Глембајеви у Атељеу 212 ,поново ?

Глембајеви" у Атељеу 212


Драма Мирослава Крлеже "Господа Глембајеви", у режији Јагоша Марковића, биће премијерно изведена 4. фебруара на великој сцени београдског "Атељеа 212".


"Гледаћемо трагедију, колико ово време дозвољава, колико је она уопште могућа. Циљ ове представе је катарза. Када има много бола, заправо, када се дође до највише тачке бола, то је апсолутна лепота", рекао је на конференцији за новинаре редитељ Јагош Марковић.

Управник "Атељеа 212" Кокан Младеновић оценио је да ће Марковићева поставка чувеног Крлежиног драмског текста о пропасти богате загребачке грађанске породице, која је своју моћ изградила на злочинима и на пљачки, показати колико је банална културна свакодневица у којој живимо.

"У овој таблоидној стварности, с мизерним друштвеним критеријумима, Мирослав Крлежа је одлична референца колико је банално све ово што живимо", истакао је Младеновић.

У глумачкој подели гост из Словеније Борис Каваца у улози Игњата Глембаја, Аница Добра као баруница Кастели, Никола Ристановски који игра Леонеа Глембаја, Јелена Ђокић као сестра Ангелика, Властимир-Ђуза Стојиљкоивћ у улози Фабриција, Танасије Узуновић као доктор Алтман, Бранислав Трифуновић у улози Пубе Фабриција, Светозар Цветковић као Алојзије Силбербрант и други.

Крлежина драмска трилогија "Господа Глембајеви", настала 1929. године, укључује три драме - У агонији, Господу Глембајеве и Леду.

Три драме надовезују се на књигу прозе под насловом "Глембајеви", која садржи новеле, фрагменте и литерарне портрете ликова Глембајевског круга.
glembajevi-v.jpg

Радња саме драме "Господа Глембајеви" догађа се летње ноћи 1913. године, а средишњи драмски сукоб укључује оца Игњата Глембаја и његовог сина Леонеа који се, после једанаест година лутања по европским градовима због мајчине смрти и очеве женидбе баруницом Шарлотом Кастели, вратио у Загреб.

Драма се завршава једном од најпознатијих сцена хрватске драмске књижевности, у којој Леоне своју маћеху и некадашњу љубавницу баруницу Кастели убија макзама. Сматра се да је трилогија о Глембајевима једно од најпревођенијих Крлежиних дела.

Наша посла! Трпање Крлежиних Гленбајева поново на сцену,није ли довољно пројекција пост револуционарних "духова" у суров свет данашњице,која још увек одише офанзивама ,у појмању шизофрености народа који још увек није свестан за шта и зашто је гласао задњих избора? Па и декадентни Крлежа све са бајатом свитом глумаца ,покушава да уђе кроз танану пукотину алтерега у носталгичну социјалистичко комунистичку свест,по наследству или генетици, васпитану свест од бивших режима, једног просечног Србског медиокритета.(Србског вола)
Није намера критика Крлеже нити је то бацање камења на прошлост културе једне земље ,која је са пола ноге у гробу а са пола у ваздуху,закорачила земља, па би да спусти ногу у Европу.Само и то да не буде ударац у празно ,као инфаркт у шупљу главу....Није ни поруганија "укусу или неукусу " несретног "наметача" избора драме културолошке "екстазе" новотаријом поновљених Гленбајева...да се не забораве ваљда!? Није то литургија,пре ће да буде императив као на представама широм кп. домова света ,народ би рекао традиција ,ко шваба тра ла ла или још горе.
Грозим се самог себе и онога ко би седео поред на тој представи ,све од подераних гаћа (које се не виде) па све до излишности културолошког образовања дотичних која покушавају уздигнути или боље речено вазнети се "Новим" Гленбајевима. Ма чекали или не, Годоа ,Цара ,или Господа Бога , са клишеима старих квази интелектуалних драма једноставно узетих као неко мерило културе "одушевити" кругове ,чији "високи ниво критичности" лежи у диктату атељеа 212 са "постхумним" репертоаром. Грозно је то, као посета циркусу где се репертоар није мењао задњих пар стотина година,на том циркуском кругу се изводи за "духовне потребе" широких народних маса ,све од гутања сабље преко афричког лава змије удава,(од репа до главе 6 метри од главе до репа 6 метри укупно 12 метара. Додајмо и Гранд параду
и њену потајну гледаност,јел нико не сме признати да поред ГЛЕНБАЈЕВИХ потајно гледа и Сашин ГРАНД ШОУ. Па то би било светогрђе, замислите само Ићи у оперу и свирати гусле...али намера ми није била да позоришну културу сместим у диапазон укуса, нити да Крлежу идентификујем са печеним свињским изнутрицама ,ни мање ни више већ са МЕДОМ! Ко не разуме,или не зна ко је Крлежа и ко су Гленбајеви нека прочита цео текст или правац Атеље 212 Кругом Двојке,како ли беше...На допунску едукациу !Требало би анкетирати Бруцоше колико је њихово познавање ове "материје" па би дошли до праве цифре која би показала да једва 2 посто односно виших десет хиљада и то само из снобизма жуди за таквим кичем прошлих времена.
Цитирао бих хамлета овим поводом ,али то ћемо други пут.