Miroslav Lazanski

Miroslav Lazanski
Zašto smo „loši” momci

Dakle, uvek kada filmski delatnici posegnu za istorijskim paralelama nepogrešivo potonu u jeftinu propagandu

Kako CIA piše scenarije za holivudske filmove? To je bio naslov na prvoj stranici najuglednijeg francuskog dnevnog lista „Mond” u julu 2002. godine. Temi je bio posvećen i uvodnik lista i više članaka koji analiziraju odnose Holivuda sa Pentagonom i CIA. Setio sam se toga, jer je u nedavnom televizijskom duelu između predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i predsednika LDP-a Čedomira Jovanovića, predsednik LDP-a je izjavio da je RS stigla i do rata sa Andželinom Džoli, eto zbog njenog najnovijeg filma u kojem su Srbi predstavljeni tako kako su predstavljeni. Iako ratovati sa filmskom starletom, koja se iznenada iz čistog altruizma dohvatila režije, za Srbe iz Republike Srpske i nije neki častan posao. No, kada je gospodin Jovanović rekao da je Srbija i dalje izvor svih problema u regionu ozbiljno sam se zamislio: Grčka je pred bankrotom, Rumuni stalno štrajkuju, Albanci pale pravoslavne crkve u zapadnom delu Makedonije, mađarska avio-kompanija „Malev” je bankrotirala, Crnogorci su na ulicama zbog cene struje, Hrvati se međusobno posvađali zbog titlovanja srpskih filmova, a Albanci na Kosovu oko vlasti, dok je ceo region zatrpan snegom. Svi smo, dakle, zavejani, ali su samo Srbi krivi.

Dan kasnije na RTS, u emisiji „Da, možda, ne” , filmski delatnici debatuju zašto su Srbi loši momci u holivudskoj produkciji. E tu se zaista moglo čuti svašta: od negiranja da Holivud snima filmove u trendu američke političke konjunkture i korektnosti, do žongliranja šta su to stereotipi o Srbima, a šta je holivudsko smeće, do bezobraznog poređenja Sarajeva i Vukovara sa Staljingradom. Jer valjda su oko Sarajeva Srbi bili kao Nemci oko Staljingrada ili Lenjingrada. To što u Lenjingradu i Staljingradu Nemci nikada pre nisu živeli, a Srbi jesu na Grbavici, Ilidži, Lukavici, Dobrinji, Vogošći, a to je sve Sarajevo, to nije važno. Bez obzira na haške ocene i presude, Sarajevo je slučaj grada u kojem su se tukli jedni kvartovi protiv drugih, srpski protiv muslimanskih. Istovremeno je Sarajevo bio garnizon sa tri divizije muslimanske vojske. Vojni cilj? Kako se uzme. Kada sam u „Pustinjskoj oluji”1991. upitao američkog generala Normana Švarckopa, komandanta te operacije, zašto su američki avioni gađali istorijski kompleks „Vavilon” kada je to kulturni spomenik nulte kategorije i pod zaštitom Uneska, odgovorio mi je da su Iračani tu razmestili celu bateriju raketa „skad” i da od tog momenta „Vavilon” predstavlja legitimni vojni cilj. I bio je, po međunarodnom ratnom pravu, u pravu. Rat je uvek prljav, sa koje god strane se nalazite, ali molim vas ne doterujte istinu kako bi je usaglasili sa ideološkim fantazmima. Govoriti „o Srbima” uopšteno kao da su svi isti potpuno je glupo.

Holivud pravi sliku američkih ratova, a američka armija reklamira holivudske filmove. Savršena simbioza Pentagona i američke industrije zabave. Holivud je „meka” kulturna dominacija, Pentagon i CIA su „tvrda” dominacija. Od filma „Rambo” pa nadalje. Naravno, radili su to i Sovjeti, Sergej Ajzenštajn, pa i nacisti sa „Trijumfom volje”, a drugi su samo preuzeli taj model.

Dakle, uvek kada filmski delatnici posegnu za istorijskim paralelama nepogrešivo potonu u jeftinu propagandu. Jedan je filmski delatnik, kojem je davno jedan sada već pokojni general, a tada pukovnik i odgovoran za moral u JNA, strpao film u bunker, dakle taj je filmski delatnik lansirao tezu da je rat u BiH izazvao Beograd i da je vojska Republike Srpske bila agresor, jer je stalno napadala. Zatim je opravdao američki napad na Irak 2003. godine optuživši Srbiju da je iz fabrike u Bariču prodala Sadamu Huseinu hemijsko oružje, odnosno pogone za proizvodnju hemijskog oružja. To što u Bariču nikada nije bilo pogona za proizvodnju hemijskog oružja nije važno, kao što nije ni važno da Amerikanci i posle devet godina vojnog prisustva u Iraku nisu uspeli da pronađu niti jedan komad iračkog hemijskog oružja, i što se na kraju pokazalo da je napad na Irak usledio posle montiranih procena američke obaveštajne zajednice, to takođe nije važno. Isti je filmski delatnik poručio da mi u Srbiji, jer on živi u SAD, treba da ćutimo i da se obrazujemo, jer smo po njemu isuviše neobrazovani da bi neke stvari shvatili. Kao što se brinemo oko trgovine ljudskim organima na Kosovu i o toj „Žutoj kući” kada su i Kinezi prodavali ljudske organe. A nas to nije brinulo i nismo ustali protiv toga. Pomislio sam da misli na Kineze u Srbiji, ali ne, on je izričito spomenuo Kineze u Kini. Frustracije zbog filmova u olovnim godinama. Srpsko samobičevanje. Jedan od razloga zašto smo „loši” momci. Neki, možda i mnogi, sasvim pristojno žive od toga.
Miroslav Lazanski
objavljeno: 04.02.2012




http://www.politika.rs/pogledi/Miroslav-Lazanski/Zasto-smo-losi-momci.lt.html