Режим под притиском признао Косово

Режим под притиском признао Косово
9. септембар 2010.

Драган Тодоровић: Даме и господо новинари, желимо пре свега грађанима исламске вероисповести да празник Рамазански Бајрам проведу у миру и здрављу. Нека им празник буде испуњен разумевањем, поштовањем и љубављу. Оно што данас имамо намеру да саопштимо на конференцији за штампу, то је предлог ове нове резолуције, који је усаглашен са Европском унијом. И сада мирне душе можемо рећи да све оно што је Српске радикална странка, у протекле две године, говорила и изражавала бојазан и сумњу, да политика коју води Борис Тадић и владајућа већина, на челу са Демократском странком, може бити погубна за интересе Србије и српски народ када је у питању Косово и Метохија. Нажалост, потврдиле су се и најцрње могуће слутње. Треба повести рачуна о свим досадашњим потезима које је владајућа већина на неки начин предузимала. И када их посматрате, видите да је то све већ било испланирано, и да је водило оваквом завршетку какав нас очекује на данашњем заседању у Уједињеним нацијама. Хоћу да кажем да је спољна политика по питању Косова и Метохије вођена директно под притисцима и уценама Сједињених Америчких Држава и Европске уније. И то је водило неком имплицитном признању независности Косова и Метохије. То што наши званичници као папагаји понављају да неће прихватити независност Косова и Метохије, никада и ни по коју цену, само је флоскула која има за циљ да обмане домаћу јавности. До сада су радили све оно што је водило признању Косова и Метохије, односно омогућили су да Косово почне да функционише као независна држава. Један од првих корака на том плану било је прихватање мисије Еулекс. Иако смо упозоравали да је мисија Еулекс, мисија која је предвиђена планом Мартија Ахтисарија и која за циљ има формирање институција независне државе Косово, Борис Тадић и Демократска странка су преко тога прешли и прихватили су ту мисију, наносећи на тај начин велику штету Републици Србији. Пре свега, они су изашли из оквира Резолуције 1244 и Уједињених нација. На посредан начин су, преко Еулекса, увукли Европску унију у решавање проблема које Србија има са Косовом и Метохијом. Друга штета која нам је нанета је проблем који је настао са нашим савезницима, пре свега са Руском Федерацијом. Очигледно да Руска Федерација ни једног јединог момента није имала намеру да изађе из оквира Резолуције 1244. Резолуцијом 1244, мисија Еулекс апсолутно не може да постоји, јер постоји мисија Умник, која је организована од стране Уједињених нација. Ако погледате изјаву амбасадора Руске Федерације у Београду, господина Александра Конузина, видећете да Руси, без обзира шта ми радимо, кажу да ће се држати Резолуција 1244, и да је то једино у складу са међународним правом. Али сва упозорења за Бориса Тадића и за Демократску странку нису апсолутно ништа значила, јер је очигледно било да Борис Тадић ради по диктату Америке и Европске уније. И сви потези које је Борис Тадић вукао суштински су били окренути домаћој јавности, да би се иста на сваки начин довела у заблуду и да би се обманула. Био је циљ да се покаже колики се напори улажу да се сачува Косово и Метохија. И у том циљу је био и корак који је предузет у Уједињеним нацијама да се донесе резолуција о којој би Међународни суд правде у Хагу донео саветодавно мишљење по питању Косова и Метохије. Сећате се како смо ми већ у то време реаговали и упозорили да то може бити изузетно негативно по интересе Србије. Рекли смо тада да то може свака страна да тумачи онако како јој одговара. На- жалост, ни то црно предвиђање није се остварило, него је донето још горе, донето је саветодавно мишљење да проглашење независности Косова може бити у складу са међународним правом, и то је озбиљан ударац који нам је задат. После тога одмах је заказана седница Скупштине Републике Србије, на којој је донета одлука о наставку активности Републике Србије у одбрани суверенитета и територијалног интегритета Републике Србије. И ова одлука, коју је донела владајућа већина, на седници којој је присуствовао и Борис Тадић, такође је погажена. И то је оно што нас на сваки могући начин уверава да је реч о игри која је имала за циљ да се обмане домаћа јавност. У преамбули ове одлуке се каже: „Узимајући у обзир да су Одлуком Народне скупштине, а на основу Устава Републике Србије, све одлуке привремених органа Косова и Метохије, након једнострано проглашене независности покрајине, проглашене ништавним и неприхватљивим за Републику Србију, укључујући ту и саму Декларацију о независности Косова и Метохије“. И имате другу тачку ове одлуке која каже: „Народна скупштина изражава пуно опредељење за остваривање државног и политичког јединства по питању очувања Косова и Метохије, и потврђује да Република Србија никада неће, ни експлицитно ни имплицитно, признати једнострано проглашење независности Косова и Метохије.“ Ако погледате предлог прве резолуције, која је доста дуго држана у тајности, иако је по свим правилима тај предлог требало да разматра Скупштина Републике Србије и да се ту постигне консензус о резолуцији која би требало да стигне у Уједињене нација, то није урађено. Скупштина Републике Србије никада не би донела предлог овакве резолуције какав је донет када је напокон Борис Тадић, нећу да кажем пристао на уцене, него мислим да је на крају планиране игре донета ова друга резолуција. Ево, предлог ове резолуције која је прво ишла, због чега се подигла велика прашина, па онда сва та игра, долажење у Србију, наводно истицање значаја Србије, суштински је само била представа, делом за свет, али у највећој мери за нашу домаћу јавност. Шта је било значајно у овој резолуцији? Не експлицитно, него имплицитно признавање Косова и Метохије. У трећој тачки каже се следеће: „Одлучује да укључи у привремени дневни ред 66. заседања тачку под називом: Даље активности после доношења саветодавног мишљења Међународног суда правде о томе да ли је једнострано проглашење независности Косова у складу са међународним правом.“ И то је суштина. Америка није директно вршила притиске, него преко Европске уније, да се избрише ова једна једина реченица. Јер суштински та реченица, је потврдила да је проглашење независности Косова и Метохије једнострани акт који није у складу са Повељом Уједињених нација, који није у складу са међународним правом и није у складу са Резолуцијом 1244. Зато је било битно да и ова блага реченица буде избрисана, и да уместо ње у ову нову резолуцији буде убачен текст: „Поздравља спремност Европске уније да олакша процес дијалога између страна. Тај процес би сам по себи био фактор мира, безбедности и стабилности у региону. Овај дијалог би имао за циљ да унапреди сарадњу, оствари напредак на путу ка Европској унији и побољша живот људи.“ Ако ово преведете, то значи да је Србија прихватила да преговара и да имплицитно омогући даљи пут независности Косова и Метохије. Оно што је посебно трагично и што је несхватљиво, то је додатни излазак из оквира Уједињених нација и прихватање Европске уније као организације која треба да решава ове проблеме. Да ли смо ми чланови Европске уније? Нисмо. Да ли ћемо бити? Вероватно нећемо, и ако будемо, ко зна када и под каквим условима. Али, немојте да очекујете ни у ком случају да ће Србија бити, чак и у овим границама без Косова и Метохије, прихваћена у Европској унији. Јер, оно што је неспорно, како је рекао бивши амбасадор Немачке Андријас Цобел: „Године 1918. Србија није била у овим границама.“ Видите шта се дешава са Војводином. Све ово што се дешава и у Рашкој области баш у овом тренутку, ја сам убеђен да није ништа случајно. Све то има за циљ додатни притисак, како би на неки начин и наша домаћа јавност била упозорена да Америка није завршила све што треба у Србији везано за Косово и Метохију. Ја мислим да се ово неће овим завршити него ће бити настављено. А финале свега овога биће, претпостављам, разговори Бориса Тадића и Хашима Тачија. Зато што ће Европска унија захтевати то од Србије, и како ствари стоје, сигуран сам да уколико остане овакав однос снага у Србији, да ће тако и бити. Десиће се и то да ће уследити нови талас признања од стране других држава, зато што после овакве резолуције и оваквог предлога не постоји ниједан аргумент због чега би неко ризиковао да притиске које има од стране Америке и даље трпи, кад, ево, Србија прихвата све оно што од ње траже. Ми смо за данас имали толико. Уколико има неко питање, изволите.

