Демократе против владике Артемија

Притисци за смену Артемија

http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Pritisci-za-smenu-Artemija.sr.html

Владика Артемије пред манастиром Грачаница



Саслушање владике рашко-призренског Артемија јуче у привременом седишту епархије у Грачаници и испитивање финансијског пословања представљају психолошки притисак на епископа да се повуче са тог положаја или да се он смени, каже извор „Политике” из Српске православне цркве. Како се незванично сазнаје, епископ Артемије није хтео да разговара са делегацијом Светог архијерејског синода. Због тога су га митрополит црногорско-приморски Амфилохије и епископ...

Ceo Sabor SPC za dolazak pape u Srbiju

Ogromna većina vladika glasala bi za dolazak pape Benedikta XVI u Srbiju na proslavu godišnjice Milanskog edikta 2013. godine, samo bi četvorica najradikalnijih bila uzdržana

Najviša tela SPC-a, Sabor i Sinod, neće se protiviti dolasku pape Benedikta XVI u Srbiju 2013. godine, tvrde za Press dobri poznavaoci prilika u srpskoj crkvi! Odluka o dolasku rimskog episkopa na obeležavanje 1.700 godina Milanskog edikta biće izglasana velikom većinom glasova vladika na Saboru, a od sva 44 arhijereja jedino bi Artemije, Filaret, Nikanor i Kačavenda mogli da budu uzdržani, kažu naši sagovornici.

Sinod SPC rešio da suspenduje vladiku raško-prizrenskog
Pahomije tutor Artemiju?!
Petak - 12.02.2010
Sinod Srpske pravoslavne crkve odlučio je da suspenduje vladiku raško-prizrenskog Artemija i odredio tutora koji će obavljati njegovu dužnost do Sabora koji će 25. aprila početi sa radom u Pećkoj patrijaršiji.



U izveštaju koji je sačinjen nakon saslušanja u sredu vladika Artemije se tereti za neposlušnost Sinodu i sumnjivo poslovanje eparhije u obnovi svetinja na Kosovu i Metohiji.

Iako su u Gračanici potvrdili da su sa raznih strana dobili informaciju da su dobili tutora, niko nije mogao reći njegovo ime. Prema crkvenim zakonima, to bi mogao da bude vladika neke od susednih eparhija. Raško-prizrenska eparhija se graniči sa Ohridskom arhiepiskopijom, Eparhijom vranjskom i mitropolijom crnogorsko-primorskom, pa bi se formalno moglo desiti da Artemiju tutor bude vladika Pahomije, koji je svojevremeno i sam bio pod tutorstvom zbog optužbi za pedofiliju od kojih se branio pred sudom. Prema informacijama „Alo!“, velika je verovatnoća da će administrator biti mitropolit Amfilohije čiji će glavni čovek na terenu biti vikarni vladika lipljanski Teodosije sa kojim vladika Artemije odavno nije u dobrim odnosima.
Inače, pod lupom sinodske komisije na čelu sa mitropolitom crnogorsko-primorskim Amfilohijem i zahumsko-hercegovačkim Grigorijem našlo se finansijsko-materijalno poslovanje vladike Artemija i njegove eparhije u poslednjih pet godina. Tada je vladika raško-prizrenski odbio da se povinuje dogovoru Sinoda i međunarodnih institucija o obnovi svetinja stradalih u albanskom pogromu u martu 2004. godine. Artemije je obnovu crkava i manastira preuzeo u svoje ruke i za taj posao preko duhovno-misionarskog centra „Atos“ angažovao građevinsku firmu „Rade Neimar“. Nepravilnosti u njihovom poslovanju posebna crkvena komisija ispitivala je još 2006. godine. Vladici Artemiju na teret se stavlja i posedovanje nekoliko kuća u Beogradu i okolini, kao i to što je svog sekretara Simeona Vilovskog, bez odluke Sinoda, unapredio u čin arhimandrita suprotno crkvenom ustavu. Ovo poslednje bi, po svemu sudeći, moglo biti i jedini razlog zbog koga bi vladiku koji nije omiljen ni kod crkvenih ni kod državnih vlasti u Beogradu mogli ukloniti sa položaja. Sve ostalo moglo bi postati nadležnost finansijske policije.


Smenu tražili i strani ambasadori?

U patrijaršiji do zaključenja ovog broja niko nije mogao da potvrdi da je određen tutor za raško-prizrensku eparhiju, a vladika Grigorije nam je rekao da se za sve informacije o ovom slučaju obratimo portparolu Sinoda vladici bačkom Irineju. Prema pojedinim informacijama, vest o Artemijevoj smeni je ispipavanje pulsa javnosti da bi se tek naknadno, najverovatnije u subotu, donela odluka o njegovoj sudbini. Iz eparhije raško-prizrenske saopšteno je da je simptomatično što su se čule glasine da se ambasadori pojedinih zapadnih ambasada u Beogradu već neko vreme raspituju za Artemijevu smenu.

Religija, Aktuelno, Amerika, Amerika | 12. februar 2010.

Kardinali u SPC progone vladiku Artemija!


Raci, sredićemo Srbe.....


Draga braćo i sestre, mi Srbi smo jedan vrlo trpeljiv narod. I često svesno bivamo nasamareni kao da tako mora da bude.

Djordje Petrović, Toronto

+++

Ovo što se desava U SPC-i je prevrsilo svaku meru. Ljudi koji nemaju svog ličnog dostojanstva, a ni obraza na srcu za kosovskog mucenika, vladiku Artemija. On im je jedina smetnja da svojim nalagodavcima predaju i poslednje srpske opštine u ruke siptarima ,a za račun globalista. Nekome se očigledno žuri da smakne vladiku Artemija, pre pocetka novog pogroma koji se vec najavljuje naveliko. Orden Taćija dobiće najzasluzniji ,a to su dvojica srpskih kardinala i njihova čada Grigorije i Teodosije. To je verovatno i uslov da se novoizabrani patrijarh hirotonise u Peckoj Patrijasiji, bez prisustva vladike rasko-prizrenskog koji bi mogao da tu stvori nezeljene probleme. Jer tu ce verovatno biti i gostiju koji kanonski kao jeretici ne bi smeli prisustvovati tom pravoslavnom cinu. Ali u doba apostazije sve je moguce pod uslovom da tu nema vladike Artemija.

Jedva se slegla ta farsa o izboru novoga patrijarha! Pa zar oni misle da smo mi slaboumni i da ne znamo da je sve bilo fingirano. Vec zadnjih petnaest godina “kardinali”(njih dvijica) upravljaju crkvom kao sive eminencije postavljajuci svoju nedonoscad za vladike, svestenike ne bi li im bili verne sluge i glasacka masina za buduci tempirani izbor patrijarha.

Kada se vreme pocelo priblizavati ,jer je ostareli patrijarh Pavle neumitno kopneo oni su se dosetili da toboze obnove Ohridsku Arhiepiskopiju.Izabrali su svog sticenika i saveznika Jovana,a on je sam po njihovom nalogu izabrao jos cetvoricu vladika.I gle cuda on to moze da cini bez znanja Sabora i Sinoda, ali vladika Artemije ne moze da da cin arhimandrita ocu Simeonu Vilovskom, velikom borcu protiv ekumenizma. Sto je naravno farsa, licemerje i najgore dvolicje kardinalske kamarile u SPC-i. A te vladike iz Makedonije nisu tu da bi se borile za prava SPC-e u Makedoniji. Oni su tu da budu glasacka masina za unijatsko-jereticku struju u SPC-i.

Sa godinama stvaranim timom na izbore nije mogao proci nijedan kandidat koji se bori za ocuvanje vere svetosavske.Da se narod kao saborni pitao verovatno bi njegov kandidat bio vladika Artemije i tada bi to bilo pod okriljem Svetoga Duha. Ovako je samo jedna farsa u kojoj je od tri losa izabran onaj malo manje los. A zasto kazem da je los, jer je u momentu kada je izgoreo Saborni hram u Nisu za obnovu istog primio pare od katolicke crkve. Time je pokazao svoj obraz. Nije ni cudo sto je po izboru za patrijarha pozurio da te dugove vrati pozivajuci papu jeretika u posetu.

Istog onoga koji ovih dana blagosilja pedesetogidsnji pomen ustaskom kardinalu Stepincu u Vatikanu. Od silnih para vatikanskih zaboravise reke krvi jasenovackih velikomucenika prolivenih za svetu veru pravoslavnu.Gde je vera,gde je duhovnost,gde je podviznistvo tih raspikuca svetosavske ostavstine? Zar sada kao razbojnici upadaju u dom pravednika zeleci da unesu sablazan u stado najveceg duhovnog oca i ucitelja u nasoj crkvi? Misle li silnici da ce ovaj narod sedeti skrstenih ruku gledajuci kako na krst razapinju uzor i poslednju nadu nasu?Jedinu svetiljku koja gazi uhodanim stopama Svetog Nikolaja i Sv. Justina celijskog. I sve iz ljudske zlobe i podlosti. Jer njihova duhovna celjad nisu sledbenici Sv. Save ,vec oruznici protestanskog gurua Jovana ,nepomjanika pegramskog Bicete prezreni nesrece nijedne!I na kraju ce vam se desiti ono sto ste odavno zasluzili.I vama ce se dogoditi narod.

Narod ce stati iza pravih arhipastira,ali ce “:nastrane poslati napolje. I uz Boziju pomoc ocistice crkvu od simonije, muzelostva i ostalih nakaradnih pojava koje su nam komunisti i vi na breme navalili. Nece vam proci ni vase nove negativne selekcije koje vec naveliko planirate,jer je dosta bilo stetocina. A komisiju treba poslati Mitropoliti Amfilohiju da se vidi gde su pare (200.000) koje je popalio iz novogracanicke Mitropolije uz pomoc Longina i da li bi bio voljan da to vrati. Ukoliko te pare nisu otisle u blindirani dzip !? Ili mozda da se vidi kojoj je to bliskoj familiji od eparhijskih para jedan vladika u Vojvodini kupovao stanove? Zar se nisu zarekli na siromastvo i mnogo toga jos?

U ime gore svega navedenog predlazem da sprovedemo akciju i skupimo milion potpisa da podrzimo naseg mucenickog vladiku Artemija.

