Не дају руси паре на лепе очи

Od ruske milijarde ni dinara!

Od milijarde dolara kredita koji su u oktobru 2009. dogovorili Tadić i Medvedev još ništa nije stiglo, priču o prispelih 200 miliona dolara za srpski budžet „izmislili novinari"



Jalov posao... Predsednici Medvedev i Tadić ugovorili kredit, ali bez realizacije

Od pompezno najavljivane milijarde dolara ruskog kredita, koju su u oktobru prošle godine dogovorili predsednici Boris Tadić i Dmitrij Medvedev, u Srbiju još nije stigao nijedan dolar! Iako je u javnosti pre dva meseca pominjano da su Rusi uplatili 200 miliona dolara za budžet Srbije, pomoćnik ministra finansija Zoran Ćirović kaže da to nikada nije zvanično saopšteno.

Prema njegovim rečima, i ostatak od 800 miliona dolara namenjenih infrastrukturnim projektima još je u igri i pregovori su i dalje aktuelni.

Dezinformacija

Zanimljivo je da su ministarka finansija Diana Dragutinović i premijer Mirko Cvetković još u decembru prošle godine izjavili da su pregovori sa Rusima o pozajmici 200 miliona dolara za srpski budžet završeni. U januaru se uveliko pričalo da su ova sredstva čak legla na račun Srbije.

Kovačević: Ne treba nam ruski kredit

Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević ocenjuje da bi najbolje bilo da Srbija ne iskoristi ruski kredit.- Uzimamo 200 miliona dolara koje ćemo spiskati u budžetu ove godine. A onda će buduće generacije morati da otplaćuju kamatu tog kredita. Nije dobro da se zadužujemo u inostranstvu kako bismo održali veću javnu potrošnju nego što je možemo obezbediti iz domaćih izvora, poreza i drugih prihoda - kaže Kovačević.

Međutim, Zoran Ćirović koji je predvodio pregovarački tim Vlade Srbije, objašnjava da su u decembru s Rusima dogovoreni uslovi o dobijanju 200 miliona dolara i da Srbija još nije mogla da povuče ta sredstva.

- Očekujemo uskoro potvrdu ruske strane o pozajmici 200 miliona dolara, nakon čega ćemo potpisati ugovor. Tek kada taj kredit odobri Skupština Srbije, moći ćemo da povučemo sredstva. Tako da nije ni bilo moguće da se to uradi ranije - ističe Ćirović.
On očekuje i da će do kraja meseca rusko ministarstvo finansija zvanično potvrditi da odobrava još 800 miliona dolara kredita za infrastrukturne projekte.

Ministarka Diana Dragutinović izjavila je da je finalizovan prvi deo ruskog kredita od 200 miliona dolara, a da se oko drugog dela u iznosu od oko 800 miliona dolara usaglašavaju tehnički detalji.

- Ruski kredit je još na početku. Prvi deo koji je relativno lakši je finalizovan, ali se još uvek radi na detaljima kada su u pitanju infrastrukturni projekti - naglasila je Dragutinovićeva.



Ruski kredit je još na početku.Prvi lakši deo je finalizovan, ali se još uvek radi na detaljima kada su u pitanju infrastrukturni projekti ... Diana Dragutinović, ministarka finansija

Ona je dodala da će kredit za infrastrukturne projekte biti povoljan, sa fiksnom kamatnom stopom koja godišnje iznosi oko 3,9 odsto, uz godinu dana počeka. Sredstva namenjena budžetskoj podršci od 200 miliona dolara Srbija će uzeti pod nešto povoljnijom kamatom, oko 3,6 odsto.

Još se pregovara

Državni sekretar u Ministarstvu za infrastrukturu Slavoljub Vukićević potvrdio je da se vode intenzivni pregovori sa predstavnicima Rusije o dobijanju kredita za obnovu železnice, i izneo očekivanje da će dogovor biti postignut u naredna dva meseca.

- Očekujemo da u prvoj polovini ove godine krene realizacija tog kredita. Ima dosta administrativnih barijera i malo tromosti ruskog partnera. Vlada Srbije je svoj deo aktivnosti uglavnom završila - rekao je Vukićević.

On je naveo da su pripremljeni projekti za beogradski železnički čvor, prugu Valjevo - Loznica, rekonstrukciju pruge Beograd - Bar i elektrifikaciju deonice Niš - Dimitrovgrad. Vukićević je istakao i da je pre oko nedelju dana održan sastanak sa ambasadorom Rusije Aleksandrom Konuzinom, koji je „pokazao puno razumevanje da se pregovori privedu kraju".

Zanimljivo je da je upravo Konuzin prošle nedelje gostujući na Biznis forumu na Kopaoniku poručio ruskim investitorima da budu oprezni prilikom ulaganja u Srbiju. Ruski ambasador objasnio je da je oprez neophodan zbog dugovanja srpskih preduzeća za koja se nije znalo pre privatizacije i zbog birokratskih prepreka i sudskih žalbi.

S. Gavrić - N. Sekulić