Млеко је срце србије

Kako je danas saopšteno iz Ministarstva poljoprivrede, dodatna ispitivanja ispravnosti mleka potvrdila su mogućnost prisustva aflatoksina iznad dozvoljenih granica i sporni uzorci biće poslati na superanalizu u Holandiju.

Ministarstvo navodi i da je Veterinarskoj inspekciji naloženo da povuče iz prometa mleko "čiji uzorci pokazuju mogućnost nedozvoljene količine aflatoksina, dok ne stignu rezultati superanalize iz Holandije".

Zbog brojnih informacija koje se plasiraju u vezi sa aflatoksinom, javnost je veoma zbunejna jer nije jasno ko govori istinite informacije o ispravnosti mleka.

A više o tome ko je kriv za pojavu aflatoksina u Srbiji čitajte na Blogu B92.

"Zbog različitih rezultata ispitanih uzoraka unutar istog mleka, Ministarstvo poljoprivrede će, po preporuci Referentne laboratorije Evropske unije, poslati sporne uzorke na superanalizu u Holandiju, u laboratoriju koja može sa preciznošću da utvrdi stvarni nivo aflatoksina M1 u mleku", navelo je Ministarstvo.

Inspekcija Ministarstva poljoprivrede utvrdiće s kojih farmi muznih krava potiče mleko čiji uzorci imaju povišen nivo aflatoksina i daće nalog za obustavu isporuke mleka s tih farmi. Ministarstvo je najavilo i pojačanu kontrolu uvoznog mleka, jer je "u pitanju regionalni problem".

Ministarstvo takođe navodi i da utvrđene količine aflatoksina ne mogu izazvati bilo kakve zdravstvene probleme.

"Iako je nivo aflatoksina u nekim uzorcima iznad dozvoljenih granica, daleko je ispod koncentracija koje mogu izazvati probleme", navodi se u saopštenju.

Podsetimo, pokrajinski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić najpre je preko svog naloga na Tviteru ukazao na to da su analize mleka u Vojvodini pokazale da od 35 uzoraka 29 ima veći nivo aflatoksina od propisanog.

"Poslali smo uzorke u tri laboratorije, u sredu i petak se očekuju rezultati iz druge dve. Mi smo tražili od države juče da reaguje, ali niko ceo dan nije odgovarao. Kao otac dvoje dece morao sam sinoć da reagujem, jer sam prvo čovek, a onda državni službenik", rekao je Ješić na današnjoj konferenciji za novinare.

Nešto pre njegove konferencije, ministarka za lokalnu samoupravu Verica Kalanović izjavila je u Kažiprstu B92 da ne treba praviti paniku i preko Tvitera saopštavati tako važne stvari, dodajući da će se ministar Knežević danas sastati s proizvođačima mleka.

Podsetimo, odmah nakon što je u BiH otkriveno da je mleko proizvođača Dukat i Vindija kontaminirano aflatoksinom, koje je i povučeno sa tamošnjeg tržišta, u Srbiji je urađena vanredna inspekcijska kontrola mleka pomenutih proizvođača, ali i drugih čije se mleko može naći na tržištu. Ta analiza je pokazala da je mleko u Srbiji bezbedno za upotrebu.

Nakon te, urađena je i nezavisna analiza koju je organizovala nacionalna organizacija potrošača Srbije, koja je pokazala da su granice aflatoksina u mleku u Srbiji na gornjoj granici.

Međutim, podaci koje je izneo Ješić pokazuju suprotno, odnosno da mleko koje se prodaje u Srbiji ima u sebi veće količine aflatoksina od dozvoljenih.

Oglasila se i kompanija Somboled, proizvođač mleka Dukat, koja će povući iz prodaje proizvode za koje postoji sumnja na povećanu koncentaciju aflatoksina, bez obzira na to što se zvanični rezultati analiza koje sa sigurnošću mogu potvrditi prisustvo ovog toksina još čekaju.

U toj kompaniji ističu da redovno i u skladu sa obavezama i pravilnicima propisanim zakonom kontroliše svoje mleko i da su rezultati poslednja takve kontrola obavljene u novembru 2012. godine bili uredni i nisu detektovali povećanu koncentraciju aflatoksina.

"Pored toga, odmah nakon pojave problema sa aflatoksinom u regionu, kompanija Somboled, uz navedenu redovnu mikrobiološku kontrolu mleka, uvodi i sopstvenu kontrolu otkupljenog mleka na rezidue pa tako i rezidue među koje spadaju i aflatoksini", navodi se u saopštenju.