Ovaj apel je samim tim i apel za opstanak srpskog naroda na Kosovu. Ako uklone vladiku Artemija šiptarski san ce biti ostvaren. Ne dajmo tim slugama belosvetskog poretka da se raduju i da oteraju najbolje cedo Ave Justina. Za izdajnike nista, osim prezira ne ostaje.

Djordje Petrovic, Toronto

http://www.novinar.de/2010/02/11/smena-artemija-po-nalogu-tadica.html#more-14231

Politika, Religija, Aktuelno, srbija | 11. februar 2010.

Smena Artemija po nalogu Tadića?

Istraga je političke prirode, i to po diktatu iz državnog vrha Srbije!Sednica Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve, koja je počela u četvrtak posle podne, trebalo bi da bude nastavljena u subotu, a na nju je pozvan i episkop raško-prizrenski Artemije Radosavljević.

+++

Reč je o izveštaju petočlane sinodske komisije koju su predvodili mitropolit Amfilohije Radović i vladika Grigorije Durić. Njihov cilj je bio da ispitaju legalnost finansijskog poslovanja eparhije kao i da utvrde zašto je vladika Artemije svog sekretara kaluđera Simeona Vilovskog iz čina protosinđela unapredio u arhimandrita iako je Sveti arhijerejski sabor (crkvena skupština) od vladike raško-prizrenskog tražio da Vilovskog isključi iz svih poslova u eparhiji.

Najnoviji slučaj saslušavanja vladike raško-prizrenskog Artemija i crkvena istraga o poslovanju njegove eparhije pre svega je

Kako „Vesti” saznaju u crkvenim krugovima, ovo bi ujedno trebalo da bude i „pokazna vežba” kako mogu da prođu i drugi episkopi Srpske pravoslavne crkve koji bi se eventualno usprotivili sinodskim odlukama.

сербон ::Данас је на седници Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, којом је председавао Патријарх српски Г. Иринеј, одлучено да се покрене поступак утврђивања канонске одговорности Његовог Преосвештенства рашко- призренског Епископа Г. Артемија у првој инстанци (Устав Српске Праволсавне Цркве чл. 70, тачка 20 и 356), уз Његову обавезу да у поступку сарађује, и да се разреши управљања Епархијом рашко-призренском до окончања покренутог поступка, односно до следећег редовног заседања Светог Архијерејског Сабора.

Prokopije ::

сербон ::Данас је на седници Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, којом је председавао Патријарх српски Г. Иринеј, одлучено да се покрене поступак утврђивања канонске одговорности Његовог Преосвештенства рашко- призренског Епископа Г. Артемија у првој инстанци (Устав Српске Праволсавне Цркве чл. 70, тачка 20 и 356), уз Његову обавезу да у поступку сарађује, и да се разреши управљања Епархијом рашко-призренском до окончања покренутог поступка, односно до следећег редовног заседања Светог Архијерејског Сабора.

Занима ме једно.Што непоскакаше овако када су екуманисти у питаљу.Зар није Синод СПЦ донео одлуку о повлачењу из светског савеза цркава?
Или много питам?

Slučaj Artemije

Germanov učenik - Patrijarh IrinejОвих дана нови Патријарх српски Иринеј, са појединим члановима Синода или својим викарним Епископом Атанасијем (Ракита), примио је у Патријаршији четири амбасадора разних европских земаља и других веле-сила

“Нити се Бога боје, нити се људи стиде!”; 14.02.2010



+++

По оној народној “точак историје се окреће”, врло је симптоматично да се нешто слично догодило и пре пет година, када су Патријарх Павле и Синод предложили Владики Артемију да поднесе тужбу Суду у Стразбуру против четири европске државе. И, поред свих својих мука и недаћа на Косову и Метохији – Владика Артемије то и уради крајем 2004. године.

Затим је Патријарх око Божића посетио манастире на Косову и Метохији, а одвојено од Патријарха, на КиМ су тих дана отпутовали из Београда и амбасадори четири тужене европске државе.

Ова подударност није била случајна – моћници овога света су “скували” Патријарха и убедили га да није добро да те четири државе буду тужене!

Патријарх се враћа у Београд, доноси одлуку са Синодом, и почиње невиђени притисак на Владику Артемија да неизоставно повуче тужбу.

У целој тој ствари прљаву улогу одиграли су и бивша Артемијева браћа – вајни Јустиновци – Амфилохије и Атанасије (Јевтић).

Иако су они својевремено пронашли Артемију адвоката чак из Израела за тај предстојећи судски процес – сада свога духовног брата по Ави Јустину, Владику Артемија Радосављевића, заједно са Патријархом и Синодом – безочно приморавају да поднету тужбу повуче!

Може се закључити да је све то било инсценирано, јер су Амфилохије и Атанасије знали да ће њихов некадашњи духовни брат бити упоран и остати при своме – и зато су вешто искористили упорност Владуке Артемија да из те ситуације започну такозвани “случај Артемије”!

Тако је злонамерном намештаљком започет инсценирани ‘’случај Артемије'’ – који ових дана – са новим Патријархом и старим моћним Синодом – кулминира немилим догађајима у манастиру Грачаници и у Патријаршији у Београду – а не дај Боже можда и шире – док истовремено на званичном сајту СПЦ – о тој проблематици нема ни једне једине речи.

Ових дана, Патријарх и вајни Синод навалили су на Артемија и пуцају ли пуцају “из свих својих зарђалих оружја и оруђа”, изгледа поново потпомогнути амбасадорима, које Патријарх Иринеј скоро свакодневно, или сваког другог дана, прима у званичне посете у Патријаршији…

Бесомучан напад на Владику Артемија одвија се уз помоћ разноразних медија, новинара, незаобилазних у таквим случајевима “невладиних организација”, и осталих мрачних сила овога света и века…
Не каже наш Српски народ узалуд за такве:

“Нити се Бога боје, нити се људи стиде!”

Са мислима Светог Николаја Српског – Велимировића, започето је ово запажање о намештеном почетку лажног ‘’случаја Артемије'’ па га треба и завршити мишљу тог нашег савременог Светитеља:

“Цркво, ко те упропасти, реци?'’
‘’Упропастише те са олтара жреци!”

Православац, 14.02.2010

Artemije dobio tutora
Vladika Atanasije (Jevtić) vodiće Eparhiju raško-prizrensku dok Sveti arhijerejski sabor ne donese konačnu odluku o episkopu Artemiju

BEOGRAD - Sveti sinod SPC juče je vladiku Artemija privremeno razrešio upravljanja Eparhijom raško-prizrenskom! Za administratora te eparhije, kao što je Kurir u jučerašnjem broju i najavio, Sinod je imenovao umirovljenog vladiku Atanasija (Jevtića).

Episkop bački Irinej rekao je da je pokrenut postupak za utvrđivanje odgovornosti vladike Artemija, jer je Sinod zaključio da je on iskazao nemoć da odgovorno upravlja eparhijom i nespremnost da izvrši odluke Sinoda i Sabora.
Odluka o privremenom razrešenju vladike Artemija, koju je potpisao patrijarh Irinej, važiće do okončanja postupka za utvrđivanje kanonske odgovornosti, odnosno do Svetog arhijerejskog sabora SPC, čije se zasedanje očekuje u maju ove godine. Sinod je odlučio da zatraži krivičnu odgovornost ljudi iz okruženja vladike Artemija.

Kako Kurir saznaje od izvora iz vrha SPC, ukoliko bude utvrđena njegova odgovornost, vladika Artemije će odlukom Sabora biti penzionisan.
- Vladika Artemije će u tom slučaju ostati episkop, ali bez eparhije. Međutim, ukoliko ne prihvati odluku o penzionisanju, Sabor će ga razrešiti episkopskog čina - kaže naš izvor i dodaje da se može očekivati otpor odlukama crkvenih tela.
- Nije isključeno da će biti određenog otpora odluci Sinoda, ali sumnjam da će vladika Artemije sebi dopustiti radikalnije poteze - zaključuje naš sagovornik.

N. POPOVIĆ

Одржан скуп подршке канонском устројству СПЦркве

Saturday, 13 February 2010

Поштовани посетиоци сајта „Борба за веру“,

Данас, 31. јануара / 13. фебруара 2010. године, испред Патријаршије у Београду одржан је скуп подршке саборности и канонском устројству Српске Православне Цркве.


Испред Патријаршије у Београду, 31. јануара / 13. фебруара 2010.



Упркос лошем времену, које је онемогућило долазак свих оних који су желели да личним учешћем дају свој допринос борби за „веру једанпут предану светима“ (ср. Јд.1,3), у 10:30h испред Патријаршије се окупило неколико стотина људи – монаха, монахиња и верника (Господ је рекао: „Не бој се, мало стадо, јер би воља Оца вашега да вам даде царство“ - Лк.12,32) . Држећи у рукама барјаке и иконе и појући псалме и песме духовне, покисли и промрзли учесници овог скупа су на начин достојан правосланих хришћана показали да су им канонско устројство и саборност Српске Цркве пре свега и изнад свега. Својом великом жртвом ови ревнитељи Вере светоотачке показали су, такође, да је у народу српском још жив дух Светога Саве и да има (хвала Богу!) оних који ће бранити Веру без обзира на страдања која ће због тога поднети.

Од надлежних из Патријаршије нико се није обратио окупљеном народу, нити су, пак, промрзли учесници скупа удостојени макар по једне шољице чаја из патријаршијске кухиње.

Негде око 13:40h из Патријаршије је изашао владика Артемије и улазећи у аутомобил рекао да је све у реду и да се окупљени могу разићи.

Иначе, што се тиче конкретног догађаја –синодског обрачуна са Владиком Артемијем, рећи ћемо да је у историји Цркве било много случајева када је формално законита група архјереја, о архијерејима које је Бог прославио, изрицала судове и пресуде под видом „канонских“ решења. Формално - канонски су суђени Свети Атанасије Велики, Свети Јован Златоусти, Свети Филип Московски, Свети Арсеније Мацијевич, Свети Нектарије Егински итд.

