi vlasti. Nije tajna da je zadatak nekih NVO da omoguće realizaciju ciljeva američkih globalnih političkih i ekonomskih interesa, što će, naravno, biti nagrađeno, "keš" ili na neki drugi prikladan način. "Otpor" je finansirala američka nevladina organizacija IRI. Predstavnik Zadužbine za razvoj demokratije potvrdio je da je od 1998. ova Zadužbona potrošila tri miliona dolara, od čega je najveći deo otišao OTPORU, a Američka agencija za međunarodni razvoj dodala je još 25 miliona.
Onda je izbila afera. Koordinator OTPORA iz Subotice tražio je 2004. kontrolu finansija OTPORA od 1999, zbog sumnje da su tadašnji rukovodilac Slobodan Homen, tada advokat, današnji državni sekretar, i njegov brat od tetke Nenad Konstantinović nezakonito raspolagali s 10 miliona dolara koje su do te godine dobili na ime pomoći iz SAD. Samo oni znaju kako je stvar razjašnjena ili zataškana. Ako je to u ovom času važno, pripadnike OTPORA – a svako je dobio nešto, makar 130 dolara i mobilni telefon – obučavali su penzionisani oficiri CIA i drugih američkih tajnih službi, jedan pukovnik doputovao je iz Burme da predaje u Budimpešti, okolo se vrzmala i Sonja Biserko, ostalo je istorija.
Posle promena 2000. godine OTPOR se utopio u Demokratsku stranku (veći deo), mada je "tvrda sruja" povremeno pokušavala i sa izvozom revolucije. Išli su da pomognu Sakašviliju (Gruzija) i Juščenku (Ukrajina), ali su procenili da im ta proleterska solidarnost ne pruža tako briljantnu perspektivu kao Zapad. Vratili su se kući. I to je, u stvari, bio njihov jedini izlet na Istok.
Najudobnije je na Andrićevom vencu. A i isplati se...



http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=12876

Најновије је сада права Ромкиња у Србији !!!!!!!!!1

Нагло су почеле исповести срцепарајуће ромкиња из Србије, са свим искуствима од раније, почињем размишљати зашто сада који је разлог !

Мртви кадрови

Небојша Јеврић

петак, 29. јануар 2010.

Vaska ( 1941 ) Aleksinac


Detinjstvo?

U detinjstvu sam bila puno mucena.Nije imao ko da mi da leba i vode. Bila jedna zena u komsiluku. Dodje i donese jedno parce hleba, a ja kad vidim hleb, voda mi ide na usta!Ja trazim da mi da malo hleba, a ona kaze:
- Ocu da ti dam, al' da te vezem za ovu vrbu i sibam.Onda cu da ti dam!

Pristajem ja i ona me veze za onu vrbui siba me kaisom, a kad mi da hleb, ne mogu ni da sedim, suze mi na oci idu! Nije imao ko vode da mi da da pijem,nego idem na reku, pa kako se savijem da pijem, tako padnem u reku.
Narod me spasavao iz vode, eh ...

Jednom jede strina pitu, a ja sedim i gledam u nju.Ona pita zuta od jaja, onaj sir se samo topi ... Ona gleda u mene i jede pitu, preokrece ono u ustima, pa guta, a ja gutam pljuvacku. Ona mi ne da da jedem!

I dan danas mi je ta pita pred ocima!


Da li ste isli u skolu?

U skolu sam isla do cetvrtog razreda.Bila sam primeran ucenik, mirna sam bila.Nisam se tukla ni sa kim, ali su mene uvek drugi tukli.Bio jedan decko, koji je gledao samo da me udari po nogama, sve su mi sine, oziljci ostali.Kad me udari cipelom u nogu, ja padnem dole.
Uvek dodjem izubijana kuci.

Kako je izgledala vasa udaja?

Moja udaja je bila kad me je majka izbacila iz kuce, pa sam bila kod mog strica dve godine u Nisu.Nisam imala momka, nisam nigde lutala, jedino sto sam prvog coveka nasla. Moj stric je drzao Udruzenje cigansko, a ja sam tamo pevala i u folkloru igrala.

Zasto vas je majka izbacila iz kuce?


Pa da bi ostala sama da spava sa covekom.Ozenio se jedan brat, ozenio drugi, jedna sestra se udala, druga sestra se udala, a ja ostala u kuci.Ne moze zena da spava sa covekom.Rekla mi je otvoreno u oci.

Koliko dece imate?

Cetvoro.Dva sina i dve cerke.Prvo dete sam dobila u dvadesetoj.


Imali ste i drugi brak?

Posle sam se udala sedamdesetprve u Obrenovac.Covek je bio gradjevinski masinista, dobar, politicki aktivan radnik.Zivela sam sa njim trideset godina, umro je.Posle njegove smrti sam ostala u njeovoj kuci.

Da li ste se kao Romkinja druzili sa drugim zenama?


E sad cu da ti kazem! To pitanje nemoj da me pitas. Ja nisam Romkinja, ja sam srpska ciganka.Nikad nisam bila Rom, niti cu da budem Rom. Ja ti otvoreno govorim sad! Nikada "Rom kao grom".Mi smo vise oni pirocanski cigani, nego ovi drugi.Ako sam Ciganka, ciganka sam, ali nisam Rom.U kuci smo vise srpski govorili, nego ciganski.Ja da znam ciganski, ja bi pricala ciganski.Ja ne znam ciganski da pricam i ono malo sto sam znala zaboravila sam.Kad sam se udala za ovog drugog coveka, mogla sam da idem gde god hocu. Isla sam i provodila se sa njim i zivela sam kao normalan svet.E onda je dosao jedan sin, pa dosla moja cerka, pa dosla druga cerka, pa onda mladji sin.Posle sam imala vremena da se obucem, da se karminisem, da idem u kolo da igram , da pevam.On se dicio samnom.Kad je oboleo on je ostajao kuci, a ja sam se prikljucila u Socijalisticku partijuSrbije i isla sam svugde bez njega.U Feketic, Novi Sad di god je trebalo da se ide ja sam isla. Nikad mi nije branio.Lepo smo ziveli, kako je on umro, on je moju dusu odneo ...

Sta ste zeleli u zivotu da postignete?

Ja sam htela da budem pevacica, ali mi braca nisu dali.Kazu pevacica - mrdacica.Dobila sam iz Beograda poziv i placene putne troskove da dodjem u Muzicko drustvo da pevam za Novu godinu. Medjutim, moj brat nije dao i tako sam ostala slepica.Da sam otila mozda bi danas bila neko i nesto.Ja sam imala lep glas. Pevala sam bolje od Usnije Redzepove.


*izvor Romkinje - Svenka Savic

Прво би требало разјаснити њихова права у уквиру њихове породице и оквиру њихове националне групације, јер шта им вреде права у држави, када им и сама породица не даје могућност да их користе.



са овим ће основано тражити од државе, да се држава избори за права која им је дала, а оне га не могу конзумирати, па ће милиција морати ићи по ромским насељима и ватати ромкиње и водити их у за то о дређене институције, да присилно користе дата им права.



Када то не успеју те ће исте Ромкиње тужити ту исту државу, зато што им није омогућила да користе своја права !!!!!



Нормално ко плаћа рачун свега овог овако накарадно реченог зна се .....