Hrvatska mečna industrija Dukat, čiji je Somboled deo, u vlasništvu je fransuske kompanije Laktalis, jedne od najvećih svetskih mlečnih
grupacija.
APOS traži smene ministara
Foto: Tanjug, Arhiva
Foto: Tanjug, Arhiva

Nakon poslednje informacije da se sporno mleko povlači s tržišta do rezultata superanalize u Holandiji, oglasila se i Asocijacija potrošača Srbije (APOS), koja je saopštila da ministar poljoprivrede Goran Knežević, ali i ministar trgovine Rasim Ljajić treba da podnesu ostavke zbog toga što javnost nema prave podatke o ispravnosti mleka u Srbiji.

Predsednica APOS-a Edina Popov izjavila je agenciji Beta da će sutra na sednici Nacionalnog saveta za zaštitu potrošača "izneti taj problem, za koji su odgovorni ministri Ljajić i Knežević, jer su napravili opšti haos i doveli potrošače u lažnu dilemu kome da veruju".

Ona je rekla da ta dva ministarstva ne rade svoj posao i da su nanela nezamislivu štetu proizvođačima mleka u Srbiji. "Niti ministar Ljajić sprovodi Zakon o zaštiti potrošača, niti ministar Knežević poštuje Zakon o bezbednosti hrane", naglasila je Edina Popov.

Ona je ocenila da je vreme da se problem ispravnosti mleka iz medija prenese u institucije sistema. "Bezbednost hrane nije rijaliti šou, nego stvar od najveće važnosti i za potrošače i proizvođače u Srbiji", navela je Edina Popov.
Aflatoksin može da se ukloni za 15 dana uz prave mere

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Goran Papović, međutim, kaže da bi se aflatoksin za 10 do 15 dana mogao u potpunosti eliminisati iz mleka koje stiže u prodaju, ukoliko bi se preduzele odgovarajuće mere, pre svega kontrole stočne hrane i otkupa mleka.

On je istakao da prisustvo i najmanje količine aflatoksina u mleku nije dobro i podsetio da se NOPS zalaže za to da te štetne materije uopšte ne bude u namirnicama.

"Problem aflatoksina u mleku sa kojim je suočen ceo region uspešno bi se mogao rešiti, što i NOPS zahteva, ukoliko inspektori budu kontrolisali silažu - stočnu hranu, i tamo gde primete aflatoksin da farmerima podele preparate koji ga eliminišu", rekao je Papović.

Prema njegovim rečima, i mlekare treba da kontrolišu poljoprivredne proizvođače od kojih kupuju mleko i da izbegavaju ono mleko koje sadrži aflatoksin.

Te mere se uspešno sprovode u Rumuniji i drugim zemljama, kazao je Papović i napomenuo da mleko proizvedeno u novembru i decembru prošle godine nije imalo aflatoksin i da se problem javio posle Nove godine.

On je, takođe, objasnio da su rezultati kontrole mleka do kojih je došao NOPS, Ministarstvo poljoprivrede i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu različiti, jer su analize rađene u različitim laboratorijama, koje verovatno ne koriste iste metode.

Papović je rekao da je najpouzdanija laboratorija u Beču.
A šta sa mesom?
Foto: Ilustracija, www.sxc.hu
Foto: Ilustracija, www.sxc.hu

Međutim, sada se postavlja pitanje šta je sa mesom krava koje su jele hranu koja je imala povećanu koncentraciju aflatoksina, jer sve počinje upravo na farmama, odnosno na njivama.

Glavni uzročnik prisustva mikotoksina u mleku je zaražena hrana za ishranu stoke, pre svega kukuruz.

U Naučnom institutu za veterinarstvo Srbije, koji kontroliše kvalitet hrane za ishranu životinja, od početka ove godine otkriveno je povećano prisustvo aflatoksina u kukuruzu i pšenici koji se koriste za ishranu životinja.

"Od 28 uzoraka mi smo našli 17 koje su imale nezadovoljavajuću, odnosno povećanu količinu mimo pravilnika aflatoksina. Od tih 17 uzoraka u odnosu za mleko za krave, kod tri uzorka je bio povećan u hrani koja se koristi za ishranu krava“, kaže Dobrila Jakić Dimić, direktorka Naučnog instituta za veterinarstvo.

Povećano prisustvo aflatoksina u mleku nije direktno povezano s povećanjem prisustva tog toksina u mesu. To znači da meso krave u čijem je mleku registrovana povećana koncentracija aflatoksina nije zaraženo tim toksinom.

"Ne, jer apsolutno postoje drugi toksini koji su karakteristični. Vi imate da svaki toksin ima svoje karakteristično tkivo koje napada. U tom slučaju za meso postoji druga grupacija toksina, a za mleko je karakterističan M1 toksin. Kao što imate i kod biljne proizvodnje, gde se za svaku biljku javljaju različite grupacije toksina", dodala je ona.

Pored kontrole domaćeg mleka i mesa, redovno se kontroliše i hrana koja dolazi iz uvoza, kažu u veterinarskoj inspekciji. Uveravaju da deklaracija nije dovoljna garancija da je hrana bezbedna, već se vrše dodatne takozvane analize rizika.