Светом Јовану Шангајском су браћа архијереји наместили суђење због тобожње проневере црквеног новца. Ипак, ове људе, формално осуђене, па чак и лишене чина (безаконом суђењу Златоустом председавао је чак и Патријарх Теофило Александриски), Господ је прославио као велике угоднике Божије и наше небеске заступнике. Јер Бог у кога православни верују, није са већином (поготово са већином безаконика), као што то мисле безбожници, него са онима који су му верни: са праведним Нојем у доба потопа и са праведним Лотом у доба Содома. Они који творе безакоње у Цркви, било какав чин да имају, већ су поражени Оним Који Јесте Логос – Закон и Реч Божија, Господом нашим Исусом Христом.

Као што је Господ питао Каина „где ти је брат Авељ“ , а овај му одговорио „зар сам ја чувар брата својега“, због чега је понео жиг вечне срамоте, и као што је Господ Јуди рекао „што чиниш, чини брже“, па Јуда похитао ка својој пропасти, тако ће бити и са свима онима који каиновски дижу руку на браћу у Христу и јудински издају косовски завет српског народа.

Без имало страха од претеривања рећи ћемо да је данашњи дан преломни дан у новијој историји Српске Цркве. После овог дана више ништа неће бити исто.

Уредништво "Борбе за веру" ће пажљиво размотрити новонасталу ситуацију и у складу са њом унети потребне корекције у уређивачку политику сајта.

Mračne sile i tajne organizacije upletene u unutarcrkvene sukobe

Artemija su omađijali!?

Četvrtak - 18.02.2010
Vladika raško-prizrenski Artemije, koji je inače pošten i dobar čovek, nalazi se pod uticajem zlih sila, tvrdi administrator Eparhije raško-prizrenski vladika Atanasije, ali i neki drugi zvaničnici u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.



Artemijeve pristalice, s druge strane, iza njegove smene vide „masonsku zaveru“, koja ima za cilj da uništi eparhiju kao najjače srpsko uporište na Kosovu i Metohiji.
Pored monaha Simeona Vilovskog, koga je vladika Atanasije optužio da je, pored niza kriminalnih radnji, „poseo“ Artemija, na vladiku je mađije bacio navodno i eparhijski fotograf Kolja Maljm, kruže priče iz krugova u SPC koji podržavaju Artemijevu smenu! Navodno, prema pričama ljudi koji su bili u Artemijevom okruženju, Maljm i Vilovski imali su čudan uticaj na vladiku, koji nije hteo da sluša nikog ko se žalio na njih. „Alo!“ je došao i do pisma upućenog tadašnjem patrijarhu Pavlu još 1996. godine, čiji autor Maljma optužuje da se bavi okultnim radnjama, predstavlja kao „svetac“, kao da je i mnogim ljudima (imena poznata redakciji) razorio brakove i živote. Između ostalih, na Maljma se patrijarhu žalio i M. J., navodeći da je njegovu sestru razveo od supruga, s kojim je do tada imala srećan brak, a potom je oženio. Prema navodima u pismu do kojeg je došao „Alo!“, Kolja je potom uticao da se od svojih muževa razvedu još tri žene „da bi bile blagoslovene od boga i ponovo se udale po božjoj volji“. Maljm je navodno govorio da ga je „bog iz Rusije poslao da spase srpski narod“.
Posle rata na Kosovu, Maljm je jedno vreme boravio u Podgorici kao izbeglica, odakle je proteran jer je, kruže glasine, seksualnom terapijom pomagao nekim ženama da leče sterilitet! Navodno, sada živi u kući koja je u vladikinom vlasništvu, a koja se nalazi u okolini Beograda. „Alo!“ je juče pokušao da dobije odgovor od Maljma na ove optužbe, međutim, u jednom stanu u Beogradu koji koristi niko se nije javljao na telefon. U Artemijevoj kući javila se žena, koja je prvo pitala ko traži Kolju, a kad je čula da smo novinari, promrmljala je: „Pogrešili ste broj“ i odmah prekinula vezu.


Subotički uzeo 300.000 evra?

Pripadnici policije uhapsili su direktora Građevinskog centra Eparhije raško-prizrenske „Rade Neimar“ u Beogradu Predraga Subotičkog, saradnika razrešenog vladike Artemija, rečeno je Tanjugu u MUP-u Srbije. Subotički je, kako se navodi, uhapšen zbog sumnje da je protivpravno prisvojio oko 300.000 evra, koji su mu dati na ruke, bez priznanice, za rekonstrukciju manastira.

Firma „Rade Neimar“ bila je angažovana na rekonstrukciji i obnovi manastira na Kosovu i Metohiji u periodu od 2004. do 2009. godine. Uhapšeni je kum rođenog brata Simeona Vilovskog, sekretara vladike Artemija, za koga se tvrdi da je u bekstvu.
Ministar Ivica Dačić izjavio je da je policija započela istragu u vezi s nepravilnostima u finansijsko-materijalnom poslovanju u Raško-prizrenskoj eparhiji. Dačić je rekao da je istraga započeta na osnovu krivične prijave koju je podnela Srpska pravoslavna crkva i da će o rezultatima te istrage „javnost biti veoma brzo obaveštena“.


„Masonska zavera“

Udarac je juče uzvratila i druga strana - pristalice Simeona Vilovskog i vladike Artemija. Na nekoliko njihovih internet sajtova šire se razne teorije o pozadini prevrata u Eparhiji raško-prizrenskoj. Tako se, uz obilje pogrda i psovki na račun vladike Atanasija, prenose i reči jednog od episkopa koji je ranije najavio da su „veliki masonski pritisci da vladika Artemije bude smenjen“. Kao ilustraciju za tu tvrdnju, postavljena je i fotografija vladike Atanasija, kome su njegovi protivnici dali nadimak Tason Mason, posle jedne od njegovih poseta Americi. Na fotografiji se vidi masonski znak na grobu jednog imigranta iz Hercegovine, što je navodni argument kojim se dokazuje tvrdnja da je vladika Atanasije „eksponent masonske zavere“. Inače, na pomenutom groblju, Atanasije je služio opelo episkopu Grigoriju, ali su taj detalj njegovi protivnici vešto sakrili.


SNV uz Artemija

Delegacija SNV severnog Kosova posetila je juče razrešenog vladiku Artemija.
„On je nevin i častan čovek... Došli smo da mu kažemo da je on i dalje naš duhovni otac“, rekao je predsednik SNV-a Milan Ivanović posle razgovora sa Artemijem u konacima manastira Gračanica. SNV je, rekao je Ivanović, uveren da iza Artemijevog razrešenja stoje „zapadne sile“.


Molitva protiv zlih besova

Rektor Teološko-bogoslovskog fakulteta u penziji Dimitrije Kalezić kaže da Atanasijeva izjava da je Artemije „zaposednut“ može imati dva značenja.
- Pravo značenje zna samo onaj ko je izgovorio ove reči. Ipak, čovek može biti zaposednut od lošeg društva, ali i od zlih sila, u zavisnosti s koje strane gledamo. U Trebniku SPC postoje molitve za izgonjenje zlih besova koje se mogu primeniti u slučajevima da su nekoga takve sile zaposele - otkriva Kalezić.


Stević: Hteli su da otmu od usta gladnima

Predstavnici Eparhije raško-prizrenske su pre tri meseca predsednici NVO „Majka devet Jugovića“ Svetlani Stević onemogućili uvid u stanje na žiro računu na koji su građani uplaćivali sredstva za gledne na KiM. Izvor „Alo!“ tvrdi da je Stevićeva nekoliko puta sprečila službenika Eparhije da novac upotrebi za druge namene. Verovatno joj je zbog toga i onemogućen uvid u priliv sredstava.
Svetlana Stević ne želi da govori o detaljima i kaže da nije znala za malverzacije, ali je nedavno počela da sumnja.
- Počeli smo da sumnjamo da sredstva odlaze za druge potrebe pre tri ili četiri meseca, otkad nam je onemogućen uvid u stanje na žiro računu, jer su se sredstva uplaćivala na žiro račun Eparhije. Moram da kažem da su za sve to vreme kuhinje radile i ljudi su dobijali obroke, kao i da će nastaviti normalno da rade. Vladika Atanasije je obećao da će sve što je uzeto s računa da bude nadoknađeno - kaže Stevićeva za „Alo!“. Ona kaže i da onaj ko je uzimao sredstva sa računa treba da odgovara, ali da „kuhinje moraju da nastave sa radom jer od njih zavisi opstanak mnogih porodica na Kosovu“.
- Zahvaljujući akciji „Jedan SMS za obrok gladnima na KiM“, imamo četiri kuhinje koje hrane 1.200 ljudi, a planiramo da uskoro otvorimo i petu u Gnjilanu - kaže Stevićeva.
Ona je pozvala sve donatore da nastave da pomažu gladnima na KiM jer je Sveti arhijerejski sinod preduzeo sve mere da zaštiti fond koji je prikupljen za narodne kuhinje.

Ekipa Alo! - R. F.

Рашчишћавање нагомиланих проблема у Српској православној цркви, или уклањање неугодног владике на путу „продаје“ Косова и Метохије

Освета Тадића или решавање проблема у СПЦ

Одлуком Свети архијерејски синод СПЦ је привремено разрешио владику Артемија управљања Рашко-призренском епархијом, а за администратора епархије одредио умировљеног епископа Атанасија (Јевтића). Ова одлука Синода СПЦ о привременом разрешењу епископа рашко-призренског Артемија, довела је до физичког сукоба две групе монаха у порти манастира Грачаница.



Поводом одлуке Синода СПЦ о разрешењу владике Артемија, патријарх српски Иринеј изјавио је како је уверен да ће СПЦ наћи најбоље решење за превазилажење проблема у Епархији рашко-призренској. "Епископ Артемије је добар и честит човек, али је послове био превише препустио другима који су га компромитовали" - изјавио је патријарх српски Иринеј
Туча монаха у Грачаници!

Како јављају званични медији - група монаха која подржава епископа Артемија покушала је да након доласка владике Атанасија за администратора уђе у манастир Грачаницу са намером да, како су рекли, „заштите разрешеног епископа Артемија“, јавио је репортер КиМ радија, који је био на лицу места. После неколико неуспешних покушаја, двадесетак монаха предвођених црноречким калуђерима физички су насрнули на монахе који подржавају одлуку Синода СПЦ.