Новинар: Уколико се данас изгласа или не изгласа Резолуција, како ћете ви реаговати?

Драган Тодоровић: Па, ми ћемо пре свега сачекати да видимо каква ће бити одлука Генералне скупштине Уједињених нација, па ће, у складу са нашом политиком и праксом, страначки органи о томе одлучити. Централна отаџбинска управа ће донети одлуку о томе шта ће радити Српска радикална странка у наредном периоду.

Новинар: Имате ли неке вести из Хага, како се Шешељ осећа и какво му је здравствено стање?

Драган Тодоровић: Када је у питању процес у Хашком трибуналу, и Војислав Шешељ, очигледно је да је све окренуто ка процени политичке ситуације у Србији, и да ће у зависности од тога бити вођен процес. Јер, циљ је по сваку цену држати Војислава Шешеља што даље од Србије док се не заврши комплетна разградња Србије. Што се тиче самог процеса, он је доведен до краја, постоји и овај нови процес за наводно непоштовање суда, али постоји и оно што је за нас изузетно важно, процес који је покренут против хашког тужилаштва због очигледног притиска, уцена, подмићивања, и свега што су радили са сведоцима које су хтели да искористе против Војислава Шешеља. Ви знате да ће 19. септембра бити одржан научни скуп у Београду, биће велики број представника Руске Федерације, на којем ђе бити стављено до знања Хашком трибуналу, а и Уједињеним нацијама, као што је то и на претходној седници Савета безбедности, представник Русије, господин Чуркин, истакао везано за кршење људских права и слобода хашких оптуженика, да то брутално гажење права неће остати незапажено. Што се тиче здравственог стања, не бих говорио док не будемо имали потпуни увид у то, и док не добијемо сагласност од Војислава Шешеља да са тим изађемо у јавност. Нећемо ни у каквом случају препустити случају ништа, алармираћемо и домаћу и светску јавност, нећемо дозволити да се деси нешто што се већ дешавало у Хашком трибуналу. Као што се десило са Слободаном Милошевићем.

Новинар: Да ли се Борис Тадић консултовао са опозицијом и позицијом када је у питању Резолуција?

Драган Тодоровић: То и јесте проблем владајуће већине у ове две године, што не постоји никакав вид консултација. Постоји принцип „узми или остави“. Да ли је он некога консултовао, нас и не интересује. Сви сносе одговорност јер кажу да је Влада подржала ову нову резолуцију. Према томе, све владајуће странке сносе одговорност за историјску штету коју су нанеле Србији, и која ће у историји њих означити као људе који су Србији нанели велику штету. На историји је да процени колика је ова штета. Ја мислим да је једна од највећих у историји Србије, откако Србија постоји. Ако нема више питања, хвала вам.