ЕВРОПА У СВЕТЛУ ПОСМРТНИХ ГОВОРА И ХИТЛЕРОВИХ ПЛАКАТА

ЕВРОПА У СВЕТЛУ ПОСМРТНИХ ГОВОРА И ХИТЛЕРОВИХ ПЛАКАТА

Када неко умре у селу, обичај је да се одржи говор. Ако је неко виђенији, говор обично припреми неко у име фирме у којој је покојник радио или, у најгорем случају, неко испред месне заједнице. Ови говори су обично исти. Чувају се у фиокама којекаквих ''ћата'' и по потреби се активирају тако што се на брзину, у већ постојећи текст, убаци име новог покојника. Наравно, исти текст, чува се и за сваког следећег.''И тако'', што би рекао Радош Бајић у култној серији ''Село гори ...'', сахрана се обави, '' мало се замасте тањири, попије се по нека и то ти је то...Нема ту неке велике говоранције...''.

Тамо где нема ко да одржи говор, посао ''по службеној дужности'' обаве свештеници. И ови говори (наслушао сам се и таквих), су опет исти. Своде се на причу да је овоземаљски живот ''за малена царство'' уз молитву Господу да покојнику опрости грехове ''вољне и невољне'' и подари вечни живот у ''рајском насељу''. За разлику од оних говора које припреме невешти ''цивили'', говори свештеника уливају оптимизам. Дакле, није све изгубљено, живот се наставља у ''рајском насељу'', наравно за оне који такву почаст заслужују. Свакако, и за оне који верују.

Верницима, дакако, прија прича о ''животу после живота'', посебно у оном делу који говори о ''рајском насељу''. Што би рекли цигани ,, тек је тамо лачо''.

Атеисти слабо држе до тога и заступају тезу да само самоубице верују у оноземаљски живот .Зато себе ''пре рока'' лишавају живота, да би, стигли тамо где сви идемо, а иначе нам се не жури.( П.С. Њима се, дакле - жури).

Цела та прича ме неодољиво подсећа на сладуњаве говоре о Европи. Кад одживимо овај, мученички, део живота , следи нам ''рајско насеље'' у Европи. У ову причу, према званичним истраживањима верује 65 % грађана. Проблем су они преостали - дакле 35 %. којекаквих ''наџака''.

Смрт је граница између овоземаљког живота и ''рајског насеља''. Ту границу сви препознају. Граница између ''Европе'' и свега, што ''Европа није'', још увек није одређена. Не знамо да ли ту границу чини живот, или само лепа прича о животу.У сваком случају, зауктали смо се, па како нам буде.( П.С. Није нам први пут да се ''заукћемо'').

Елем, у едицији ''Наша прошлост'' (издање Историјског архива у Краљеву, број 7.), недавно сам нашао текст о Хитлеровим плакатима из 1943. године. Плакат је, у то време, био моћно средство информисања (није било интернета, радија, телевизије, мобилних телефона ...). Писмени људи су били реткост. Они су могли да, окупљеним грађанима, прочитају шта пише на ''зиду'', а остали (читај: неписмени) су могли да слушају и да, оно што упамте, пренесу даље.

А на плакату, који ми је запао за око, због кукастог крста на средини, дословце пише: ''ШТА ЋЕ БИТИ КАД ПОБЕДИ НАЦИОНАЛСОЦИЈАЛИЗАМ (читај: шта ће бити кад победи Хитлер). Дакле: ''СРПСКИ НАРОД ПОСТАЋЕ ЧЛАН ВЕЛИКЕ ЕВРОПСКЕ ПОРОДИЦЕ. Србија неће бити монета за подкусуривање рачуна између великих сила. Нестаће страх од нових ратова, а народ ће се посветити подизању свог и општег благостања уз подршку УЈЕДИЊЕНЕ ЕВРОПЕ.Рад ће постати једина и уистину права вредност. Духовна народна блага, вера, породица, све културне тековине, приватна својина /стварни покретач напретка/ биће заштићени и обезбеђени. Отпочеће нов, бољи живот. Из крви најбољих синова ЕВРОПЕ нићи ће и за Србију ново доба, доба мира и народног благостања''. На крају текста се оставља алтернатива српском народу: ''НЕМАЧКА – ЖИВОТ или БОЉШЕВИЗАМ (Читај: Русија) – СМРТ''

Пре но што се одржи још један говор,о Европи, благостању, општем просперитету и напретку, можда је паметно прочитати, поново, текст са Хитлеровог плаката. За почетак, заборавите да на њему стоји кукасти крст. Можда сте исту ''причу'' већ чули, (небројено пута, у последњих десет година).

У сваком случају, обичај је да се одржи говор.На посмртним говорима, најтеже је положити испит из реторике. Ту се, тек, мери свака реч и свако има неку примедбу Једино покојници, никада нису изразили незадовољство. Њима је све једно.

Раде Ерац