Ова констатација је више него дискутабилна, јер ко је на кога насрнуо лепо се види на свим видео снимцима емитованих ових дана. Једини који су песницама покушали на капији манастира Грачаница да спрече монахе да у порту манастира уђу били су Теодосијеви монаси из Дечана и цивили (младић у плавој јакни) који песницом удара и обара једног од монаха. Чији су ти обучени батинаши затварали улаз у манастир засад је непознато.



У гужви која је настала дошло је до физичког обрачуна на главној манастирској капији. Док су припадници косовске полиције само покушавали да раздвоје групе. До интервенције косовске полиције није ни дошло јер за то према саопштењу КПС-а није било потребе. Извор из манастира наводи да је неколико шведских војника Кфора „збуњено ситуацијом - физички реаговало и за кратко време оборило неколико монаха на земљу“ – то се ни на једном снимку не види.



Администратор Епархије рашко-призренске владика Атанасије претходно је са владиком липљанским Теодосијем служио литургију у манастиру Грачаница. Владика Артемије је за време литургије, али и касније током инцидента, био сам у својој келији. Он се повиновао одлукама Синода и, како нам је речено, не излази из своје келије у коју се затворио после доласка из Београда. Одбија сваки контакт са медијима, а његов мобилни телефон већ данима је искључен.



Док је владика Атанасије обављао епископске дужности, како нам је речено у Грачаници, досадашњи помоћни епископ владици Артемију епископ липљански Теодосије јуче је претраживао просторије архимандрита Симеона Виловског настојећи да у њима пронађе доказе којима би Артемијевог секретара могао предати на гоњење судским органима у Србији. Виловски се већ дуже време налази у Грчкој на стручном усавршавању, а за његове пословне подухвате везују се злоупотребе које су резултирале сменом владике Артемија.



Истрагом Синода било је обухваћено трошење новца на грађевинске радове на порушеним црквама, као и донације за ту намену, токови новца за хуманитарну помоћ, плате за монаштво и новац за манастире из буџета Србије, издавачка делатност, постављање оптичког кабла од стране епархије, продаја картица и допуна за мобилне телефоне и други послови. Према многим мишљењима, све то не би био довољан разлог за овако радикалну акцију против владике Артемија да уз то није ишла и његова политичка неподобност. Под ту неподобност сматра се чести критиковање председника Тадића да се за Косово недовољно залаже, да су његови иступи у СБ УН о Косову искључиво намењени домаћој политичкој сцени, а да се он у суштини не бори за очување Косова и Метохије као саставног дела Србије. Председник који се само политичким и правним средствима бори за интегритет своје државе се у ствари за њу и не бори – наглашавао је у више наврата владика Артемије.

Неколико чодних ствари

Према речима извора агенције Бета, у манастиру Грачаница налазе се тројица епископа, Артемије, Атанасије и владика липљански Теодосије, али су они у одвојеним просторијама и међусобно не комуницирају. Тренутно је ситуација у манастиру Грачаница мирна а обезбеђују га уобичајене снаге Кфора. Манастир је отворен за вернике.

Епархија рашко-призренска данас је на свом сајту, за који је благослов дао владика Артемије, оценила да епископ Атанасије, као администратор, у епархији "спроводи чистке на бруталан и безобзиран начин". У саопштењу епархије се напомиње да су епископ Атанасије и епископ липљански Теодосије стигли у Грачаницу само сат времена после одлуке Синода СПЦ о разрешењу владике Артемија. Напомиње се још да је епископ Атанасије из Београда долетео хеликоптером МУП-а Србије за шта је било потребно посебно овлашћење КФОР-а које за лет нашим летелицама није давано ни када је председник Тадић то тражио.

Новопостављени администратор Епархије рашко-призренске, епископ Атанасије служио је у манастиру Грачаница Свету архијерејску литургију, чиме је формално преузео нову дужност, пошто је са те дужности разрешен владика Артемије. Оно што је на тој литургији забележено као необично било је то да су литургији коју је јутрос у Грачаници служио владика Атанасије присуствовали су само "Срби који су изашли на недавне изборе Хашима Тачија" – осталих верника из Грачанице и околним села није било.

До рашчишћавања нагомиланих проблема, разних видова злоупотреба, олаког и расипничког трошења новца, као и фараонском луксузу појединих владика, у СПЦ је најзад морало доћи. Стога и привремено разрешење владике Артемија прихватамо као део тог укупног рашчишћавања у СПЦ, али се на томе Црква не сме зауставити. Има још много владика који би имали шта да се приупитају, па вам у том правцу нудимо текст „Политике“ који о свему томе говори.

Други и знатно осетљивији део који свако мора доћи на ред у сређивању СПЦ је део који се односи на служење литургије, а онај задњи или први треба да буде однос наших владика према Ватикану. Све је више оних који су чешће у Ватикану на поклоњењу Папи, него са својим верницима и у црквама своје епархије. Та проватиканска струја такозваних реформатора и осавремењивача СПЦ исувише постаје гласна, а овај народ би хтео своју Православну Цркву без увлачења под скуте Папе и Ватикана који нас је крој историју задужио потоцима крви. Сарадња са Ватиканом треба да постоји али сарадња није ишто што и прихватање поданичке улоге у односу на Ватикан. Поданика западу и ти, наших „пријатељима“ је у политици превише, који су се овом народу смучили до повраћања, зато нека бар СПЦ сачува достојанство своје и овог народа.

Ако се сво рашчишћавање и сређивање Цркве заврши само на удаљењу владике Артемија онда ће свима бити јасно да је ово била само Тадићева политичка освета из наслова, у којој је СПЦ одиграла најпрљавији део игре. У такву Цркву верници и они који стварно верују у Бога неће залазити.
Многе црквене афере и даље отворене

Пре „случаја владике Артемија” јавност је упозната с раскошним двором епископа Василија, писмом владике Григорија, суђењем Пахомију… – Литургијско питање изазивало је и туче у храмовима

Неправилности у финансијском пословању епархије, неизвршавање одлука Светог архијерејског сабора и Синода, организациона решења у епархији, према образложењу „црквене владе“, довели су до тога да владика рашко-призренски Артемије буде привремено разрешен епархијских дужности, као и да се покрене поступак за утврђивање његове канонске одговорности пред Сабором.



Дужи низ година, како је новинарима образложио одлуку Синода владика бачки Иринеј, воде се полемике између владике Артемија, с једне, и Сабора и Синода, с друге стране, око питања обнове светиња на Космету и неких организационих решења у епархији.



Сабор је више пута умољавао епископа рашко-призренског да прими на коришћење цркве и друге објекте који се обнављају према Меморандуму из 2005. године који су потписали патријарх Павле, Унмик и привремене институције Косова, на шта је он одговарао да цркве не могу да обнављају „они који су их рушили“, да се обнова спроводи без уважавања њега као надлежног епископа и, уз све то – да је цела обнова лоше спроведена.



Осим тога, Сабор је од епископа рашко-призренског тражио да разреши свих црквених дужности свог личног секретара протосинђела Симеона, игумана манастира Бањска.



Незванично се тврдило да је отац Симеон преузео на себе и надлежности које припадају самом епископу. Владика Артемије није испунио ни ову одлуку, тврдећи да се ради о клеветама против игумана.



„Случај владике Артемија” је последња у низу афера које су последњих година потресале СПЦ. Непосредно уочи изборног сабора крајем јануара, медији су нашироко извештавали о велелепном владичанском двору епископа зворничко-тузланског Василија у Бијељини, опремљеног стилским намештајем и бројним позлаћеним украсима. Тај случај подсетио је на куповину луксузних возила за потребе неких епархија, изградњу велелепних владичанских дворова, од којих се за неке тврдило да су опремљени несвакидашњим луксузом попут ђакузија .



О „гресима” сабраће архијереја проговорио је и владика захумско-херцеговачки Григорије у писму упућеном свим владикама после заседања Сабора у новембру 2008. године, а које је без његовог знања објављено у јавности. Епископ Григорије ређао је доказе „очигледне немоћи“ Цркве: „јавни несрећни скандал са епископом врањским“, „раскол у Америци који не зацељује“, Храм Светог Саве који се гради „као Скадар на Бојани“…



Овај потез владике захумско-херцеговачког није наишао на разумевање неких архијереја, а критиковали су га и поједини требињски новинари, активисти невладиних организација. Не само због тог писма – уз увреде на рачун владике Григорија, они су писали и о летњиковцима и имањима које је епархија наводно добила од премијера Републике Српске Милорада Додика, али и о разним пословима којим се владика Григорије бави. Због тога су у марту прошле године двојица активиста невладиних организација привремено изопштена из црквене заједнице одлуком црквеног суда Епархије захумско-херцеговачке. Владика Григорије, који је председавао Црквеним судом, недавно их је под притиском ипак помиловао.



Свако са својим бременом грехова нису добар пример проповеди народу о православној скромности и поштењу - Епископ милешевски Филарет, епископ зворничко-тузлански Василије и епископ врањски Пахомије

Велику пометњу, која се понекад завршавала и немилим сценама у цркви или порти изазвало је и „литургијско питање“, односно полемика око тога како треба служити литургију. Будући да богослужење није било исто чак ни у суседним епархијама или градовима који су удаљени један од другог свега десетак километара. Тако је питање литургије престало да буде само теолошка ствар и постало је нешто што збуњује вернике и ствара поделе у Цркви. Сабор је у неколико наврата истакао да се литургија мора служити „у духу вековног литургијског предања наше Цркве“, али су тумачења шта је то „вековно предање“ допринела да богослужење и даље не буде јединствено.

У Шумадијској епархији, у селу Тулеж, на Павловдан 2006. године дошло је до вербалног разрачунавања између владике шумадијског Јована и верника за певницом, а кошкања је било и почетком прошле године у порти Старе цркве у Крагујевцу где је дошло до размирица између свештенства и верника. Сличан инцидент догодио се и у цркви у селу Душковцима и то у присуству владике жичког Хризостома.



