Уметност у XVII веку и XVIII

Почетком седамнаестог века у Европи се стварају националне монархије, црква је принуђена да се мења и супроставља ударима реформатора, а у уметности долази до рађања новог стила барока. Трага се за новим ефектима у третману боје и простора, сликари и даље интерпретирају верске садржаје, у слику уносе и пејзаж, портрет, као интерпретацију природе. У осамнаестом веку барок се шири преко Алпа где је достигао домет у виду рококоа. Такође, рађа се грађанска уметност, окренута свакодневном животу, која у Венецији и Фландрији добрија прве центре свог развоја. Уметнички правац барока владао је у Европи између 1600. И 1750. Године.
Око 1520 године када ренесанса почиње да се исцрпљује настао је маниризам који се бавио оптичким илузијама и био гротескан. Настанком барока овај став је превазиђен. Микеланђело Буонароти је најпознатији представник уметничког правца од ренесансе ка маниризму и бароку.
Барок се раширио у Европи током 17. и 18. Века, и проникао у све токове живота између осталог у архитектури и сликарству. Настао у Италији проширио се на Немачку, Аустрију, Холандију, Француску. Сликарство је постало илузионистичко. У архитектури се врло често употребљава орнаментална штукатура, даје се предност асиметрији, заобљеним избочинама и испупчењима, ефективним перспективама, као и елементу покрет, док је ренесанса била статична и употребљавала је круг, барок је динамичан и користи елипсу . У сликарствству барока композиције су великих размера. Све оно што је већ било пронађено барок је примењивао, али и развио односе светлости и сенке и тежио да развије драматику и патетику за разлику од смирене ренесансе. Најпознатији барокни сликари су Петер Паул Рубенс, Рембрант ван Ријен и други.