Вероватно најтежи потрес који је нарушио углед СПЦ био је судски процес против владике врањског Пахомија који је окривљен да је извршио блудне радње над четворицом дечака. Суђење је трајало од 2003. до 2006. године. Оптужбе које су се односиле на двојицу дечака су „пале” због застарелости, док за оне против друге двојице малолетника – није било доказа. После ове пресуде, тадашњи министар правде Душан Петровић тражио је да судија која је донела пресуду буде разрешена дужности, али је Високи савет правосуђа Врховног суда Србије тај захтев одбио.



Повремено се у јавности поједине владике повезују с политичким странкама и њиховим лидерима. Неки су погрдно називани „црвеним епископима“, други „демократама“, а неки су и јавно подржавали политичаре који су им наклоњени. Најпознатији случај те врсте десио се 2000. године, уочи председничких и парламентарних избора у тадашњој СР Југославији, када је владика милешевски Филарет јавно подржао Слободана Милошевића и то после деценије његове власти, бомбардовања, повлачења српске војске и полиције с Космета и у време оштре политичке подељености у Србији. Подршка овог епископа није наишла на разумевање дела бирача, а нешто касније дошло је до петооктобарских промена у Србији.

Јелена Беоковић

Текст припремило уредништво

Српске политике

"НИН": Вера и проневера

Thursday, 18 February 2010

Вера и проневера

Image Иако неспоразуми са владиком Артемијем трају већ неколико година, остао је утисак да се са његовим разрешењем сада из неког разлога журило

Јован Јањић, „НИН“, бр. 3086,18. фебруар 2010.


+++

Врло непријатне сцене дан уочи почетка Великог поста: туча монаха испред манастира Грачаница. Укључују се и неки цивили који би сировином своје снаге да пресуђују међу испоштеним калуђерима. А онда, да „обезбеде мир", гомилају се и међународне војне снаге Кфора и полиција сецесионистичких албанских власти из Приштине.

Догодило се то после одлуке Светог архијерејског синода СПЦ, донете дан раније у Београду којом је права и дужности епископа рашко-призренског привремено разрешен владика Артемије (Радосављевић), а за администратора постављен умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије (Јевтић).



Синод је такву одлуку донео, како је објаснио један од његових чланова епископ бачки Иринеј (Буловић), пошто је владика Артемије „исказао немоћ да одговорно управља Епархијом и неспремност да извршава одлуке Синода и Сабора". Као један од конкретних разлога наведено је то што се делимичним увидом синодских комисија, 2006. и 2010. године, у материјално-финансијско пословање Епархије рашко-призренске дошло до сазнања да има великих неправилности, чак и злоупотреба. „У проблематичним трансакцијама", како је посебно нагласио владика Иринеј, „нема присуства владике Артемија, али је он посебно одговоран, јер није контролисао рад људи којима је поверио да воде пословање". То је био разлог да се против оних који су у то умешани покрене криви поступак, а да се против владике Артемија покрене поступак утврђивања канонске одговорности.

Док је заседала „црквена влада", испред зграде Патријаршије у Београду, по тешком невремену, у снегу готово до колена, трајали су протести неколико стотина монаха, свештеника и верника понајвише из Paшко- призренске епархије.

С обзиром на оно што је претходило, а што се ишчитавало и кроз неке написе у медијима, наслућивао се какав ће исход бити. Зато, када се после седнице Синода на вратима Патријаршијског двора појавио владика Артемије, маса окупљеног cвета дочекала га је узвицима „Достојан" и „Aксиос". Он је на то, идући ка свом аутомобилу, само кратко рекао: „Браћо и сестре, пођимо кућама!"

Кроз кордон полиције, уз легитимисање, у зграду Патријаршије пропуштени су новинари. Епископ бачки Иринеј саопштио је оно што је наумио да каже, не пристајући да одговара на питања која су новинари намеравали да му поставе. Тако се, осим аргумената владике Артемија, није чуло, поред осталог, ни то да ли су свих пет владика који чине Синод (патријарх Иринеј, митрополит Амфилохије и епископи Иринеј Буловић, Григорије и Фотије) имали јединствен став по донетим одлукама. Имајући у виду досад изражену блискост ставова, закључује се да су уз епископа бачког Иринеја, као и обично, били Григорије и Фотије. Како се касније незванично чуло, за донете одлуке гласао је и митрополит црногорско-приморски Амфилохије, чији ставови су последњих година често били у раскораку са ставовима владике рашко-призренског. Док се за патријарха Иринеја каже да он није био за то да се Артемије разреши епархијске дужности.

Новопостаљени администратор, умировљени епископ захумско-херцеговачи Атанасије, како је саопштено са дотадашњег сајта Епархије рашко-призренске, стигао је, у пратњи викарног епископа липљанског Теодосија и неколико монаха из Високих Дечана, у манастир Грачаницу, само сат времена након седнице Синода, на којој је именован за администратора.

Напетост између монаха и верника који се нису мирили са донетом одлуком о разрешењу владике Артемија и оних који су стали уз новог администратора владику Атанасија и викарног епископа Теодосија, кулминирали су сутрадан, у поподневним сатима, у недељу 14. фебруара. Дошло је до туче на манастирској капији, када је покушано да се спречи улазак у манастир монаха из Црне Реке и верника са севера Косова, који су дошли, како су образложили, да би узели благослов од свог владике Артемија...

Срећом, до ширих сукоба није дошло. Убрзо се спустило вече. Почињао је Велики (Васкршњи) пост, а то је време преиспитивања, праштања, помирења... Вера је, ипак, надвладала!

Али, последице свега тек ће се видети...

Владика Артемије уживао је велико поверење српског народа на Косову и Метохији. Српска црква, захваљујући увелико њему, остала је најзначајнија српска адреса у овој покрајини. Поготово велики углед стекао је међу монаштвом. У времену откад је он постао епархијски архијереј, Епархија рашко-призренска постала је највећи расадник монаштва у СПЦ. Монаси поникли у овој епархији налазе се од Аустралије, преко Африке, до Северне Америке, у Јерусалиму и на Светој гори, у већини епархија у Србији... Отуда углед и утицај његов далеко превазилазе границе епархије којом је управљао. На гласу је и као истакнути теолог...

Уз све то стоји и да није лак за сарадњу. Имао је неспоразума и са патријархом Павлом. Али, касније је попустио... Деведесетих година често је путовао у Америку, касније и у друге земље широм света, да би предочио стање на Косову и Метохији. По завршетку НАТО агресије, у манастиру Грачаница примио је код Срба озлоглашену Медлин Олбрајт, тадашњу државну секретарку САД, која је била водећи заговорник бомбардовања Србије, а пре тога и Републике Српске. Код тадашње опозиције у Србији био је на добром гласу, пошто је био жесток критичар политике Слободана Милошевића. Учествовао је и у стварању ДОС-а, који ће оборити Милошевића са власти... Али, у потоњем времену они који су му до тада (из политичких разлога) аплаудирали, почињу све више да га критикују...

Наилази на неспоразуме у самој Цркви. Кључна тачка неспоразума који ће уследити је мартовски погром српских светиња на Косову и Метохији, 2004. године. Владика Артемије подноси тужбу Међународном суду у Стразбуру против четири земље чланице Н АТО-а, у чијим зонама одговорности је дошло до погрома над српским светињама у марту 2004. године. Синод је подржао владику Артемија у тој намери, али је касније из неких разлога променио своју одлуку, тржећи да то и он учини. Артемије се опирао, али је на крају ипак пристао да повуче тужбу.

Слично је било и са потписивањем Меморандума о обнови српских светиња, порушених у том погрому. Тадашња „црквена влада" била је против потписивања тог документа са привременим косовским институцијама. Али, после одласка једне црквене делегације у Америку (у којој су били епископ захумско-херцеговачки Григорије, епископ липљански Теодосије и тадашњи јеромонах, а потоњи епископ аустралијско-новозеландски Иринеј Добријевић...), Синод мења своју одлуку. Учињено је то, како је образложено, пошто се поменута делегација пожалила из Америке да нико неће да их прими ако се не потпише Меморандум. После тога Синод доноси одлуку да патријарх Павле стави свој потпис на овај документ. Владика Артемије остаје изричит да Меморандум није требало потписати. Образлаже то, поред осталог, тиме да српске светиње не могу обнављати они који су их рушили. Тражи и да се обнове све светиње, а не само оне уништене у мартовском погрому. У међувремену дошло је до обнове неких здања. Владика Артемије доказује да њихова обнова није стручно изведена и одбија да их прими. Свети архијерејски сабор доноси одлуке да се они приме. Прима их Синод, а од Синода их прима надлежни епископ, рашко-призренски Артемије.

Једна од оптужби које су протеклих година упућиване владици Артемију тицала се оснивања и пословања Епархијског грађевинског центра „Раде Неимар" (ЕЦРН). Ово предузеће основано је 2003. године, а за његовог директора постављен је Предраг Суботички, за кога се наводи да је кум владикиног личног секретара Симеона, игумана манастира Бањска. Како је својевремено НИН-у образложено, „Епархија је ангажовала ЕЦРН да би се успоставио ред и контрола у специфичној стручној области - грађевини, архитектури, урбанизму, с обзиром на то да је у том домену, због нестручности свештенства и монаштва, владао хаос, а постојала је и могућност злоупотребе и великих пропуста (што се најчешће и дешавало) од предузећа која су нудила услуге свештеницима." Међутим, према наводима једне синодске комисије из 2006. године, у раду овог предузећа от-кривене су бројне неправилности. Поред осталог, наведено је да је оно основано без знања Епархијског савета и Епархијског управног одбора, као и Патријаршијског управног одбора. Предочено је и да није уплаћивало обавезни епархијски допринос, нити таксирало рачуне са четири одсто, ни издвајало један одсто за централну патријаршијску касу. У извештају комисије наведено је и да се владика Артемије води као власник једне куће у Сремчици, а да се по једна кућа у београдској Бистричкој улици и у Бањи Ковиљачи воде на име Епархије рашко-призренске.

После разматрања поднетог извештаја, на седници Светог архијерејског сабора СПЦ у мају 2006. године, владика Артемије је умољен да угаси Епархијски центар „Раде Неимар", и да, „у складу са канонима и Уставом СПЦ", реши власништво над наведеним кућама, за које је дато објашњење да су добијене од верника. Истом одлуком, владика Артемије је умољен да разреши свих административних и црквених дужности протосинђела Симеона (Виловског), настојатеља манастира Бањска, „због досадашњих прекршаја црквено-канонског поретка, због неистина изјављених пред одређеном Комисијом СА Синода 17. маја 2006. године и због уношења немира међу клир Епархије рашко-призренске". Затражено је и да против оца Симеона поведе црквено-судски поступак. Али, он се о те захтеве оглушио.

Управо против оца Симеона, којег је у међувремену произвео у архимандрита, и Предрага Суботичког сада је покренут кривични поступак.

На рачун Симеона Виловског у међувремену укњижене су нове, још теже оптужбе. Тако, по преузимању дужности администратора владика Атанасије саопштава: „Приликом прегледа епархијске документације установљено је да је Симеон Виловски самовољно узимао новац из фонда НВО „Мајка Југовића", намењеног за четири народне кухиње у којима се храни 1.200 најугроженијих Срба, за које се средства прикупљају преко СМС-а. Тај новац је користио за потребе личног луксуза, куповину и опремање пословног простора з Београду и друге сврхе".

И одмах потом то се књижи и на конто владике Артемија, па се каже: „Управо cу ове чињенице о којима постоји детаљна документација показале докле је отишао морални пад Виловског, коме је еписког Артемије дао пуну власт и контролу над финансијама и чак кадровским питањима у Епархији, иако му је више пута од Св. синода и Сабора наређено да истог човека разреши свих црквених дужности због раније утврђених канонских преступа и финансијских малверзација."

Тешко да ко у овом случају, ако тако јесте, неће истаћи и посредну одговорност владике Артемија за оно што су чинили његови подређени. Али, поставља се питање где је та граница где се туђа одговорност прелива у његову одговорност, и у којој мери.

Нико не спори потребу да се све неправилности и евентуалне злоупотребе испитају и да за њих одговара ма ко да их учинио, јер све друго - прикривање чињеница, присвајање црквене имовине и евентуална проневера прилога које верни народ, посредством Цркве, даје за гладне и сиромашне - било би супротно духу Цркве. Али, с обзиром на то да је речено како „у проблематичним трансакцијама нема присуства владике Артемија", остала је запитаност да ли је било довољно разлога да се он разреши права и дужности управљања својом епархијом. Или је оно што је нађено искоришћено да би се он удаљио од дужности коју је обављао.

Иако неспоразуми са владиком Артемијем, како је показано, трају већ неколико година, остао је утисак да се са његовим разрешењем сада из неког разлога журило. Не само да би се све завршило пре почетка Великог поста, него и да би донета одлука против владике Артемија довољно „одлежа ла" у првом степену, до заседања највишег црквеног тела, Светог архијерејског сабора, заказаног за 25. април. А можда и зато да би се то завршило за мандата садашњег састава Синода.

С обзиром на велики ангажман владике Артемија у јавном животу и његово отворено противљење политици разних центара моћи, неизбежно се јавља и сумња: да ли је и колико изречена мера донета под утицајем политике? Таква сумња подстакнута је и на основу неких ранијих дешавања, када је после исказане непопустљивости владике Артемија у појединим ситуацијама, долазило до његовог медијског линча. Тако је, рецимо, било када се прошле године супротставио доласку потпредседника САД Џозефа Бајдена (без најаве њему као надлежном архијереју) у манастир Високи Дечани. Уследило је потом активирање у медијима „бајатог случаја" Црна Река, са потресним сценама ударања лопатом једног од штићеника овог центра који се налази на подручју његове епархије...

Владика Артемије није пристајао на било какву сарадњу са властима у Приштини. Одбијао је да их угости и када су то неки од њихових највиших представника тражили. Тако је за Васкрс 2006. одбио да прими и председника Косова Фатмира Сејдиуа, који је намеравао да дође у Грачаницу и да њему лично честита овај велики празник. Артемије је то отворено одбио, па је Сејдиу отишао у Високе Дечане, где га је примио и угостио викарни епископ Теодосије.

Врло критичке ставове износио је и против власти у Београду. Критиковао је често понављане ставове највиших политичких представника Србије да ће се „свим демократским средствима" борити да спрече независност Косова, што је тумачио као њихову недовољну одлучност да бране интегритет земље. Његов став је био да се „формира влада националног спаса, која би ујединила све снаге спремне да бране земљу и народ свим легитимним средствима". И по „самопроглашеној" независности Косова, наставио је да оптужује државне власти Србије за немање јасне политике према овој својој покрајини... Из тог разлога представници власти из Београда када су одлазили на Косово и Метохију углавном су заобилазили Грачаницу, привремено седиште Епархије рашко-призренске и епископа Артемија, и одлазили у манастир Високи Дечани, код викарног епископа Теодосија. Тако је и председник Србије Борис Тадић одлазио само у Дечане. То је био повод да му епископ Артемије јавно упути замерку што одлази у српске светиње а да се претходно не јави њему, као „домаћину", надлежном епископу...

Посебно критичан био је према представницима земаља које су учествовале у бомбардовању Србије 1999. године, оних које су послале своју војску на Косово и Метохију, а у чијој зони одговорности су, без пружања адекватног отпора, рушене српске светиње. Забрањивао је својим монасима и свештеницима било какав контакт са представницима земаља које су признале независност ове квазидржаве на историјској територији Србије...

Уз све то, имао је доста неспоразума и са својом браћом архијерејима који су исказивали другачији приступ, близак државним властима Србије...

Управник Центра за црквене студије и професор Универзитета у Косовској Митровици др Драгиша Бојовић каже да је „кампања која се већ дуже време води против епископа Артемија добила епилог, који је ражалостио све оне који познају и цен духовни рад овог архијереја".

„Епилог о коме је реч резултат је добро обављеног посла, а у сваком послу постој наручиоци и извођачи радова. Код овакви послова наручиоци покушавају да остану ван очију јавности, али их није тешко уочити. Због таквих су многи носталгични јер Милошевић ипак није ишао толико далеко да смењује епископе, иако су неки од садашњих извођача радова и њему били на услузи", каже Бојовић.

Професор Бојовић уверен је да ће „Свети архијерејски сабор СПЦ, у духу љубави и саборног јединства, донети одлуке које ће вратити достојанство како самој Цркви, тако и епископу рашко-призренском др Артемију дајући му поново на управљање његову епархију", али да то „не амнестира од одговорности оне који су, до овог епилога, у континуитету отежавали положај владике Артемија".

Чак и за „верског аналитичара" Мирка Ђорђевића, за кога се не би могло рећи да је наклоњен људима из Цркве попут владике Артемија, ово је „нека врста координисане акције" државе и Синода. По њему, ово би могао да буде „почетак и других расплета да би се отворила питања везана и за неке друге архијереје". За пример навео је епископа врањског Пахомија, чијом пресудом, која му је изречена због наводних „блудних радњи", како каже, није задовољна ни црквена ни лаичка јавност; као и епископа зворничко-тузланског Василија, због његовог „великог богатства"..

Ствара се клима да би се „на тапету могли наћи и неке друге владике; пре свих они који не деле ставове владика који су сад на себе узели улогу да суде. Тако, сајтовима се шири вест да су још пре две недеље почеле да стижу претње, мејлом и писмима епископу банатском Никанору, познатом по оштрим ставовима. Такође, шири се вест и да је из ватреног оружја гађан аутомоби епископа бањалучког Јефрема, док је био на путу, на који је и сам владика, како је било најављено, требало да крене, али је одустао у последњи час...

И тако, донета мера против владике Артемија користи се и тамо где није намењена. Иако привремена - до коначне одлуке Светог архијерејског сабора, њене последице ће бити дугорочне. А какве - то ће зависити од будућих дешавања у Цркви, чему ће свој допринос дати сваки од српски владика.



СВИ „ГРЕСИ“ ВЛАДИКЕ АРТЕМИЈА

- Одбијање било каквог контакта са властима у Приштини

- Честе критике власти у Београду због недовољно јасне политике према Косову

- Подношење тужбе Међународном суду у Стразбуру против четири европске земље чији војници на Косову и Метохији, у својој зони одговорности, нису заштитили српске светиње у мартовском погрому 2004. године

- Одбио да прихвати Меморандум о обнови српских светиња порушених у марту 2004. године

- Одбијао да прими обновљена црквена здања, која су „обнављали они који су их рушили"

- Монаштву и свештенству забранио контакт са представницима земаља које су признале Косово

- Успротивио се доласку у манастир Високи Дечани, без његове сагласности, потпредседнику САД Џозефу Бајдену

- Прихватио да се води као власник куће у Сремчици и да се Епархија рашко-призренска упише као власник по једне куће у Бистричкој улици у Београду и у Бањи Ковиљачи

- Оснивање и пословање Епархијског грађевинског центра „Раде Неимар"

- Одбио да изврши одлуку Светог архијерејског сабора да разреши свог секретара Симеона (Виловског) и да против њега покрене црквено-судски спор

Извор: „НИН“, бр. 3086,18. фебруар 2010.

BEOGRAD 19. 02. 2010

PRESS

Krivična prijava: Krali i na Boga nisu mislili!

Odbegli protosinđel Simeon Vilovski i njegov uhapšeni saradnik Predrag Subitički sumnjiče se za krađu nekoliko stotina hiljada evra prikupljenih tokom humanitarne akcije „Jedan SMS za jedan obrok"!



Velika prevara građana Srbije... Nestale stotine hiljada evra sakupljenih u humanitarnoj akciji za gladne na Kosovu

Vilovski je Subotičkom isplatio i 412.000 evra iz Fonda za obnovu porušenih manastira i crkava, koje je Subotički potrošio za kupovinu kuće u Beogradu i na usluge američkih advokatskih kuća! Sve ovo stoji u izveštaju koji je nakon kontrole 10. februara napravila petočlana crkvena komisija predvođena mitropolitom Amfilohijem i vladikom Grigorijem, a u koji je Press imao uvid.

Vladika znao za poslove Vilovskog i Subotičkog?

Crkvena komisija utvrdila je da je Kancelarija za kulturnu baštinu u Beogradu otvorena bez znanja i odobrenja Sinoda SPC, pa su sva zapošljavanja i utrošen novac bili nedozvoljeni, baš kao i otvaranje Kancelarije za ekonomsku delatnost na čijem čelu je bio Subotički. Te dve kancelarije praktično su preuzele sve poslove koje je ranije obavljao „Rade Neimar", a koje je ukinuo vladika Artemije. Istraga protiv vladike Artemija pretpostavlja da je on znao i odobravao sve malverzacije Vilovskog i Subotičkog.

Crkva je na osnovu tog izveštaja, koji je prepun podataka o malverzacijama u Eparhiji raško-prizrenskoj, podnela krivične prijave protiv Vilovskog i Subotičkog. Iz izveštaja se vidi i da je većinu spornih transakcija odobravao vladika Artemije.

Od pomenutih 412.000 evra koji su na ruke isplaćeni Subotičkom za poslove obnove manastira na Kosovu, 65.000 je potrošeno za kupovinu kuće u Sremčici, dok su ogromne svote novca otišle advokatskim i lobističkim kancelarijama u SAD.

- Advokatu Malkomu Šou isplaćeno je 107.700 evra, a advokatskoj kući „Veneable" 46.000. Kući „Veneable" je isplaćeno još 59.000 evra od novca iz Fonda za Kosovo i Metohiju! Iz istog fonda finansirana je i zakupnina stana u Solunu od 2.040 evra mesečno, kao i mesečna apanaža od 1.400 evra, navodno za advokata Dragana Stojkovića. I te pare uzeo je Subotički, ali ih nikada nije dao Stojkoviću - navodi se u izveštaju. Osim što je nameštao poslove kumu svog brata, Vilovski je crkveni novac davao i svom stricu Vladimiru.

Velika SMS prevara

Da sve bude još strašnije, sve te pare sakupili su građani Srbije za gladne ljude na KiM tokom SMS akcije „Jedan SMS za jedan obrok"!!!

- Sa računa otvorenog kod Kosovsko-metohijske banke a. d. Zvečan, broj 360-001262270003-39, od početka 2008. do danas nenamenski su trošena sredstva. Od tog novca iznajmljivane su prostorije na Vračaru za novoosnovanu kancelariju za kulturnu baštinu od izvesne gospođe Milice Pređević, ali je mesečna kirija od 900 evra završavala kod Vladimira Vilovskog, Simeonovog brata. Sa istog računa parama namenjenim gladnima isplaćivane su i ketering usluge za slavu Kancelarije za baštinu u Beogradu za šta je potrošeno 1.845.349 dinara - kaže se u izveštaju crkvene komisije i dodaje:
krali, a za boga nisu znali... Predrag Subotički

Krali, a za boga nisu znali... Predrag Subotički

- Gordani Marković, zaposlenoj u toj kancelariji, mesečno je isplaćivano po 1.400 evra, a Milanu Radovanoviću iz eparhijske info-službe po 100.000 dinara. Interesantno je da je Vilovski sam sebi od tog novca uplatio povezivanje radnog staža za 174 meseca, što je ukupno iznosilo 713.697 dinara.

Kupovali placeve, automobile...

Crkvena komisija otkrila je i da je Predragu Subotičkom na ruke isplaćeno 24.500 evra za kupovinu vozila za manastir Banjska. Interesantno je da je Subotički napravio još jednu transakciju posle koje je praktično džabe postao vlasnik eparhijskog polovnog „audija A6". On je, naime, kupio taj automobil za 4.080 evra, a potom uzeo taj novac da plati dve kirije za iznajmljeni stan u Solunu. Pri tom, ni za jednu od tih transakcija ne postoje ugovori ili bilo kakvi papiri?! U izveštaju piše da je od novca koji je dijaspora prikupila za eparhiju kupljen i plac u Vrnjačkoj Banji za 17.000, ali ni u tom slučaju ne postoji nikakva dokumentacija!!!

Interesantno je i da se, kada je crkvena komisija 10. februara došla u Gračanicu i tražila da se sasluša blagajnik Mihailo Marković, Artemije usprotivio ovom zahtevu, ali je blagajnik rekao sve što je znao. Krivičnu prijavu protiv Vilovskog potpisao je mitropolit Amfilohije Radović.
Simeon Vilovski

Kada nije uspeo da sakrije papire, pobegao u Grčku... Simeon Vilovski

Vilovski postao klirik Grčke pravoslavne crkve!

Simeon Vilovski je još krajem prošle godine postao grčki klirik i to uz saglasnost vladike raško-prizrenskog Artemija, saznaje Press. Vladika je davanjem saglasnosti za prelazak Vilovskog u Grčku pravoslavnu crkvu napravio težak kanonski prekršaj, jer o tome nije obavestio Sinod i patrijarha, a morao je da ima i njihovu saglasnost. Interesantno je i da je vladika imenovao Vilovskog za svog zamenika u vreme kada je ovaj dobio kanonski otpust iz SPC, u decembru prošle godine!

Izvor Pressa iz SPC kaže da vladici Artemiju crkveni sud zbog toga čak može da oduzme čin episkopa.

- Pošto se radi o crkvenom činu, prema svim pravilima, vladika Artemije je prvo trebalo da traži dozvolu za otpust Vilovskog od Sinoda i patrijarha. Takva je procedura. Zatim, ukoliko bi dobio njihov blagoslov, Artemije je o tome trebalo da obavesti nadležnog arhiepiskopa u Grčkoj, posle čega bi Vilovski otišao uz kanonski otpust. Međutim, u ovom slučaju, nije bilo tako. Artemije je Vilovskom krajem decembra dao otpust, a Sinod i patrijarh se nisu ni pitali, niti su bili obavešteni - priča naš sagovornik.

On tvrdi da Vilovski u Grčkoj uživa zaštitu najvišeg vladike u Pireju.

- Oni su mu pomogli da pobegne iz Srbije. On se nekoliko dana skrivao u Pireju, a onda je otišao u jedan manastir u blizini Stavrosa. Inače, pre dolaska Komisije Sinoda SPC 10. februara u Gračanicu, Vilovski je ušao u prostorije u kojima se nalazila dokumentacija. Kada su ga uhvatili, on je pokušao da se opravda pričajući kako je tražio neke papire. Odmah potom je nestao. Pobegao je te noći u Grčku uz pomoć jedne osobe sa kojom se sreo nedaleko od makedonsko-grčke granice. Zamenio je tablice na automobilu, a prema našim saznanjima, sa lažnim pasošem prešao granicu. Sinod SPC je o svemu obavestio crkvu u Grčkoj, koja je u međuvremenu krenula da istražuje ceo slučaj - priča naš sagovornik.

D. ISAILOVIĆ - S. Vojinović

Трагалац ::Поштено признајем, да сада ништа не разумем !!!

ПОГЛЕД ИЗ РУСИЈЕ: ШТА ЈЕ СТАЈАЛО ИЗА ХАЈКЕ НА ЕПИСКОПА АРТЕМИЈА


понедељак, 22 фебруар 2010 12:19 Георгиј ЕНГЕЛГАРДТ .До сада незабележена кампања за оцрњивање владике Артемија и његових помоћника, подржана у водећим (прозападним) српским медијима, минира репутацију Цркве у српском друштву


Синод Српске православне цркве (СПЦ) је 13. фебруара епископу рашко-призренском и косово-метохијском Артемију (Радосављевићу) ускратио управљање епархијом. За епархијалног администратора постављен је Атанасије (Јевтић), бивши епископ захумско-херцеговачки. Ово прво озбиљно кадровско решење за време новог српског Патријарха Иринеја (Гавриловића) не може проћи без дугорочних унутарцрквених и политичких последица.

Епископ Артемије један је од најпознатијих архијереја СПЦ. Он је руководио рашко-призренском епархијом СПЦ од 1991. године, заменивши на тој дужности недавно преминулог српског Патријарха Павла. Њему је припало тешко бреме – ескалација косовске кризе 1990-их, војна кампања НАТО и окупација покрајине 1999. године, постепено претварање Косова и Метохије у албанску државу у 2000-им. Током свих тих година владика Артемије био је једна од кључних фигура српске заједнице Косова, неуморно бранећи интересе своје пастве на локалном и међународном нивоу.

Он се залагао против косовске политике владе Слободана Милошевића и у више наврата састајао се са албанским лидерима и представницима Запада. То је одиграло своју улогу после окупације НАТО Косова у лето 1999. године.

Српски чиновници напустили су покрајину заједно са одлазећом армијом, али православно свештенство на челу са епископом Артемијем остало је на Косову. Као и у време турске владавине, Црква се нашла у улози јединог заштитника косовских Срба. Мисија УН и команда КФОР признавали су владици Артемију статус истакнутог представника српске заједнице, што му је омогућило да се стално бори и за локалне интересе своје пастве: помоћ у обезбеђењу стране мировних снага, организација допремања хуманитарне помоћи, посета излованим српским енклавама, стварање система народних кухиња у енклавама, редово прикупљање и допремање помоћи из Србије и српске дијаспоре, скретање пажње на случајеве прогона иза којих су стајали Албанци). Борио се и за политичке интересе: на међународној арени епископ се активно залагао против одвајања Косова од Србије.

У јеку дискусија о Ахтисаријевом плану 2006. године епископ је средствима епархије предузео широку међународну ПР кампању за заштиту целовитости Србије. Ангажована је америчка лобистичка фирма а сам архијереј је интензивно наступао на разним трибинама - од Конгреса САД и европских структура у Бриселу до Јужноафричке Републике, захтевајући да се интереси Срба узму у обзир. Исто тако је активно деловао у Србији залажући се у Београду за реалну, а не декларативну заштиту интереса својих сународника на Косову.

ОЗБИЉНА СМЕТЊА Делатност епископа у 2006. години у значајној је мери пореметила реализацију Ахтисаријевог плана тако што је спречена пасивна позиција српског руководства. Касније је званични Београд следио пример одважног архијереја и развио међународну агитацију у циљу подршке својих права на Косову.

До краја 2000. године епископ Артемије је постао озбиљна сметња међународним структурама, које су прекрајале Балкан. Инволвирани у косовски процес западни дипломате и политичари стално су изражавали незадовољство због „радикализма“ епископа, који нипошто није желео да јавно одобри њихово деловање у покрајини. Остале лидере косовских Срба увек је било могуће оптужити за нелегитимитет, али права Српске цркве била су званично призната и у УН и у другим међународним структурама. Незадовољство Запада постепено се почело допуњавати и иритираношћу актуелних власти Београда. Владика Артемије је присно сарађивао са пређашњом владом Војислава Коштунице, отворено га подржавши на изборима 2008. године. Касније је редовно оптуживао администрацију председника Бориса Тадића за неактивност на косовском правцу.

Епископ је указивао да је дужност државе да примени сва средства укључујући и силу у циљу заштите целовитости земље и безбедности суграђана. Шеф епархије је редовно јавно осуђивао сваки уступак Београда структурама међународног присуства на Косову. И ускоро су нове власти почеле да узвраћају Артемију. Приликом путовања на Косово председник Тадић га је демонстративно игнорисао. Посећивао је манастире покрајине не обавештавајући о томе руководећег архијереја. Ни епископ са своје стране није пропуштао прилику да отворено прекори шефа државе за кршење правила пристојности.

Средином 2009. године у београдске медије процуриле су вести о томе како се прекомерно троше и злоупотребљавају средства која држава издваја за подршку косовској епархији (месечни расходи владике достизали су 1.500 евра). Уље на ватру додала је посета потпредседника САД Џозефа Бајдена Београду у мају 2009. године. Власти Србије су тој посети придавале огроман значај, а јогунасти епископ није јавно благословио посету Бајдена чувеном манастиру Дечани. А владика то није учинио зато што је Бајден био један од главних проповедника бомбардовања 1999. године и што припада активним покровитељима косовске политике САД. Влада је морала хитно да прибегне помоћи Синода СПЦ, који је „у име хришћанске љубави и гостопримства“ укинуо одлуку владике Артемија и позвао Бајдена да посети православну светињу.

Епископ Артемије је 4. фебруара 2010. године био међу организаторима Сабора косовских Срба у Митровици, који је сазван у вези са претњама Приштине да ће извршити „реинтеграцију севера“. У резолуцији Сабора је истакнуто „да је данас Косово много даље од Србије него пре доласка актуелних власти. (...) Косово и Метохија се постепено, али доследно, приноси као жртва евроатлантским интеграцијама. За власт у Београду настао је последњи тренутак да промене политику и заиста заштити Косово“.

СИНОД ВС. АРТЕМИЈЕ Међу члановима Синода СПЦ такође је расло незадовољство косовским епископом, који је ометао одржавање непомућених односа са међународним структурама. После албанског погрома 17. марта 2004. године, епископ Артемије је поднео тужбу Међународном суду против западних држава, чија је војска допустила талас насиља и разарања. На Западу је то изазвало љутњу и Синод је затражио од епископа да опозове тужбу. Истовремено, он је упорно одбијао да потпише Меморандум о обнављању порушених храмова са Саветом Европе и са прелазним косовским властима. Епископ је стално изјављивао о недопустивости да се „рушитељима поверава обнављање светиња“, тојест, да се не допусти ангажовање албанских компанија на обнови светиња. Епископ је захтевао да се обави професионална рестаурација уз ангажовање српских и иностраних стручњака. Међутим, 2005. године Меморандум је потписао Патријарх Павле, али су радови на обнови најчешће обављани нестручно и непажљиво, због чега и сам пројекат није донео очекивано смањење напетости у покрајини.

Ситуација се поновила када је владика Артемије одбио да прими обновљене објекте и објавио критички извештај о ниском квалитету радова. Покушаји да се од њега добије пристанак нису успели, па је у име СПЦ документ о пријему низа објеката потписао епископ нишки Иринеј (Гавриловић), који је у јануару 2010. године постао нови српски Патријарх.

Многе су иритирали и богословски погледи епископа. Ученик истакнутог српског богослова преподобног Јустина (Поповића), владика Артемије наставља његову традицију старог светоочинског православља. Он се доследно залаже против екуменизма, осуђује модернистичке струје у савременом српском епископату и увођење богослужбених измена. Монаштво рашко-призренске епархије постало је један од бастиона светоочинске вере у СПЦ. Артемијеви погледи неизбежно су се сукобљавали са погледима епископа модерниста, присталица ширења контаката са инославним, у првом реду са Ватиканом.

Током последњих година иритираност Синода преточила се у плански притисак на непокорног владику. Године 2006. намесник манастира Дечани Теодосије (Шибалић) је произведен у чин епископа и назначен викарним архијерејем рашко-призренске епархије. Постепено се владика Теодосије, који је спроводио политику сарадње са међународним структурама и властима Приштине, претворио у основног сауговарача Синода СПЦ на Косову. Сталним нападима подвргавано је и окружење Артемија, а њега самог су оптужили за непотчињавање одлукама Синода и за финансијске прекршаје.

Синод СПЦ је 5. фебруара у епархију упутио комисију на челу са митрополитом Амфилохијем (Радовићем) и епископом Григоријем (Дурићем) ради провере вођења „финансијско-материјалних послова“. Резултат делатности комисије је оптужба против руководства епархије за финансијско-имовинске прекршаје, поред осталог, у делатности грађевинске фирме коју је основала епархија, затим у систему јавних кухиња и продаји дела црквеног земљишта Албанцима. Последњим је требало да се подрије репутацију борца за Косово иако су средства од уговора утрошена за плаћање у иностранству лобистичке кампање против отцепљења Косова. Епископу Артемију се ставља на терет и одбијање да отпусти свог најближег сарадника, епархијског секретара игумана Симеона (Виловског) и то што га је произвео у чин архимандрита без сагласности Синода. Према извештајима из српске штампе, још у јануару су неки западни дипломате у Београду изражавали наду у могуће „персоналне промене“ у косовској епархији.

ПОЧИЊЕ ИСТРАГА Подршку владики Артемију пружили су 12. фебруара и учесници Српског националног већа Косова и Метохије и Српског националног већа Северног Косова „за целокупни његов рад у последњих десет година на очувању Срба и српске државе на Косову“. Они су оптужили „део међународне заједнице и део званичног Београда за трагање за послушним кадровима у епархији за рушење последњег стуба српске заједнице у покрајини“.

Мало касније, 13. фебруара је Синод СПЦ на основу извештаја комисије одредио званичну истрагу о ситуацији у рашко-призренској епархији и за време њеног трајања суспендовао епископа Артемија са места челника епархије. Руковођење је поверено администратору, за кога је постављен пензионисани епископ Атанасије (Јевтић). На првој конференцији за штампу о резултатима заседања епископ Бачки Иринеј (Буловић) је говорио у веома опрезном тону, пребацивши сву одговорност за прекршаје на окружење владике Артемија.

Именованог за администратора - епископа Атанасија, заједно са митрополитом Амфилохијем и епископом Артемијем су 90-их година називали „Три А“ Српске цркве. Ученици преподобног Јустина (Поповића) тада су заједнички иступали против режима Милошевића и залагали се за препород православља и националних традиција. Међутим, током последњих година позиције и погледи владика Амфилохија и Атанасија су претрпели еволуцију, што је заоштрило и њихове личне односе са старим саборцем. Први кораци епархијског администратора појачали су напетост унутар СПЦ. Епископ Атанасије је заузео епархијски центар у манастиру Грачаница и покушао да спречи улазак у манастир присталица Владике Артемија. Емитовани широм света, кадрови туче монаха поред манастира нанели су несумњиву штету Српској цркви. Ново руководство епархије је деловање претходника подвргло жестокој критици и затворило епархијски сајт. Борба се пренела на Интернет јер се многи српски монаси и верници нису помирили са прогоном владике Артемија.

Лидери Српског националног већа Косова и Метохије добили су право да посете епископа како би му изразили своју подршку. После сусрета, они су изјавили да се сада епископ Артемије фактички налази у кућном притвору у својој келији у Грачаници.

Српске медије запљуснуо је талас иступа против епископа Артемија и његовог окружења. Већ 17. фебруара ухапшен је Предраг Суботички, шеф епархијске грађевинске фирме „Раде Неимар“, који је оптужен за присвајање 300 хиљада евра. Сумњив је и сам „привредни“ карактер оптужбе. Познато је да се пословање многих епархија СПЦ одвија у „сивој зони“ економије, подаље од стриктне пореске евиденције и плаћања преко рачуна. Искључиви положај рашко-призренске епархије, која се налазила под спољном окупацијом и у условима вишегодишње анархије, подразумевао је коришћење одговарајућих механизама и метода, а изненадно „прозрење“ ревизора у таквој ситуацији изгледа веома неискрено. Исто је тако очигледно да је којим случајем владика Артемије био грамзивац, ништа му не би сметало да узме много већа средства ако би прибегао сарадњи са идеолозима отцепљења Косова.

ПРОБЛЕМИ И ПОСЛЕДИЦЕ Прогони храброг архијереја Српске православне цркве већ су изнедрили озбиљне проблеме. Гестови новог патријарха на страни Ватикана, одобрење које је дао за „гоњење владике исповедника“ постепено трансформише још недовољно кохерентно „зилотско“ крило Српске православне цркве у консолидовано удружење које је способно да пружи озбиљан отпор садашњем курсу синодских власти.

До сада незабележена кампања за оцрњивање владике Артемија и његових помоћника, подржана у водећим (прозападним) српским медијима, минира репутацију Цркве у српском друштву. Тежак ударац нанесен је косовским Србима, којима је показао шта чека одлучне борце против отцепљења покрајине. Ограђивање од непоколебљивог епископа може постати за Бориса Тадића пирова победа јер се сада ни једно погоршање положаја Срба не може приписати „неразумном владики“. Без „црквеног радикала“ званични Београд ће бити још неотпорнији на притиске Запада.

Одстрањење и дискредитација епископа Артемија за власт Приштине је драгоцен дар на другу годишњицу „независности“ покрајине. Омрзнут међу Албанцима, Артемије је уклоњен рукама самих Срба, а штаб отпора, каквим је раније била епархија, утонуо је у раздор. Све то треба да помогне косовским Албанцима у остваривању њихових планова о „реинтеграцији“ Северног Косова.


Фонд стратешке културе, Москва

Превод Рајко ДОСКОВИЋ
http://standard.rs/vesti/36-politika/3957-pogled-iz-rusije-ta-je-stajalo-iza-hajke-na-episkopa-artemija-.html